Panika na Hitrou
Teroristički napadi na aerodromu Hitrou u Londonu planirani su na čak 10 letova ka turističkim destinacijama u SAD - Njujorku, Vašingtonu, Los Anđelesu, Bostonu i Čikagu...
Osumnjičeni teroristi koje je uhapsila britanska policija planirali su napade na letovima iz Velike Britanije ka najmanje pet većih američkih gradova, saznaje se iz američkih obaveštajih izvora. Zvaničnik američke obaveštajne službe koji je tražio da ostane anoniman rekao je su napadi planirani u avionima najmanje tri velike američke kompanije na letovima iz Velike Britanije ka najmanje pet većih američkih gradova. Zvaničnik je rekao da su među američkim kompanijama na čijim letovima su planirani napadi bile "Junajted", "Ameriken erlajnz" i "Kontinental erlajnz", kao i da postoji mogućnost da su napadi planirani i na letovima stranih kompanija. Kako je rekao, napadi su planirani na letovima ka turističkim destinacijama u SAD - Njujorku, Vašingtonu, Los Anđelesu, Bostonu i Čikagu. "Napadi su planirani na čak 10 letova", rekao je zvaničnik. Francuski ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi izjavio je da su osobe osumnjičene da su umešane u pripremanje napada na avion na liniji za SAD "verovatno pakistanskog porekla", javile su agencije. Sarkozi je, posle sastanka sa francuskim premijerom Dominikom de Vilpenom, rekao da je Pariz u stalnom kontaktu sa britanskim vlastima, ali nije naveo tačan izvor informacija o osumnjičenima. "U naredna dva dana znaćemo više detalja o metodama ovog terorističkog tima. Izgleda da su (osumnjičeni) pakistanskog porekla", rekao je Sarkozi. Šef protivterorističkog odeljenja londonske policije Piter Klark rekao je da je policija mesecima nadzirala osumnjičene i da je prošle noći uhapsila 21 osobu koje se sumnjiče za pripremanje, podsticanje ili izvršenje terorističkog napada. Klark je rekao da je zavera imala globalne dimenzije i dodao da se i dalje istražuje koje su bile tačne mete napada. Britanska policija saopštila je, takođe, da je cilj zavere bio da se aktiviraju bombe koje bi u ručnom prtljagu bile unete u avion. Američki ministar za unutrašnju bezbednost Majkl Čertof izjavio je juče u Vašingtonu, u vezi sa osujećenim terorističkim napadima u Londonu, da sve "upućuje na zaveru Al Kaide". "Zbog toga je vlada SAD podigla nivo bezbednosti na crveno (ozbiljna pretnja) na komercijalnim letovima iz Velike Britanije ka SAD", naveo je Čertof. "Verujemo da su ova hapšenja ozbiljno poremetila pretnju, ali ne možemo biti sigurni da je pretnja u potpunosti eliminisana, a zavera osujećena. Kako bi se dalje odbranili od ovakvih pretnji, podići ćemo nivo bezbednosti na narandžasto (visoka pretnja) za sve komercijalne letove koji idu ka SAD", dodaje se u saopštenju. Čertof je naveo i da će bezbednosne kontrole na aerodromima biti intenzivirane i da neće biti dozvoljeno unoštenje bilo kakve tečnosti, gelova za kosu i losiona u avion. Britanska policija saopštila je da je osujetila pokušaj dizanja u vazduh aviona koji je leteo iz Britanije ka SAD i da je u vezi sa tim uhapsila 21 osobu. Ministar unutrašnjih poslova Britanije Džon Rid rekao je da je u plan bilo uključeno "nekoliko letelica" i da bi za njihovo dizanje u vazduh bila upotrebljena naprava sa "hemijskom tečnošću". Nivo pripravnosti u Britaniji je posle ovog saopštenja podignut na kritičan, a uvedena su i nova bezbednosna pravila na Hitrou zbog čega je aerodrom poputno zagušen. Jat ervejz otkazao je juče svoj let ka Londonu, a svi letovi Britiš ervejza sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" su takođe otkazani. Portparol aerodroma u Briselu saopštila je da su svi letovi iz Brisela za London otkazani do daljnjeg. Nemačka Lufthanza je otkazala letove za Hitrou zbog zagušenja aerodroma, a to su učinili i kompanije Er Frans i KLM koje su otkazale sve letove iz Pariza i Amsterdama, kao i grčki Olimpik erlajns. Australijski Kvantas erlajns saopštio je da će ograničniti unošenje ručnog prtljaga na letove iz Britanije i da će zabraniti unošenje tečnosti na američkim letovima. Kvantas je zatražio od putnika da u avion unose samo novčanike i putna dokumenta i to u providnim plastičnim kesama.

Pali, da se nikad više ne vrate...
Dodik je ocenio da video snimci jasno pokazuju da je Atif Dudaković "manifestovao ideologiju etničkog čišćenja" jer je rekao: "Pali da se više nikada ne vrate"...
Predsednik i premijer Republike Srpske (RS) Dragan Čavić i Milorad Dodik podneli su juče krivičnu prijavu protiv ratnog komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića zbog ratnih zločina na području na kojem je komandovao. Krivična prijava protiv Dudakovića (na slici desno) podneta je Tužilaštvu BiH, Republičkom tužilaštvu RS i Hrvatskom državnom tužilaštvu, saopštili su Čavić i Dodik na zajedničkoj konferenciji za novinare. Čavić i Dodik podneli su i krivičnu prijavu protiv N.N. osoba sa video snimka u vezi sa zločinom za vreme hrvatske vojne akcije "Oluja", kada je ubijeno više vojnika Vojske RS i vojske nekadašnje "Republike Srpske Krajine", te zbog paljenja i rušenja objekata. "Očekujemo da tužilaštva ove prijave što pre stave na dnevni red i što pre preduzmu neophodne radnje i mere koje su primerene dokazima o tako brutalnim aktivnostima u vreme akcije 'Oluja'", rekao je Čavić novinarima. Predsednik RS je ocenio da bi bio "apsurd da se to ne desi, ako se ima u vidu reakcija u Srbiji nakon objavljivanja video zapisa zločina koje je počinila paravojna jedinca 'Škorpioni'". Čavić je naveo da su poslednji video snimci samo deo dokaza o zločinima nad Srbima i da u prilog tome govori i podatak da RS potražuje vise od tri hiljade nestalih, dok se oko 1.500, po evidencijama Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", vode kao nestali tokom "Oluje". Premijer Dodik je podsetio su vlasti RS ranije sačinile izveštaj o zbivanjima u Srebrenici i dostavile ga nadležnim institucijama. To, po njegovim rečima, pobija tvrdnje da u RS niko nije procesuiran zbog ratnih zločina. Dodik je dalje ocenio da video snimci jasno pokazuju da je Atif Dudaković "manifestovao ideologiju etničkog čišćenja" jer je rekao: "Pali da se više nikada ne vrate". Komentarišući izjave bošnjačkih političara prema kojima je Dudaković "branio i oslobađao svoju zemlju", premijer RS je istakao da su se spaljena sela nalazila i na području BiH. Objavljeni video snimci, kako je dodao, pobijaju tezu da je zločine srpske strane organizovala vlast RS, a da su zločini drugih strana bili dela kriminalnih grupa i paravojnih formacija. "To razjašnjava da su zločini činjeni i u ime RS, i BiH, i Hrvatske, tako da se ne može praviti gradacija zločina, jer je zločin - zločin i za njega treba odgovarati", zaključio je Dodik.

Ko će igrati Arkana?
Američke producentske kuće "Mozgofilms" i "Anđelo" pripremaju filmove u Arkanu, u kojima bi glavne role trebalo da igraju Vini Džons, Miki Manojlović, a možda i Šon Pen...
Početkom septembra u SAD počinje snimanje filma "Prljavi rat" u kojem će Željka Ražnatovića Arkana igrati Vini Džons, nekadašnji engleski fudbaler poznat po ulogama razbijača u filmovima "Dve čađave dvocevke" i "Sneč". Producentska kompanija "Mozgofilms" radi film koji govori o "grupi hrabrih dobrovoljaca predvođenih Eduardom Čikom Floresom, koji tokom 1991. godine brane jedno slavonsko selo od srpske okupacije". Okupatori bi trebalo da budu Željko Ražnatović i njegovi Arkanovci, kako ih nazivaju Amerikanci. Holivudski producenti su prvo želeli da Arkana glumi hrvatski glumac Goran Višnjić, međutim, on je tu ponudu odbio. Vini Džons je ulogu Arkana prihvatio sa oduševljenjem. Režiser filma "Prljavi rat" je nepoznati mađarski reditelj Laslo Hege, a lik Eduarda Floresa igra nemački glumac Tomas Krečman. Arkan i Flores se nikada nisu sreli, ali to američkim producentima ne smeta da smisle priču u kojoj je Španac pozitivan, a Srbin negativan lik. ĐOVANIJEVA IDEJA Ideja o celuloidnoj životnoj priči Željka Ražnatovića stara je već pet godina. Odmah nakon ubistva Arkana u hotelu "Interkontinental" u Beogradu, 15. januara 2000. njegov prijatelj Đovani di Stefano, advokat iz Londona izjavio je da želi da snimi film o Željku Ražnatoviću: - Istina o Arkanu je njegova najbolja odbrana. Planiram da snimim film o komandantu Srpske doborovoljačke garde, ako moji producenti naprave dobar finansijski plan i dobar scenario. Razmišljao sam da bi lik mladog Arkana mogao da igra beogradski glumac Sergej Trifunović, a da bi lik Željka Ražnatovića u poznim godinama mogao da tumači slavni Miki Manojlović - rekao je tada Đovani di Stefano. U međuvremenu ovaj stari prijatelj Željka Ražnatovića nije uspeo da okupi producentski tim i odustao je od snimanja filma o Arkanu. Ali je zato Đovani di Stefano dao saglasnost da se njegova ideja koristi u Americi. Saglasnost za snimanje filma o Arkanu, po Đovanijevoj ideji tražio je Vladimir Đorđević, američki šampion aikida i vlasnik producentske kuće "Anđela" iz Čikaga. Ideja je rođena tokom snimanja filma "Dvoboj" o burnom životu pesnika i ambasadora Jovana Dučića, koji se upravo snima na terenima oko Čikaga, u Bosni i u Srbiji. Plan snimanja filma o Arkanu napravljen je u aprilu mesecu. Radni naslov filma je "Komandant Arkan". - Želja mi je da napravimo biografsku priču o Željku Ražnatoviću kao velikom srpskom patrioti, ali i kao saradniku jugoslovenske tajne službe i čoveku broj jedan u jugoslovenskom i srpskom podzemlju. Nezaobilazni deo biografije Arkana vezan za ratove na prostorima bivše Jugoslavije, i moja ideja je da najširoj publici konačno predstavimo Ražnatovića u pravom svetlu. Svako ko je Arkana znao makar iz viđenja zna da je Ražnatović kao dobrovoljac išao na frontove, ne da bi pljačkao, jer je u to vreme važio za jednog od najuspešnijih biznismena na tim prostorima, već da bude sa svojim narodom kada mu je to bilo najpotrebnije. Naravno, mnogi su tada Arkana predstavljali kao ratnog profitera, a uz pomoć tako moćnih medija kao što je CNN, Srbi, pa i sam Željko Ražnatović, celom svetu su predstavljeni kao ubice i siledžije, iako za takve tvrdnje nije bilo nijednog dokaza - kaže Vladimir Đorđević. Kako je reč o umetničkog viziji Arkanovog života, producent Vladimir Đorđević priznaje da će biografija Željka Ražnatovića biti modifikovana onoliko koliko to traži samo romansiranje i vizuelizacija celuloidnih slika, a i potreba da film bude aktuelan. - Scenario filma "Komandant Arkan" je bio urađen po istoimenoj knjizi, ali je na moje insistiranje autor scenarija prihvatio sugestije da se preprave neki delovi. Akcenat događanja u filmu o Arkanu je stavljen na onaj deo Ražnatovićevog života, u kome se, po uzoru na filmove tipa "Kum" ili "Skarefejs", glavni junaci predstavljaju i kao ljudi sa neograničenim vezama, sa neograničenom moći da vlada iz senke i upravlja svetskim događajima. Ja sam se lično družio sa Arkanom, koji je za mene, ali i za mnoge iz moje generacije, bio idol. Bio sam i član njegove humanitarne organizacije Fond "Treće dete". ARKAN JE ŽIV Vladimir Đorđević nam otkriva da njegovo poznanstvo sa Željkom Ražnatovićem datira iz vremena kada su se mladi Beograđani okupljali na treninzima Kik-boks kluba "Delije". Kao dobar poznavala Arkana sam Đorđević je ljut što su stereotipi o Željku Ražnatoviću kao kriminalcu i ubici stvoreni u studiju CNN-a, sa "reportažama" sa lica mesta. - Pripreme za realizaciju filma "Komandant Arkan" su počele. Scenario se dorađuje i prevodi na enmgleski jezik. Režija će najverovatnije biti poverena našem iskusnom umetniku Gagi Antonijeviću, reditelju iz Holivuda. Dok bi glavnu ulogu nosio Miki Manojlović ili ako nam pregovori budu završeni sa uspehom Šon Pen, a možda i neka druga holivudska muška zvezda. Kako je scenarijom predviđeno da se u filmu pojavljuju i Tito, i Slobodan Milošević, i Stane Dolanc, planiramo da ulogu srpskog vožda ponudimo Robertu de Niru. Ima šanse da se u filmu pojavi i Bred Pit, što bi ovaj projekat učinilo svetskim delom - priznao nam je producent Vladimir Đorđević, šampion aikida koji su lane ušao u Svetsku kuću slavnih za borilačke veštine. Đorđević je poslednjih nedelja neprestano u Holivudu i Kaliforniji, gde pregovara sa holivudskim glumcima i snimateljima, ali i finansijerima, koji na osnovu procene scenarija priče o Arkanu, treba da odluče da li će da učestvuju u ovom filmu. Kako eksluzivno saznajemo, sasvim je sigurno da će se u filmu "Komandant Arkan" pojaviti i Željkova udovica Svetlana Ražnatović. - U filmu o Arkanu ispričana je priča o Nataliji, majci četvoro Arkanove dece, koja danas živi u Los Anđelosu, ali i o Ceci, majci dvoje Željkove dece, koja živi u njihovoj porodičnoj kući Beogradu. Razmišljamo kako da posebno uradimo scenu "venčanja decenije" i čitav Arkanov brak sa folk megazvezdom Svetlanom Veličković. A to znači da nam treba glumica koja će nositi lik Cece. Može se dogoditi da Svetlana Ražnatović lično glumi samu sebe - otkrio nam je Vladimir Đorđević. Film o Arkanu bi se snimao u Beogradu, u Budvi, u Frankfurtu, u Stokholmu, u Londonu, i u Bosni i Hrvatskoj, na terenima kuda se Željko Ražnatović kretao. Premijera filma "Komandant Arkan", kako je planirano, trebalo bi da bude sredinom 2007. godine, istovremeno u Čikagu i Beogradu. Bude li film prihvaćen dobro od publike, kritičara i javnosti njegov producent Vladimir Đorđević potajno razmiđlja o snimanju nastavka priče o Željku Ražnatoviću. I specijalno za naše čitaoce otkriva: - Autor scenarija tvrdi da je Arkan živ i da se nalazi na jahti "Tigar", koja plovi do grčkih ostrva i luka, ali i zalazi u Sredozemno more, odakle Željko Ražnatović sa hidroavionom odlazi u London, Pariz i Čikago. Ta umetnička fikcija da je Arkan živ otvara nam mogućnost da napravimo i nastavak film "Arkan 2", u kome bismo prikazali nove životne avanture Željka Ražnatovića, njegovih sinova i njegovih Arkanovaca - priznao nam je Vladimir Đorđević, producent koji radi na snimanju filma "Komandant Arkan" u SAD.
Dušan Iković

Atentati kao iz filma...
Neverovatni pokušaji agencije CIA da likvidira kubanskog diktatora posramili bi i agenta 007: bilo je tu otrovnih pilula, toksičnih cigara, školjki koje eksplodiraju...
Neverovatni pokušaji agencije CIA da likvidira kubanskog diktatora posramili bi i agenta 007: bilo je tu otrovnih pilula, toksičnih cigara i školjki koje eksplodiraju. Skoro pola veka CIA i kubanski iseljenici pokušavali su da smisle kako da ubiju Fidela Kastra koji se trenutno oporavlja u bolnici posle unutrašnjeg krvarenja. Nijedan pokušaj, naravno, nije uspeo, a mnogi bi bili odbačeni kao previše fantastični čak i za knjigu o Džejmsu Bondu. Najspektakularnije zavere biće prikazane na britanskom "Kanalu 4" u dokumentarcu pod naslovom "638 načina da se ubije Kastro", kao i u propratnoj knjizi istog imena koju je napisao sada već penzionisani Fabijan Eskalante koji je bio na čelu kubanske tajne službe i koji je lično učestvovao u osujećivanju najvećeg broja tih zavera. Iako je cigara koja je trebalo da eksplodira Kastru u lice možda najpoznatiji pokušaj likvidacije starog vođe i drugi su podjednako neverovatni. Jednom prilikom, CIA je kupila ogromnu količinu dagnji, znajući koliko kubanski lider voli školjke. Cilj je bio da se nađu dovoljno velike školjke da u njih stane smrtonosna doza eksploziva. One bi zatim bile ofarbana u drečave boje kako bi privukle Kastrovu pažnju dok roni. Dokumentacija obelodanjena za vreme Klintonove administracije pokazuje da je taj plan zaista razmatran, ali da, poput mnogih drugih, nije realizovan. Još jedna zamisao vezana da vođine podvodne aktivnosti predviđala je da se Kastru podmetne ronilačko odelo zaraženo gljivicom koja bi izazvala hronično i na kraju smrtonosno oboljenje kože. Na dan ubistva predsednika Kenedija, jedan agent je u Parizu dobio zadatak da pomoću šprica u obliku hemijske olovke ubije Kastra, ali u tome nije uspeo. Drugom prilikom, CIA je angažovala Kastrovu bivšu ljubavnicu da ga likvidira. Predate su joj otrovne pilule koje je ona sakrila u kremu za lice. Ali, pilule su se istopile, pa je žena odustala od namere da stavi Kastru kremu u usta dok spava. Uostalom, ona je tvrdila da je on već znao šta ona smera, pa joj je pružio svoj pištolj i rekao da puca. "Ne mogu to da uradim, Fidele", uzvratila mu je ona. To nisu mogli ni mnogi drugi posle nje. Najskoriji pokušaj ubistva za koji znamo zbio se 2000. kada je Kastro bio u poseti Panami. Ispod podijuma sa kojeg je trebalo da održi govor podmetnuto je 90 kilograma eksploziva. Ali, njegovo lično obezbeđenje je osujetilo zaveru. Jednom prilikom, CIA se čak obratila pripadnicima podzemlja da izvrše ubistvo. Jedan od Kastrovih starih drugova iz razreda planirao je da ga ubije nasred ulice.

Tihić preti... RS neće opstati...
"Svi vi koji se zaklinjete u Republiku Srpsku kao trajnu kategoriju dobro znate da ona ne može opstati, jer je utemeljena u genocidu, ratnom zločinu i etničkom čišćenju", stoji u Tihićevoj izjavi za medije...
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Sulejman Tihić poručio je juče zvaničnicima Republike Srpske da taj entitet neće opstati jer je, kako je naveo, utemeljen "na genocidu, ratnom zločinu i etničkom čišćenju". On je poručio premijeru RS Miloradu Dodiku i Vladi RS da, kako je naveo, "njihove laži neće zaseniti časnu odbranu i branioce BiH". Tihić je ocenio da premijer Dodik i Vlada RS "nisu pokazali spremnost niti bilo šta učinili na procesuiranju ratnih zločina nad Bošnjacima, Hrvatima i ostalim nesrbima u RS". Predsednik i premijer RS Dragan Čavić i Milorad Dodik danas su podneli krivičnu prijavu protiv ratnog komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića zbog ratnih zločina počinjenim nad srpskim vojnicima i civilima tokom i nakon akcije "Oluja". Savez logoraša BiH pozvao je u otvorenom pismu Čavića i Dodika da, "kada su se već odlučili za podizanje krivičnih prijava, podignu krivične prijave i protiv kriznih štabova opština Prijedor, Bosanski Novi (Novi Grad), Sanski Most i Ključ, pod čijom komandom je ubijeno ili se vode kao nestali više od pet hiljada Bošnjaka i Hrvata u periodu od 1992. do 1995. godine, dok je proterano oko 50 hiljada civila iz ovih opština".

Dodik odgovara Tihiću
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je saopštenje predsedavajućeg Predsedništva BiH Sulejmana Tihića još jedan dokaz nespremnosti bošnjačkog političkog vrha da prizna da su u proteklom ratu zločini činjeni i sa bošnjačke strane.
Dodik je ocenio da je Tihićeva izjava i pokušaj satanizacije RS. "Ovakvi ostrašćeni nastupi imaju razarajući efekat na budućnost Bosne i Hercegovine", istakao je Dodik u pisanoj izjavi za medije. Predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić poručio je danas zvaničnicima Republike Srpske da ovaj entitet neće opstati jer je, kako je naveo, "utemeljen na genocidu, ratnom zločinu i etničkom čišćenju". Premijer RS je dalje naveo da nije tačno da RS nije učinila ništa na istraživanju i procesuiranju ratnih zločina, te da je neistinita Tihićeva optužba da je sam Dodik "učestvovao u agresiji na BiH". "Šaljem vam svoj rodni list kako bi se uverili da sam rođen i da živim u RS i BiH i molim vas da objasnite kako sam to ja, ili neko drugi ko je ovde rođen i branio svoje ognjište, mogao izvršiti agresiju na sebe", poručio je Dodik Tihiću. Dodik je Tihiću još poručio da je nedopustivo da kao predsedavajući Predsedništva BiH krši Ustav države, s obzirom da je RS sastavni deo BiH. "Upozoravam vas da kvalifikacije koje ste izrekli o RS mogu biti shvaćene kao odbacivanje dela BiH. Nakog vašeg decidnog i jasnog “da RS kao trajna kategorija ne može da postoji”, ponoviću da će na svaki zahtev za ukidanjem RS biti odgovoreno referendumom o samoopredeljenju", istakao je premijer RS.

Rat koji je osramotio svet
Tokom 30 dana rata u Libanu su poginula je više od 1100 ljudi, a 75 je nestalo i verovatno više nisu živi, piše britanski dnevni list "Indipendent".
Pod naslovom "Bilans rata koji je osramotio svet", list navodi da su tokom sukoba ranjena 3.580 Libanaca, a među povređenima je 45 odsto dece. List navodi da su deca trećina od 915.792 raseljenih u Libanu od kojih je 220.000 napustilo libansku teritoriju. Poginula su i 94 Izraelca, a blizu 1.900 je ranjeno, naveo je list. Više od 30.000 tona nafte izlilo se u vode Sredozemnog mora posle izraelskog napada na elektranu Džije, a ukupna šteta nastala izraelskim bombardovanjem Libana procenjuje se na dve milijarde dolara. Izrael je izveo 8.700 borbenih letova, uništivši 146 mostova i 72 puta, piše "Indipendent". Za 30 dana sukoba, libanski pokret Hezbolah je ispalio više od 3.000 raketa na Izrael. U prvoj nedelji sukoba dnevno je ispaljivano prosečno devedeset, a u poslednjih pet dana 169 raketa. Od početka rata pogunula su i četiri posmatrača Ujedinjenih nacija kao i jedan pripadnik mirovnih snaga UN. Međunarodna zajednica, izuzev Britanije i SAD, poziva na hitno primirje, ali, navodi list, broj do sada donetih rezolucija UN je - nula.

Turisti iz Srbije ne plaćaju hitnu pomoć
U dopisu bolnicama i domovima zdravlja u Crnoj Gori Fond je naveo da osiguranici iz Srbije imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć...
Crnogorski Fond za zdravstvo naložio je svim javnim zdravstvenim ustanovama da u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći građanima Srbije koji su trenutno u Crnoj Gori, ne naplaćuju troškove lečenja. U dopisu bolnicama i domovima zdravlja u Crnoj Gori Fond je naveo da osiguranici iz Srbije imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć, prenele su podgoričke "Vijesti". "U slučaju pružanja hitne medicinske pomoći osiguranicima iz Srbije, zdravstvene usluge u crnogorskim bolnicama i domovima zdravlja se ne naplaćuju neposredno osiguraniku, već su zdravstvene ustanove dužne da račun fakturišu Fondu za zdravstvo Crne Gore po cenama koje važe za domaće osiguranike", navodi se u dopisu. Shodno Privremenom protokolu o saradnji u oblasti zdravstvenog osiguranja, koji su krajem jula potpisali direktori crnogorskog i srpskog fonda, Ramo Bralić i Svetlana Vukajlović, isti uslovi važe za i crnogorske osiguranike u Srbiji. Fondovi zdravstvenog osiguranja Srbije i Crne Gore dogovorili su se da do usvajanja Sporazuma o socijalnom osiguranju između tih država, donese privremeni dokument kojim se garantuje ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu osiguranika oba fonda. Dogovoreno je da pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć u drugoj državi imaju svi oni građani koji su na dan 4. juna imali status osiguranika u jednom od fondova. Troškovi zdravstvene zaštite koja se pruži osiguraniku druge države, kako je dogovoreno, obračunavaće se kao za sopstvenog osiguranika, a na teret nosioca osiguranja kod kojeg je osoba osigurana. Međutim, troškovi zdravstvene zaštite osiguranika koji se privremeno nalaze na teritoriji druge države (turisti, tranzit, kraći poslovni boravci) fondovi će nadoknađivati samo u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"