Broj 1067, 25. avgust 2006.
| Nasilje nad decom - mračna tajna obećane
zemlje |
| |
Novi Zeland, za mnoge idilični deo sveta, ima
jednu mračnu tajnu - epidemiju porodičnog nasilja. To baca senku na zemlju
poznatu po lepim obalama, čuvenu po avanturističkim sportovima, dobrim vinima
i lokacijama na kojima je sniman "Gospodar prstenova".
 Novi
Zeland ima treću najvišu stopu ubistava dece u svetu, kaže za Rojters izvršni
direktor fonda "U ime dece" Kristin Renkin. Taj fond utrvdio je da je prošle
godine 10.687 dece bilo zlostavljano ili zanemarivano, a u još 53.907
slučajeva postojale su sumnje na zlostavljanje.
Problem je u tome što Novi Zeland ima samo 4,1 milion stanovnika.
Na Novom Zelandu, većina građana poznaje bar jedno dete koje je bilo
zlostavljano ali se, kako kaže Renkinova, ne usuđuje da o tome govori.
Novozelandski lideri strahuju da je kriza toliko velika da bi mogla da ugrozi
reputaciju nacije.
U oproštajnom govoru, odlazeći generalni guverner Novog Zelanda Silvija
Kartvrajt naglasila je da postoji oštar kontrast između reputacije zemlje kao
one koja pomaže susedima u nevolji i njenog crnog dosijea o nasilju u porodici.
Kartvrajtova, koja završava mandat ovog meseca, pohvalila je doprinos Novog
Zelanda smirivanju situacije na kriznim područjima kao sto su Istočni Timor i
Solomonska Ostrva, ali je istakla da je došlo vreme da se zemlja obračuna i sa
sopstevnom "noćnom morom".
Deo te noćne more je i nedavno brutalno ubistvo tromesečnih blizanaca u
najvećem gradu, Oklandu.
Majušni Kris i Kru Kahui živeli su u zapuštenoj kući u južnom delu grada,
zajedno sa majkom i još devet odraslih. Majka Maksuna King bila je odsutna
tokom jedne junske noći, a kad se vratila odvela je bebe u bolnicu, tvrdeći da
ne jedu.
Pregledima je utvrđeno da su bebe u stanju moždane smrti pošto su pretrpele
teške povrede glave i tela. Stavljene su na aparate za održavanje u životu ali
su nakon pet dana oni isključeni.
U vreme kada su bebama nanete povrede, u kući je bilo devet odraslih osoba,
većina, kako je utvrđeno, u pijanom stanju. Ipak, porodica nesrećnih beba,
inače maorska, odbila je da sarađuje sa policijom koja još vodi istragu.
Premijerka Helen Klark opisala je tu porodicu kao tip porodice iz filma "Bili
smo ponosni ratnici", zasnovanog na romanu Alana Dufa o socijalnoj
neprilagođenosti i nasilju u siromašnoj porodici Maora.
Maori, naslednici ratničkog plemena, čine 15 odsto populacije Novog Zelanda.
Oni su najzastupljeniji kao počinioci porodičnog nasilja. Vladini podaci
pokazuju da maorska deca mlađa od pet godina dospevaju u bolnice zbog namerno
nanetih povreda dva puta češće nego druga deca.
Stručne studije pokazuju da beznađe, siromaštvo, nezaposlenost, alkoholizam i
narkomanija doprinose da Maori budu najviše zastupljeni u crnim statistikama
nasilja u porodici.
Neki maorski lideri, međutim, upozoravaju na rasne i kulturološke stereotipe:
"Sećam se da se, pre 30-40 godina, kada sam ja bio dete, pričalo da Maori
imaju prirodnu sklonost da sviraju gitaru, prirodnu sklonost za ragbi, da su
dobri na buldožerima", priča maorski poslanik Hone Haravira.
Drugi, kao Renkinova, upozoravaju da je problem nasilja u porodici postao
isuviše veliki da bi ostao zaglibljen u objašnjenjima kulturoloških razlika.
"Kada se dogodilo ubistvo Kahui blizanaca, izašla sam i rekla da Maori imaju
realan problem. Mnogi ljudi su rekli 'hvala što ste to izjavili', ali su drugi
ocenili da je to rasizam. To nije rasizam, to je činjenica i mi moramo da
nađemo način da rešimo taj problem", rekla je Renkinova. |
| |
| |
|
| |
| Mnogo grešaka na lekarskim receptima |
| |
U četiri milijarde recepata za lekove, koliko
se godišnje "ispiše" u Sjedinjenim Američkim Državama, ima nedopustivo mnogo
grešaka koje mogu da ugroze pacijente.
Te greške koštaju i stotine miliona dolara za namirivanje troškova naknadne
zdravstvene nege i lečenja, navodi se u izveštaju Instituta za medicinu, koji
savetuje američku vladu i sve one koji se bave zdravstvom.
Podaci prikupljeni iz 8.000 bolnica u SAD pokazali su da je najmanje pola
miliona ljudi oštećeno svake godine zbog grešaka u prepisivanju lekova.
Jedan od autora studije, profesor na Džons Hopkins univerzitetu u Baltimoru
Albert Vu, kaže za Glas Amerike da su podaci alarmantni.
"Postoji toliko lekova koji se danas prepisuju pacijentima, posebno starijima
ili hroničnim bolesnicima koji viđaju mnogo lekara, što delom objašnjava
velili broj grešaka".
Prema njegovim rečima, problemi su prisutni na svim nivoima, od proizvođačkih
preko vladinih pravila, do organizacija za zdravstveno osiguranje, apotekara i
medicinskog osoblja.
Greške su razne. Pacijenti dobijaju pogrešan lek, pogrešnu dozu, lek je
zaveden u kombinaciji sa ostalim lekovima, gde ne bi trebalo da bude.
Jedna od preporuka Instituta za medicinu, koju bi trebalo primeniti do 2010.
godine, jeste da se rukom pisani lekarski recepti zamene kompjuterizovanim
receptima.
Doktor Robert Feroli sa Univerziteta Džons Hopkins kaže da bi praćenje
lekarskih recepata elektronski "uspostavilo odbranu celim putem".
"Kompjuter može da kaže - ovo je uzajamno dejstvo lekova, da li si siguran?
Ili, ovo je doza koja ne izgleda pravilno - da li si siguran, doktore, da je
to ono što želis? Ponovo još jedna provera greške", navodi Feroli.
Institut za medicinu procenio je da sada samo šest odsto institucija
zdravstvene nege u SAD koristi elektronske recepte.
Doktor Albert Vu smatra da bi i pacijenti mogli da učine više kako bi
poboljšali sopstvenu zdravstvenu negu.
"Mislim da su pacijenti previše snishodljivi. Samo zato što lekar zna više o
medicini nego vi, ne znači da zna sve o vama. Ako pacijent ima nešto da kaže,
to treba da učini, a lekar treba da ga sasluša, obrati više pažnje na ono što
pacijent govori i uzme to u obzir kada donosi svoje odluke i prepisuje recepte
za lekove", zaključuje Albert Vu. |
| |
| |
|
| |
| Benzin i dizel samo uz biogorivo |
| |
Nemačka vlada danas je donela odluku da se
zakonski utvrdi obaveza da od 2007. svaki prodati litar benzina ili dizela
sadrži i odgovarajuću količinu biogoriva, što će dovesti do rasta cene goriva
u toj državi.
 Od
naredne godine svaki litar dizela će morati da sadrži pet odsto biodizela (koji
se dobija iz biljnih ulja, pre svega iz uljane repice), a svaki litar benzina
tri odsto etanola (bioetanol se dobija iz obnovljive biomase). Udeo etanola u
litru benzina treba do 2010. godine da poraste na 4,5 odsto. Nove zakonske
odredbe dovešće, kako je saopštilo nemačko ministarstvo finansija, do porasta
cena goriva.
Vozači moraju da računaju da će cena po litru u proseku biti veća za tri centa.
Sa povećanjem poreza na dodatu vrednost sa 16 na 19 odsto, o čemu je vlada
ranije donela odluku, od januara 2007. cene na benzinskim pumpama porašće za
6,5 centi.
Vlasti računaju ne samo na povoljan ekološki efekat danas usvojene odluke, već
i s tim da će u naredne tri godine zbog povećanja cena benzina ubrati oko 3,2
milijarde evra poreza više. |
| |
| |
|
| |
| Zabranjen striptiz na sahranama |
| |
Jedna kineska provincija zabranila je striptiz
na sahranama, koji je služio da privuče što veći broj ljudi na poslednjem
ispraćaju pokojnika.
Državna televizija je privukla pažnju vlasti kada je emitovala reportažu o
striptizu izvedenom pred oko 200 ljudi, među kojima je bilo dece, u istočnoj
kineskoj provinciji Đijangsu. Najbogatije porodice iz pojedinih sela Đijangsua
angažuju zabavljače i striptizete, da bi privukle što veći broj ljudi na
sahranu njihovih bližnjih, javlja kineska agencija Sinhua.
Prema lokalnom verovanju, broj prisutnih na sahrani pokazuje koliko je
pokojnik bio poštovan.
Nakon emitovanja reportaže, lokalne vlasti su privele pet organizatora i
zahtevaju okončanje striptiza na sahranama, koji je popularan i u drugim
kineskim provincijama, kao i na Tajvanu. |
| |
| |
|
| |
| Stanje normalizovano posle požara na
Halkidikiju |
| |
Poslovno udruženje turističkih agencija Srbije
i Crne Gore saopštilo je da je posle požara u mestima na grčkom poluostrvu
Halkidiki stanje normalizovano i da nema opasnosti za turiste.
 U
saopštenju to udruženje turističkih agencija koje imaju kapacitete u mestima
Pefkohori, Hanioti i Polihrono, uverava građane da mogu bezbedno da nastave
letovanje, a da oni koji planiraju ili imaju uplaćene aranžmane mogu da ih
realizuju.
Grčki mediji su javili da vatrogasci gase poslednja žarišta požara na krajnjem
jugu Kasandre, prvog "prsta" poluostrva Halkidiki.
U požaru koji je izbio u ponedeljak, poginuo je jedan Nemac, a jedna osoba
umrla je od infarkta. Desetine turista su povređene, mnogi u saobraćajnim
nesrećama tokom paničnog bekstva od vatre.
Četvoro turista iz Srbije lakše je povređeno, a na dan požara više od 10.000
gostiju iz Srbije bilo je u tom delu Halkidikija. |
| |
| |
|
| |
| Budući status Kosova i mogući presedan |
| |
Osnovne postavke Vašingtona i međunarodne
zajednice o kosovskom pitanju su da bi pokrajina trebalo da dobije neki vid
nezavisnosti i da taj čin ne postane presedan na međunarodnom planu, ocenio je
spoljnopolitički analitičar američkog časopisa "Nešnal intrest" Nikolas
Zenakis.
 "Mada
je možda paradoksalno da bi Zapad mogao da podrži nezavisnost Kosova, ali ne i
nezavisnost, recimo, Čečenije, to je uglavnom zbog uticaja Rusije i njene
pomoći oko Avganistana u borbi protiv terorizma", rekao je Zenakis, a prenosi
Glas Amerike.
"Drugi region gde bi Kosovo moglo da posluži kao presedan jeste Tajvan.
Međutim, Vašington se neće mešati u to pitanje zbog složenih odnosa sa Kinom",
kazao je analitičar.
Zenakis dodaje da bi budući status Kosova mogao da se odrazi i na situaciju na
Kipru, gde se SAD, kako je rekao, takođe neće mešati zbog pomoći Turske u vezi
sa Irakom i energetske bezbednosti.
"Pitanje budućeg statusa Kosova i mogućeg presedana je i pitanje odnosa između
velikih sila i borbe za regionalni uticaj", zaključio je on.
Zenakis je ocenio da je "u najboljem interesu Srbije da nastavi da pregovara",
jer bi od ishoda pregovora "mogla da ima velike koristi, kao što su ubrzano
članstvo u EU i ekonomska pomoć".
"Beograd mora sam da se izbori za najbolje moguće rešenje, ukazujući na
presedan Kosova u pogledu, kako je to ruski predsednik (Vladimir) Putin
nedavno rekao, drugih zamrznutih sukoba slične prirode, kao što su ruske
secesionističke republike ili kinesko pitanje Tajvana", odnosno "ukazujući da
bi eventualna nezavisnost Kosova, dugoročnije gledano, ipak mogla da ima
dalekosežne posledice", kazao je američki stručnjak.
Zenakis je ocenio da je dostizanje standarda demokratskog društva na Kosovu
nužno pre odluke o statusu jer, ukoliko bude odlučeno da Kosovo dobije, "recimo,
uslovnu nezavisnost, status će postati neopoziv, a standardi možda uopšte neće
biti ispunjeni".
"To bi dovelo Vašington i međunarodnu zajednicu u nezavidnu situaciju.
Sadašnje oklevanje u vezi sa budućim statusom Kosova rezultat je razmišljanja
da - ukoliko se pitanje zaštite manjina, srpskih opština, svetinja i drugog ne
reši sada - možda neće ni biti moguće da se rešenje postigne nakon usvajanja
novog statusa pokrajine", objasnio je američki analitičar. |
| |
| |
|
| |
|
 |
