Srbija bira kandidata za filmsku nagradu Oskar
Američka Akademija filmske umetnosti uputila je poziv Akademiji filmske umetnosti i nauke Srbije da izabere domaćeg kandidata za nagradu "Oskar 2007" za najbolji film izvan engleskog govornog područja. U konkurenciji za srpskog kandidata za Oskara su svi filmovi koji su produkciono završeni i javno prikazani u Srbiji između 1. oktobra 2005. i 30. septembra ove godine, a rok za prijavljivanje izabranog filma je 2. oktobar, saopšteno je iz Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije. "Oskar" za filmove izvan engleskog govornog područja uveden je 1947. godine. Jugoslovenski filmovi učestvovali su 43 puta u konkurenciji za tu nagradu, a prvi put 1958. godine ("Cesta duga godinu dana", u režiji Đuzepea de Santisa). U nominaciju za "Oskara" ušlo je pet jugoslovenskih filmova: "Deveti krug" Franca Štiglica (1960), "Tri" (1965) i "Skupljači perja" (1967) Aleksandra Saše Petrovića, "Bitka na Neretvi" Veljka Bulajića (1969) i "Otac na službenom putu" Emira Kusturice (1985). Prošlogodišnji srpski kandidat za "Oskara" bio je film "San zimske noći" Gorana Paskaljevića.

Nagrađeni filmovi na filmskom festivalu u Paliću
Festival evropskog filma u Paliću, na kojem je ove godine prikazano oko 60 filmova u šest programskih celina, biće zatvoren danas dodelom nagrada i premijerom američkog filma "Let United 93" Pola Gringrasa. Specijalna nagrada za najbolju glumu pripala je Kilijanu Marfiju i filmu "Doručak na Plutonu", reditelja Nila Džordana (Irska, Velika Britanija). Ovaj film pronalazi izuzetan, humoran i human ugao u sučeljavanju sudbine pojedinca sa burnim istorijskim vremenima. Palički toranj za jedinstven umetnički izraz dodeljen je filmu "Delikvent", reditelja Detleva Buka (Nemačka), za hrabro istraživanje neprijatnih istina o svetu urbanih maloletnika. Palički toranj za najbolju režiju dodeljen je filmu "Gluvarenje", reditelja Mihaela Glavogera (Austrija, Švajcarska, Nemačka) za upečatljiv umetnički prikaz izazova savremene Evrope. Zlatni toranj za najbolji film dodeljen je filmu "Od grobadogroba", reditelja Jana Cvitkoviča, (Slovenija, Hrvatska) za originalno preplitanje humanog i filozofskog u pričanju priča o našim ‘neobičnim običnim’ životima. Na osnovu selekcije programa Paralele i Sudari 13. Festivala evropskog filma Palić 2006, Međunarodni žiri kritike je većinom glasova dodelio Specijalnu nagradu filmu "Nešto kao sreća", Bohdana Slame (Češka Republika). "Gorki List", nagradu za toleranciju dobio je "Lejdi Zi", Georgija Đulgerova (Bugarska), film koji sa velikom saosećajnošću i stilskom originalnošću tretira poteškoće autsajdera u društvu koje je u tranziciji. Filmove u glavnom programu odabrali su Dubravka Lakić i Nikolaj Nikitin, a ocenio ih je žiri u sastavu: Neda Arnerić, Franciska Vajs, Ditrih Brugeman, Srđan Koljević i Benedek Fligauf. Filmove iz programa "Paralele i sudari", dela iz regiona koja se bave problemima tolerancije, identiteta, međuetničkih odnosa, ocenio je žiri kritike u sastavu: Ronald Bergan, Martin Blejni i Kristijan Mongard. Palićki festival otvoren je 15. jula projekcijom filma "Vetar koji njiše ječam" Kena Louča, koji je pobedio na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu. Omaž programi Palićkog festivala bili su posvećeni grčkom reditelju Teu Angelopulosu i domaćem glumcu Velimiru Bati Živojinoviću, ovogodišnjim dobitnicima festivalske nagrade "Aleksandar Lifka".

Grupa Toto svira na Tašmajdanu 15. avgusta
U Beogradu će 15. avgusta nastupiti grupa "Toto" koja je pre dvadesetak godina zapažena po velikim hitovima "Rosanna" i "Africa", kao i po sviračkom umeću gitariste Stiva Lukatera (Steve Lukather). Ovaj bend, koji važi za koncertnu atrakciju, sviraće na stadionu Tašmajdan, saopštila je produkcijska kuća "Skajmjuzik dajnamik" (Skymusic Dynamic Production). Grupu su 1976. godine osnovali već proslavljeni studijski muzičari Džef Porkaro (Jeff Porcaro) i Dejvid Pejč (David Paić). Njima su se pridružili Stiv Lukater i pevač Bobi Kimbal (Bobby). Već na prvom albumu (1977), nazvanom po imenu grupe, imali su solidan hit "Hold The Line", ali su tek sa albumom "Toto 4" (1982) i singlovima "Rosanna" i "Africa" postali ime od svetskog značaja. Uspeh tih ostvarenja nadmašio je očekivanja samih članova grupe koja je za taj album dobila šest "Gremi" (Grammy) nagrada. "Toto" je sarađivao sa Majklom Džeksonom (Mićael Jackson), Kvinsijem Džounsom (Ljuincy Jones), Polom Makartnijem (Paul McCartney) i Erikom Kleptonom (Eric Clapton). Grupa je 1984. godine napisala muziku za film "Dina" Dejvida Linča (David Lynć), napravljen po istoimenom klasičnom romanu naučne fantastike Frenak Herbeta (Frank). Snimili su i pesmu za Olimpijske igre 1984. u Los Anđelesu pod naslovom "Moodido - The Matć". "Toto" će u Beogradu promovisati novi album "Falling In Betnjeen".

Premijera Ružnih na večernjoj sceni Malog pozorišta "Duško Radović"
Predstava "Ružni" Aleksandre Glovacki, u režiji Predraga Štrpca, premijerno će biti izvedena 25. jula na večernjoj sceni Malog pozorišta "Duško Radović", u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF). Komad "Ružni" deo je ciklusa "Megalopolis", koji se bavi fenomenom urbanog života, grada kao staništa ljudi koji se tu hrane, ubijaju, mrze, vole, rekao je na konferenciji za novinare selektor pozorišnog programa BELEF-a Žanko Tomić. "Megalopolis" obuhvata i predstave "Disko Pigs" Ende Volš i "Muke sa slobodom" u režiji Vide Ognjenović i nastavak je prethodnog ciklusa "Priča o polisu", inspirisanog antičkim periodom. Reditelj predstave Predrag Štrbac rekao je da se komad, nastao po motivima poznate bajke Hansa Kristijana Andersena "Ružno pače", bavi ljudima koji se ne uklapaju u društveno zadati sistem ponašanja. "Ružno je ono što nije harmonično i skladno, što ispada iz ideala, a kada taj ideal zada sistem, odnosno društvo u vidu mediokritetskog etalona ponašanja, osećanja i izgleda, 'ružno' postaje smrtna opasnost, virus koji treba uništiti", rekao je reditelj. U predstavi "Ružni" uloge tumače Goran Jevtić, Jovana Mišković i Vladimir Aleksić. Reprize su 26, 27, 28. i 29. jula.

Kit Ričards bi mogao dobiti oproštaj guvernera
Gitarista "Roling Stonsa" Kit Ričards mogao bi dobiti oproštaj za davni saobraćajni prekršaj - zahvaljujući obžavaocu koji je aktuelni guverner države Arkanzas. Ričards je 1975. osuđen da plati kaznu od 162,20 dolara zbog neoprezne vožnje, a incident se dogodio u mestu Fordajs, stotinak kilometara južno od Litl Roka. Muzičar je tvrdio da je na trenutak izgubio kontrolu nad vozilom jer je hteo da podesi radio, ali su policajci posvedočili da su osetili miris marihuane pa su njega, i troje saputnika, sproveli u stanicu. Svi su ubrzo pušteni na slobodu kad je Ričardsov advokat platio kauciju, a posle i kaznu. Guverner Majk Hakabi, koji svira bas gitaru jednom amaterskom bendu, posetio je Ričardsa iz kulisa, kad su "Stonsi" u martu imali koncert. Hakabi je ispričao da je Ričardsu sugerisao da zatraži oproštaj, kad se muzičar našalio na račun svoje burne prošlosti. "Moja ideja je bila da mu se očisti policijski dosije u Arkanzasu, kao gest dobre volje", rekao je guverner. Na pitanje da li bi glasači mogli da imaju nešto protiv oproštaja, Hakabi je rekao da "niko ko ima koeficijent inteligencije veći od biljke, ne bi mogao da se protivi". Dodatni argument je bio da ni kod koga upletenog u incident nisu nađeni ni droga i alkohol.

Dokumentarac o pukovniku koji je oborio F117 u Buđanovcima
Nezavisna filmska produkcija "Krug" iz Niša započela je snimanje dokumentarnog filma posvećenog bivšem pukovniku Vojske Savezne Republike Jugoslavije Zoltanu Daniju koji je tokom NATO bombardovanja 1999. godine oborio "nevidljivi" avion F 117. "Film pod radnim naslovom 'Zlatni Zoltan' posvećen je bivšem pukovniku Daniju, koji je oborio takozvani nevidljivi avion NATO-a, a posle toga za njega više nije bilo mesta u Vojsci, tako da sada radi kao pekar u Vojvodini", rekao je novinarima režiser Željko Mirković. Prema njegovim rečima, film govori i o svim drugim oficirima u Srbiji koji su morali da napuste vojsku i počnu da rade druge poslove. "Kroz njega pričamo priču o tranziciji u Srbiji, a posebno o velikoj tranziciji u svesti ljudi iz Vojske, među kojima ima dosta onih sa Zoltanovom sudbinom", kazao je on. Mirković je u okviru produkcije "Krug" prethodno snimio film "Muharem, muzika - oči života" o životnom optimizmu Muharema Redžepija, slepog romskog muzičara koji je u vreme NATO bombardovanja izbegao sa Kosova i Metohije u Niš. "Muharem" je uvršten u selekciju intrnacionalnog festivala Roma koji će biti održan u septembru u Italiji, a na inostranim i domaćim festivalima već je osvojio pet nagrada.

Otvoreni  Mišićevi dani
Manifestacija "Mišićevi dani" koja čuva uspomenu na slavnog vojskovođu iz Prvog svetskog rata, vojvodu Živojina Mišića, otvorena je u četvrtak u selu Struganik kod Mionice. Manifestaciju koja se održava po deseti put, ispred Mišićeve rodne kuće je otvorio direktor Direkcije za puteve Srbije Branko Jocić. Potom su glumci iz Valjeva, Mionice i Beograda izveli dramski prikaz "Mišići Srbiji", po scenariju i u režiji Miroslava Trifunovića. U Struganiku je danas otvorena spomen-česma čime je ispunjena svojevremena Mišićeva želja da vodu s obližnjeg izvora dovede do svoje rodne kuće u kojoj je danas njegov spomen muzej. "Mišićevi dani" nastavljaju se večerašnjim premijernim prikazivanjem dokumetarnog filma "Kolubarska bitka", a potom će biti promovisana knjiga Milorada Radojčića "Vojvoda Mišić i njegovi Kolubarci u ratovima 1912 - 1918". Beogradski glumac Petar Božović izvešće večeras u Mionici komad u režiji Nenada Ilića "Tako je govorio Nikolaj", rađen po delima vladike Nikolaja Velimirovića. "Mišićevi dani" traju do 23. jula.

Filmska audicija za nezaposlene muškarce
Audicija za film "Obični ljud" na koju se mogu prijaviti nezaposleni muškarci, biće održana 24. jula u Kulturnom centru Novog Sada od 11 do 13 sati, navodi se u oglasu producentskih kuća "Viktorija film" i "Trilema films". Audicija za ovu ratnu dramu oglašena je uz podršku Ministarstva za kulturu Srbije. Na nju mogu da se prijave nezaposleni muškarci koji su stari od 20 do 30 godina. Od njih će osam biti odabrano za glavne i velike sporedne uloge u filmu. Poželjno je, kako se navodi, da kandidati budu bez glumačkog iskustva i sa regulisanom vojnom obavezom, navodi se u saopštenju. Dodaje se da snimanje filma počinje u avgustu ove godine i traje sedam nedelja. Izabrani kandidati dobiće odgovarajući honorar, a najniži honorar po danu snimanja je 100 evra. Glumci će imati obezbeđenu hranu i smeštaj tokom snimanja, transport i osiguranje. Odabrani kandidati će biti pozvani na drugi krug audicije, odnosno na probno snimanje, a za dodatne informacije nezaposlena lica mogu da se obrate na telefon 021 4890 811.

Velika Rembrantova izložba u Finiksu
Muzej umetnosti iz Finiksa upriličiće sledeće godine veliku izlozbu stvaralaštva Rembranta van Rejna i njegovih savremenika. Postavku "Rembrant i zlatno doba holandske umetnosti" činiće 90 dela iz Rejksmuseuma u Amsterdamu, holandskog državnog muzeja i jedne od najglednijih institucija te vrste u svetu. Izložba će trajati od 28. januara do 6. maja, a prodaja ulaznica počeće u novembru. "Ovo je retka prilika da naši građani vide remek-dela iz najveće svetske kolekcije holandske umetnosti, uključujući više radova jednog od najcenjenijih umetnika u istoriji", rekao je direktor muzeja u Finiksu Džejms Balindžer. U postavci će biti 14 Rembrantovih slika, kao i dela poznatih umetnika, kakvi su Frans Hals, Gerard Ter Borh, Jan Sten i Peter de Hoh.

Šetnja među delima savremene umetnosti u Atini
Na velikoj izložbi savremene umetnosti "Veliko šetalište", koja će tokom leta trajati oko atinskog Akropolja, biće predstavljeno 80 dela 44 umetnika iz Grčke i inostranstva. Među delima koja će do 29. septembra biti izložena na otvorenom i u zatvorenom prostoru, nalaze se fotografska instalacija Francuza Kristijana Boltanskog (Ćristian), mermerna skultpura Indijca Aniša Kapora, kao i video instalacije Turčina Kutluga Atamana i Amerikanca Garija Hila (Gary Hill). U okviru izložbe, koju je postavio grčki Muzej savremene umetnosti, u podnožju Akropolja smešten je "Palestinski muzej istorije prirode i ljudskog roda" palestinskog umetnika Halila Rabaha, koji je u velike bele komode smestio predmete poređane oko stabla masline. Nešto dalje od tog rada, grčki umetnik Andreas Angelidakis instalirao je "filozofski kiosk", veliku metalnu strukturu otvorenu za posetioce. Cilj izložbe, čiji je naziv inspirisan velikim pešačkim šetalištem u antičkom centru Atine oko Akropolja, jeste uspostavljanje dijaloga između antičkih ruševina i savremenih kreacija, navodi Muzej savremene umetnosti.

Danijel Krejg i drugi put Džejms Bond
Britanski glumac Danijel Krejg, koji je završio snimanje 21. filma o Džejmsu Bondu "Kazino Rojal", igraće tajnog agenta 007 i u sledećem filmu jednog od najpopularnijih serijala, javile su svetske agencije. Studio "Kolambija pikčesr" saopštio je u četvrtak da će "22. film o avanturama Džejmsa Bonda u bioskope stići 2. maja 2008, sa Danijelom Krejgom kao legendarnim tajnim agentom". O sadržaju sledećeg filma nije saopšten nijedan detalj, niti je rečeno kakav će naslov imati. "Kazino Rojal", koji je u postprodukciji, u bioskope treba da stigne u novembru. Danijel Krejg je šesti glumac koji igra šarmantnog i zavodljivog špijuna. Njegovi prethodnici su Šon Koneri koji je tu rolu igrao šest puta (od 1962. do 1971), Džordž Lejzenbi koji je samo jednom, 1969) bio Džejms Bond i Rodžerd Mur sedam puta (od 1973. do 1985). Tajnog agenta 007 igrali su i Timoti Dalton, dva puta (1987. i 1989) i Pirs Brosnan četiri puta (od 1995. do 2002).

Trg od knjige u Herceg Novom
Međunarodni sajam "Trg od knjige" u Herceg Novom, koji će se ove godine odvijati pod sloganom "Reci mi šta čitaš pa ću ti reći ko si" (Fransoa Morijak), biće održan 21. do 28. jula. Tokom manifestacije biće realizovano više od 20 programa, promocija aktuelnih naslova lepe književnosti i nauke, programa namenjenih najmlađim čitaocima, predstavljanja izdavačkih kuća i dramski programi. Publika će na hercegnovskom trgu Belavista, gde će biti organizovani svi programi, moći da prisustvuje predstavljanju novog romana Vide Ognjenović "Preljubnici", kao i promociji Antologije savremene srpske poezije, o kojoj će govoriti Gojko Božović. Biće organizovano i veče Mirjane Đurđević, dobitnice nagrade "Žensko pero", kao i veče posvećeno ruskom piscu Borisu Akunjinu. Na sajmu će biti predstavljene i knjige: "Kotorski oriđinali" Tomislava Grgurevića, "Hercegnovske znamenitosti" Gorana Komara i Pravoslavni pojmovnik, a književniku Vuku Krnjeviću biće uručena književna nagrada "Kočićevo pero" za 2006. godinu. Ovogodišnja književna manifestacija u Herceg Novom koštaće između 10 i 12 hiljada evra. Organizatori sajma "Trg od knjige" su Opština Herceg Novi, "Herceg fest", Gradska biblioteka i čitaonica i Književna zajednica iz Herceg Novog. Generalni pokrovitelj manifestacije je Turistička organizacija Herceg Novi.

Otvaranje prvog muzeja sećanja na Istočnu Nemačku
Trabanti, Lenjinove biste, kozmetika Florena - samo su neki od eksponata u prvom muzeju posvećenom svakodnevnom životu stanovnika Nemačke Demokratske Republike (NDR) koji se otvara u Berlinu. Među stotinak predmeta tipičnih za bivšu NDR su slike Modelina, uniforme Socijalističke omladine, kafa Moka-fiks koji kod mnogih Nemaca bude nostalgiju za nekadašnjom kulturom istočne Nemačke. "Sakupili smo više od 10.000 predmeta, ali na žalost ne raspolažemo prostorom u kojem bi sve moglo da bude izloženo", objasnio je direktor muzeja Robert Rikel. Sve predmete poklonili su Nemci koji su od 1949. do 1990. živeli u Istočnoj Nemačkoj. Muzejsko zdanje nalazi se u centru Berlina,pored trga Aleksanderplac, televizijskog tornja i Palate Republike. "Nismo želeli muzej koji prikazuje život ljudi iza vitrina, rekao je Rikel i objasnio da će posetioci direktno učestvovati u izložbi kako bi predmetima izloženim na 400 metara kvadratnih "udahnuli novi život". Kako bi bolje osetio atmosferu svakodnevnog života u NDR, posetilac muzeja ima priliku da sedne u porodični salon, prelista časopise iz tog vremena, pregleda kuhinjske ormare i odeću u plakaru. U postavci je i filmski ekran na kome se prikazuju stare reportaže istočnonemačke televizije, zatim školska torba i prednji deo trabanta, malog popularnog i danas kultnog automobila koji se nekada proizvodio u NDR. Kritičari kažu da je reč o komercijalnom projektu namenjenom turizmu. Izgradnja muzeja koštala je 600.000 evra, a sredstva su sakupljena iz privatnih izvora. Kritičari, takođe, optužuju osnivače muzeja da žele da zarade na kulturnom fenomenu "Ostalgiji" (spoj reči "ost" koja znači istok i reči nostalgija), koja je u Berlinu u modi već nekoliko godina, a pre svega u novijim komedijama o NDR, kakva je i "Zbogom Lenjine". "Naravno da profitiramo od trenutnog interesovanja za bivšu Istočnu Nemačku, ali je bilo potrebno da neko mesto posvetimo normalnom životu ljudi u toj zemlji, kako se istorija NDR ne bi uvek svodila na Berlinski zid i Štazi (Stasi)", objasnio je direktor muzeja. Što se tiče onih koji muzeju zameraju da nedovoljno odslikava negativne strane bivše komunističke diktature, Rikel ih je podsteio da "Berlinski zid i Štazi imaju svoje mesto u muzeju, ali kao jedan deo svakodnevnog života istočnih Nemaca". "Usredsredili smo se na većinu, ljude koji su živeli normalan život, na na masu i izuzetke", kazao je Rikel.

Kanali u Amsterdamu možda u svetskom kulturnom nasleđu
Vlasti Amsterdama predložiće organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) da istorijske kanale iz 17. veka u centru tog grada uvrsti na listu svetskog kulturnog nasleđa. To bi bilo "značajno priznanje univerzalnih i izuzetnih vrednosti tog dela grada iz 17. veka", naveo je u saopštenju gradski savetnik za spomenike i arheologiju Amsterdama Tjerd Herema. "Mreža kanala mogla bi se naći rame uz rame sa piramidama u Gizi i Kineskim zidom. Ta kandidatura bi, takođe, značila veliki podsticaj za turizam", dodao je Herema. Mreža kanala u Amsterdamu ima jedinstven raspored, a ostrvca tog nekada močvarnog dela grada povezana su mnogobrojnim mostićima, a turiste privlače i okrugli vrtovi okruženi kućama. To je "spomenik arhitekture gradskog stanovanja u 17. veku", ističe se u saopštenju. Kandidaturu kanala najpre mora da odobri holandska vlada, nakon čega bi bila podneta UNESKO-u, najkasnije do septembra 2007. Konačna odluka UNESKO-a ne bi trebalo da bude doneta do 2009.

Blizu 200 dela iz Gugenhajma na izložbi u Bonu
U Muzeju Bundeskunsthale u Bonu od juče je izloženo blizu 200 dela moderne i savremene umetnosti iz kolekcije Fondacije Solomon R. Gugenhajm. Postavku "Gugenhajm", na 7.500 kvadratnih metara muzejskog prostora, čine dela velikih umetnika, većinom iz prošlog veka. Izloženo je 11 dela Vasilija Kandinskog i sedam radova Pabla Pikasa, uključujući kubističku sliku "Harmonikaš" i "Ženu žute kose" iz 1931. Među eksponatima je slika "Ispred ogledala" Eduara Manea (Edouard Manet), kao i radovi evropskih majstora Pola Sezana, Vinsenta Van Goga, Hoana Miroa Marka Šagala, Anrija Matisa i Renea Magrita. Američku umetnost predstavljaju radovi Marka Rotkoa, Endija Vorhola i Roja Lihtenštajna. Izložba traje do 7. januara.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"