Kriminala sve manje, ubistava sve više
Statistički podaci za prošlu godinu govore da je sveukupna stopa kriminala u Kanadi u opadanju, ali da je broj ubistava porastao. No, stručnjak za kriminal sa Univerziteta u Otavi, Irvin Voler kaže da nema razloga ni za kakvu paniku. Po njegovim rečima, Kanada spada u zemlje sa prosečnom stopom kriminala, što nikako ne treba zanemariti. Najbolja situacija je kod provala, falsifikata i krađa automobila - tu je stopa manja nego ikada u poslednjih trideset godina u svakoj od kanadskih provincija i teritorija. I broj prekršaja vezanih za drogu je manji, kao i maloletnička delinkvencija. Broj ubistava je u zemlji u prošloj godini porastao za četiri odsto i došao skoro na najviši nivo u poslednjih deset godina. Kršenje zakona je najviše opalo u Manitobi i Nju Brunsviku, za po osam odsto. Što se teških krivičnih dela, njihov broj je opao u atlanskim provincijama, dok je u centralnom i zapadnom delu zemlje skoro nepromenjen. Saskačuan prednjači po kriminalu, a slede Britanska Kolumbija i Manitoba, dok Ontario i Kvebek spadaju u najmirnije provincije. Od velikih gradova, Saskatun je ubedljivo prvi na listi, ispred Ridžajne, Ebotsforda, Vankuvera, Vinipega, Edmontona i Viktorije. Sakvenej, Kvebek, Troa-Rivije i Šerbruk su na dnu liste po broju kriminalnih dela. Broj ubistava je drugu godinu za redom povećan, ponajpre zbog ubistava u Ontariju i Alberti, ali ni izbliza onako drastično kao godinu dana ranije. Ponovo prednjače Sasakačuan i Manitoba, kada su provincije u pitanju, a po gradovima neslavan rekord drži Edmonton, sa 44 ubistva, čak deset više nego godinu dana ranije. U Kvebeku je bilo najmanje ubistava, kada se gledaju najveći gradovi u Kanadi. Interesantno je da je Toronto, i pored toga što je prošla godina proglašena za 'godinu pištolja', po stopi ubistava na 100 hiljada stanovnika na desetom mestu u Kanadi. Predstavnici grada ističu da grad spada među najbezbednije u Severnoj Americi i da to ne smemo smetnuti sa uma.

Dvojica osumnjičenih za terorizam puštena iz pritvora
Iz pritvora su, uz veoma stroge uslove, puštena još dvojica osumnjičenih za planiranje terorističkih aktivnosti u Ontariju. Prvo je u kućni pritvor pušten Ahmad Gani, 21, a nekoliko dana kasnije i najmlađi član te grupe, šesnaestogodišnjak čiji identitet ne sme biti otkriven. Pored visoke kaucije koja je plaćena za njihovo puštanje iz pritvora, ostali uslovi podrazumevaju da oni moraju redovno da se javljaju policiji, ne smeju da poseduju oružje, imaju ograničen krug ljudi sa kojima smeju da komuniciraju van svoje porodice, a bez pratnje mogu da odu samo na posao, u školu, bolnicu, na sud ili do kancelarije svog advokata.

Dvojica kanadskih vojnika poginula u Avganistanu
Dvojica pripadnika kanadskih oružanih snaga su poginula, a osmorica su ranjena u samoubilačkom napadu na bojni konvoj u blizini Kandahara. Poginuli su podoficiri Francisko Gomez, 44, i Džejson Petrik Voren, 29. Vojni zvaničnici su saopštili da je automobil eksplodirao tačno ispred njihovog oklopnog vozila, tako da oni uopšte nisu imali mogućnosti da reaguju. Oni su se vraćali sa terena na kojem su proveli dve nedelje u povremeno intenzivnim borbama u regionu Kandahara i obližnje provincije Helmand. Očevici kažu da su odmah posle napada kanadski vojnici otvorili vatru na kola i ljude, najverovatnije u nameri da preduprede ponovni napad, ali kanadski zvaničnici su to opovrgli. Ranjeni vojnici prevezeni su u kandaharsku međunarodnu bolnicu. Petorica su se sutradan vratila na dužnost, dvojica su zadržana na ispitivanju, a jedan je prebačen u vojnu bolnicu u Nemačkoj na lečenje. Saučešće porodicama poginulih vojnika uputili su premijer Stiven Harper i generalni guverner Mišel Žan.

Bliskoistočna kriza
Harper protiv kanadskog učešća u međunarodnim snagama u Libanu Premijer Stiven Harper ne podržava eventualno učešće kanadskih vojnika u međunarodnim mirovnim snagama u Libanu, mada ne odbacuje u potpunosti tu mogućnost. Ovakav stav premijera Harpera je ministar inostranih poslova Piter Mekkej preneo učesnicima specijalnog samita o Bliskom istoku, koji je u sredu održan u Rimu. Iako Kanada ima reputaciju zemlje mirotvorca, Harper je jasno stavio do znanja da bi mu bilo draže da kanadske trupe ne idu na Bliski istok, tim pre što su već angažovane u Avganistanu. SAD želi da Ujedinjene nacije pošalju snage koje bi predstavljale tampon zonu između Izraelaca i Hezbolaha, ali Harper ne veruje da bi to bila dobra opcija. On smatra da bi mnogo bolje rešenje bilo angažovanje snaga iz zemalja tog regiona, pogotovu što su sve one više nego zainteresovane za očuvanje mira i stabilnosti u tom delu sveta.

Evakuacija Kanađana iz Libana
Kanadski vojnici ušli su tokom protekle nedelje duboko u teritoriju Hezbolaha u naporu da izvuku kanadske državljane iz grada Tajra, na koji je palo najviše bombi u najnovijim sukobima. Ovaj grad u južnom delu Libana, skoro je sav u ruševinama, pošto ga bombarduju preko dve nedelje bez prestanka. Veruje se da u regionu Tajr ima nekoliko stotina kanadskih državljana. Poseban problem je što su mnogima u ruševinama ostali pasoši i novac, a informacije su teško dostupne. Jedan broj Kanađana je izvučen iz grada, ali se strahuje da ih tu, kao i u okolnim selima ima još i da ne mogu da dođu do luke. Juče su iz Bejruta i opkoljenog Tajra pošla samo dva broda i to kanadska, na kojima je bilo svega 14 kanadskih državljana. Ukupno je evakuisano nešto preko 1.200 ljudi. Federalna vlada je početkom nedelje stavila treći ratni brod u pripravnost za evakuaciju kanadskih državljana iz Libana. Blizu deset hiljada kanadskih državljana, od ukupno 40 hiljada, koliko ih ima po nekim proračunima, do sada je izašlo iz Libana. Svi evakuisani koji su se vratili u Kanadu govore o strahotama i nedaćama kroz koje su prošli, kako u mestima u kojima su bili, tako i tokom napora da izađu iz Libana. Prihvat ovih građana organizovan je u svim većim gradovima, a posebna briga posvećuje se bolesnima i ranjenima. U Alberti oni po hitnom postupku dobijaju zdravstveno osiguranje, iako se u normalnim okolnostima na to čeka tri meseca.

Muzeji se zatvaraju zbog manjka novca
U jeku turističke sezone svakako da zabrinjava da postoji realna mogućnost da će neki muzeji morati da se zatvore zbog nedovoljnog finansiranja koje traje već više od tri decenije. Problemi se nagomilavaju, zato što sredstva koja se odvajaju nisu dovoljna ni za proširenje postojećih kapaciteta, niti za renoviranje postojećih. Budžet predviđen za ove potrebe i dalje je isti kao i 1972. godine, svega devet miliona dolara, a predstavnici Kanadskog udruženja muzeja procenjuju da bi trebalo da iznose 75 miliona. Predsednik Udruženja Džon Mekeviti upozorava da zbog ove činjenice deo nacionalnog kulturnog blaga može biti nepovratno izgubljen. Oni ističu da je već zatvoren Muzej inuitske umetnosti u Kvebek Sitiju, da je odloženo izmeštanje nacionalne postavke poznatih sportista u Otavu, i da je Muzej kanua u Piterborou, Ontario, drastično smanjio svoju aktivnost. U nekoliko muzeja u glavnom gradu neophodno je izvršiti sanaciju objekata da bi mogli nesmetano da rade. Jedan od najtežih slučajeva je Prirodnjački muzej, koji je morao da zatvori nekoliko odeljaka zbog nedostaka sredstava za popravku zgrade stare 94 godine. Ništa bolja nije ni sudbina Muzeja nauke i tehnologije, u kojem je tek pet odsto prikupljene građe dostupno publici zbog nedostatka izložbenog prostora. Predviđeno preseljenje ovog muzeja stopirano je zbog nedovoljno novca na raspolaganju. Kanadsko udruženje muzeja, čija je misija očuvanje kanadskog kulturnog nasleđa, obuhvata galerije, muzeje, naučne centre, arhive, umetničke centre i istorijske lokacije po čitavoj zemlji. Strahovanja predstavnika Udruženja su odgovor na saopštenje federalnog komiteta za kulturno-istorijsko bogatstvo, u kojem stoji da nova strategija razvoja muzeja ne predviđa povećanje sredstava. Međutim, iz kancelarije ministra zaduženog za ovaj portfelj, Beva Ode, stižu uveravanja da konsultacije još uvek traju i da nije doneta nikakva definitivna odluka o visini sredstava.

U Kalgariju postavljene barokne orgulje
Proteklog vikenda na Univerzitetu Kalgari su, u sali Erhart-Gramate Resital pri Roša centru za muziku i međunarodno razumevanje, postavljene specijalne orgulje za izvođenje barokne muzike, jedine takve vrste u čitavoj Kanadi. Projekat je koštao 1,2 miliona dolara, a orgulje je projektovao i sagradio Jirgen Ahrend, svetski poznat graditelj i restaurator iz Nemačke. Stručnjaci ističu da će uz ovakav izuzetno vredan instrument studenti biti u prilici da saznaju više o baroknoj muzici za orgulje. Univerzitet će zvanično proslaviti postavljanje orgulja na festivalu i simpozijumu koji su zakazani za 22. septembar.

Sedam miliona za istraživanje matičnih ćelija
Investitor Erik Sprot poklonio je sedam miliona dolara bolnici u Otavi za istraživanja u oblasti matičnih ćelija. Sprot je istakao da je njemu i njegovoj ženi, pošto veruju u moguće izlečenje od nekih neizlečivih bolesti uz pomoć matičnih ćelija, izuzetno drago da mogu da pomognu stručnjacima koji rade u ovoj oblasti. Poklonjena sredstva biće usmerena ka Centru za istraživanje matičnih ćelija, koji će nositi ime po Sprotu. Ovo je najveći iznos koji je neki pojedinac poklonio ovoj bolnici. Dr Majkl Rudnicki, direktor novog centra, ističe da će Sprotova donacija pomoći da bolnica u Otavi i Univerzitet Otava budu u samom vrhu istraživanja u oblasti matičnih ćelija i regenerativne medicine u Kanadi. Sprot, koji je rođen u Otavi, ima investicionu firmu sa sedištem u Torontu.

Saglasili se da nema dogovora
Premijeri provincija i teritorija saglasili su se oko dva pitanja na svom sastanku u Korner Bruku, Njufaundlend, saglasili su se oko dva pitanja. Prvo je da se uputi preporuka federalnoj vladi da se pridržava odredbi sporazuma iz Kelovne o izdvajanju pet milijardi dolara za potrebe starosedelaca, a drugo da ne mogu da postignu saglasnost oko rešavanja pitanja fiskalnog disbalansa. Ovo drugo podrazumeva da se od premijera Stivena Harpera očekuje da na jesenjem sastanku predloži moguća rešenja. Premijer Manitobe Geri Duer smatra da su moguća načina za rešavanje ovog pitanja, ili kroz ujednačavanje, ili kroz finansiranje po glavi stanovnika, ali kako god da bilo, to mora biti usaglašeno na zajedničkom sastanku sa federalnom vladom. Premijer Nju Brunsvika Bernard Lord je dodao da bi ipak, bilo lakše da su premijeri sada ostvarili neku vrstu dogovora da sa tim izađu pred federalnu vladu. Upućeni kažu da kakav god sporazuma da bude donet, on će značiti da Ontario i Alberta ne dobijaju ni peni, ali će posredno, kroz nacionalni socijalni transfer, najviše profitirati zbog velikog broja stanovnika. Najverovatnije je da dogovor ne može biti jednoglasan, ali je sigurno da će svaki pomak ići u prilog svih delova zemlje. Premijeri provincija i teritorija su takođe bili saglasni u pružanju podrške predstavnicima starosedalaca da od federalne vlade zahtevaju poštovanje dogovorenih odredbi iz Kelovna sporazuma. Taj sporazum je postignut novembra prošle godine sa prethodnom, liberalnom vladom, što može biti izgovor sadašnjoj konzervativnoj vladi da ga ne prizna. Veliki poglavica Fil Fontejn je rekao da su predstavnici starosedelaca došli da traže podršku za rešavanje najvažnijeg socijalnog pitanja u Kanadi, a to je pitanje siromaštva žitelja Prvih nacija. Svesni su da premijer Harper može imati drugačiji pristup sporazumu, ali pošto je pitanje starosedelaca jedan od prioriteta sadašnje vlade, onda veruju da će rešenje biti postignuto na obostrano zadovoljstvo. Sporazum iz Kelovne podrazumeva izdvajanje pet milijardi dolara za poboljšanje uslova stanovanja, obrazovanja i vodosnabdevanja za stanovnike Prvih nacija.

Grejem kritikuje Harpera
Privremeni lider Liberalne stranke Bil Grejem uputio je kritike na račun reakcije premijera Stivena Harpera na pogibiju kanadskog posmatrača u mirovnoj misiji UN u Libanu. Grejem je rekao da je premijerova izjava 'potpuno neprihvatljiva'. Premijer Harper je rekao da je major Paeta Hes von Krojdener iz Kingstona nestao i da se smatra da je poginuo. Premijer se takođe zapitao zašto UN nije povukao svoje posmatračae iz zone koja je proglašena za ratnu. Grejem je rekao da izgleda kao da je Harper zaboravio da je Kanada u sastavu misija UN već nekoliko decenija. On je takođe zamerio Harperu što pruža podršku Izraelu, navodeći da to podriva reputaciju Kanade kao nacije koja se zalaže za očuvanje mira.

Gradonačelnici protiv uvođenja pasoša
Gradonačelnici nekoliko američkih i kanadskih gradova održali su prošlog četvrtka sastanak u Vindzoru, Ontario, na kome su se zatražili odlaganje plana za uvođenje obaveznog posedovanja pasoša ili legitimacije pri prelasku granice između dve zemlje. Prvi čovek Detroita Kvame Kilpatrik je rekao da žele granicu koja je otvorena i slobodna za protok ekonomskih i kulturnih vibracija obe zemlje. Slična stav zastupaju i političari i poslovni ljudi iz Kanade i iz nekoliko severoistočnih američkih saveznih država, jer veruju da će se ta mera nepovoljno odraziti pre svega na turizam, ali i da će usporiti promet ljudi i dobara uopšte, te da će posledice osetiti privrede svih pograničnih oblasti.

Koliko plaćate parking?
Firma Kolijers Internešenel, koja se bavi uslugama u vezi sa nekretninama, zainteresovala se za cene parkinga u kanadskim gradovima. Ustanovljeno je da su cene parkinga u čitavoj zemlji porasle za 14 odsto u poslednjih godinu dana, i da je srednja mesečna cena 191,51 dolar mesečno. Najskuplje parkiranje je u Kalgariju, gde je za tipično mesto za ostavljanje automobila potrebno mesečno izdvojiti 375 dolara dok, poređenja radi slično mesto u Torontu košta oko 300 dolara. Građani Montreala za prosečan parking moraju da izdvoje 259 dolara, a u Otavi i Vankuveru tek nešto iznad proseka za zemlju - 195, odnosno 194 dolara. Portoparol firme, Kit Riding kaže da sve uspešnija privreda Kalgarija povećava potrebu za kancelarijskim prostorom, što uslovljava i odgovarajući prostor za parkiranje u gradu. On objašnjava da bi umnogome pomoglo otvaranje privatnih i gradskih parkirališta na više nivoa, ali se kao problem javlja nedostatak odgovarajućeg prostora. Drugo moguće rešenje je izmeštanje poslovnog prostora van centralnog gradskog jezgra. Za utehu treba znati da u Londonu, Tokiju i Njujorku prosečno parking mesto košta oko 800 dolara mesečno.

UKRATKO
VOTERLU - Jedan izletnik je proteklog vikenda, u borbi na život i smrt, lovačkim nožem ubio medveda teškog skoro devedeset kilograma u blizini Vave, u severnom delu Ontarija. TORONTO - Trener mladih hokejaša optužen je za seksualno uznemiravanje četrnaestogodišnjeg dečaka, a sumnja se da ima još žrtava. TORONTO - Na stotine demonstranata protestovalo je u subotu ispred izraelskog i američkog konzulata tražeći prestanak dejstava na Bliskom istoku. TORONTO - Više od dvadeset odsto svežeg voća i povrća sa kanadskog tržišta u sebi sadrži tragove pestcida u sebi, pokazalo najnovije istraživanje federalne Agencije za inspekciju hrane. KALGARI - Najveća džamija na severnoameričkom kontinentu, u kojoj će biti mesta za hiljadu vernika, počeće da se gradi ove nedelje u severoistočnom delu Kalgarija. VUDBRIDŽ, KANKUN - Meksička policija objavila je da je Blas Ismael Delgado, radnik u hotelskom obezbeđenju, osumnjičen za ubistvo bračnog para Janiero, februara ove godine. TORONTO - Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u sredu uveče na pro-izraelskim demonstracijama ispred Centra za umetnost. MONTREAL - Vlasnik jednog bara iz okoline Montreala kažnjen je sa 25 hiljada dolara zato što je pre tri godine odbio da posluži mušterije crne boje kože. MONTREAL - U Montrealu, gde su upravo započele prve i najveće svetske sportske igre homoseksualaca, medicinski radnici promovišu 'pilulu za posle', kombinaciju lekova za koju kažu da smanjuje rizik od infekcije HIV. OTAVA - Univerzitetski profesor Gazi Falah, koji ima i kanadsko i izraelsko državljanstvo, a palestinskog je porekla, nalazi se u pritvoru tri nedelje zbog optužbe da je špijun. On je uhapšen dok je snimao duž libanske granice.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"