Broj
1025, 21.oktobar 2005
REPORTERI BEZ GRANICA O SLOBODI MEDIJA
SCG iza
svih zemalja bivše Jugoslavije
Tri
mesta ispred SCG je Albanija (62), a iza su Rumunija (70) i Turska (98).
Situacija na Kosovu posebno je obrađena i ono se našlo na 100. mestu.
Severna Koreja, Eritreja i Turkmenistan zemlje su sa najmanje slobode za
rad novinara, dok je od država bivše Jugoslavije najgora situacija u
Srbiji i Crnoj Gori (SCG), navedeno je u Indeksu slobode medija za 2005.
godinu, kojim je organizacija Reporteri bez granica (RSF) obuhvatila 167
zemalja.
SCG
je na 65. mestu, dok su ispred nje Slovenija, koja je na devetom mestu,
BiH na 33., Makedonija na 43. i Hrvatska na 56. mestu.
Indeks slobode medija, zasnovan na odgovorima medijskih stručnjaka na 50
pitanja o medijskoj situaciji u datoj zemlji, ove godine iznosi za SCG
14,83 odsto, što je pomak u odnosu na prošlu godinu, kada je SCG bila na
77. mestu sa indeksom 20,13.
Tri
mesta ispred SCG je Albanija (62), a iza su Rumunija (70) i Turska (98).
Situacija na Kosovu posebno je obrađena i ono se našlo na 100. mestu.
Prema Indeksu RSF, medijska situacija pogoršana je u mnogim zapadnim
zemljama, pa su SAD tako pale za dvadesetak mesta - sa 23. na 44., a
Francuska sa 20. na 30.
U
Severnoj Koreji, Eritreji i Turkmenistanu, koje su označene kao "crne
rupe", privatna glasila i sloboda medija ne postoje, a novinari su
obični prenosioci vladine propagande.
Teška situacija je i u istočnoj Aziji (Burma na 163. mestu, Kina na 159,
Vijetnam na 158, Laos na 155.), centralnoj Aziji (Uzbekistan
155, Avganistan 125, Kazahstan 119.) i Bliskom Istoku (Iran 164, Irak
157, Saudijska Arabija 154, Sirija 145.), gde represivne mere vlade ili
naoružanih grupa predstavljaju najveće pretnje slobodi medija.
Situacija u Iraku i dalje se pogoršava, na šta ukazuju i podaci o
najmanje 24 ubijena novinara i medijska radnika u ovoj godini. Irak je
tako najsmrtonosnija zemlja u svetu od Drugog svetskog rata, u kojoj su
od marta 2003. godine ubijena do sada čak 73 predstavnika medija.
Ovogodišnji izveštaj RSF pokazuje i da se medijska situacija sve više
poboljšava u Africi i Latinskoj Americi, budući da je Namibija, na
primer, na 25. mestu, El Salvador na 28, Mauricijus na 34, Kosta Rika na
41, a Bolivija na 45. mestu.
Za
razliku od afričkih, zapadne demokratije padaju na listi RSF-a.
Indeks za SAD pogoršan je najvećim delom zbog pritvaranja novinara "Njujork
tajmsa" Džudit Miler i pravnih postupaka kojima je ugrožena zaštita
izvora medija. Slični razlozi važe i za Kanadu, koja je pala za nekoliko
mesta i sada je na 21. Francuska je na 30. mestu, desetak niže od prošle
godine, pre svega zbog pretraživanja prostorija pojedinih medija,
ispitivanja novinara i uvođenja novih zakonskih odredbi o prekršajima
novinara.
Na
vrhu liste i dalje su severnoevropske zemlje - Danska, Finska, Irska,
Island, Norveška i Holandija.
Evropske zemlje zauzele su svih prvih deset mesta, uključujući Slovačku
i Češku, a visoke pozicije, među prvih 20, imaju i Estonija (11),
Mađarska (12), Letonija (16) i Grčka (18).
Indeks RSF za 2005. ukazuje i na neosnovanost tvrdnji mnogih lidera
siromašnih i represivnih zemalja da je ekonomski razvoj preduslov za
demokratiju i poštovanje ljudskih prava. Iako su u vrhu liste bogate
zemlje, visoke pozicije zauzele su i neke od veoma siromašnih, kao što
su Benin (25), Mali (37), Bolivija (45), Mozambik (49), Mongolija (53),
Nigerija (57) i Istočni Timor (58).
Međunarodna organizacija za zaštitu novinara RSF sačinila je ovogodišnji
Indeks slobode medija u saradnji sa 14 partnerskih organizacija i na
osnovu ocena mreže svojih 130 dopisnika širom sveta, kao i drugih
novinara, istraživača, pravnih stručnjaka i aktivista u oblasti ljudskih
prava.
GRČKI MINISTAR JEDE PILETINU I NE HAJE ZA PTIČIJI GRIP
Svinjetina slabo ide, govedina "poludela” a pilići i ćurke dobiše
grip...
Nema
nikakve opasnosti po ljude od ptičijeg gripa, izjavio je grčki ministar
zdravstva posle posete seoskom domaćinstvu u kojem je nađena ćurka -
prva žrtva te bolesti u Grčkoj.
Ministar Nikitas Kaklamanis je pred TV-kamerama jeo piletinu nastojeći
da suzbije paniku koju su mediji, ali i deo zvaničnika, digli među
stanovništvom.
Da
konfuzija bude veća, virus ptičijeg gripa je nađen u samo jednom od
devet uzoraka krvi živine iz istog domaćinstva na ostrvu Inuses u
istočnom Egeju, gde je bila i bolesna ćurka, a deo uzoraka je i
izgubljen na putu između mnogih nadležnih službi i laboratorija.
"Mnogo
buke ni oko čega", komentariše atinski radio "Skai" dopuštajući da se
zaključi da super-ekspertiza u centralnoj laboratoriji Evropske unije u
Londonu, koja će biti završena iduće nedelje, može pokazati da su grčki
stručnjaci pogrešili i da virusa nema ni u jednom uzorku.
"Nema
apsolutno nikakvog problema na Inusesu, nema za tamošnje stanovništvo,
niti za stanovništvo bilo gde u Grčkoj", izjavio je ministar Kaklamanis,
lekar po zanimanju koji je lično pregledao tamošnje seljake.
|
BEOGRAD
Građani nalaze mrtve ptice,
stručnjaci poručuju: bez panike
I pored ocene stručnjaka da ne treba paničiti u vezi sa pojavom
ptičjeg gripa u Srbiji, građani i dalje u većem broju nego inače
prijavljuju slučajeve uginulih ptica.
U poslednjih pet dana, od kada je Skupština Beograda pripremila plan
aktivnosti za postupanje u skladu sa merama za sprečavanje pojave
ptičjeg gripa, dežurnoj gradskoj inspekciji prijavljeno je 126
slučaja uginulih ptica.
Kako je rekla načelnik odeljenja gradske komunalne inspekcije
Slavica Jović, u najvećem broju slučajeva radi se o mrtvim
golubovima, ali ima i prijavljenih mrtvih prepelica, dva fazana i
nekoliko pilića.
Ona je dodala da gradska inspekcija prijave prosleđuje Veterinarskoj
stanici "Beograd" koja šalje svoje ekipe da sakupe te mrtve ptice i
urade analizu na virus.
U Veterinarskoj stanici Beti je rečeno da u Beogradu još uvek nema
opasnosti od ptičjeg gripa i da ne treba paničiti, kao i da se ni u
jednom prijavljenom slučaju mrtve ptice ne radi o tom zaraznom
oboljenju. |
"Došao
sam na Inuses da popijem uzo i pojedem komad domaće piletine", kazao je
ministar na mestu odakle su samo dan ranije TV-reporteri izveštavali sa
maskama preko lica, sa gumenim rukavicama i u posebnim čizmama!
"Nisu
potrebne nikakve posebne mere, a nikako ne preduzimajte ništa sami",
poručio je ministar zdravstva na konferenciji za štampu kraj
osumnjičenog seoskog kokošinjca.
Seljaci, vlasnici nesrećne živine - dvadeset kokošaka i ćurki - kažu da
mole boga "da sve ovo šesto pre prestane". Ne spavaju od sekiracije za
unuke koje hrane domaćim jajima i mesom, i od glavobolje zbog gužve, a
izbila je i svađa da li je trebalo da prijave uginuće živine ili ne:
"Ma, u selu svaki čas ugine po neka kokoška, pa šta!".
Dok
naslovne stranice u sredu vrište: "NAĐENO DESET UGINULIH GOLUBOVA U
ATINI!", visokotiražna "Ta Nea" usamljeno piše da je "Grčku zahvatio
'virus panike'".
U
Atini su apotekari na kraju nerava i prete da će razbiti telefone jer
bukvalno neprekidno zvone uspaničeni interesenti za kupovinu vakcine
protiv običnog gripa iako je sasvim nedeletvorna za ptičiji.
Prošlogodišnjih zaliha vakcine je nes-talo još prošle nedelje, a ponovo
će je biti možda kroz nedelju dana.
Lokalna drama pretvara se u industrijsku jer su Bugarska, Ukrajina i
Ujedinjeni Arapski Emirati - grčke mušterije, zabranili uvoz živnskog
mesa i jaja iz Grčke, a Bugarska uz to i prolazak grčkih kamiona sa
živinom.
Na
domaćem tržištu pad tražnje živine je premašio 70 odsto, a odgajivači
koji zapošljavaju 20.000 radnika očekuju i sličan pad prodaje jaja. Zato
će, po svemu sudeći, propasti bar deset hiljada od petanest hiljada tona
piletine koliko se mesečno proizvede u Grčkoj.
Za
sada ruke trljaju grčki trgovci ribom jer "sigurnog mesa" više nema:
svinjetina je ionako bila malo u upotrebi i važi za nezdravu, govedina
je "poludela" još pre koju godinu, a sada i pilići i do juče omiljene
ćurke dobiše grip...
Slobodan Marković
Atina
TAJLAND
Još jedna
osoba umrla od ptičijeg gripa
Muškarac sa Tajlanda koji je juče preminuo u bolnici u koju je primljen
sa simptomima upale pluća, ipak je bio zaražen ptičijim gripom, izjavio
je premijer Tajlanda Thaksin Šinavatra.
Zvaničnici su najpre izjavili da je muškarac star 48 godina bio testiran
i da nije pronađen virus ptičijeg gripa, ali je premijer Tajlanda rekao
da su nove laboratorijske analize potvrdile da je on ipak bio zaražen
virusom ptičijeg gripa.
Muškarac iz sela u oblasti Panom Tuan, koje se nalazi 110 kilometara
zapadno od Bankoka, primljen je u nedelju u bolnicu sa znacima upale
pluća, dve nedelje pošto je jeo živinu koja je bila zaražena.
Prema rečima premijera Tajvana postoji sumnja da je i sedmogodišnji sin
žrtve, koji je takođe bio u kontaktu sa zaraženom živinom i primljen u
bolnicu u Bankoku sa temperaturom i plućnom infekcijom, zaražen virusom
ptičijeg gripa.
Zvaničnici Tajlanda saopštili su da su u tom selu ptice umrle pod "neutvrđenim
okolnostima", ali da nisu bile testirane na virus ptičijeg gripa.
Iz
Uprave za kontrolu zdravlja saopšteno je da je živina iz sela u oblasti
Panom Tuan pozitivna na virus ptičijeg gripa.
Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u Tajlandu Vilijam Aldis
rekao je da poslednji smrtni slučaj "ne znači da je pandemija sve bliža".
Prema njegovim rečima, to pokazuje da se radi "o istom virusu H5N1 koji
ponekad može napasti ljude".
KOSOVO I METOHIJA - KOORDINACIONI CENTAR
Ljudi u
crnom patroliraju područjem Drenice
Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju saopštio je da je ekipa
njegovih službenika u sredu, na području Drenice, na putu Priština-Peć,
videla naoružane ljude obučene u crne uniforme kako kontrolišu putnike i
vozila, a da pritom nisu pripadnici policije.
"Ekipa
Koordinacionog centra, koja je stigla sa službenog puta, susrela se na
deonici puta Priština-Peć na skretanju ka području Drenice, sa patrolom
ljudi naoružanih i obučenih u tamne uniforme", navodi se u saopštenju
Koordinacionog centra.
Prenoseći navode službenika, Koordinacioni centar je saopštio da je "u
trenutku nailaska, patrola u crnom kontrolisala putnike iz troja kola",
a da je "videvši to, vozilo Koordinacionog centra ubrzalo i nastavilo
bez zaustavljanja, primetivši na zadnjoj šoferšajbni vozila patrole
sliku haškog optuženika Ramuša Haradinaja".
"Jedno
vozilo sa kosovskim tablicama krenulo je u poteru za automobilom
Koordinacionog centra, ali je ekipa uspela da pobegne i prenoći u
najbližem srpskom selu", navodi se u saopštenju.
Koordinacioni centar ocenio je da uoči najavljenog početka pregovora o
statusu Kosova i Metohije albanska strana pokušava da vrši pritisak na
Srbe na Kosovu, Beograd i međunarodnu zajednicu, o čemu svedoče "javno
pojavljivanje naoružanih grupa koje na području Drenice i Metohije
kontrolišu putnike i vozila, što je priznao i Kfor, kao i oglašavanje
takozvane Vojske za nezavisnost Kosova (UPK) i Albanske narodne vojske (USHK)
u albanskim medijima".
"Pritisak
sa ciljem da se
Beograd stavi pred svršen čin prihvatanjem
albanskog stava da Kosovo dobije uslovnu nezavisnost, pojačava se i na
terenu pojavljivanjem 'ljudi u crnom'", navodi se u saopštenju.
"Naoružane
patrole koje su Drenicu i Metohiju stavile pod kontrolu, za Krof i UNMIK
su još uvek misteriozne grupe, ali su primorale svoje pripadnike da
izdaju naređenje o zabrani kretanja posle 18,00 sati u opštinama Peć,
Istok, Đakovica, Klina, Dečane, Mališevo, Suva Reka, Prizren i Dragaš",
naglašava Koordinacioni centar.
Navodeći da su Srbi i ostali nealbanci ograničenim kretanjem pripadnika
Kfora i UNMIK-a na tom području "potpuno nezaštićeni", Koordinacioni
centar istakao je da se time "nažalost poručuje da ni izbliza nije
ispunjena obaveza međunarodnih vojnih snaga da demilitarizuju područje
Kosova i Metohije".
Prema saopštenju, time se poručuje da nije ispunjena ni obaveza
razoružavanja svih paravojnih i kriminalnih organizacija, čime su u
direktnu opasnost dovedeni i svi predstavnici međunarodne zajednice u
pokrajini.
"Očigledno
popuštanje pred nasiljem u susret pregovorima o budućem statusu KiM
šalje zabrinjavajuću poruku", poručio je Koordinacioni centar.
OpreČne reakcije povodom poČetka suĐenja Sadamu Huseinu
Suđenje
Sadamu nikoga ne zanima
Početak suđenja Sadamu Huseinu izazvao je oprečne reakcije javnosti na
Bliskom istoku, gde ga pojedini smatraju arapskim herojem, dok drugi
ocenjuju da je on kriminalac koji se konačno našao pred licem pravde
Početak suđenja Sadamu Huseinu izazvao je oprečne reakcije javnosti na
Bliskom istoku, gde ga pojedini smatraju arapskim herojem, dok drugi
ocenjuju da je on kriminalac koji se konačno našao pred licem pravde.
Arapske satelistske televizije Al Džazira i Al Arabija, koje imaju
veliku gledanost, direktno su prenosile početak suđenja i prethodno su
opširno najavljivale otvaranje sudskog postupka protiv Huseina i
sedmorice njegovih saradnika koji su optuženi za zločine protiv iračkih
šiita u gradu Dudžail, 1982. godine.
Istovremeno, list "Hajat" i drugi dnevni listovi koji izlaze u više
arapskih država, posvetili su naslovnu i uvodne strane početku suđenje
svrgnutom iračkom lideru. Preovlađuju i ocene da postoji slabo
interesovanje, pa je tako saudijski list "Vatan" naslovio članak "Suđenje
Sadamu: Nikoga ne zanima".
"Zavesa
je otvorena, uloge su podeljene ali publika je preokupirana drugim
pitanjima. Ako i prihvatimo da većina Iračana mrzi Sadama, oni takođe
mrze i sadašnji razvoj situacije", piše list.
Oni
koji su lično iskusili vladavinu Sadama Huseina posebno su zaokupljeni
današnjim događajem i njihova svedočenja "Hajat" prenosi pod naslovom "Suđenje
21. veka".
Posebno su glasni oni Iračani koji su izbegli u susedni Jordan. "Sadam
je ubio mog ujaka i moje rođake. Svi bombaški napadi njegovo su delo. Uz
božju volju, biće pogubljen", kaže 23-godišnji Mohamed Aziz, irački šiit
iz Nasirije.
Bivši irački vojnik, Mohamed Ali Kadem, koji je pre dve godine došao u
Jordan u potrazi za poslom, smatra da suđenje nije legitimno.
"Ovo
suđenje je nelegitimno i beskorisno. Sadam Husein nije kriminalac. On je
heroj. Nadam se da će bit oslobođen optužbi i da će se vratiti na vlast",
dodaje Kadem.
U
Kuvajtu, koji su iračke snage držale pod okupacijom sedam meseci 1990.
godine, sećanja teško blede.
Građevinski radnik Vada Al Abduldžader kaže da se Husein veoma loše
poneo prema Kuvajćanima. "Nadam se da će ga, pre pogubljenja, staviti u
kavez i provozati ovuda kako bi mogli da ga gađamo cipelama (to je
najveća uvreda u arapskom svetu)", dodaje on.
Kuvajtski arhitekta Omar al Murad kaže da su građani Kuvajta, ali i
građani Iraka i Irana, dugo čekali na trenutak kada će početi suđenje
Huseinu. "Kažemo da ovo znači kraj za svakog silnika", rekao je Murad.
U
Izraelu, na koji su iračke snage u vreme Sadama Huseina ispalile 39 "skad"
projektila, izražavaju zadovoljstvo zbog početka suđenja i očekuju kakve
će biti reakcije drugih arapskih lidera.
"Diktatori
krvopije treba da znaju da, konačno, mogu da budu ne samo smenjeni već i
izvedeni pred sud i pogubljeni", kaže Juval Stejnic, predsedavajući
Odbora za spoljne poslove i odranu izraelskog parlamenta.
Palestinci, s druge strane, imaju sasvim suprotno mišljenje i većina
njih se priseća podrške koju im je pružao bivši irački režim.
"On
je pomagao mnoge porodice mučenika i pomogao je mnogim studentima u
Palestni ili tokom njihovih studija u Iraku", kaže Vael Naser, vlasnik
piljare u Gazi.
"On
sada plaća cenu jer se pokazao kao heroj, jer je rekao 'ne' Americi i (predsedniku
SAD, Džordž) Bušu", rekao je on i dodao da bi, ako svet već zahteva
pravdu, na optuženičkoj klupi pre Huseina trebalo da se nađu Džordž Buš
i izraelski premijer Arijel Šaron.
Palestinski taksista Saed Suror (32) ima drugačiji odnos prema bivšem
iračkom lideru, ali takođe kritikuje suđenje.
"Ne
podržvam Sadama, ali sam protiv suđenja jer dolazi po naređenju
Amerikanaca. Ako je Sadam bio ubica, kako treba nazvati ono što
Amerikanci tamo rade", zapitao je Suror.
U
kolumni uglednog arapskog dnevnog lista "Ašrak al avsat" ocenjuje se da
je suđenje izgubilo mnogo od značaja koje je trebalo da ima, zbog krvave
pobune koja je uhvatila maha u Iraku.
Sadam Husein i njegovi saradnici terete se za ubijanja, mučenja, nasilna
proterivanja i nezakonita pritvaranja tokom masakra više od 140 šiita u
iračkom gradu Dudžail, 1982. godine. Ukoliko budu osuđeni, mogu dobiti i
smrtnu kaznu - vešanje.
VELIKA SOCIJALNA I KULTURNA BARIJERA ALBANACA
Krvna
osveta opstaje i u 21 veku
U
Albaniji je od 1997. do 2000. godine zabeleženo dve hiljade ubistava, od
kojih je polovina povezana sa krvnom osvetom. Novijih podataka zasad
nema.
Fondacija navodi i da je 150 porodica primorano da se krije zbog
sopstvene bezbednosti, kao i da je zabeleženo mnogo slučajeva u kojima
su svi članovi porodice primorani na poštovanje krvne osvete, čak i kada
je srodstvo tek u drugom ili tre-ćem kolenu.
Krvna osveta postoji u mnogim delovima ove zemlje, kao i na Kosovu, još
od 16. veka. Održala se kao jedan od tradicionalnih društvenih običaja,
od kojih je najpoznatiji nepisani zakon, tzv. kanon (kodeks) Leke
Dukađinija.
Ovaj kanon reguliše "osvetu ubijanjem" da bi se očuvala "čast klana".
Zbog dugogodišnje zabrane u komunističkom režimu, krvna osveta skoro da
je sasvim izašla iz prakse, ali se ponovo pojavila početkom 90-ih godina,
posebno u severnoj Albaniji i na Kosovu.
Iako
se država očajnički trudi da sustigne ostatak Evrope, a pridruživanje EU
je dugoročni cilj obe vodeće političke partije u zemlji, kriminal - pre
svega u obliku krvne osvete - i trgovina drogom i ljudima, stvaraju
veoma lošu sliku, koju Albanija uporno pokušava da promeni.
Istraživanjem problema krvne osvete u Albaniji bavi se Dr Tonin Duraj,
predavač na univerzitetu u Skadru. Duraj za Glas Amerike kaže da osveta
koja se opravdava Lekinim kanonom često nije ništa drugo do obično
krivično delo - u oblastima gde se zakon efektivno ne primenjuje.
Klarisa De Val, socijalni antropolog na institutu univerziteta Kembridž,
objavila je knjigu "Albanija danas: portret postkomunističke
turbulencije". Prema njenom mišljenju, praksa krvne osvete jedan je od
brojnih simptoma ekonomskih (ne)prilika u Albaniji.
"Krvna
osveta je fenomen koji se sreće u oblastima gde nema dovoljno posla, i u
kojima opstaje samo vantržišna privreda. Spor oko, recimo, zemlje
odnosno imanja, čest je razlog za ubistva", kaže De Val.
Duraj ipak upozorava na činjenicu da tvrdnjama da je učestalost krvne
osvete veća nego što u stvarnosti jeste, albanske nevladine organizacije
dovode u zabludu strane finansijere.
Tako
dobijaju sredstva iz inostranih fondova koja su im neophodna da nastave
rad, što je slučaj i sa međunarodnim organizacijama koje nastoje da
produže svoj mandat u Albaniji.
De
Valova se slaže da pojedine grupe preuveličavaju problem, ali takođe
ističe i da veliki broj Albanaca ne veruje u zatvorsku kaznu kao
adekvatnu zamenu za krvnu osvetu, te da se mnogi zalažu za ponovno
uvoćenje smrtne kazne.
De
Val krvnu osvetu povezuje pre svega sa "stavom sredine", koji je veoma
važan u albanskom drustvu. "Porodice često poštuju običaj krvne osvete
da ih sredina ne bi osuđivala za kukavičluk", kaže ona. Taj "moralni
princip" raširen je i među albanskom dijasporom - u Italiji, Nemačkoj,
Velikoj Britaniji i SAD.
U
septembru 2002. u blizini londonskog aerodroma Hitrou pronađeno je telo
Denisa Čeke, koji je bio žrtva krvne osvete. Njegove ubice, Petrit
Manahasa i Spetim Selhaka, nedavno su osuđeni na 20 i 19 godina zatvora
zbog ubistva.
Ubistvo Denisa Čeke, kao i svaki novi slučaj krvne osvete, dodatno će
usporiti pripreme Albanije za ulazak u EU. To je jedna od velikih
socijalnih i kulturnih barijera koju Albanija treba da prevaziđe u
budućnosti, zaključuje Glas Amerike.
KORUPCIJA
U AMBASADAMA
Afera
oko austrijskih viza dugo godina zataškivana
Afera oko prodaje viza u konzulatima Austrije, u svetlu koje su
spominjani i konzulati u Budimpešti i Beogradu, trebalo je da bude
otkrivena još pre najmanje četiri godine, tvrdi bečki nedeljnik "Njuz".
Kako
piše taj list, u aktima bečkog krivičnog suda navodi se da je unosan
posao sa šengenskim austrijskim vizama krenuo još 1998. godine i da je
oko uhapšenih diplomata stvorena prava kriminalna mreža.
"Njuz"
naglašava da je sada jasno da je Ministarstvo inostranih poslova sa
malverzacijama sa austrijskim vizama bilo upoznato već godinama.
Pre
četiri godine dvoje službenika ambasade Austrije u Beogradu ukazalo je
na prodaju viza. Jedan službenik koji je tada prijavio nelegalan rad
tadašnjeg konzula Johana R., koji je sada glavni osumnjičeni za
malverzaciju sa vizama u konzulatu u Budimpešti, premešten je u Beč, dok
je konzul ostao "netaknut".
Druga službenica, bivši konzul, dobila je premeštaj u Poljsku, pošto joj
je Generalni inspektor Ministarstva inostranih poslova prebacio da je
bila nefleksibilna, neprijatna prema strankama i neodlučna u donošenju
odluka.
Ta
diplomatkinja, koja se nalazila na čelu konzulata, kritikovala je svoje
kolege jer je ustanovila da se događaju prljave radnje, posebno zbog
oglasa u srpskim novinama u kojima su se nudile usluge za izradu
austrijskih viza.
Glavni osumnjičeni Johan R., koji je iz Beograda premešten u Budimpeštu,
gde je čak avanzovao u šefa konzulata, 2003. je penzionisan, i to uz sve
počasti.
I
bivši političar Helmut Edelmajer je maja 2001. tadašnjoj šefici
austrijske diplomatije Beniti Ferero-Valdner preneo informacije o
malverzacijama oko izdavanja austrijskih viza u konzulatu Austrije u
Beogradu.
On
je u ličnom razgovoru naglasio da se austrijske vize mogu uz novčanu
nadoknadu dobiti u konzulatu u Beogradu, što je zapisano u dokumentaciji
ministarstva.
Ferero-Valdner
je obećala da će sve razmotriti, i nakon četiri nedelje javila se
Edelmajeru ističući da je sve u redu. Potom je austrijski političar
podneo krivičnu prijavu kod državnog tužilaštva u Beču.
Inače u međuvremenu, pored dvojice krajem septembra uhapšenih diplomata,
u Srbiji je uhapšen Klaus Herman (72), jedan od trojice austrijskih
preduzetnika koje vlasti u Austriji terete da su se bavili prodajom
lažnih pozivnih pisama osobama koje su tražile vize.
Afera oko prodaje viza u konzulatu u Budimpešti isplivala je na površinu
kada je Johan R. krajem septembra uhapšen zajedno sa još tri osobe, od
kojih je jedan bio aktivni služebnik konzulata Austrije u Bukureštu.
Unutrašnja kontrola ministarstva unutrašnjih poslova je potvrdila da je
istraga koncentrisana na rad tri konzulata u kojima su ova dvojica
glavno osumnjičenih radili - u Budimpešti, Beogradu i Bukureštu.
KULTUROLOŠKE PREDRASUDE I MITOVI
Nacionalni stereotipi ne postoje
Japanci su vredni, Italijani strastveni, Britanci ukočeni ... Sve sami
stereotipi.
Jedno istraživanje sprovedeno na globalnom nivou pokazuje, međutim, da
nacionalni stereotipi nemaju mnogo veze sa stvarnošću, te da su češće
zasnovani na kulturološkim predrasudama ili mitovima, nego na stvarnim
nacionalnim karakteristikama.
Ovo
istraživanje je, naime, pokazalo da nacionalni stereotipi jednostavno ne
postoje, odnosno da ne postoji tipični Amerikanac, Englez, Indus ili
Srbin.
Posle ispitivanja ličnih karakteristika skoro 4.000 ljudi, doktor Robert
Mekrej i njegovih 85 kolega iz svih delova sveta, ustanovili su da su
stereotipi zasnovani na običajima i predanju, a ne na stvarnosti.
"Lične
karakteristike neke osobe možemo da opišemo na osnovu pet osnovnih
faktora. Pitamo se dakle, da li je neko neurotičan ili je emocionalno
stabilan, zatim da li je ekstrovertan ili introvertan, sklon kompromisu
ili sukobu, otvoren ili zatvoren prema novim iskustvima i najzad, da li
je ili nije savestan", kaže Mekrej za BBC.
Prema njegovim rečima, tokom proteklih 10 godina istrazivanja
ustanovljeno je da se ti faktori odnose na apsolutno svaku osobu u
apsolutno svakom delu sveta: u Maroku, u Etiopiji, u Japanu, u Brazilu.
To znači da je moguće različite kulture upoređivati na osnovu
zastupljenosti tih pet faktora.
Upravo je na taj način ustanovljeno da uvreženi nacionalni stereotipi
nemaju mnogo veze sa stvarnom slikom nacionalnog karaktera, ističe
Mekrej i dodaje:
"Stereotipi
nisu zasnovani na posmatranju karakteristika ljudi koji nas okružuju,
već na sociološkim fenomenima, kakvi su istorija određene zemlje ili
njena ekonomija, pa čak i kontrasti među susednim zemljama. Države tako
formiraju i nacionalni identitet, ali on najčešće nije precizan opis
nacionalnog karaktera".
Mekrej naglašava da njegovo istraživanje pokazuje da su stereotipi
nepouzdani, te da je vrlo važno da se to ima na umu.
"Moramo
da budemo vrlo oprezni kada sopstvene predrasude preslikavamo na
određene grupe ljudi, bila to naša ili neka druga nacija", upozorava
Mekrej.
"Ako
mislite da znate kakvi su pripadnici određene nacije, preti vam opasnost
da se neprimereno ponašate, što je verovatno najmanji potencijalni
problem. U najgorim slučajevima, stereotipi o određenim nacijama ili
etničkim grupama postali su osnov za diskriminaciju, predrasude, pa cak
i genocid", zaključuje Mekrej.
NOVI URAGAN PRETI SAD
Nepredvidljiva Vilma
Uragan Vilmaneznatno je oslabio pre nego što se juče sručio prema
meksičkom poluostrvu Jukatan i južnoj Floridi, ostavljajući trinaestoro
mrtvih i prisilivši na evakuaciju desetine hiljada ljudi iz obalskih
predela od Hondurasa do Floride.
Vilma je brzo ojačala na kategoriju pet pre nego što je oslabila na
kategoriju četiri sa maksimalnom jačinom vetra od 230 kilometara na sat.
Prognozeri u Nacionalnom orkanskom centru u Majamiju su izjavili da je
oluja bila "izuzetno opasna" i da se u petak ujutro može očekivati udar
na Kankun i njegova okolna ostrva.
To
bi bio drugi uragan koji bi pogodio Kankun i njegovu okolinu ove godine,
nakon Emili u julu.
Turistima je juče naređeno da napuste ostrva duž Floride prema Meksiku,
a vlasti su razmišljale da pomere hiljade drugih turista iz niske
oblasti na hiljadukilometarskom otkosu koji pokriva Kubu, Meksiko,
Honduras, Jamajku, Haiti i Kajmanska ostrva.
"Ljudi
treba da shvate ovaj orkan veoma ozbiljno", rekao je Skot Mklelen,
predstavnik za štampu američkog predsednika Džordža Buša .
Izgleda da su oko 70.000 turista koji se još nalaze u Kankunu i okolini,
ozbiljnije shvatili upozorenja od drugih kada je jaka kiša počela da
sipa na grad.
Jedan restoran organizovao je zabavu "Orkan Vilma", ali je ostao
poluprazan.
Očekuje se da Vilma u petak pogodi deo Jukatana blizu Kankuna, pre nego
što se okrene severoistočno prema južnoj Floridi. Stručnjaci kažu da će
ojačati pre nego što pogodi zemlju.
Zemlje u regionu pripremju se za najgore. Mnogi u centralnoj Americi i
južnom Meksiku još se oporavljaju od orkana Stan, koji je ostavio više
od 1.500 mrtvih ili nestalih. Amerikanci su još u žalosti zbog 1.200
žrtava orkana Katrina i Rita.
Razlikuju se prognoze o tome kuda će Vilma da se kreće i koliko će biti
snažna kada dostigne američku obalu, na kojoj stanovnici Floride počinju
da kupuju vodu, skladište hranu i druge hitne potrepštine.
KANADA I SAD MENJAJU VREME
Produženo letnje računanje vremena
Ontarijski premijer
Dalton
MkGvinti je najavio predlog zakona o produženom letnjem računanju
vremena.
Po
njemu, trebalo bi da letnje računanje vremena počne nekoliko nedelja
ranije i da se završi nedelju dana kasnije nego što je do sada bio
slučaj. Time bi došlo do usklađivanja sa SAD-om, gde je početkom ove
godine načinjena ista izmena.
Kao
jedan od razloga, premijer MkGvinti je naveo da su studije pokazale da
noću postoji veća opasnost nego ujutro od saobraćajnih nesreća u kojima
stradaju deca. Pored toga, veoma značajan razlog je usklađivanje sa SAD-om,
za šta postoji velika podrška mnogih intresnih grupa - avio-kompanija,
proizvođača, finansijskog sektora, televizijskih poslenika i drugih.
MkGvinti je dodao da ga ne bi čudilo da i ostale provincije pođu stopama
Ontarija.
Novi propisi počeli bi da važe od 2007.
godine.
Po
trenutno važećim propisima, letnje računanje vremena počinje prve
nedelje aprila, a završava se poslednje nedelje oktobra.
Po novom, trebalo bi da letnje vreme traje
od početka marta do početka novembra.
ISTRAŽIVANJE
Da li je
fudbal zaista više od igre
San
svakog školarca je da postigne odlučujući gol u finalu svetskog
prvenstva. U Jokohami 2002. godine, Ronaldu je pošlo za rukom da
protivničku, nemačku mrežu zatrese ne jednom, nego dva puta i tako
Brazilu donese i petu titulu svetskog prvaka.
Njegov
podvig su putem televizije pratili gledaoci u oko 200 zemalja a ceo
šampionat "proizveo" je preko 40 hiljada sati televizijskog programa.
Fudbal preskače državne granice i upravlja mnogim životima. Da li je
ipak istinita tvrdnja da je "više od igre", ili "najvažnija sporedna
stvar na svetu". Kolika je zapravo moć "lopte-bubamare"?
Međunarodna fudbalska federacija FIFA, organizator svetskog prvenstva,
sastoji se od preko 200 nacionalnih fudbalskih saveza koji kontrolišu
klubove i nacionalne lige.
Jedna od njih je i engleska Premijer liga - možda ne najbolja, ali
svakako najveća i najbogatija.
Mečevi Premijer lige prenose se u 195 zemalja, a njeno bogatstvo je
privuklo ogroman broj igrača iz inostranstva. To nikoga ne bi trebalo da
čudi, kaže za BBC predstavnik Premijer lige Den Džonson.
"Mislim
da smo u prednosti, jer smo izmislili fudbal - Engleska je kolevka
fudbala. Uz to, imamo vrlo živu i uzbudljivu Ligu, a fudbal koji igramo
je vrlo agresivan i napadački, za razliku od fudbala koji se igra u
Italiji ili Španiji", kaže Džonson.
Na
vrhu tabele Premijer lige trenutno je Čelsi, neporažen od početka
jesenje sezone. No, Engleska, Britanija da se i ne pominje, ima još
sijaset liga i bezbroj klubova.
Na
globalnom nivou, podaci su zapanjujući - nacionalnim fudbalskim savezima
prijavljeno je čak milion i po klubova. Uz to, FIFA procenjuje da fudbal
redovno igra oko 240 miliona ljudi.
U
taj broj nisu uračunati milioni dece koja fudbal igraju uvek - i svuda.
Neki od njih verovatno sanjaju da će ih upravo fudbalski talenat izvući
iz siromaštva i da će jednog dana igrati u nekom od velikih klubova.
To
nije nemoguće, ističe Den Džonson. "Fudbal nagrađuje prema zaslugama.
Ako ste dovoljno dobri, uspećete, bez obzira ko ste i odakle ste. Ako
ste dobri, igraćete", kaže on.
Možda je upravo to ključ za razumevanje globalne popularnosti fudbala.
Popularnost donosi i finansijski boljitak: industrija sportske opreme
vredna je 120 milijardi dolara, a dobar deo tog "kolača" otpada baš na
fudbal.
U
nekim delovima zemalja kakve su Kina, Pakistan ili Bangladeš,
proizvodnja dresova i ostale fudbalske opreme je vodeća privredna grana.
Fudbal je očigledno više od igre. Za milione ljudi on najvažnija stvar
na svetu. Bez onog "sporedna", zaključuje BBC.
