Broj 1066, 18. avgust 2006.
| Libanske trupe počele raspoređivanje na jugu
zemlje |
| |
Libanske trupe počele su juče da se
raspoređuju duž južne granice sa Izraelom i preuzimaju uporišta Hezbolaha koja
napušta izraelska vojska nakon jednomesečnih žestokih okršaja okončanih u
ponedeljak, javile su agencije.
 Prve jedinice 10. pešadijske brigade koju čini 2.500 vojnika stigli su u
Mardžajun i u naredna 24 sata biće raspoređene duž linije koju već zauzimaju
mirovne trupe Ujedinjenih nacija (Finul).
"Imamo zadatak da u naredna 24 sata rasporedimo trupe duž Plave linije", koju
su između Libana i Izraela utvrdile Ujedinjene nacije, izjavio je general Šarl
Šihani.
U kasarni u Mardžajunu, udaljenom sedam kilometara od izraelske granice,
trebalo bi da ubuduće bude Generalštab međunarodnih snaga pod komandom
Ujedinjenih nacija.
"To je prvi put još od 1968. da se libanska vojska vraća u Mardžajun. Veoma
smo srećni zbog toga", rekao je libanski general agenciji Frans pres.
Libanske trupe će se u prvoj fazi raspoređivati duž reke Litani da bi
postepeno, kako se izraelska vojska bude povlačila, libanska preuzela kontrolu
nad tom teritorijom.
Libanski pokret Hezbolah je saopštio u sredu da se slaže da libanske trupe
koje budu raspoređene na jug Libana, zaplene oružje koje tamo nađu. |
| |
| |
|
| |
| Učvršćen američko-islamski antagonizam |
| |
Sukob u Libanu samo će produbiti jaz između
muslimanskog i zapadnog sveta, posebno jaz zmeđu muslimanskog sveta i
Sjedinjenih Američkih Država.
Najnovija anketa američkog istraživačkog centra "Pju", sprovedena u šest
muslimanskih i isto toliko zapadnih zemalja, uključujući i SAD, to najbolje
potvrđuje.
 Endrju Kohut, direktor "Pju" centra, kaže da je istraživanje pokazalo da "Zapadnjaci
vide muslimane kao fanatične, nasilne i netolerantne. Muslimani smatraju
Zapadnjake sebičnim, nemoralnim, gramzivim, nasilnički raspoloženim i - takođe
- fanatičnim".
Analitičari naglašavaju da je anti-amerikanizam u muslimanskom svetu pojačan,
između ostalog, podrškom Vašingtona Izraelu u najnovijoj krizi na Bliskom
istoku.
Pomenuta anketa pokazuje da su najveće nesuglasice na relaciji SAD-muslimanski
svet. Amerikanci su viđeni u negativnom svetlu u svim zemljama u kojima je
sprovedeno istraživanje - Turskoj, Egiptu, Jordanu, Indoneziji, Nigeriji i
Pakistanu.
Podrška Americi opada i u muslimanskim zemljama koje su bliske SAD. U Turskoj,
članici NATO-a, samo 12 odsto ispitanika ima povoljno mišljenje o Sjedinjenim
Državama, dok u Jordanu koji tradicionalno gaji bliske veze sa Vašingtonom,
svega 15 odsto stanovništva pozitivno ocenjuje Ameriku.
Kohut kaže za Glas Amerike da se fenomen "mi protiv njih" rasprostire širom
muslimanskog sveta.
"Anti-amerikanizam u muslimanskom svetu pospešen je politikom SAD, ratom u
Iraku i uopšte - ratom protiv terozima, podrškom Vašingtona Izraelu i opštom
percepcijom da Amerika vodi jednostranu spoljnu politiku", smatra Kohut.
Anketa centra "Pju" takođe pokazuje da većina muslimana nikada nije prihvatila
američko opravdanje za rat protiv terorizma, jer ga mnogi vide kao američki
pokušaj da se u direktnom obračunu oslabe muslimanske zemlje.
Mišel Dan, ekspert za arapska pitanja u američkom Savetu za međunarodne odnose,
kaže:
"Administracija predsednika Buša fokusirala se na činjenicu da je nekoliko
zemalja na Bliskom istoku - u prvom redu Iran, Irak i Sirija, a u manjoj meri
Libija - rasprivalo regionalni konflikt, akumulirajući oružje za masovno
uništenje. Bušova administracija je došla u Belu kuću sa uverenjem da je to
glavni problem na Bliskom istoku".
Muktedar Kan, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Delaveru, godinama
se bavi odnosima muslimana i Zapada. On smatra da, s obzirom na to da živimo u
eri globalizacije, "moramo shvatiti da se ne možemo osećati bezbednijim, ako
druge navedemo da se osećaju manje sigurno".
Drugi analitičari ističu da Amerikanci žele dobre odnose sa svetom, ali veruju
da je u vreme nevolje - nacionalna bezbednost na prvom mestu.
Stručnjak za borbu protiv terorizma, Brus Hofman, ocenjuje da je antagonizam
dodatno pojačan pogrešnim procenama i slabim poznavanjem društva na Bliskom
istoku i u muslimanskom svetu uopšte, koji je Amerika, kako kaže, nehotice
otuđila.
Najnovija eskalacija nasilja na Bliskom istoku učvršćuje perceciju muslimana
da Zapad, predvođen Amerikancima, vodi rat protiv islama, što slabi pozicije
umerenih muslimana i jača ekstremiste u regionu.
Mnogi stručnjaci za Bliski istok ipak sugerišu da ima nade da će se ta slika
promeniti. Mona Hakubian iz Američkog instituta za mir ističe da bi istinski
napredak u rešavanju izraelsko-palestinskog konflikta bio bi "ogroman plus".
"Mislim da bi imidž Amerike kao mirovne snage i faktora pomirenja, umesto
slike o moćnoj unilateralnoj sili, na Bliskom istoku značio mnogo". |
| |
| |
|
| |
| Latinska Amerika sve više naginje na levo... |
| |
Kubanski predsednik Fidel Kastro, koji je u
nedelju proslavio 80. rođendan, sa zadovoljstvom može primetiti da čitava
Latinska Amerika naginje ka levici i da se najmanje dvojica lidera u regionu,
u Karakasu i La Pasu, smatraju njegovim duhovnim sinovima.
 Za Fidela Kastra to je pravi istorijski revanš, iako je bilans 47 godina
njegove apsolutne vladavine ostrvom prilično mračan kada je reč o ekonomiji i
o poštovanju ljudskih prava i sloboda, piše Frans pres.
Već neko vreme, "lider maksimo" je napustio svoj san da kubansku revoluciju "izveze"
pomoću oružja i umesto toga napravio vojsku sačinjenu od lekara i profesora.
S jakom intuicijom, kubanski vođa je znao da plovi kroz burne vode koje su
usledile tokom 15 godina od pada njegovog saveznika, SSSR-a, i stvori nove
prijatelje, ponekad tek debitante u politici.
Ko bi početkom 90-ih godina mogao zamisliti da će ajmara Indijanac, Bolivijac
Evo Morales, ili tvorac neuspelog vojnog puča poput Uga Ćavesa, danas biti
dašak neophodan za održavanje Kastrovih utopija u životu?
Morales i Ćaves, predsednici Bolivije i Venecuele, ne kriju divljenje prema "ocu
kubanske revolucije" koji im je bio mentor u vreme kada su u svojim zemljama
bili potpuno nepoznati.
Danas, Karakas dnevno doprema na Kubu blizu 100.000 barela nafte, u zamenu za
30.000 lekara i tehničara koji primenjuju oprobane kubanske socijalne programe
u siromašnim predgrađima i zabačenim krajevima Venecuele.
Osovini Karakas-Havana u januaru se pridružio i La Pas, kada je na vlast došao
Evo Morales, koji je odmah dozvolio da u Boliviju dođe 1.800 kubanskih lekara.
Morales i Ćaves se ipak razlikuju od svog mentora po pragmatizmu, jer ni jedan
ni drugi za sebe ne tvrdi da je Marksista, odnosno Lenjinista, niti su
zabranili kapitalizam, a na vlast su došli demokratskim putem.
Uprkos tim nijansama, i velikim razlikama između Venecuele i Bolivije sa jedne,
i Čilea sa socijalistkinjom Mišel Baćelet, te Brazila sa bivšim sindikalcem
Luisom Inasiom Lulom sa druge strane, Vašington se brine zbog podmlađujućeg
talasa koji je zapljusnuo Kastrizam u Latinskoj Americi.
Fidel Kastro, poslednji šef države koji je preživeo Hladni rat, ne krije da je
želeo da iskoristi Boliviju i Venecuelu da bi u regionu posejao seme "socijalizma
na kubanski način".
"U budućnosti, bitke neće voditi armije, nego ideje", rekao je Kastro krajem
jula na samitu Merkosura, trgovinskog bloka koji okuplja Argentinu, Brazil,
Paragvaj, Urugvaj i Venecuelu i sa kojim je Kuba potpisala ugovor o saradnji.
Čak i konzervativne vlade Kolumbijca Alvara Uribea i Meksikanca Fransiska
Kalderona žele da izglade nesuglasice s ostrvskom državom.
Prema rečima Kastrovog prijatelja, kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije
Markesa, kubanski predsednik "ne može da osmisli ideju koja nije monumentalna".
Zato je veliki deo kubanskih sredstava uložio u stvaranje nove generacije
nosilaca poruke Kastrizma - u obrazovanje 17.500 studenata iz 17 zemalja sveta.
Fidel je takođe u više zemalja, poput Venecuele i Gvatemale, izvezao "čudesnu
operaciju" - besplatne hirurške intervencije kojima se otklanjaju očni
problemi kakav je katarakta. Od 2004. godine, više od 284.000 ljudi povratilo
je vid zahvaljujući tom sistemu, čiji je cilj da za deset godina bude
operisano ukupno šest miliona ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Broj Britanaca koji žele da se isele veći no
ikad |
| |
Sve više i više Britanaca želi da se iseli i
da se trajno nastani u nekoj drugoj zemlji. Anketa koju je naručio BBC
pokazuje da je broj Ostrvljana koji žele da svoje snove o životu u
inostranstvu pretvore u stvarnost, danas veći nego ikada.
 Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je više od polovine svih
stanovnika Velike Britanije u nekom trenutku poželelo da se iseli, a svaki
deseti ispitanik rekao je da se nada da će mu u skoroj budućnosti to i poći za
rukom.
To je čak dva puta više nego u sličnoj anketi sprovedenoj pre tri godine.
Više od trećine ispitanih kao glavni razlog za iseljavanje navode želju za
boljim kvalitetom života. Nešto manje od trećine kaže da želi da živi negde
gde je toplija klima. Gotovo četvrtina navodi da je život u Britaniji preskup
i da žele da žive u nekoj jeftinijoj zemlji.
Najviše nezadovoljnih životom na Ostrvu je među mladima. Čak četvrtina
ispitanika u toj starosnoj grupi izjavila je da se nada da će se pre ili
kasnije preseliti negde u inostranstvo.
Najpopularnija destinacija za sve učesnike ankete je Australija - "obecana
zemlja" za oko 40 odsto ispitanih, a slede je Španija, Kanada, Novi Zeland i
Sjedinjene Američke Države.
Dani Sriskandaradža, stručnjak za pitanja migracije, ističe da ne postoje
precizni podaci o tome koliko Britanaca već živi u inostranstvu.
"Niko nije prebrojao sve Britance koji žive u raznim zemljama širom sveta.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da oko 4,5 miliona
britanskih državljana živi u inostranstvu, ali nema tačnog podatkaa", kaže
Dani Sriskandaradža.
On takođe napominje da ga ne iznenađuje činjenica da se broj Britanaca koji
ozbijno planiraju da se isele u naredne dve godine, odnosno onih koji već
imaju prilično detaljne planove u tom pogledu, udvostručio.
"Danas je takav korak mnogo lakše napraviti nego što je to bio slučaj ranije.
Danas, naime, mnogo više znamo o životu u drugim zemljama, bilo da smo to
saznali na odmoru ili preko Interneta. U svemu tome, međutim, treba ukazati na
jednu važnu stranu savremenih emigranata - a to je motiv za odlazak", ističe
Sriskandaradža.
Pre 20-30 godina, navodi on, ljudi su odlazili iz Velike Britanije jer nisu
bili zadovoljni svojim životom - nije bilo dovoljno radnih mesta, novca, i
tome slično. Sada su, međutim, bar se tako meni čini, ljudi ovde prilično
srećni - no uprkos tome privlače ih nove životne mogućnosti u nekoj drugoj
zemlji".
Odlaze, dakle, iz pozitivnih razloga, a ne negativnih. Moglo bi da se kaže da
oni više ne napuštaju brod koji tone, već prelaze na novi, čija paluba im se
više dopada", zaključuje Skriskandaradža. |
| |
| |
|
| |
| Za pokušaj napada u Britaniji odgovoran Al
Zavahri |
| |
Iza osujećenog pokušaja prošlonedeljnog
terorističkog napada na putničke avione koji su iz Britanije leteli ka SAD,
verovatno stoji drugi čovek Al Kaide Ajman Al Zavahri, saopštili su
pakistanski bezbednosni izvori agenciji Asošijejted pres (AP).
Prema poslednjim rezultatima istrage pakistanskih vlasti, Britanac Rašid Rauf
koji je uhapšen u Pakistanu, bio je zadužen za planiranje tog napada i on je
regrutovao ljude za njegovo izvršenje.
Izvor koji je želeo da ostane anoniman izjavio je da je Rauf, inače Britanac
avganistanskog porekla, uhapšen prošle sedmice u sklopu istrage o pokušaju
terorističkih napada na putničke avione koji su leteli iz Britanije prema SAD. |
| |
| |
|
| |
| Uzgoj opijuma u Avganistanu na rekordnom
nivou |
| |
Uzgajivanje opijuma u Avganistanu dostiglo je
ove godine rekordni nivo, 40 odsto povećano u odnosu na prošlu godinu, rekli
su zapadni zvanič-nici.
Povećana proizvodnja mogla bi da izazove ozbiljne posledice u već teškoj
situaciji gde su moćni narko-lideri pridružuju talibanima u borbi protiv
avganistanskih i međunarodnih snaga.
Zapadni zvaničnik za borbu protiv narkotika rekao je AP-u da je oko 150.000
hektara opijuma zasađeno ove sezone, što je skok sa 104.000 hektara prošle
godine.
Prethodna rekordna površina zasađenog opijuma dostignuta je 2004. sa 131.000
hektara, navela je UN kancelarija za drogu i zločin (UNODC).
"To je značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu... na žalost, ovo je
rekordna godina", rekao je američki zvaničnik u Kabulu koji je želeo da ostane
anoniman zbog osetljive teme.
Konačne cifre i procena biće dostupni tek kada UNODC završi procenu useva
pomoću satelita i istraživanja na tlu. Očekuje se da će zvanični izveštaj biti
podnet krajem septembra.
Prošle godine, UN je saopštio da je Avganistan proizveo 4.500 tona opijuma -
što je dovoljno za proizvodnju 450 tona heroina, odnosno gotovo 90 odsto
svetskih zaliha.
Ovogodišnji porast proizvodnje predstavlja propast pomoći vredne više miliona
dolara upućene sa ciljem da se istrebi uzgajivanje opijuma.
Sam predsednik Hamid Karzaj priznao je u jednom intervjuu prošle godine da su
mnogi u njegovoj administraciji profitirali od trgovine drogom i da je
podcenio zadatak istrebljivanja opijuma koji je 2005. činio 52 odsto bruto
domaćeg proizvoda. |
| |
| |
|
| |
|
 |
