Kanada Ontario British Columbia Manitoba New Brunswick Newfoundland Nova Scotia Northwest Territories Nunavut Prince Edward Island Quebec Saskatoon Yukon Territory


Broj 1068, 1. septembar 2006.

Kanadskoj vojsci potrebni Muslimani
 
U kanadskoj vojsci ima nedovoljno Muslimana i to treba promeniti, između ostalog i da bi oni pomagali da se bolje razume senzibilitet ljudi u zemljama u kojima Kanada ostvaruje mirotvoračke misije, zalaže se admiral Tajron Pajl, nadležan za regrutaciju. On napominje da Kanada već skoro šezdeset godina učestvuje u misijama u zemljama sa muslimanskim življem - Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Kipru, Egiptu, Jordanu, Kašmiru, Kosovu, Libanu, Siriji, području Gaze.

Neki podaci govore da je u kanadskoj vojsci svega jedan odsto kadra muslimanske veroispovesti, što ne odgovara strukturi stanovništva u zemlji. Da bi se uspostavio odgovarajući odnos, u vojsci bi trebalo da bude 2,3 odsto Muslimana.

Islam je religija u najvećem usponu u Kanadi, pokazuju podaci kojima raspolaže vojska.

Zapovednik Deniz La Violet kaže da je izazov regrutovanje ljudi iz različitih kultura i religija, ali da vojska čini sve da izađe u susret njihovim specifičnim potrebama. Dozvoljava se nošenje turbana i posebnih frizura, a tu je i vegetarijanska ishrana i vreme za molitve. Skrojena je specijalna uniforma za tri Muslimanke - pripadnice vojske.

U program obuke pripadnika oružanih snaga spadaju i kursevi za upoznavanje sa islamskom kulturom, istorijom, zakonodavstvom, jezicima, kako bi im se što više približila kompleksna i duboka kultura.

Predstavnici muslimanske zajednice pozdravljaju ove napore kanadskih oružanih snaga, jer to doprinosi boljem razumevanju u zemljama gde ima kanadskih vojnika, a samim tim ima i manje neprijatnih i neželjenih incidenata.
 
   
 

O'Konor kaže da kanada može više da učini
 
Ministar odbrane Gordon O'Konor nalazi se ove nedelje u poseti kanadskim vojnicima angažovanim u Avganistanu. Planirano je da se tokom boravka sastane sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem i da, nakon toga, poseti Pakistan.

U razgovoru sa vojnicima, koji su mu preneli svoja iskustva sa vrućeg avganistanskog tla, istaknuto je da oni veoma cene što je O'Konor našao vremena da ih poseti.

Ministar O'Konor izjavio je da, uprkos najnovijim talasu nasilja u Avganistanu, veruje da će bezbednost u ovoj nestabilnoj zemlji biti mnogo veća već iduće godine. On je zamerio medijima da previše pažnje poklanjaju nasilju, a premalo naporima koje vojnici čine da smire situaciju.

Pre sastanka sa predsednikom Karzaijem, O'Konor je rekao da u Avganistanu ima još posla i da Kanada može više da učini, ali nije precizirao da li se to odnosi na materijalnu ili drugu pomoć. On je, takođe, istakao da kanadska vlada očekuje veće angažovanje avganistanske vojske i policije, kao i više napora njihove vlade da se obnovi južni deo zemlje.
 
   
 

Kanadski vojnici ubili policajca
 
Kanadski vojnici ubili su jednog pripadnika avganistanske nacionalne policije, a ranili šestoricu, u dva incidenta u kojima je razmenjena prijateljska paljba na jugu Avganistana. U oba slučaja oni su bili u vozilima koja se nisu zaustavila posle upozorenja, te je na njih ispaljeno po nekoliko metaka, koji su doveli do dalje razmene paljbe.

Istragom je utvrđeno da su ispoštovana sva pravila i da pripadnici policije nisu bili u uniformama, niti u policijskim vozilima, te da kanadski vojnici nisu mogli da znaju o kome se radi.

Nije poznato u kakvom su stanju ranjeni policajci, koji su odmah prebačeni u međunarodnu vojnu bolnicu.

Predstavnici NATO izrazili su žaljenje zbog ovog incidenta, ali su naglasili da su Kanađani, u oba slučaja, pucali u samoodbrani.
 
   
 

Lejton traži da Kanada ne sledi SAD ka ratu
 
Lider NDP-a Džek Lejton (na slici dole) predložio je da se kanadske trupe do februara sasvim povuku iz Avganistana. On smatra da misija nije dobro osmišljena i da joj nedostaje strategija za postizanje mira. Lejton kaže da Kanada ne bi trebalo da sledi zamisao američkog predsednika Buša, već da se, umesto toga, fokusira na pružanje humanitarne pomoći, obnovu i mirovni proces.

Kanadska spoljna politika bi, po Lejtonovim rečima, trebalo da bude zasnovana na činjenicama, a ne na strahu, da bude nezavisna, a ne zasnovana na stranoj ideologiji, da vodi ka miru, a ne da sledi SAD ka ratu.

Lejton je, takođe, zamerio liberalima i konzervativcima što tvrde da misija u Avganistanu doprinosi bezbednosti Kanade, kada se, u isto vreme, građani pitaju da li kanadska uloga u svemu tome, u suštini, čini zemlju manje bezbednom.

Sličan stav izneo je Džerard Kenedi, jedan od kandidata za novog lidera Liberalne stranke. On se založio da se Kanada povuče iz Avganistana, ukoliko se ne obezbedi da misija bude dostojanstvena, podjednako za narod u Avganistanu i za pripadnike stranih trupa.
 
   
 

Osobe crne puti deset puta ugroženije
 
Oko deset puta je u Ontariju veća mogućnost da policija ubije osobu crne, nego osobu bele puti, a kada su starosedeoci u pitanju onda je to četiri puta češće, kaže profesor Skot Vortli na osnovu istraživanja o upotrebi policijske sile u provinciji.

Istraživanje je urađeno za potrebe Afričko kanadske pravne klinike, u okviru istrage o ubistvu Dadlija Džordža, 1995. godine, a zajedno sa profesorom Vortlijem, radio ga je Geri Meknili iz Klinike.

Autori ne daju uzrok za ovakvo stanje, ali zaključuju da očito nešto nije u redu sa društvom u kome su starosedeoci i Kanađani afričkog porekla u tolikoj meri žrtve policijske sile i pucnjave.

Istraživanje je pokazalo i da građani crne puti češće nose oružje sa sobom. Podaci govore da je bez oružja oko 58 odsto crnoputih građana, u poređenju sa 76 odsto starosedelaca i 79 odsto građana bele puti.
 
   
 

Nedovoljno u plusu za ukidanje poreza za zdravstvo
 
Ontarijski ministar finansija Greg Sorbara saopštio je da je provincija izašla iz svog godišnjeg deficita dve godine pre plana. Neočekivani priliv poreskih prihoda u prošloj fiskalnoj godini doneo je 'skroman' suficit od 298 miliona dolara.

No, ministar Sorbara smatra da ovo znači tek jednu pobedu, značajnu svakako, ali nikako ne ukazuje da je dobijen rat protiv deficita u budžetu. On je naglasio da treba svi da budemo svesni brojnih pritisaka da se poveća potrošnja i ozbiljnih spoljašnjih izazova u vidu viših kamata, rasta dolara i rasta cene nafte.

Kada su liberali pre tri godine došli na vlast, rashodi su bili za 5,6 milijardi viši od prihoda. Premijer Dalton Mekgvinti je tada prekršio predizborno obećanje da neće povećavati poreze time što je uveo porez za zdravstvo, kojim provincija sada ubire oko 2,5 milijardi dolara.

Kako ministar Sorbara objašnjava, suficit u budžetu još uvek nije dovoljno veliki da se ovaj porez ukine.
 
   
 

Kanadski hotel najbolji na kontinentu
 
U anketi časopisa Travel + Leisure, čitaoci su bili u prilici da rangiraju najznačajnije američke i kanadske turističke destinacije u nekoliko kategorija.

Po mišljenju čitalaca, Kejp Breton u Novoj Skotiji ocenjen je kao najbolje ostrvo u kontinentalnom delu severnoameričkog kontinenta. Ostrva Vankuver i Pric Edvard su se plasirala na treće i četvrto mesto.

U kategoriji hotela, hotel-butik i banja The Aerie na ostrvu Vankuver, proglašen je za najbolji na kontinentu.

Među prvih deset gradova našla su se četiri kanadska, Vankuver, Kvebek Siti, Viktorija i Montreal, mada ne u samom vrhu. Kategorije za ocenjivanje su bile znamenitosti koje grad ima, kultura i umetnost, restorani i hrana, ljudi, kupovina i vrednost.

Iznenađenje je da Toronto nije na listi, mada stručnjaci napominju da najveći kanadski grad praktično i nema šta određeno da ponudi turistima. Kako objašnjava Ken Vong, profesor marketinga na Poslovnoj školi Univerziteta Kvins, 'Toronto je dobar u svemu, ali ni po čemu nije izuzetan'.

Turistički poslenici kažu da nema razloga za zabrinutost, pošto Toronto i dalje privlači najveći broj turista od svih većih kanadskih gradova. Procenjuje se da će broj noćenja ove godine dostići 10,5 miliona, a da će turisti potrošiti blizu četiri milijarde dolara.
 
   
 

Goli muškarci u borbi protv raka
 
Ljudi su zaista spremni da učine razne stvari kako bi ostvarili ono što su naumili. Ukoliko je njihov cilj plemenit, onda imamo više razumevanja za postupke, ma kako nam u prvi mah izgledali ludi.

Pravi uvod za priču o Majklu Braunu i njegovih trinaest kolega, zato, postaje cilj koji su oni zacrtali - prikupljanje novca za borbu protiv raka grlića materice. Ova grupa sredovečnih muškaraca (najmlađi ima 30, a najstariji 73 godine), koji su poznati kao Njest End Boys, slikala se bez odeće za kalendar sa 14 slika za isto toliko meseci, a sav prihod ići će za bolnicu Princeza Margareta. Najintimniji delovi njihovih tela su sa puno šarma sakriveni od pogleda, ali kako ovi džentlmeni ističu, čak ni njihovo otkrivanje nije tako strašno kao bolest protiv koje se bore na zaista specifičan način.

Oni su dali svoj doprinos, a mi možemo da im pomognemo u ovoj akciji kupovinom ovog kalendara, koji košta 20 dolara.

Dodatne informacije mogu se naći na veb-sajtu www.westendboys.info
 
   
 

Jedna injekcija EpiPena nije uvek dovoljna
 
Sudski veštak Žak Remzej iz Kvebeka nedavno je upozorio da nekim pacijentima sa jakim alergijama nije dovoljna jedna injekcija EpiPena da ih spasi u slučaju akutnog napada.

Remzej je na ovo skrenuo pažnju u okviru istrage o smrti lekara Pjera Drolea, 61, koji je umro jula 2003. godine iako je, posle uboda ose, primenjena odgovarajuća antialergenska terapija. Dr Drole je, naime, dao sebi jednu dozu epinefrina, ali je ipak umro pre nego što je stigla hitna pomoć. Remzej veruje da bi dodatna doza antialergena apasila život dr Droleu, ali napominje da bi se možda sve drugačije završilo da je hitna pomoć došla na vreme, a ne sa zakašnjenjem.

Drugi stručnjaci kao problem ističu i to da je injekcija EpiPena bila sa isteklim rokom upotrebe, te da nije ni mogla imati odgovarajući zaštitni efekat.

No, većina se slaže da bi se kao preporuka moglo istaći da treba primeniti duplu dozu EpiPena u slučaju izloženosti jakom alergenu, ili kada nije moguće dobiti medicinsku pomoć za najkraće vreme. Osobe koje boluju od alergija imaju uz sebe EpiPen, penkala sa injekcijom antialergena epinefrina, kako bi sprečile neželjene situacije opasne po život.
 
   
 

Ontarijsko obrazovanje u usponu
 
Pred početak nove školske godine objavljeni su ohrabrujući podaci o obrazovanju u Ontariju. Po Učenici nastavljaju da postižu sve bolje rezultate u ključnim oblastima saznanja, čitanju, pisanju i matematici, saopštila je Kancelarija za kvalitet i odgovornost u obrazovanju.

Standardizovani testovi koje su učenici osnovnih i srednjih škola radili tokom prošle školske godine, pokazuju da većina učenika trećeg i šestog razreda postiže prosečne ili iznad prosečne rezultate u obe oblasti, dok su đaci devetog razreda za nijansu bolji iz oblasti matematike.

Testove, kojima se proveravaju norme znanja koje učenik treba da ima u određenom razredu, radili su učenici svih državnih škola u provinciji.
 
   
 

Troje Kanađana poginulo u autobusu
 
Pet putnika iz autobusa Grejhaund koji je iz Njujorka putovao za Montreal, poginulo je juče popodne, a mnogi su ranjeni, kada je autobus probio ogradu, prevrnuo se nekoliko puta i zaustavio na krovu iznad jarka.

Istraga tek treba da utvrdi šta je uzrok ovog udesa. Policijski veštaci veruju da je na autobusu pukla guma i da bi to mogao biti uzrok saobraćajne nesreće.

U nesreći su, pored vozača, poginule još četiri osobe, od toga troje Kanađana.
 
   
 

Elizabet Mej novi lider 'zelenih'
 
Na konvenciji Zelene stranke, koja je proteklog vikenda održana u Otavi, iznet je podatak da više od jedne trećine glasača opredeljenih za konzervativce ima kao narednu opciju 'zelene', dok je kod demokrata taj procenat nešto manji. To ukazuje da popularnost stranke raste i da bi na nju uskoro trebalo mnogo ozbiljnije računati, posebno ako se iskoriste potencijali koji realno postoje.

Na konvenciji je, većinom glasova, za novog lidera stranke izabrana Elizabet Mej, koja je dugo godina bila na čelu Sijera kluba Kanade. U svom pristupnom obraćanju članovima Zelene stranke, Mej je pozvala kanadsku vladu da zapreti SAD-u da će prekinuti sporazum o slobodnoj trgovini. Po njenim rečima, jedino na taj način će sporazum moći da se unapredi i izmeni da ne ide samo Amerikancima u prilog.

Mej je, takođe, rekla da će prioritet stranke biti borba protiv raka, koji u Kanadi i na čitavom severnoameričkom kontinentu poprima razmere epidemije o kojoj se ne govori dovoljno.

Novoizabrana liderka naglasila je da će Zelena stranka staviti akcenat na Toronto u narednoj predizbornoj kampanji zato što ovaj grad ima veliki značaj u određivanju nacionalne politike. Cilj je, svakako, ulazak u Parlament, pošto se tako lakše i efikasnije ostvaruju ideje stranke o zaštiti životne sredine i ostalim pitanjima za koja se 'zeleni' zalažu.
 
   
 

Internet bezbednost će se učiti u školi
 
Bezbednost na internetu postaće od ove jeseni sastavni deo nastavnog plana i programa za učenike sedmog i osmog razreda u Ontariju.

Stvaranje ovog programa je deo provincijske inicijative za borbu protiv iskušenja na internetu i dečje pornografije. U njegovom stvaranju učestvovali su policajci, pravnici i stručnjaci za rad sa žrtvama internet mamaca, a temama će biti između ostalog obuhvaćeno prepoznavanje mamca, krađe identiteta i sajber maskiranja.

Inspektorka Endži Houv, iz odeljenja za borbu protiv dečje pornografije u Ontarijskoj provincijskoj policiji, naglašava da deca najčešće budu nesvesno uvučena u mrežu. Nasilnik ih polako upoznaje, saznaje šta vole a šta ne, i tako im se približava. Na taj način se praktično otvara mogućnost za razne zloupotrebe, počevši od podataka koje deca daju, pa do onoga od čega se najviše strahuje - do iskorišćavanja njih samih. Deca pristanu na to što im se nudi, nesvesno jer ne razumeju o čemu se u stvari radi.

U Ontariju se takođe planira postavljanje linije za žrtve internet kriminala, u okviru postojećeg sistema za zaustavljanje kriminala. Inspektorka Houv veruje da će deca time dobiti mesto gde mogu da se jave za informaciju ili da se požale na loše stvari koje im se dešavaju na internetu.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"