Broj 1069, 8. septembar 2006.
| Početak vojne saradnje Srbije i SAD |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić i američki
državni sekretar Kondoliza Rajs (slika dole) potpisali su u četvrtak Sporazum o statusu
snaga (SOFA), kojim će biti regulisana prava i obaveze američkog vojnog
personala na teritoriji Srbije.
 Srbija i Crna Gora su 5. aprila potpisale prvi značajniji vojni sporazum sa
SAD: Sporazum o saradnji u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje
(Bilateral Agreement to Prevent the Proliferation of Weapons of Mass
Destruction).
Iako je Ministarstvo odbrane SCG sa SAD proteklih godina sarađivalo na
području usavršavanja oficirskog kadra i unuštavanja lakog protivavionskog
oružja, ovo je bio prvi sporazum kojim se izražava opredeljenje vlasti u
Beogradu za intenzivniju vojnu saradnju sa Vašingtonom.
Pomenuti sporazum je manje-više simboličnog karaktera, i SCG se njime u
izvesnoj meri deklarisala kao američki partner u borbi protiv međunarodnog
terorizma.
|
-
Predsednik Srbije Boris Tadić započeo je u sredu posetu SAD sastankom u
Kongresu sa više od 20 američkih senatora koje predvodi senator Džejms Inhof
iz Komiteta za oružane snage američkog Senata.
U delegaciji predsednika Srbije u poseti SAD je i zastupnik načelnika
Generalštaba Vojske Srbije general-major Zdravko Ponoš.
Tadić je do petka, 8. septembra, u poseti SAD gde razgovora o toku pregovora o
Kosovu, američko-srpskim odnosima, evro-atlantskim integracijama i vojnoj
saradnji.
Tadić se u sredu sastao sa senatorima Džordžom Vojnovičem i Ričardom Lugarom
koji je predsednik Komiteta za spoljnopolitičke odnose Senata i senatorom
Džonom Mekejnom, potpredsednikom Komiteta Senata za Oružane snage.
Posle sastanka sa Vojnovičem, Tadić je rekao da njegova poseta veoma važna za
odnose Srbija-SAD, i da je do nje došlo u jednom od najznačajnih trenutaka, u
finalu pregovora o statusu Kosova i Metohije.
"Srbija želi kompromisno rešenje na Kosovu i Metohiji (KiM), vodeći računa o
svim građanima. To je naša politika. Braniće naše pravo na KiM svim pravnim
sredstvima. Ne želimo nikakvo nasilje na Kosovu i demokratske institucije
Srbije su garant takve politike", rekao je predsednik.
"Srbija se zalaže za stabilno rešenje na Kosovu i Metohiji što je važno i za
Srbiju i za čitav region", rekao je Tadić.
Tadić i Vojnovič koji je i senator Ohaja, složili su se da je poseta važna za
napredak saradnje Srbije i SAD u odbrani, a Tadić je u vezi s tim rekao i da
očekuje "suštinski napredak u našim oružanim snagama (Srbije), koristeći
iskustva Nacionalne garde Ohaja".
Vojnovič je rekao da je Tadićeva poseta izuzetno važna za poboljšanje odnosa
Srbije i SAD, i da je od Tadića dobio čvrsta uverevanja da je Srbija
opredeljena za Evropsku uniju i za ulazak u program NATO Partnerstvo za mir.
Tadić i Vojnovič su se saglasili i da je neophodno da se okonča saradnja
Srbije sa Haškim sudom. Vojnovič je istakao da je to od velike važnosti za
ekonomski prosperitet Srbije i za dolazak velikih stranih investicija.
Tadić se sastao u Beloj kući i sa savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD
Stivenom Hedlijem, a sastaće se sa Bilom Frijem i Herijem Ridom, Dikom
Čejnijem i održaće predavanje u fondaciji Heritejdž.
|
|
Sa stanovišta intenziviranja vojne saradnje Srbije i SAD, znatno su važniji i
dalekosežniji SOFA i Sporazum o bezbednosnoj saradnji (Security Cooperation
Agrement - SCA). Ministarstvo odbrane SCG je pre više od godinu i po dana
počelo da radi na nacrtima oba sporazuma.
Potpisivanjem ova dva sporazuma sa SAD konačno bi se, nakon 50 godina, ponovo
formalno uspostavila vojna saradnja dve zemlje, a Srbija bi se svrstala u klub
skoro svih evropskih država koje su ugovorno regulisale saradnju sa SAD na
odbrambenom planu.
Sporazum koji je predsednik Tadić potpisati u Vašingtonu nastao je
usaglašavanjem između ambasade SAD, Ministarstva odbrane SCG, a potom Srbije,
i ekspertskog tima Vlade Srbije. Sličan sporazum će na multilateralnom nivou
Srbija pre ulaska u Partnerstvo za mir morati da potpiše sa članicima tog
programa.
Sporazumom o statusu snaga se samo generalno reguliše status personala
oružanih snaga SAD kada borave na teritoriji Srbije, ali se ne daje
univerzalno pravo boravka.
Svaki zaseban program saradnje koji zahteva boravak američkih trupa na
teritoriji Srbije podrazumeva prethodnu saglasnost obeju strana.
Kao i sporazum o tranzitu koji je potpisan sa NATO, ovaj sporazum uvodi Srbiju
u širok krug evropskih zemalja koje su odbrambenu saradnju sa NATO i SAD
regulisale takvim dokumentima.
Svaki put kada se realizuje neki oblik vojne saradnje koji podrazumeva da se
aktivnosti izvode na teritoriji jedne od država, potrebno je ugovorom ili
memorandumom regulisati status personala gostujuće strane.
SOFA je preduslov za pokretanje dva značajna programa saradnje: Programa
državnog partnerstva i Sporazuma o nabavkama i razmeni usluga.
U Program državnog partnerstva (State Partnership Program - SPP) sa nekom od
država SAD uključene su sve evropske zemlje istočno od Nemačke i Italije (uključujući
i BiH), osim Belorusije i Rusije.
Pošto su i Rusija i Belorusija u Partnerstvu za mir, Srbija je, pored Crne
Gore, jedina evropska zemlja izvan svih oblika formalne odbrambene saradnje sa
SAD.
U oblasti odbrane, SPP je okvir unutar kojeg treba da se realizuje saradnja
Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom države Ohajo, a to podrazumeva zajedničke
vežbe, jačanje interoperabilnosti, razmenu poseta...
U širem bezbedonosnom kontekstu SPP je osnova za saradnju u programima borbe
protiv droge, civilnoj zaštiti itd. SPP je osnova i za partnerstvo u mnogim
drugim oblastima, kao što su obrazovanje, privreda, zdravstvo, kultura,
bratimljenje gradova...
Sporazum o nabavkama i razmeni usluga (Acljuisition and Cross Servicing
Agreement - ACSA) je bilateralni sporazum koji omogućuje razmenu logisitčke
podrške i usluga između Vojske Srbije i Vojske SAD (zdravstvene usluge, obuka,
servisiranje opreme, rezervni delovi, transport, gorivo...).
 Takav sporazum Evropska komanda SAD je zaključila sa 50 zemalja. U Evropi
takav sporazum SAD su zaključile sa svim zemljama (uključujući i tradicionalno
neutralnu Švajcarsku), osim sa Belorusijom, Rusijom, Srbijom i Crnom Gorom.
SOFA je do izvesne mere tipski sporazum, međutim, nudeći ga SAD vode računa o
posebnostima zemlje sa kojom se taj sporazum potpisuje. Tako nivoi nadležnosti
domaćih pravosuđa kada su u pitanju američki vojnici mogu biti sasvim
različiti od države do države. Minimalni zahtev SAD u svim slučajevima je da
se nadležnost američkom pravosuđu prepusti u slučaju "inter se" krivičnih dela
(kada Amerikanac počini krivično delo prema Amerikancu) i krivičnih dela
počinjenih na službenoj dužnosti.
U slučaju Srbije, nadležnost za procesuiranje krivičnih dela koje počine
pripadnici vojnih snaga SAD u potpunosti je pripalo američkom pravosuđu, jer
svi pripadnici američke vojske će praktično imati status tehničkog osoblja
ambasade.
Srpskom pravosuđu su ostavljena samo izvesne ingerencije u odlučivanju o
odštetnim zahtevima u slučaju štete koju američke vojne snage načine na
području Srbije.
Sporazum o bezbednosnoj saradnji je osnovni sporazum, i njime se iskazuje
politička volja da se formalno uspostavi od-brambena saradnja i načelno se
definišu oblasti te saradnje. Neke od predloženih oblasti saradnje su:
obrazovanje oficira i vojnih službenika, borba protiv širenja oružja za
masovno uništenje, bezbednost granica, program deminiranja, uništavanje starog
i neperspektivnog naoružanja.
Zaključenjem SCA stvaraju se formalni preduslovi za pokretanje dva značajna
programa saradnje koja su izrazito asimetrična, tj. nude izvanredne
po-godnosti za Vojsku Srbije: Program međunarodnog obrazovanja i obuke
(International Military Education and Training - IMET), koji podrazumeva
besplatno školovanje oficira iz Srbije na američkim vojnim koledžima i
civilnim univerzitetima, i Program inostranog vojnog finansiranja (Foreign
Military Financing - FMF), koji omogućuje pristup američkoj vojnoj pomoći.
Najspornije mesto u tom sporazumu je član kojim se potpisnice obavezuju da
vojni personal partnerske države neće izručivati međunarodnim sudovima koje
nije osnovao Savet bezbednosti UN. Srbija, dakle, ukoliko potpiše sporazum,
neće moći da izručuju pripadnike američke vojske Stalnom međunarodnom
krivičnom sudu, koji je osnovan Rimskim statutom.
Prva pozitivna posledica potpisivanja tog sporazuma bi za Srbiju bilo
uključivanje u IMET program. Hrvatska je, recimo, iako su se u prošlosti njeni
oficiri besplatno usavršavalai u američkim vojnim školama, izgubila to pravo
jer nije potpisala Sporazum o bezbednosnoj saradnji. |
| |
| Dejan Eraković |
|
| |
| Istočna Evropa predvodi u reformama za lakše
poslovanje |
| |
U 16 ekonomija istočne Evrope tokom 2005. i
2006. sprovedeno je 38 reformi koje su znatno olakšale poslovanje, pokazuje
izveštaj Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije "Poslovanje u
2007".
Uz podsticaj ulaska ili perspektive ulaska u Evropsku uniju, zemlje regiona su
u većoj meri od ostatka sveta, uključujući zapadnu Evropu i zemlje
Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, smanjile vreme, troškove i
prepreke za vođenje biznisa.
Srbija je svrstana na 68. mesto liste sa 175 zemalja sačinjene prema tome
koliko je u njima lako poslovati.
Prva mesta na listi drže Singapur, Novi Zeland, SAD, Kanada i Hongkong.
U posmatranom periodu Srbija je uobličila carinsko poslovanje uvođenjem
elektronske baze podataka i trgovci sada elektronskim putem dobijaju
deklaracije. Rezultat je skraćenje vremena potrebnog za uvoz sa 44 na 12, a za
izvoz sa 32 na 11 dana.
Srbija je takođe uvela medijaciju, kako bi se izbegli dugi sudski sporovi, i
osnovala agenciju za licenciranje stečajnih upravnika. Te reforme doprinose
smanjenju rizika za kreditore i daju biznisu veći pristup kreditima, navodi se
u izveštaju.
Vodeći reformator u regionu je Rumunija, koja je druga u svetu po reformama za
olakšavanje poslovanja a ukupno 49. po tome koliko je lako u njoj poslovati.
Ta zemlja je smanjila vreme potrebno za dobijanje dozvola za gradnju za 49
dana.
Rumunija je sprovela i reforme na sektoru rada kako bi podstakla zapošljavanje.
Na snagu su stupile i nove carinske procedure kojima je vreme za pribavljanje
dozvola za trgovinu prepolovljeno na 14 dana.
Hrvatska je sedma u svetu po sprovednim reforma ali tek 124. po tome koliko je
u njoj lako poslovati. Ta zemlja je, uz ostale reforme, skratila vreme
potrebno za registrovanje imovine sa 956 na 399 dana uvođenjem kompjuterskog
sistema.
Makedonija, 92. na listi, izmenila je zakon o radu, donela novi zakon o
registraciji preduzeća, osnovala kancelarije u kojima preduzetnici mogu da
završe sve neophodno za otpočinjanje poslovanja. Vreme potrebno za otvaranje
firme u Makedoniji smanjeno je sa 48 na 18 dana.
Najpopularnija reforma u regionu bilo je smanjenje i pojednostavljenje
oporezivanja korporacijskih prihoda. Poreske sisteme reformisale su i Albanija,
Bosna i Hercegovina, Mađarska, Crna Gora. BiH je takođe smanjila porez na
imovinu.
Od zemalja u okruženju, BIH je, prema tome koliko je u njoj lako poslovati, na
95. mestu, Crna Gora na 70, Albanija 120, Bugarska 54. i Slovenija 61.
Među najvećim preostalim preprekama za poslovanje u regionu jesu teški zahtevi
za licence za biznis i komlikovane i duge sudske i poreske proceduure. U BIH,
npr, za dozvolu za izgradnju skladišta treba da preskočite 16 "prepreka" i
potrošite 467 dana.
Izveštaj "Poslovanje u 2007." obuhvatio je 175 zemalja, 20 više nego prošle
godine. Među indikatorima koji su praćeni bili su vreme i troškovi potrebni za
pokretanje biznisa, za poslovanje i trgovinu, oporezivanje, kao i za
zatvaranje biznisa.
Pokazatelji poput veličine tržišta, makroekonomske politike neke zemlje,
kvaliteta infrastrukture, kolebanja deviznog kursa ili stope kriminala, nisu
uzeti u obzir. |
| |
| |
|
| |
| Bulatovići na poklon dobili kuću |
| |
Svetlani i Njegošu Bulatoviću, koji su pre
sedam godina sa sedmoro dece izbegli sa Kosova pred pretnjom albanskih
terorista, sreća se konačno osmehnula.
 Posle teksta o teškom izbegličkom životu devetoro Bulatovića u selu Mačkovac,
nadomak Kuršumlije, koji je Beta objavila a prenelo više dnevnih listova u
Srbiji, ovoj porodici pomoć je počela da stiže sa svih strana.
Prva se da pomogne javila Olgica Vasilijević iz Kragujevca, koja je
Bulatovićima na korišćenje ponudila dvospratnu kuću i imanje od četiri hektara
obradive zemlje sa voćnjacima u selu Vinča kod Topole. Takođe je ponudila i
novčanu pomoć za nabavku krupne stoke i živine.
Potresena sudbinom dece, i sama majka jednogodišnje bebe, novinarka iz
Beograda Vesna Matić je ponudila svoju porodičnu kuću i imanje od četiri
hektara obradive zemlje u selu Trmaka, nadomak Kuršumlije, a slične ponude
stigle su od humanih ljudi iz još nekih gradova.
Aleksandar Stanković je ponudio na poklon kuću i imanje nedaleko od Prokuplja,
što su Bulatovići odlučili da prihvate.
"Drago mi je da još ima dobrih i plemenitih ljudi spremnih da pomognu drugima
u nevolji, mada sam očajan što smo dospeli u ovakvo tešku situaciju i ostali
bez ičega, posle proterivanja iz rodnog Kosova Polja", rekao je novinaru Bete
Njegoš Bulatović.
Ni on ni njegova supruga nemaju stalni posao niti stalna primanja, pa su
prinuđeni da nadniče kako bi deci obezbedili minimalne uslove za život. "Najbitnije
nam je da im obezbedimo hranu, a za ostalo kako se snađemo", kaže Njegoš.
 "Naša deca su i naša najveća radost". A oni su jednom drugom do ušiju:
devetomesečni Danilo, Vasilija (3), Vukota (5), Vlastimir (8), Julijana (10),
Velimir (12) i Jelisaveta (14).
Roditelji si posebno ponosni na četvoro školaraca koji znaju samo za petice,
mada do škole i nazad svakodnevno prepešače po petnestak kilometara.
Svetlana i Njegoš odlaze u nadnicu i ne libe se ni najtežeg fizičkog posla.
Žive u oskudici i nemaštini, u staroj oronuloj kući, bez osnovnog pokućstva,
bez televizora i radio aparata. Čitav njihov imetak sveo se na jednu kozu i
nekoliko kokošaka.
Prema svemu sudeći, Bulatovići od jeseni neće više biti beskućnici, jer su
pruhvatili ponuđenu kuću i imanje nadomak Prokuplja.
"Više se sigurno nećemo seljakati i dobijati otkaze jer nemamo da platimo
stanarinu", kaže Njegoš, zahvalan dobrim ljudima i pre svih novinarima, koji
su omogućili njegovoj deci da započnu jedan nov i kako veruje srećniji i lepši
život. |
| |
Mirjana Marić
Kuršumlija |
|
| |
| Porodična okupljanja |
| |
Bratstvo Maslaka i Maslakovića jedno je od
brojnijih srpskih porodica koje su počele da neguju tradiciju godišnjeg
okupljanja svojih članova koji žive širom zemlje i sveta.
 Maslakovići su organizovali tradicionalni porodični sabor u Kruševici, selu
podno Radan planine, na 25 kilometara od Prokuplja.
Ni jaka letnja kiša, praćena nepogodom koja lomi stabla u stoletnim Rgajskim
šumama, nije omela oko 200 Maslaka da na nedavni porodični skup, četvrti po
redu, dođu sa sve četiri strane sveta.
"Mnogi od naših nisu mogli da dođu ali su poslali pozdrave i telegrame i iz
najudaljenijih mesta na kugli zemaljskoj, gde danas žive. Stigle su nam poruke
od Maslaka iz Amerike, Australije, Kanade, Švajcarske, Švedske..", kaze Dragan
Maslak iz Prokuplja, jedan od organizatora ovogodišnjeg skupa.
Maslaci vode poreklo sa Pešterske visoravni, iz sela Crvskog i Giljeve, odakle
su pre mnogo vekova pobegli od krvne osvete. Priča se da je jedan od njihovih
predaka dopao na zao glas pošto je ubio turskog bega. Strahujući od turskog
gneva i osvete cela porodica, sedmoro braće, utekla je na tri strane - ka
Toplici, Raškoj i Šumadiji.
 "Oni što su došli u Toplicu platili su svoje boravište punom šajkačom dukata",
pričaju potomci Maslakovića.
"Doselili su se naši preci ovde u ovu vazda siromašnu Toplicu, gde je naša
porodica narasla i u njoj stasalo mnogo dobrih ljudi", kaže Milijana
Maslaković Matović (70), koja danas živi u Čačku.
U Kruševici je provela detinjstvo i mladost. Seća se da je davnih '60-ih kada
je ovde radila u Mesnoj kancelariji, bilo više od 400 žitelja a da je ovdašnja
osnovna škola, sada napuštena, imala 800 đaka.
Danas se ovde odžak dimi samo još iz nekoliko kuća. Ovde su ostala da žive još
samo 34 vremešna Kruševičana. U ovim opustelim topličkim selima blizu
administrativne linije sa Kosmetom ljudi se okupljaju i deca iz "sveta" dolaze,
nažalost, samo o tužnim skupovima, kada nekog treba ispratiti na poslednji
put.
Za sećanje na porodično druženje i veliko bratstvo Maslakovića, podignuta je
spomen česma od topličkog kamena sa likom Svetog Đorđa u mozaiku, njihove
krsne slave, čiji je idejni tvorac poznati srpski vajar iz ovih krajeva,
Dragan Drobnjak.
 "Radostan sam da se ovako okupimo svi mi iz celog sveta", kaže Radoje Maslak
iz Budve, Srbin iz Crne Gore u kojoj se rodio.
Objašnjava da granica među braćom nema a sam je glasao za nezavisnu Crnu Goru,
jer "sva braća ne mogu da žive u istoj kući". On navodi da je od Maslaka u
Crnoj Gori ostalo još 15 porodica u Bljelom Polju, Kolašinu i tri porodice u
Budvi.
I tako u velikom vojničkom šatoru, pod jakom letnjom sparinom, sakupi se sve
od Maslaka sa svih strana, pa uz beskonačne price i uz pratnju porodiočnog
orkestra zapevaše.
Društvo su im pravile malobrojne komšije iz susednih sela. Pesma se dugo orila
niz planinu... Tek toliko, kako rekoše, da se zna da nije pusta i da će joj se
njena deca uvek vraćati. |
| |
Mirjana Marić
Prokuplje |
|
| |
|
 |
