Broj 1070, 15. septembar 2006.
| Lik Hrista pojavio se u kori drveta |
| |
U mestu zvanom Beli Kamen, nedaleko od
Prokuplja, na oko 900 metara nadmorske visine, nedavno se u kori bukve stare
blizu 300 godina, pojavila - kako tvrde meštani - čudotvorna ikona koja likom
i stavom, podseća na Hrista.
 Ikona je visoka oko metar i široka pedesetak centimetara. Lik ima jasno
označen oreol nad glavom i podignutu desnu ruku, karakteristično za
predstavljanje Hrista na freskama i svetim slikama.
Odora u bogatim naborima spušta se do nogu a nad levom rukom svetitelja nazire
se i lik glasonoše anđela.
Stanko Mladenović (64) iz Niša, koji svoje penzionerske dane provodi u rodnom
selu, kaže da se ne zna tačno ko je prvi uočio ikonu, ali da su, od kako se
pojavila, ljudi počeli masovno da dolaze u Beli Kamen.
"Pred stoletnim stablom i svetim likom ponašaju se kao u crkvi. Ostavljaju
zapise, belege, novac, ljube ikonu, mole se, jedino sveće ne smeju da pale
kako ne bi izazvali požar u šumi", priča Stanko.
"Ovo stablo je bilo ovako veliko i kad sam ja bio dete", seća se Stanko čija
se rodna kuća nalazi na pedesetak metara od čudotvorne ikone.
"Kao deca igrali smo se ovde. Udarali smo motkama po korenovima ovog ogromnog
stabla, koji su virili iz zemlje i proizvodili neobične i zastrašujuće zvuke".
Odmah pored čudesnog stabla nalazi se česma, sagrađena još davne 1931. godine.
Sada posle pojavljivanja ikone sa likom Hrista ljudi iz mesta a i mnogobrojni
putnici koji ovde prolaze na putu od Prokuplja prema Bojniku i Leskovcu,
pripisuju joj isceliteljsku i lekovitu moć.
Česmu je nedavno jedan Prokupački privrednik u znak pažnje i zahvalnosti zbog
isceljenja, renovirao.
Ljudi tvrde da je voda čudesna, da čim se njom čovek umije, oseti olakšanje
koje se "rečima ne može opisati".
Ovde dnevno svrati na stotine ljudi da se pomole i natoče vodu. Pune se baloni,
plastične flaše a dolaze ljudi sa svih strana, iz cele Srbije.
Dnevno se odavde odnese i nekoliko stotina litara ove pitke i, kako kažu,
lekovite vode, koja pomaže u lečenju stomačnih i drugih organskih oboljenja a
posebno duševnim bolesnicima.
Arhijerejski namesnik Toplički, otac Lazar Barać, kaže da će prokupačka crkva
mesto označiti prepoznatljivim simbolima pravoslavlja.
Otac Lazar planira da uskoro nekoga zaduži da o novoj svetinji, drugoj koja se
pojavila u Topličkom kraju, brine danonoćno. Pre nekoliko godina pojavio se
lik svetitelja u panju drveta u opštini Blace.
Otac Lazar kaže da postoji i mogućnost da pokraj čudotvorne ikone nikne i
pravoslavni hram jer ovakve pojave, prema njegovim rečima, veoma često
prestavljaju i poziv neimarima. |
| |
| Mirjana Marić |
|
| |
| Novoizgrađene i obnovljene kuće zvrje prazne |
| |
U obnovljenom banatskom selu Jaša Tomić danas
ima viška stambenog prostora i manjka stanara.
 U vreme i nakon velikih poplava koje su ovaj kraj zadesile u proleće prošle
godine, odvijala se u Srbiji jedinstvena akcija solidarnosti u koju su se
uključili pojedinci, grupe, institucije, pa čak i vladajući vrhovi Vojvodine i
Srbije.
Ta akcija na mahove je bila stihijska i uprkos nesumnjivo valjanim namerama
učinjeni su previdi čije se posledice sada pokazuju. Parama iz budžeta Srbije
građeno je 375 kuća i stanova, a finansirana je i popravka gotovo istog
tolikog broja kuća.
Dobrim poznavaocima prilika u ovom selu, u vreme dogovaranja i izvođenja
radova nije data prilika da iznesu svoje procene da se, uprkos dobrim namerama,
ušlo u gradnju Potemkinovih sela.
Danas, kao potvrda takve procene, na samom ulazu u selo stoje četiri niza
novih tipskih kuća od kojih je dobar deo prazan, a u onima koje su useljene
žive staračka domaćinstva sa prosekom manjim od tri člana. Samo kraj jedne od
tih kuća viore se pelene na štriku za sušenje veša.
Predsednik Saveta mesne zajednice Mirko Škipina kaže da je ove godine u prvi
razred mesne osnovne škole upisano svega 18 đaka. Mladi su napustili i
napuštaju Jašu tražeći posao kojeg u ovom selu nema.
Nekoliko privrednih preduzeća je, kako tvrde u mesnoj kancelariji, u fazi
vlasničkog restruktuiranja, pa se tu očekuju u dogledno vreme nekakve
mogućnosti zapošljavanja mladih, ali meštani u to ne veruju.
Zorica Sebastijanov ima dva sina i kaže da je gotovo sigurna da će oni
napustiti novu kuću u koju su se proletos uselili.
Zorica podseća da je Jaša Tomić nekada bila varoš, ekonomski jako sresko mesto,
a da su danas, po njenom mišljenju, jedini izgledi za obnovu mesta otvaranje
granice sa Rumunijom i oživljavanje komunikacije: "Jaša više nikome nije usput",
kaže ona.
Gotovo istovetnu priču ponavlja i Škipina čija tri sina uče škole, ali Škipina
veruje da bi podržavanje takozvanih malih inicijativa, prvenstveno u
poljoprivredi, bio način da se mladi vrate i zadrže u selu.
Kao predstavnik lokalne uprave on o temi "viška stambenog prostora" kaže da je
to realan problem, ali ističe da je u vreme kada su donošene odluke o gradnji
selo bilo pod vodom, da je stepen tolerancije kod meštana bio nizak i da se
moralo iz više razloga delovati brzo.
Samo selo neće moći da reši, kaže on primera radi, završetak radova na tri
objekta kolektivnog stanovanja koja nisu useljena jer nema predviđenih
sredstava za uvođenje struje i vode u njih.
Potrebna je gradnja trafostanice, što će koštati više od tri miliona dinara, a
za gradnju i popravku putne mreže, što je još jedan aktuelni problem, biće
potrebno uložiti 70 miliona dinara, što čak ni manjim delom meštani koji su u
tu svrhu izglasali desetogodišnji samodoprinos, ne mogu da ostvare.
Jaša Tomić ima 3.500 hiljade stanovnika koji su u proseku stariji od 50 godina.
U selu, za razliku od vremena pre velikih poplava, kada su napuštene kuće bile
zapuštene i trošne, sada su nove, u belo okrečene sa crvenim krovovima.
Pre poplava na oglasnoj tabli mesne zajednice bilo je sijaset ponuda za
prodaju kuća po bagatelnim cenama. Danas tih ponuda nema, ali se sve češće
vode razgovori o tome kakva će sudbina biti ovolikog stambenog prostora.
Među novosagrađenim kućama ima više od 40 takozvanih vikendica. U njih
vlasnici koji žive van Jaše Tomić navraćaju samo povremeno, a u neke, svedoče
meštani, noga vlasnika još nije kročila.
U želji da iskoriste a ne zloupotrebe, tvrde meštani, spremnost mnogih da im
pomognu, prilikom evidentiranja ukućana i prilikom sličnih popisivanja,
prikazivali su i nerealno stanje. Zato su rađene i još se rade revizije,
posebno načina pružanja pomoći u stambenom prostoru i građevinskom materijalu.
Niko nije utvrdio, a verovatno nikada ni neće, koliko je para uloženo za pomoć
meštanima Jaše Tomić, a kao neobična razglednica ovog mesta moguće je da će
služiti slika novih gotovo praznih kuća. |
| |
| |
|
| |
| Advokat predložio da Šešelj sam ispituje
svedoke |
| |
Sudski postavljeni branilac Vojislava Šešelja,
britanski advokat Dejvid Huper predložio je da Šešelju bude dozvoljeno da prvi
ispituje svedoke optužbe, a sudija Alfons Ori je to odbio.
 Šešelj je, na početku statusne konferencije, rekao da Huper nije njegov
branilac i da s njim neće razgovarati, a zatim je, na sopstveni zahtev,
izveden iz sudnice.
U nastavku rasprave, Huper je sudiji predložio da Šešelju bude dozvoljeno da
prvi unakrsno ispituje svedoke, kad suđenje počne. Naznačio je da bi to moglo
rešiti problem nastao Šešeljevim odbijanjem da s njim sarađuje.
Sudija Ori je to odmah odbio, naglasivši da "u svetlu odluke da se Šešelju
nametne branilac, za sudsko veće nije prihvatljivo da se njemu dozvoli da
unakrsno ispituje svedoke".
"Veće ne želi da dozvoli optuženom da se brani sam...i neće dozvoliti da
unakrsno ispituje svedoke samo zbog toga što ne želi da sarađuje s braniocem",
rekao je Ori.
Zastupnica optužbe Hildegard Erc-Reclaf je kazala da se protivi predlogu
sudskog veća da se optužnica protiv Šešelja smanji za najmanje jednu trećinu.
Napominjući da će tužilaštvo suziti optužnicu ukoliko mu sudsko veće naredi,
Erc-Reclaf je najavila da će dokazni postupak protiv Šešelja biti efikasan i
da će trajati šest meseci.
Sudija Ori je tužiocima ipak naložio da za nedelju dana dostave predlog o
smajivanju optužnice.
On je tokom statusne konferencije nekoliko puta rekao da namerava da suđenje
Šešelju započne početkom oktobra.
Lider Srpske radikalne stranke je u 14 tačaka optužen za zločine nad Hrvatima
i Muslimanima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini 1991-95. |
| |
| |
|
| |
| Poražavajuće malo studenata videlo
inostranstvo |
| |
Vojvođanski sekretar za privredu Siniša Lazić
izjavio je da je "poražavajuća" činjenica da 70 odsto studenata iz Srbije
nikada nije putovalo u inostranstvo.
Lazić je na prijemu za studente koji su mesec dana učili italijanski u Peruđi,
u okviru projekta saradnje Vojvodine i italijanske pokrajine Umbrije, rekao da
je saradnja državnih organa Srbije i Vojvodine sa drugim zemljama veoma važna
i za dodatno obrazovanje domaćih studenata i za razmene sa inostranstvom.
Profesor Pavle Sekeruš sa Katedre za romanistiku novosadskog Filozofskog
fakulteta rekao je da bi bi bilo vrlo korisno da se na celom Univerzitetu u
Novom Sadu kao obavezan uvede engleski jezik tokom celih studija, a da
studenti pored toga imaju pravo da izaberu bar jedan jezik Evropske unije kao
drugi.
"Danas samo završen fakultet nije dovoljan kao referenca za posao.
Evropeizacija univerziteta podrazumeva ne samo olakšan vizni režim za
studentne i profesore, već i osavremenjavanje nastave, koja mora da se
usaglasi sa evropskim tokovima", ocenio je Sekeruš. |
| |
| |
|
| |
| Požar između Železničke stanice i Novotransa |
| |
Na lokaciji između Železničke stanice i pogona
preduzeća "Novotrans" u Novom Sadu danas oko 14.30 izbio je požar koji još
tinja.
Prema rečima stečajnog upravnika "Novotransa" Dejana Tomasevića, požaru je
zahvatio veliku količinu guma, od kojih se veći deo nalazi van kruga preduzeća.
Vetar je ubrzo preneo plamen i na gume koje se nalaze u krugu "Novotransa", a
jaka vatra je kasnije oštetila i deo orgade obližnjeg Almaškog groblja.
Vatrogasci su posle izvesnog vremena uspeli da lokalizuju požar.
U požaru nema nastradalih, niti se još zna eventualna materijalna šteta.
Vatrogasci koji su ucestvovali u gašenju požara rekli su novinarima da
sumnjaju da je požar namerno izazvan.
U gašenju požara učestvuju tri vatrogasna vozila, koje su radnici "Novotransa"
pozvali odmah po izbijanju požara. |
| |
| |
|
| |
| Strane investicije - kako to rade Mađari |
| |
Strana ulaganja u mađarsku privredu dostigla
su 45 milijardi američkih dolara posle pada komunizma i dolaska prve
demokratske vlade 1990. godine, a očekuje se da trend investiranja u narednih
nekoliko godina bude nastavljen sa oko tri milijarde dolara godišnje.
 Mađarska se sa višegodišnjom konstantnom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda
(BDP) od 4,5 odsto, koji po stanovniku iznosi oko 16.000 dolara, svrstala u
gornji deo liste deset zemalja koje su 1. maja 2004. godine postale članice
Evropske unije.
Međutim, prošlogodišnja statistika je pokazala opadanje BDP, industrijske
proizvodnje i izvoza, a zbog budžetskog deficita, Mađarska je bila prinuđena
da se odrekne priključivanja zoni evra.
Zbog toga predsednik mađarske Privredne komore Laslo Parag strahuje da
ekonomski pokazatelji u narednih nekoliko godina neće biti tako dobri.
Glavni razlozi za takve ekonomske rezultate su, prema njegovoj oceni, to što
je poslednjih godina u ekonomskoj politički nadvladao populizam, a potrošnja
nadmašila proizvodnju.
"Ekstremna potrošnja bila je 2002. godine, kada su bili izbori u Mađarskoj",
rekao je Parag na predavanju koje je tokom nedavne posete Beogradu održao u
Privrednoj komori Srbije.
Izražavajući uverenje da je populizam anulirao prednost koju je Mađarska
stekla tokom tranzicije u odnosu na druge bivše socijalističke zemlje, on je
kao najozbiljnije greške u ekonomskom razvoju izdvojio upravo veću potrošnju
od BDP i isplaćivenje nerealno visokih nadnica radnicima. "Znamo šta se dešava
s firmom koja trajno troši više nego što proizvede - proglasi se stečaj",
rekao je on.
Parag je naveo da je uz to, Mađarska veoma "izložena uvozu", jer ne poseduje
energente - naftu i gas.
Da su dobre strane mađarske ekonomije ipak brojnije od nedostataka, kako je
kazao, svedoči to što u toj zemlji rade gotovo sve multinacionalne kompanije,
od kojih 15 najvećih ostvaruje trećinu ukupnog izvoza, dok samo kompanija
"Audi" u izvozu učestvuje sa 10 odsto.
Prvi čovek privredne komore međutim smatra da je i pored toga što je mađarska
politika veoma dugo ekonomiju zemlje nazivala "panonskim tigrom", a u
poslednje vreme i "panonskom pumom", krug mađarskih privrednika više prisutan
kao "mali plašljivi zeka" jer, u odnosu na multinacionalne kompanije,
raspolaže sa veoma malo kapitala.
Govoreći o putu Mađarske u Evropu, Parag je naročito istakao značaj
priključenja NATO-u 1998. godine, od kada su strana ulaganja bitno porasla, a
inflacija je sa 14 odsto u toj godini smanjena na 3,7 odsto u 2005.
Investicije su omogućile ne samo razvoj domaće privrede, već i ojačale velike
mađarske kompanije, kao što su OTP I MOL koje su postale veliki ulagači u
region. Najveće investicije Mađarska, prema njegovim rečima, ima u Slovačkoj,
Hrvatskoj i Rumuniji.
Mađarska danas, dve i po godine pošto je postala član evropske porodice,
računa na ozbiljnu godišnju potporu od EU, a susedima u Srbiji poručuje da
proces priključenja ne donosi štetu, već mnogobrojne prednosti.
"Sam proces (prijema) je doprineo velikoj konkurentnosti privrede.
Konkurencija je bila veliki izazov za mađarske privrednike, a potrošači su
dobili velike prednosti, jer konkurencija snižava cene", kazao je Parag.
Prednost članstva u EU je i to što se odluke ključne za privredu koordiniraju
u Briselu i mnogo je teže da ih nametnu domaće ekstremne političke snage.
Razvoj je ubrzaniji, nezaposlenost manja, infrastruktura se naglo razvija,
radnici su disciplinovaniji što doprinosi povećanju proizvodnje.
Kada sedmogodišnja zabrana zapošljavanja Mađara u drugim zemljama EU istekne,
Parag ne očekuje da će doći do većeg odliva radne snage iako je ona u
Mađarskoj nekoliko puta jeftinija od proseka EU. On naprotiv najavljuje da će
Mađari koji žive u drugim zemljama, doći u maticu da tu rade. |
| |
| Jelena Tomić |
|
| |
|
 |
