Otpor “meduzi” mnogo žešći nego što se očekivalo
Trupe NATO-a koje na jugu Avganistana sprovode opsežnu ofanzivu protiv lokalnih pobunjenika, naišle su na neočekivano jak otpor i trpe ozbiljne gubitke. Sukobi su, prema nekim ocenama, najžešći od pada talibanskog režima 2001. godine. Prošlog vikenda započetu NATO akciju, nazvanu "Operaciju Meduza", vojni analitičari, za razliku od dosadašnjih bezbednosnih operacija u Avganistanu, nazivaju "pravim ratom". Cilj "Meduze" je da se Talibani potisnu iz okruga Pandžvaj, zapadno od Kandahara, odnosno da se razbiju njihova uporišta na jugu Avganistana. Od početka ofanzive je, kako javljaju agencije, poginulo pet kanadskih vojnika i 14 Britanaca. Borbe su toliko intenzivne da je komandant snaga NATO u Avganistanu, general Dejvid Ričards, izrazio olakšanje zbog "relativno malog" broja žrtava. Prema njegovim rečima, u brobama je poginulo i oko 200 Talibana, što je druga strana odmah odbacila tvrdeći da je pretrpela svega desetak žrtava. Prilikom nedavne posete Kabulu generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je istakao da obnovljene talibanske snage neće zastrašiti NATO. Bilo kako bilo, najnoviji gubici među koalicionim vojnicima, pre svega u britanskim redovima, ponovo su u Britaniji rasplamsali debatu o preopterećenosti britanskih trupa koje su uključene i u irački sukob. Novoimenovani komandant britanske vojske general Ričard Donat je u intervjuu londonskom Gardijanu izjavio da njegovi vojnici "jedva uspevaju da izdrže zahteve koje im vlada nameće". Ministar u Forin ofisu Kim Hauelz, koji se trenutno nalazi u Avganistanu misli, međutim, da britanska vojska nije "prenapregnuta", ali da bi i druge zemlje morale da učine mnogo više da bi se zadatak obavio. Vojni analitičari, sa svoje strane, nisu uvereni da zadatak u Avganistanu uopšte može da se obavi. Jedan od velikih problema je i ilegalna proizvodnja droge na jugu zemlje koja će ove godine dostići rekord. Analitičari ocenjuju da glavni proizvođači droge podržavaju Talibane i da, čak, rade za njih jer im odgovara stanje haosa u zemlji. Urednik časopisa "Oružane snage Ujedinjenog Kraljevstva" Čarls Hejman smatra da misija u Avganistanu mora da se redefiniše. "U ovom trenutku nemamo dovoljno trupa kako bismo održali ili nametnuli bezbednost na terenu. Ono što možemo da radimo je da sprovodimo operaciju u nekom kutku Avganistana, kao što je upravo slučaj, ali kada to bude gotovo, NATO će se povući, a Talibani će se vratiti", kaže Hejman. "Oni koji tvrde da ovaj rat ne može da se dobije su sasvim u pravu, jer ne može da se dobije na način na koji ga vodimo", smatra ovaj analitičar. S druge strane, dodaje on, "ne možemo da vodimo ni pravi konvencionalni rat u kojem bismo ostvarili vojnu pobedu, a zatim dugo ostali na ratištu i branili to što je osvojeno. Moramo, dakle, da postignemo neku vrstu dogovora sa našim protivnicima. NATO nema neku drugu realnu mogućnost". "Ne želim ni slučajno da kažem da bi Talibanima trebalo pod bilo kojim uslovima dozvoliti da se vrate na vlast ali se sa njima mora razgovarati. Jedina alternativa je da se u vojne operacije u Avganistanu ulože ogromna sredstva, i da se tamo pošalje svaki raspoloživi vojnik NATO- a, a ni to verovatno ne bi bilo dovoljno"! "Kada bismo zaista želeli da nastavimo ovaj rat i da ga dovedemo do pobede, morali bismo verovatno da uvedemo obavezan vojni rok u Americi i širom Evrope. Situacija je toliko ozbiljna", ocenjuje Hejman. Više od 2.000 ljudi, uglavnom pobunjenika ali i civila i humanitarnih radnika, poginulo je u borbama ove godine, kao i stotine pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti i preko 110 stranih vojnika.

Mobilni telefoni kao bolest zavisnosti
Ljudi mogu da postanu izuzetno vezani za svoje mobilne telefone, a neki pokazuju i znake bolesne zavisnosti, zaključak je jednog istraživanja. U studiji u kojoj je analizirao odnos studenata prema mobilnim telefonima, Dejvid Šefild sa britanskog Univerziteta Stafordšira ustanovio je da su neke od reakcija ispitanika slične simptomima koje imaju ljudi patološki zavisni od kocke. "Mobilni telefoni postali su veoma značajan deo svakodnevnog života i njihova upotreba često ima i štetne posledice", kazao je Šefild. Blizu 40 odsto od 106 anketiranih studenata reklo je da ne bi moglo da živi bez mobilnog telefona. Devedeset odsto učesnika studije, starih od 18 do 25 godina, priznalo je da nigde ne kreću bez tog aparata. Ipak, najviše zabrinjava to što je 35 odsto ispitanika kazalo da im mobilni telefoni služe za bežanje od problema. Upotrebu telefona u više navrata pokušalo je da smanji 32 odsto, dok je 14 odsto ispitanika spremno da laže o tome koliko ih koristi. Sedam odsto ispitanika čak krivi mobilni telefon za gubitak posla ili partnera.

Za i protiv kravate
Muškarci u mnogim zemljama su ovog leta, zbog visokih temperatura, svoje kravate za posao ostavili kod kuće i pribegli opuštenijem stilu odevanja. U Britaniji su trgovinski sindikati savetovali radnike da na posao dolaze u "opuštenoj" letnjoj odeći - uključujući majice i šortceve. Međutim, iako je logično da se ljudi leti malo razgolite, mnogima to nije prihvatljivo pa su se, uprkos rekordno visokim temperaturama, u poslovnoj četvrti Londona ovog leta mogli videti muškarci sa kravatama i u klasičnom poslovnom odelu. Javnost i stručnjaci za odevanje su se podelili - za i protiv kravate. Džon Miln iz Britiš Guild ov Tajmejkers smatra da je politika "opuštenog" oblačenja na poslu, koja je delimično proistekla iz prakse da se petkom na posao ne dolazi u odelu, otišla predaleko. "Većina Britanaca ne zna kako prikladno da se obuče, ne kao što to znaju Italijani", kaže Miln i dodaje da je zato većina muške populacije daleko srećnija kada im neko drugi odredi šta treba da obuku. Ima, međutim, i onih koji kravate smatraju beskorisnim, pa čak i opasnim. Britansko udruženje lekara misli da bi lekari trebalo da prestanu da nose "nefunkcionalne" kravate, koje mogu da rašire mnoge bolesti. Kravate se, naime, retko čiste a obično se nose svaki dan, pa mogu da budu leglo raznih bakterija i infekcija. Mnoge kompanije ipak veruju da kravate imaju svoju svrhu. Menpauer (Manponjer), agencija za zapošljavanje iz Velike Britanije, kroz koju godišnje prođe 1,2 miliona kandidata za posao, i dalje svoje klijente savetuje da nose kravate na razgovore za posao, bez obzira na vremenske prilike. "Ako se pametno oblačite, lakše je da se držite jedne slike, nego da ostavite loš prvi utisak, pa da posle tu sliku popravljate", kaže Džuli Padon, menadžer agencije Menpauer, koji intervjuiše kandidate za poslove u Londonu. "Ako želite da vas neko zaposli kao bankara, oblačite se kao bankar", ideja je zbog koje se u Britaniji čak i u školama nose kravate. Međutim, ni Ostrvu pravilo nošenja kravate više nije tako kruto kao ranije. Čuveni kuvar Džejmi Oliver, koji je poznat po opuštenom stilu ophođenja i kuvanja, došao je 2003. godine kod kraljice Elizabete u odelu, ali bez kravate. To je tada izazvalo buru u javnosti, ali nije posebno uzrujalo Bakingemsku palatu. Neka mesta ipak nisu opuštena kao kraljevska palata kada su odelo i kravata u pitanju. Kad neko namerava da popije čaj u londonskom Ric hotelu što je, kažu, pravi engleski užitak, onda je bolje da veže kravatu. Ako zaboravi svoju, hotel će mu je pozajmiti.

Nikol Kidman najbogatija Australijanka
Oskarovka Nikol Kidman najbogatija je među mlađim Australijankama, sa bogatstvom procenjenim na 200 miliona australijskih dolara (150 miliona američkih dolara), piše magazin "Biznis rivju vikli" . Glumica koja ima 39 godina je, međutim, tek četvrta na godišnjoj listi najbogatijih Australijanaca ispod 40 godina - ispred nje se nalaze trojica muškaraca. Nikol Kidman, navodi magazin, bogatstvo je stekla iz dva izvora: iz razvoda od holivudskog glumca Toma Kruza i sopstvene glumačke karijere. Posle razvoda od Kruza 2001, u junu se udala za kantri pevača Kita Urbana . Prema nekim procenama, samo na venčanicu i haljine za deveruše potrošila je 100.000 dolara, i još 100.000 dolara na poklone za zvanice. Uoči venčanja, kupila je stan u otmenom delu Sidneja za koji je dala oko oko četiri miliona dolara.

Kritikuju papu zbog izjava o džihadu
Vodeći zvaničnik islamske zajednice u Turskoj Ali Bardakoglu zatražio je od pape Benedikta XVI da povuče svoje nedavne primedbe o islamu i uzvratio optužbama protiv katoličke crkve. Bardakoglu, sveštenik i šef Direktorata za verska pitanja, rekao je da je duboko uvređen primedbama koje je papa izneo u utorak tokom posete Nemačkoj o islamskom svetom ratu. Bardakoglu je ocenio da su te primedbe "izuzetno zabrinjavajuće". On je dodao da je situacija tim gora, ako je "papa odslikavao pizmu, mržnju i neprijateljstvo" drugih u hrišćanskoj crkvi. Papa je u utorak govorio o islamu, citirajući iz jedne knjige delove razgovora vizantijskog cara iz 14. veka Manuela Paleologa Drugog i obrazovanog Persijanca o istinama hrišćanstva i islama. "Car je počeo da govori o pitanju džihada. On kaže, citiram, 'pokaži mi šta je novo (prorok) Muhamed doneo i videćeš da su to samo zle i nehumane stvari, poput njegove zapovesti da se mačem širi vera koju ispoveda", naveo je Benedikt XVI. Papa je, međutim, dva puta ponovio da je reč o citatima rečenica za koje je rekao da su "grube". On se nije otvoreno složio sa tim tvrdnjama niti se ogradio od njih. Bardakoglu je rekao da očekuje od pape izvinjenje i dodao da je katolička crkva uvela preobraćanje u veru mačem, a ne islam. "Crkva i zapadna javnost su krenuli u krstaške ratove, pošto su u islamu videle neprijatelja. Oni su okupirali Istanbul i poubijali hiljade ljudi. Pravoslavni hrišćani i Jevreji su ubijani i mučeni", rekao je on. U jednom od krstaških pohoda, krstaši su razorili tadašnji Konstantinopolj, prestonicu Vizantije, koju su kasnije otomanski Turci osvojili 1453. godine. Benedikt XVIbi trebalo da u novembru poseti Tursku. To će biti njegova prva poseta jednoj islamskoj zemlji.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"