Razjasniti izjavu o “kolektivnoj krivici Srba”
Vlada Srbije zatražiće od Generalnog sekretara UN Kofija Anana razjašnjenje izjave glavnog pregovarača za Kosovo Martija Ahtisarija o kolektivnoj krivici srpskog naroda, saopšteno je u Beogradu. Na konferenciji za novinare nakon sednice vlade, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izrazila je očekivanje da Anan, "kao dokazani borac protiv rasizma i diskriminacije", neće podržati izjavu o kolektivnoj krivici čitavog naroda. "Reći da su Srbi krivi kao narod, uopšte da je neki narod kriv kao narod, je jedan od aksioma fašizma i preko toga ne može da se pređe tako lako", kazala je ona i dodala da ceo pregovarački tim želi Ahtisarijevo izvinjenje. Rašković-Ivić je dodala da Vlada Srbije neće tražiti smenjivanje Ahtisarija, jer bi to napravilo štetu poziciji srpskog pregovaračkog tima, ali da će nastaviti diplomatsku inicijativu i insistirati na razjašnjenju izjave o krivici Srba. Ona je ocenila da nije saopšten nijedan valjan razlog za nezavisnost Kosova i da je Ahtisarijeva tvrdnja o krivici Srba uvod u takav ishod. "Sa aspekta međunarodnog prava i demokratskih vrednosti, oduzimanje dela teritorije Srbije je nemoguće. To bi bila politika pravnog nasilja i rasne diskriminacije i Srbija će odlučno odbaciti takvu mogućnost", kazala je ona. Predsednica Koordinacionog centra je kazala da se protivila imenovanju Ahtisarija jer je on bio počasni predsednik Međunarodne krizne grupe - organizacije koja se zalaže za nezavisnost Kosova. Rašković-Ivić je ponovila da je njena izjava o mogućnosti podele Kosova "istrgnuta iz konteksta". Ona je dodala da će 11. septembra otputovati na sednicu Saveta bezbednosti UN, na kojoj će Anan predstaviti izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu. "Ja ću na toj sednici obavestiti članice Saveta bezbednosti i svetsku javnost šta se suštinski zbiva na Kosovu, i nastojati da se kritički osvrnem na preporuke koje je Kontakt grupe dala ranije ove godine", kazala je Sanda Rašković Ivić.

Koštunica i Dodik osudili izjavu Martija Ahtisarija
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i premijer Republike Srpske Milorad Dodik osudili su izjavu glavnog pregovarača za Kosovo Martija Ahtisarija o kolektivnoj krivici Srba, saopšteno je juče. "Nedopustivo je da međunarodni posrednik, čija je uloga da nepristrasno vodi razgovore i pođednako zastupa interese obe strane, diskriminiše ceo srpski narod", istakli su predsednici vlada na sastanku u Beogradu. Koštunica i Dodik zajednički su ocenili da je neophodno da se Marti Ahtisari dosledno drži načela i vrednosti koje su utvrđene Poveljom UN. Predsednik Vlade Republike Srpske izrazio je punu podršku državnom Pregovaračkom timu Srbije u nastojanju da se obezbedi "kompromisno i pravično rešenje" za buduće uređenje južne pokrajine. Dodik je naglasio da isti principi i ista pravila međunarodnog prava moraju biti dosledno primenjeni u celom regionu, saopštila je Vlada Srbije. Premijeri Srbije i RS su izrazili zadovoljstvo razvojem međusobnih ekonomskih odnosa i dogovorili se da se 26. septembra u Banjaluci održi veliki privredni skup. Razmotren je i rad na promeni sporazuma o specijalnim paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske i izraženo je uverenje da će taj sporazum u najkraćem roku biti potpisan. Razgovoru su prisustvovali ministri u Vladi Srbije Velimir Ilić i Predrag Bubalo i ministri u Vladi Republike Srpske Nebojša Radmanović i Milan Jelić. Ranije Dodik je razgovarao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Tribunal dodelio advokata Šešelju
Haški tribunal postavio je Dejvida Hupera, advokata iz Londona, za branioca lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, optuženog za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH. Sekretarijat Tribunala je u odluci naveo da je Huper pristao da zastupa Šešelja kao sudski postavljeni branilac. Precizira se i da je Huper na listi advokata koji su akreditovani za zastupanje pred Tribunalom. Sudsko veće je odobrilo Šešelju da uloži žalbu na odluku o nametanju branioca. Veće sudije Alfonsa Orija je 21. avgusta odlučilo da Šešelju protiv njegove volje postavi branioca i nalozilo sekretarijatu Tribunala da ga imenuje što je pre moguće. Usvajajući zahtev Tužilaštva, veće je obraložilo da je dosadašnje ponašanje Šešelja navelo na zaključak da bi, ako mu se dozvoli da se brani sam, on mogao "u značajnoj meri i istrajno opstruisati primereno i brzo sprovođenje suđenja". Prema toj odluci, Šešelju će biti dozvoljeno da u postupku učestvuje isključivo "posredstvom zastupnika, osim ako sudsko veće ne odluči drugačije, pošto je saslušalo branioca". Sudija Ori ranije je rekao da planira da suđenje Šešelju započne oktobra. Imenovanje novih branilaca uoči početka suđenja u dosadašnjoj praksi Haškog tribunala uvek je značilo i odlaganje procesa zbog neophodnosti da se novi advokat upozna sa predmetom.

Srbija prvi put na Generalnoj skupštini UN
Predsednik Srbije Boris Tadić govoriće 21. septembra na 61. zasedanju Generalne skupštine UN, rečeno je u Predsedništvu Srbije. Zasedanje Generalne skupštine UN, koje počinje 12. septembra, biće prvo na kojem će učestvovati država Srbija, a pored Tadića u Njujork će otputovati i šef diplomatije Vuk Drašković. Tokom boravka u Njujorku Tadić bi trebalo da se sastane i sa specijalnim izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem, iako plan za taj sastanak još nije finalizovan. , saznaje Beta u UNOSEK-u. Prema zvaničnom dnevnom redu sednice objavljenom na internet sajtu UN (www.un.org), jedna od tema o kojima će Generalna skupština raspravljati biće i finansiranje Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Popović sa međunarodnim zvaničnicima
Šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović izjavio je sinoć da su predstavnici međunarodnih misija na Kosovu "vrlo dobro" primili ideje Beograda za poboljšanje ekonomskog stanja na Kosovu. Popović je novinarima u Gračanici, nakon sastanaka sa predstavnicima međunarodnih misija u Prištini, kazao da je sagovornicima izneo tri predloga koja bi trebalo da unaprede kosovsku ekonomiju. Šef ekonomskog tima je predložio formiranje šest radnih grupa iz oblasti ekonomije koje bi trebalo da služe "kao nadogradnja", već postojećim radnim grupama, u dijalogu između Prištine i Beograda. Drugi predlog je da Elektrokosmet ostane nezavisni operater distributivnog sistema električne energije u srpskim sredinama na Kosovu. Popović je takođe predložio da budu izgrađene i četiri nove trafo stanice, čiju bi izgradnju zajednički finansirali Elektroprivreda Srbije i Koordincioni centar sa jedne, i UNMIK sa druge strane. On je ocenio da je kod predstavnika međunarodnih misija sve više razumevanja za ekonomske predloge koji dolaze iz Beograda, jer u njima "prepoznaju i sopstveni interes". Popović se danas popodne sreo sa šefom Misije OEBS na Kosovu Vernerom Vnentom, komesarom UN policije Vejnom Hisonom i predstavnicima UNMIK-a. On je novinarima kazao da je sagovornicima govorio o potrebi unapređenja bezbednosti na Kosovu, zaštiti ljudskih prava, poboljšanju u energetskom sektoru, ali da je izneo i deo strategije Srbije za rešavanje budućeg statusa Kosova. Šef ekonomskog tima upozorio je sagovornike da na Kosovu ne može biti ekonomskog razvoja bez bezbednosti, ali da ni bezbednosti "nema tamo gde ekonomija nije jaka". Popović će se sutra sresti sa šeficom Misije SAD na Kosovu Tinom Kajdanou a obići će i nekoliko srpskih sela u prizrenskom okrugu. Na kraju posete on će održati konferenciju za novinare u severnoj Kosovskoj Mitrovici.

Drašković pisao čelnicima NATO i EU
Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković istakao je u pismu čelnicima NATO i EU da bi brz ulazak Srbije u program Partnerstvo za mir i obnova pregovora o pridruživanju s EU snažno pomogli učvršćenju proevropskih demokratskih snaga i otklanjanju prepreka u saradnji s Haškim sudom. Jedan zvaničnik u sedištu NATO je potvrdio agenciji Beta da je generalni sekretar te organizacije Jap de Hop Shefer, koji se vratio s odmora, pročitao Draškovićevo pismo, ali da zasad nema nikakvog reagovanja na iznesene predloge srpskog ministra. Evropski i NATO izvori u Briselu su istakli da je Drašković kopiju ovog pisma uputio i šefovima diplomatija Atlantskog saveza, predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu, evropskom komesaru Oliju Renu i visokom predstavniku EU Havijeru Solani. Drašković je u pismu podvukao da je brz ulazak Srbije u Partnerstvo za mir u interesu evroatlantske integracije Srbije, njene vojske i celog zapadnobalkanskog regiona. Srpski ministar je istakao neopozivu političku volju vlade u Beogradu da sprovede Akcioni plan za uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom, što mora dovesti i do hapšenja i izručenja Hagu optuženog Ratka Mladića. Drašković navodi da je svestan činjenice da sam plan ne može biti zamena za izručenje Mladića Hagu, ali ocenjuje da bi članstvo Srbije u Partnerstvu za mir bilo presudna podrška sprovođenju Akcionog plana. Jer bi, kako je objasnio, mreža koja skriva Mladića i nazadne političke snage shvatile da su izgubile odlučujuću bitku i da se Srbija više ne može vratiti u prošlost. Time bi, dodao je Drašković, proevropske snage u Srbiji bile snažno ohrabrene, a za učvršćenje Srbije na demokratskom proevropskom putu odlučujuće bi bilo da se obnove pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. Drašković dodaje da bi pregovore trebalo obnoviti, ali da oni, razumljivo, ne bi bili okončani sporazumumom ako na kraju Mladić još ne bi bio u Hagu. Ministar ističe da bi tom cilju trebalo "zajedno" da teže Srbija i njeni evroatlantski partneri. U protivnom, naveo je, korist bi mogli da imaju samo haški optuženici i političke snage bivšeg režima Slobodana Miloševića. Šef diplomatije Srbije je želeo da istakne da je velika većina Srba proevropski i demokratski opredeljena, ali da njihove nade treba ohrabriti, a ne ostaviti ih da stalno čekaju i uvek pred sobom imaju prepreke koje sputavaju napredak.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"