Broj 1064, 4. avgust 2006.
| Crnoj Gori neophodni novi putevi |
| |
Nedovoljno razvijena mreža puteva je osnovna
prepreka za porast stranih ulaganja u Crnu Goru, pa ce zato prema Programu
vlade od 2006. do 2010. godine do 40 odsto investicija otici na izgradnju
puteva, saznaje podgoricki list "Republika" u Ministarstvu pomorstva i
saobracaja.
 Pomocnik
crnogorskog ministra pomorstva i saobracaja Radoš Sucur je rekao da se
postojeca putna infrastruktura ne može uzdici na veci nivo, vec se moraju
izgraditi novi putevi.
Ministarstvo je uradilo Strategiju razvoja saobracaja do 2015. godine, kao i
sve zakone u toj oblasti, što ce biti osnova daljeg razvoja i sada je na vladi
da je primeni, rekao je Sucur.
Prema Strategiji, za ciju je realizaciju potrebno 1,41 milijarda evra, iz
projekata u putnoj infrastrukturi, najviše, cak 425 miliona evra, koštace
izgradnja Jadransko-jonskog puta kroz Crnu Goru. Projekat treba da bude
realizovan u narednih šest godina.
Drugi po vrednosti je vec poceti projekat izgradnje poluautoputa
Podgorica-Mateševo, koji ce koštati 235 miliona evra, a rok za njegovu
izgradnju je pet godina.
Iz oblasti pomorske privrede najvredniji projekat, koji se može realizovati u
roku od dve godine, je revitalizacija te grane privrede za koju treba
izdvojiti 36 miliona evra.
U sektoru civilnog vazduhoplovstva najvredniji je projekat stavljanja u
funkciju aerodroma Berane, za šta je neophodno više od 22 miliona evra.
Što se tice obnove železnicke infrastrukture, osim vec pocete rekonstrukcije
pruge prema Nikšicu i Bijelom Polju, najvredniji je projekat izgradnje
terminala za kombinovani transport na stanicama Bar i Bijelo Polje, cija je
vrednost procenjena na 3,2 miliona evra.
Od velikih projekata predvidena je izgradnja novog magistralnog puta
Cetinje-Nikšic, cija je vrednost 85 miliona evra. |
| |
| |
|
| |
| Strana ulaganja za pet godina veca od pola
mlijarde evra |
| |
U Crnu Goru je od 2001. do ove godine uloženo
je 560 miliona evra, a najvažnije strane investicije bile su u
telekomunikacije, industriju i turizam, navedeno je u vladinoj Strategiji
podsticanja stranih direktnih investicija (SDI).
Nakon ulaganja norveškog "Telenora" u "ProMonte" i "Madarskog telekoma" u "Telekom
Crne Gore", slede investicije grckog "Helenik petroleuma" u "Jugopetrol" i
ruskog "Bejzik elementa" u "Kombinat aluminijuma". U investicijama u turizam
prednjace slovenacki "Hit" i britanski "Bepler i Džejkobson".
Rekordan priliv SDI od 382,8 miliona evra ostvaren je 2005. godine. Kroz
grinfild projekte ušlo je 182 miliona evra, a kroz privatizaciju 201 milion
evra, navedeno je u Strategiji podsticanja SDI, prenela je podgoricka
Republika.
Narednih godina tek se ocekuju znacajna ulaganja i velike strane investicije,
i to kroz privatizaciju, ali još više u grinfild projektima, koji se pokrecu
kao potpuno nove firme.
Strategijom je predvideno da ove godine u Crnu Goru bude uloženo najmanje 180
miliona evra, dok se u narednom cetvrogodišnjem periodu godišnje ocekuje po
270 miliona evra novih investicija.
U proteklih pet godina prosecni priliv stranih investicija po stanovnika bio
je 181 evro, a, prema procenama, u naredne cetiri trebao bi da dostigne 300
evra.
U Vladi ocekuju da ce do 2010. godine biti 2,5 hiljada ino-investitora, dok ih
je trenutno 1.700, cime bi direktne investicije dostigle 15 odsto BDP-a. |
| |
| |
|
| |
| Bez velikih mitinga u predizbornoj kampanji |
| |
Crnogorske stranke najavljuju da u kampanji za
parlamentarne izbore 10. septembar, nece održavati velike mitinge kao u
ranijim prilikama.
 Najvece
stranke, vladajuca Demokratska partija socijalista i opoziciona Socijalisticka
narodna partija opredijelile su se za kampanju "od vrata do vrata" i
neposredne razgovore sa biracima u predizbornoj kampanji koja treba da pocne
polovinom avgusta i traje do 8. septembra.
Vlada Crne Gore ranije je saopštila da stranke nece iz državnog budžeta dobiti
novac za predizbornu kampanju, jer su ta sredstva potrošena na
predreferendumsku kampanju.
Republicka izborna komisija je, medutim, procenila da je za organizaciju
septembarskih parlamentarnih izbora potrebno više od milion evra.
Najavljeno je nekoliko predizbornih stranackih koalicija, ali vecina
politickih partija o tome još nije donela definitivnu odluku. |
| |
| |
|
| |
| U Vojsku Srbije prešlo 467 Crnogoraca |
| |
Iz Crnogorske vojske na službu u Vojsku Srbije
prešlo je 467 oficira, podoficira i civilnih lica.
Nacelnik Odeljenja Generalštaba Vojske Crne Gore za ljudske resurse pukovnik
Cedo Marinovic rekao je agenciji Beta da je time ispunjen ugovor dve vojske o
dobrovoljnim prelascima zakljucno sa 31. julom.
Kako se ocekuje, do kraja avgusta dve vojske bi trebalo da se dogovore i o
drugim medusobnim pitanjima nastalim posle prestanka postojanja državne
zajednice. |
| |
| |
|
| |
| Na crnogorskom primorju letuje oko 200
hiljada turista |
| |
U Crnoj Gori trenutno se odmara više od 200
000 turista, procenjuju turisticki radnici sa lica mesta.
Pocetkom avgusta krenuo je najjaci turisticki talas , što je vidljivo i po
saobracajnim gužvama na putevima prema moru. Na hercegnovskoj, budvanskoj i
ulcinjskoj rivijeri , prema navodima, u hotelima se teško nalazi slobodno
mjesto.
Tacan broj turista u Crnoj Gori treba da objavi zvanicna statistika, pošto se
sadašnje stanje procenjuje uglavnom prema vizuelnim utiscima sa plaza, iz
restorana i gradskih ulica u primorskim mestima. |
| |
| |
|
| |
| Nehigijena u slovenačkom političkom vrhu |
| |
Sukob u slovenačkom političkom vrhu postaje
sve otvoreniji i ne nazire mu se kraj.
 Nedavna
kritika slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka, desno, upućena
ministru zdravlja Andreji Brucanu zbog neopravdanog otezanja kupovine
operacionih stolova za Onkološki institut, kao i ministru za javnu upravu
Gregoru Virantu zbog gradnje ekološki štetne asfaltne baze u jednom
slovenačkom selu, duboko je pogodila premijera Janeza Janšu.
Janša je u programu katoličkog radija Ognjište, pored niza drugih primedbi,
ponašanje predsednika države nazvao "nehigijenskim" i pozvao ga da počne da se
ponaša kao predsednik svih gradana, a ne samo kao vodja nevladine organizacije
Pokret za pravdu.
Sukob, barem ovako otvoren, u vrhu slovenačke države izmedu predsednika i
premijera, bez presedana je u kratkoj istoriji mlade članice Evropske unije (EU).
Počeo je nedavno zbog posete princa Aleksandra Karadjordjevića. Premijer Janša
kritikovao predsednika Drnovšeka što poseta nije koordinirana sa vladom i što
finansijski košta Sloveniju.
Nimalo uvijeno Drnovšek mu je odgovorio da vlada sebi podreduje mnoge
institucije, privredu i medije, ali da instituciju predsednika, barem dok je
on na njoj, nece.
"Vlada želi koordinaciju samo o mojim aktivnostima, dok o svojim aktivnostima
to ne želi", rekao je u emisiji državne televizije Drnovšek i dodao da o
aktivnostima vlade najviše saznaje iz medija.
Ovu izjavu Janša je nazvao "ne samo nepriličnom, vec i veoma štetnom za državu",
jer njeni predstavnici pokazuju da istupaju sa različitim stavovima.
Prema Janšinim recima, Drnovšek u slovenackoj politici ima najmanje
nadležnosti i nije reč o tome da vlada želi da podredi funkciju predsednika,
već da se predsednik samo pridržava ustava i zakona.
Na ovu primedbu je Drnovšek odgovrio da pozivom Karadordevicu nije prekršio
svoja ovlaštenja, jer je poseta bila kurtoaznog karaktera.
Sumirajuci svoje primedbe vladi, a povodom sukoba oko operacionih stolova i
asfaltne baze, koja ugrožava ekologiju u tom delu Slovenije, Drnovšek je
izjavio: "Govoricu istinu, ali ne samo kada je ona u korist vlade. Kada vidim
da neke stvari idu naopako, moram to da kažem".
Sukobu u slovenačkom vrhu se još ne vidi kraj. Od njegove "nehigijenske pojave"
najviše koristi imaju mediji, koji su dobili zahvalnu temu za popunjavanje
letnje praznine. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| RS - BIH - Sanaderova ideja neozbiljna i
opasna |
| |
Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić
izjavio je da je inicijativa premijera Hrvatske Ive Sanadera za organizovanje
medjunarodne konferencije o uredjenu BiH "krajnje neozbiljna".
Čavić je novinarima u Banjaluci rekao da je to neprimereno mešanje hrvatskog
premijera u unutrašnje stvari BiH.
"To je zahtev za izazivanje haosa i opasno igranje vatrom, a Sanader treba da
zna da se haos nece zadržati u BiH, već će zahvatiti sve zemlje regiona",
upozorio je Čavić .
Predsednik RS rekao je da se slične inicijative mogu zatražiti i za Hrvatsku,
dodajući da je "skorašnji datum obeležavanja etnickog čišćenja Srba iz
Hrvatske dobra prilika za to".
Po njegovim rečima, "Sanaderova ideja je dobra ako se posmatra kao zahtev za
redefinisanje statusa Srba u Hrvatskoj, kojim bi im bio vraćen institucionalni
status i dato pravo teritorijalnog organizovanja i mogućnost organizovanja
lokalne autonomije". |
| |
| |
|
| |
| Obeležena godišnjica Ilindenskog ustanka |
| |
Makedonija je danas obeležila 103. godišnjicu
Ilindenskog ustanka i 62 godine od zasedanja ASNOM-a.
Godišnjica prvog zasedanja ASNOM-a obeležena je u memorijalnom centru Pelince,
koji je izgraden pre tri godine.
 U
Makedoniji je u sredu obeležena i 103. godišnjica Ilindenskog ustanka.
Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski poručio je u Mečkinom kamenu kod
Kruševa, gde je 1903. ilindenska četa oterala turske vlasti i proglasila prvu
republiku na Balkanu, da je budućnost savremene Makedonije članstvo u
evroatlanskim strukturama.
On je ponovio da je i danas siguran da je 2001. godine sasvim ispravan korak
bio potpisivanje Ohridskog dogovora, čime je izbegnuto krvoprolice i gradanski
rat u zemlji.
"Makedonija je država koja promoviše prijateljske odnose i saradnju sa svim
susedima. Mi poštujemo njihovu istoriju, ali ne želimo, a i ne smemo, da se
odričemo onoga što je naše, makedonsko, onog što nas čini posebnim narodom sa
vlastitom istorijom i identitetom", istakao je u svom govoru predsednik
Makedonije.
Makedonska delegacije nije ni ove godine mogla da položi cveće u manastiru
Prohor Pčinjski povodom 62. godišnjice zasedanja Antifašističkog Sobranja
Narodnog Oslobodjenja Makedonije (ASNOM), koja se uz Ilindenski ustanak
obeležio u Makedoniji.
Vladika vranjski Pahomije je brojnim novinarima iz Makedonije, koji su došli
ispred porte manastira Prohor Pčinjski, rekao da od njega "niko, ni makedonska
ni srpska vlada, nije tražila da dozvoli makedonskoj delegaciji da položi
cveće".
On je istakao da se crkveni spor izmedu MPC i SPC može razrešiti jedino ako
MPC pristane da prizna takozvani niški sporazum, prema kome SPC priznaje MPC
ali pod imenom autokefalna Ohridska arhiepiskopija, a ne kao Makedonsku
pravoslavnu crkvu.
"Sve dok na to ne pristanete vi ste raskolnici", izjavio je vladika Pahomije
novinarima, koje nije pustio u manastir uz obrazloženje da nemaju dozvolu koju
treba da im izda sinod Srpske pravoslavne crkve. |
|
 |
