Broj 1067, 25. avgust 2006.
| Manjine ne osećaju Bože pravde kao svoju
himnu |
| |
Predstavnici nekih nevladinih organizacija
koje se bave manjinskim pitanjima ocenjuju da manjine ne osećaju da je himna
Srbije "Bože, pravde" i njihova himna.
"Ne bih mogao da kažem da se manjine prepoznaju u tekstu himne. Ona konkretno
govori o slavljenju srpskog naroda tako da je manjine neće osećati kao zaista
svoju himnu", rekao je agenciji Beta izvršni direktor Centra za prava manjina
(CPM) Petar Antić.
On je, međutim, kao nepovoljniju po manjine ocenio ideju da u novom ustavu -
Srbija bude "država srpskog naroda i svih njenih građana".
"Himna ima nacionalni, istorijski koncept i to mi ne smeta. Sve evropske
države su prošle kroz fazu nacionalne države i imaju svoje nacionalne himne -
to je u redu. Međutim, ustav ne bi smeo da sadrži nikakve odredbe koje ističu
jedan narod nad drugim narodom", smatra Antić.
Himne više evropskih država zaista su prepoznatljive po nacionalnim
odrednicama koje se u njima spominju, a ima i ekstremnih primera, kao što je
danska himna.
Prevod jednog od stihova te himne doslovce glasi: "Kralj Kristijan stajao je
pored visokog jarbola u magli i dimu i svojim mačem udarao toliko jako da su
smrskani šlemovi i mozgovi Šveđana".
I francuska Marseljeza, pesma koja veliča Francusku revoluciju i njene
vrednosti, prepoznatljiva je po pozivima na oružje i borbu.
Ne zanemarujući činjenicu da se himne država često vezuju za značajne datume
iz nacionalne istorije, Antić ipak tvrdi, da bi "imajući u vidu osetljivo
vreme u kojem živimo, i posle svih ratova" u bivšoj SFRJ, "možda bilo bolje da
se izabere neka druga himna".
Iako i sam u to ne veruje s obzirom na volju velikog broja ljudi većinskog
naroda, Antić ipak smatra da bi to pitanje trebalo postaviti na referendumu. "Onda
će i manjinama biti lakše, ako i one budu pitane", kaže Antić.
Koordinator nevladine organizacije "Urban in" iz Novog Pazara Aida Ćorović
ocenjuje da himna "Bože pravde", sama po sebi nije ključno problematična".
"Ona je deo jednog fronta ili pokreta, zanosa i vraćanja na period koji je deo
istorije. Bez obzira na to što je u srbijanskoj verziji promenjen deo koji se
odnosi na kralja, ta himna, ako Srbija hoće da govori o sebi kao modernoj
državi, gubi smisao", rekla je Ćorovićeva za agenciju Beta.
Tekst himne "Bože pravde" je 1872. godine napisao Jovan Đorđević, a muziku
Davorin Jenko.
Prvobitno je bila himna Kraljevine Srbije i u originalnim stihovima veliča se
srpski kralj. Pored Srbije, to je danas himna i Republike Srpske, ali je ta
republika zadržala originalne stihove, dok je Srbija promenila one u kojima se
spominje srpski kralj.
Nakon usvajanja predloga da to bude himna Srbije, pre dve godine, pojavile su
se kritike dela javnosti da tekst himne ima teološku, monarhističku i
nacionalnu simboliku.
Aida Ćorović smatra da Vlada Srbije pokušava da "u mnogim stvarima vrati tu
vrstu nacionalističkog zanosa" koji je, kako je ocenila, "Srbiji doneo samo
ozbiljna stradanja".
Himna "Bože, pravde" je proteklih dana prvi put intonirana na svetskim
sportskim takmičenjima, pošto je posle razdruživanja državne zajednice Srbija
i Crna Gora, Srbija postala nezavisna država.
Tu himnu, Srbija je dobila 17. avgusta 2004. godine, na osnovu preporuke koju
je jednoglasno usvojila Skupština Srbije i odluka će važiti do donošenja novog
ustava. |
| |
| Danijela Pašić |
|
| |
| Vladika Artemije razgovarao sa šeficom
kancelarije SAD |
| |
Episkop raško-prizrenski Artemije izjavio je u
Gračanici, u razgovoru sa šeficom Kancelarije SAD na Kosovu Tinom Kajdanou, da
je za normalizaciju života u pokrajini neophodan povratak prognanih Srba i
drugih nealbanaca.
"Osnovni uslov je povratak prognanih, jer se do sada od preko 200.000
prognanih Srba sa Kosova i Metohije nije vratilo ni 5.000. Stoga se akcenat
mora staviti na ispunjavanje standarda, od kojih je na prvom mestu povratak",
kazao je vladika Artemije, a prenela je Info služba eparhije raško-prizrenske.
On je kazao da su za povratak potrebni bezbednost i sloboda kretanja i da na
tome treba prevashodno raditi, jer, kako je naveo, "danas u Peći, Prizrenu,
Đakovici, Uroševcu i drugim gradovima Kosova i Metohije nema više Srba".
Tina Kajdanou je, na prvom susretu sa Artemijem od imenovanja za novog šefa
Kancelarije SAD na Kosovu prošlog meseca, istakla da je njena misija da radi u
korist svih zajednica i na uspostavljanju komunikacije među njima, prenela je
eparhijska Info služba.
Vladika Artemije i Kajdanouva saglasili su se o svim temama koje su bile
predmet razgovora, kako po pitanju povratka izbeglih i bezbednosti, tako i
imovinsko-pravnih odnosa, potrebe ekonomskog razvoja i drugih, navodi Info
služba.
Kajdanouva se saglasila sa svojim sagovornikom da je pravosuđe na Kosovu i
Metohiji neefikasno, naglasivši da je potrebno mnogo raditi na uspostavljanju
poverenja, koje će omogućiti zajednički život svih.
Vladika Artemije kazao je i da je neophodno procesuirati mnogobrojne zločine.
"Ne može se uspostaviti poverenje dok premijer privremene Vlade Kosova Agim
Čeku hvali ratne zlocince", ukazao je vladika SPC.
On je rekao da za mnogobrojne zločine, "koji su počinjeni u proteklih sedam
godina na verskoj osnovi, poput rušenja crkava, skrnavljenja hrišćanskih
grobalja, kidnapovanja i zatiranja hriscanske populacije od strane muslimana
Albanaca i drugih, skoro niko nije otkriven i izveden pred lice pravde",
navodi Info služba.
"A bez otkrivanja zlocinaca, mi ne mozemo biti slobodni", istakao je vladika
Artemije. |
| |
| |
|
| |
| Nekoliko lanaca hotela želi da kupi zgradu
Generalštaba |
| |
Nekoliko stranih lanaca hotela, među kojima su
"Hilton", "Kempinski" i "Interkontinental", zainteresovano je za kupovinu
bivše zgrade Generalštaba u centru Beograda, piše "Politika".
Direktor Republičke direkcije za imovinu Milan Tomić kaže da su pregovori o
prodaji najvrednijeg objekta u vlasništvu Vojske Srbije na samom početku, jer
se većina predstavnika republičke vlade tek nedavno vratila sa godišnjih
odmora.
Zgrada Generalštaba bivše Vojske Jugoslavije, koja je smeštena na uglu ulica
Kneza Miloša i Nemanjine, delimično je porušena u NATO bombardovanju 1999.
godine.
Pretpostavlja se da zgrada vredi oko 30 miliona evra, ali Tomić kaže da će
cena objekta tek biti određena nakon što bude utvrđeno gde će biti smešteni
zaposleni u Ministarstvu odbrane, koji još rade u delu zgrade koja je u
upotrebi.
"Naravno da se razmišlja o prodaji, ali pre toga treba rešiti još niz pitanja.
Primera radi, jedan deo zgrade nalazi se pod zaštitom države kao spomenik
kulture, pa je potrebno utvrditi status tog objekta", rekao je Tomić. |
| |
| |
|
| |
| Milosavljević položio kamen temeljac za
Polikliniku |
| |
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević
postavio je danas kamen temeljac za Polikliniku koja će kao deo Kliničkog
bolničkog centra (KBC) Bežanijska kosa biti izgrađena do, kako je najavio,
sredine 2007. godine.
Milosavljević je tom prilikom rekao da će izgradnja novog objekta, od 1.600
kvadratnih metara, koštati 143 miliona dinara koji će biti isplaćeni iz
republičkog budžeta.
Prema njegovim rečima, to će biti prva investicija Vlade Srbije "od poda do
krova", za razliku od dosadašnjih ulaganja u rekonstrukciju postojećih
zdravstvenih ustanova i objekata.
U Poliklinici će se obavljati ambulantni pregledi i hemoterapijsko lečenje
pacijenata, rekao je ministar.
U KBC Bežanijska kosa dnevno pregled obavi između 500 i 700 pacijenata. Na
godisnjem nivou u toj zdravstvenoj ustanovi bude pregledano i zbrinuto oko
200.000 pacijenata.
Ministar je podsetio da će do 2007. godine biti završeni započet radovi,
vredni 100 miliona evra, u 24 bolnice u Srbiji.
Milosavljević je najavio da očekuje da će u septembru biti postignut dogovor
sa Evropskom investicionom bankom o dobijanju 150 miliona evra koji će biti
uloženi u kliničke centre.
U okviru Nacionalnog investicionog plana, koji je startovao prošlog meseca, do
2011. godine u modernizaciju zdravstvenog sistema Srbije biće uloženo oko 311
miliona evra, kazao je ministar.
On je podsetio da su planirana ulaganja u Institut za kardiovaskularne bolesti
Dedinje i Insititut u Kamenici, kao i renoviranje 157 domova zdravlja. |
| |
| |
|
| |
|
 |
