Broj 1071, 22. septembar 2006.
| Teroriste finansirali Albanci iz SAD |
Cilj terorističke grupe koju je uhapšene u
Crnoj Gori je stvaranja "Velike Albanije"...
|
Terorističku grupu koju je nedavno uhapsila
crnogorska policija finansirala je albanska dijaspora u SAD, s ciljem
stvaranja "Velike Albanije", piše podgorički list "Dan".
 Pozivajući se na svoja saznanja, list navodi da je jedan od mogućih ideologa
pomenute terorističke grupe H.M. , rodom iz Ostrosa kod Ulcinja, a živi u SAD.
On je, kako je navedeno, u Americi napisao nekoliko knjiga u kojima "otvoreno
insistira na rehabilitaciji balističkog pokreta u Crnoj Gori i stvaranju 'Velike
Albanije".
Crnogorska policija je u akciji "Orlov let", 9. septembra ove godine uhapsila
12 etničkih Albanaca za koje se sumnja da su se spremali da u noći između 10.
i 11. septembra izvedu terorističke akcije na području Tuzi i Malesije, u
blizini Podgorice.
Kasnije je uhapšeno još nekoliko osoba i sve su one u pritvoru. U zahtevu za
sprovođenje istrage protiv ove grupe navedeno je da je njen plan bio da
preraste u paravojnu formaciju.
Policija je prilikom pretresa kuća osumnjičenih osoba našla veće količine
oružja, a bombe, hranu i vodu je našla i u pećinama na području Malesije.
Veća grupa Albanaca protestovala je prekjuče ispred zgrade UN u Njujorku
protiv hapšenja njihovih sunarodnika u Crnoj Gori. Oni su kao priliku za
protest iskoristili prisustvo crnogorskog premijera Mila Đukanovića na
zasedanju Generalne skupštine UN. |
| |
| |
|
|
| Kad Vlada "laže od jutra do sutra"... |
Policija je upotrebila suzavac i vodene topove
kako bi rasterala masu koja je zapalila najmanje četiri automobila...
|
Blizu 300 osoba je povređeno u sukobima
policije i demonstranata. Demonstracije u Mađarskoj počele su u ponedeljak
uveče nakon priznanja Đurčanja, na sastanku svoje Socijalističke partije, da
je pred izbore lagao o rezultatima rada svoje vlade.
 Demonstranti su u ponedeljak upali i zgradu mađarske televizije u centru
Budimpešte, zapalili je i zatražili ostavku premijera Ferenca Đurčanja.
Najmanje 120 policijaca su povređena u sukobima sa demonstrantima, dok je iz
službe hitne pomoći saopšteno da je 150 osoba povređeno kada je policija
upotrebila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante tokom tri dana
protesta.
Demonstranati zahtevaju ostavku socijalističkog premijera Ferenca Đurčanjija
zato što je on na jednom zatvorenom partijskom sastanku izjavio da je lagao da
bi ponovo pobedio na izborima aprila ove godine.
Nezadovoljstvo demonstranata izazvao je snimak premijerovih komentara na
sastanku socijalističke partije iz maja ove godine. Na snimku se čuje kako
Đurčanj kaže da vlada "laže od jutra do sutra" i da u prethodne četiri godine
nije uvela nijednu meru na koju bi mogla da bude ponosna.
Sukobi su usledili relativno mirnom protestu koji je održan u ponedeljak
ispred mađarskog parlamenta. Grupa demonstranata provela je dan ispred
parlamenta, pokušavajući da preda peticiju.
Policija je upotrebila suzavac i vodene topove kako bi rasterala masu koja je
zapalila najmanje četiri automobila.
 Mađarski premijer Ferenc Đurčanj je izjavio da svi odgovorni politički činioci
treba da objasne da radikalne ulične akcije nisu rešenje za bilo kakvu
političku raspravu.
Premijer je izjavio da ne namerava da podnese ostavku i dodao da "Ulica nije
rešenje, nego dovodi do konflikta i stvara krizu. Zadatak nam je da smanjimo
taj konflikt i predupredimo krizu", kazao je Đurčanj.
Okupljanje građana se nastavlja već treću noć zaredom. Policija je sinoć
privela 62 osobe a broj povređenih je manji nego prethodnih noći,
Prema anketi Galupovog instituta u Mađarskoj, 43 odsto ispitanika smatra da bi
premijer Ferenc Đurčanj trebalo da ponese ostavku "jer je priznao da je lagao".
Suprotnog stanovišta je 34 odsto ispitanika, dok 23 odsto ispitanika
predstavljaju oni građani Mađarske koji nisu ni čuli za vesti ili ne žele da
iznose svoj stav, objavio je mađarski informativni sajt "Vojvodina danas".
Kako se navodi, rezultat ankete sprovedene u ponedeljak pokazuje da 59 odsto
ispitanika smatra da obelodanjeni govor premijera Đurčanja sa zatvorenog skupa
održanog nakon parlamentarnih izbora "treba da ima političke posledice", što
je trostruko više u odnosu na ispitanike koji veruju "da za tim nema potrebe".
Tokom nereda koji su u po-nedeljak uveče počeli u Budimpešti grupa
demonstranata sukobila sa policijom i upala u zgradu državne televizije.
Demonstranti opozicione desnice su zahtevali da premijer Ferenc Đurčanj
podnese ostavku zbog govora na jednom zatvorenom skupu njegove Mađarske
socijalističke partije, u kojem je priznao da je vlada lagala kako bi opstala
na vlasti.
U prvoj izjavi za javnost datoj po izbijanju protesta, predsednik najveće
opozicione stranke Fides Viktor Orban, rekao je da lokalni izbori koji će se u
Mađarskoj održati 1. oktobra predstavljaju "ustavno rešenje" za situaciju.
U slučaju pobede Fidesa na tim izborima, Orban se založio za formiranje
ekspertske vlade sa ograničenim mandatom, uz ocenu da, ako građani "odbiju laž
i Đurčanjev paket", Mađarska socijalistička partija treba da otpusti premijera.
Orban je ustvari izneo stav da bi posle svega Mađarskoj, umesto partijske,
trebala ekspertska vlada sa ograničenim mandatom, a da joj je umesto
restriktivnog paketa mera potreban ekspertski plan za prevazilaženje krize. |
| |
| |
|
|
| Muke s prezimenima |
Najčešće prezime u svetu je kinesko prezime Li
a u Italiji deset najčešćih prezimena su Rosi i Greko dok u Srbiji...
|
Italija je zemlja u kojoj postoji verovatno
najveći broj prezimena na svetu - oko 350.000.
Kina je potpuno suprotan primer. U zemlji od preko milijardu stanovnika
postoji svega 700 prezimena. Osim toga, Kinezi ta prezimena uklapaju sa svega
dvadesetak različitih imena, iako ih postoji mnogo više.
 Kineska vlada pozvala je stanovništvo da upotrebi maštu pri davanju imena deci,
međutim, rezultati tog apela još nisu vidljivi.
U Šangaju, svaki deseti stanovnik preziva se Džang. Banke, škole i pošte imaju
zato ozbiljne probleme, piše italijanski list "Korijere dela sera".
Još gora situacija je u Pekingu, gde se svaki peti stanovnik preziva Vang.
Najčešće prezime u svetu je kinesko prezime Li. Što se tiče Italije, deset
najčešćih prezimena, poput Rosija i Greka, ima ukupno samo 1,1 odsto
stanovništva.
S druge strane, deset najčešćih prezimena recimo u Danskoj, od Jensena do
Jorgensena, ima čak 33 odsto stanovnika.
Italijanska prezimena uglavnom su izvedena iz imena osoba, mesta, zanimanja
ili nadimaka, a najvećim delom su nastala još u srednjem veku. Često je moguće
otkriti odakle potiče neka osoba samo po njenom prezimenu.
To već ne bi moglo da se kaže za Tursku, gde je posle revolucije mladoturaka,
stanovnicima koji do tada nisu imali prezime naređeno da ga bukvalno u jednom
danu izmisle. Mustafa Kemal, koji je predvodio tu revoluciju, nadenuo je tada
sebi prezime Ataturk, "Otac Turaka", a po zakonu niko drugi nije mogao da uzme
to prezime.
Još je složenija situacija u Španiji i njenim bivšim kolonijama. Osim toga što
je sužen izbor prezimena, veoma je živ običaj da se prvorođenom sinu daje ime
oca, a prvorođenoj kćerci ime majke. Kako onda razlikovati Huana Garsiju dedu,
od Huana Garsije oca ili Huana Garsije unuka?
Španci taj problem rešavaju tako što svaki od njih dobija još jedno prezime -
majčino.
Ima i naroda koji se sasvim dobro snalaze i bez prezimena, poput Tibetanaca i
stanovnika ostrva Jave. Bivši indonežanski lider zvao se samo Sukarno. Nemaju
prezime ni članovi mnogih kraljevskih porodica.
Poseban slučaj su Islanđani, zagriženi sledbenici tradicije "patronima".
Prezimena se u tom narodu dobijaju na sledeći način: ako gospodin Karl iz
Rejkjavika ima dvoje dece, Anu i Magnusa, oni će se zvati Ana Karlsdotir (odnosno
Karlova kćerka) i Magnus Karlson (Karlov sin).
U Srbiji nema statističkih podataka o tome koliko ima različitih prezimena.
Procenjuje se da se oko dve trećine srpskih prezimena završava na -ić. Veliki
broj srpskih porodica nosi ista prezimena, iako uopšte nisu u međusobnom
srodstvu.
Srpska prezimena uglavnom nastaju od imena nekog od predaka, muškog ili
ženskog, ali i prema upečatljivoj osobini nekog od predaka, prema mestu gde
porodica živi ili odakle se doselila.
U Srbiji su najčešća prezimena Jovanović, Nikolić, Petrović, Kovačević i
Đorđević. |
| |
| |
|
|
| Iznad cenzusa samo tri stranke SRS, DS i DSS |
Na predsedničkim izborima u zamišljenom
okršaju između lidera DS-a Borisa Tadića, zamenika predsednika SRS-a Tomislava
Nikolića i lidera DSS-a Vojislava Koštunice, pobedio bi ...
|
Samo Srpska radikalna stranka (SRS),
Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) sasvim sigurno bi
prešle izborni cenzus od pet odsto, pokazalo je istraživanje javnog mnenja
koje je sprovela agencija "Politikum".
 SRS bi na izborima dobila 38,88 odsto glasova, DS 31,47 a DSS 9,47 odsto.
Istraživanje je sprovedeno od 20. jula do 10. avgusta u saradnji sa časopisom
Nova srpska politička misao, a objavljuje ga NIN u najnovijem broju.
Od ostalih stranaka najbliža cenzusu od pet odsto je Liberalno demokratska
partija (LDP) za koju se izjasnilo 4,94 odsto ispitanih.
Slede Socijalistička partija Srbije (SPS) sa 3,93, Srpski pokret obnove (SPO)
sa 3,59 i G 17 plus sa 3,31 odsto podrške.
Na izbore u Srbiji bi, prema ovom istraživanju, izašlo 56,4 odsto birača, a 14
odsto kaže da bi na izbore izašlo verovatno. To znači da ima oko 70 odsto
potencijalno aktivnih birača.
"Realno je da izlaznost bude nekoliko procenata ispod ove maksimalne cifre,
ali se u svakom slučaju može očekivati vrlo dobar odziv, kako zbog važnosti
izbora, tako i zbog činjenice da su se, nakon izvesnog zasićivanja serijom
glasanja u periodu 2002 - 2004, građani sada već malo uželeli izbora", kaže
jedan od autora istraživanja Đorđe Vukadinović.
Vukadinović kaže da je izvesno da će SRS sledeće izbore dočekati u statusu
pojedinačno najjače stranke, ali da joj ne ide u prilog činjenica da u
odgovoru na pitanje "koja je druga stranka koja vam uliva poverenje" prolaze
loše.
Vukadinovović iz toga zaključuje da se SRS približila maksimumu birača na koje
može da računa i da nemaju "rezerve glasova".
DSS je ubedljivo najbolje rangirana stranka drugog izbora i za nju se, u
slučaju da ne mogu da glasaju za svoju opciju, opredeljuju i pristalice SRS-a
i DS-a.
Relativno dobro stoji i LDP koja je najprivlačnija stranka drugog izbora za
čak 38 odsto glasača DS-a. Čak 65,2 odsto birača DSS-a navodi DS kao drugu
stranku koja im uliva poverenje.
U odgovoru na pitanje za koju stranku nikada ne biste glasali najgore je
prošla SRS, koju je navelo 36,69 odsto ispitanih. Sledi SPS sa 13,36 odsto,
SPO sa 13,01 odsto, LDP sa 12,78, DS sa 7,97 odsto.
Među biračima koji nisu stranački opredeljeni najbolje prolazi DS sa prosečnom
ocenom 2,42, a sledi DSS sa 2,25.
Na predsedničkim izborima u zamišljenom okršaju između lidera DS-a Borisa
Tadića, zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolića i lidera DSS-a Vojislava
Koštunice, pobedio bi Tadić.
Tadić bi, prema rezultatima ovog istraživanja, u prvom krugu u odnosu na
Nikolića imao malu prednost, a u drugom bi ubedljivo pobedio sa 58,1 naspram
41,9 odsto glasova.
Tadić bi u drugom krugu pobedio i Koštunicu, ali ne tako ubedljivo kao
Nikolića, a Nikolić bi u zamišljenom duelu sa Koštunicom u drugom krugu
izgubio sa 45 prema 55 odsto glasova.
Najbolje ocenjeni političar je lider DS-a Boris Tadić sa ocenom 2,71. Slede
gradonačelnik Novog sada Maja Gojković sa 2,65, potpredsednik SRS-a Aleksandar
Vučić sa 2,57, zamenik predsednika te stranke Tomislav Nikolić sa 2,5 i lider
DSS-a Vojislav Koštunica sa 2,47.
Među partijski neopredeljnim biračima najviše pristalica ima Tadić, za koga se
izjašnjava njih 38 odsto. Za Nikolića se izjasnilo 12,9, a za Koštunicu 12,5
odsto partijski neopredeljenih birača. |
| |
| |
|
|
| Puč u zemlji stabilne demokratije |
Tenkovi su se u utorak pojavili praktično
niotkuda, ali je vojni udar iznenadio malo koga među žiteljima Bangkoka.
|
Ulicama Tajlanda, u kojem mnogi u svetu vide
pre svega poželjnu turističku destinaciju, privredu u usponu, te jednu od
vodećih azijskih demokratija, tenkovi su se u utorak pojavili praktično
niotkuda, ali je vojni udar iznenadio malo koga među žiteljima Bangkoka.
 Mnogi Tajlanđani su očekivali da posle višemesečnih političkih trvenja, armija
na scenu stupi svakoga časa. Vojska koja je u drevnoj kraljevini u poslednjih
sedamdesetak godina izvela čak dvadeset i tri udara, tradicionalno ima jaku
ulogu. Juče zbačeni premijer Taksin Sinavatra, koga je puč zatekao u Njujorku,
na zasedanju Generalne skupštine UN, svakako je stekao dosta neprijatelja.
Kako zbog optužbi za korupciju i nepotizam, tako i zbog odnosa prema pobuni
muslimana u tri južne pokrajine, koja je prerasla u opšti vojni sukob i
izrodila separatistički pokret sa elementima islamskog terorizma.
Taskin, 57-godišnji bogati biznismen, rukovodio je zemljom vrlo čvrsto od
2001. godine, a mesecima je bio u središtu političke krize u zemlji nakon što
je sazvao izbore koje je opozicija bojkotovala.
Taskinovi protivnici su već sedmicama vodili kampanju za njegovo smenjivanje,
dok je sam Taskin optužio više oficira da su spremali atentat, nakon što je
ispred njegove rezidencije otkriven automobil sa eksplozivom.
 Organizatori puča, izvedenog bez nasilja, saopštili su da su "nepomirljive
razlike između Taksina i njegovih protivnika prouzrokovale sukob i
nestabilnost zbog čega je vojska bila primorana da deluje".
U narednim danima odlučujuću ulogu bi mogao da odigra tajlandski suveren,
kralj Bumibola Aduliadeja, koji je i ranije svojim intervencijama obuzdavao
političke sukobe, sprečavajući da prerastu u krvoproliće.
Danas je inače u Bangkoku mirno a agencije javljaju da je vojno prusustvo
mnogo manje vidljivo nego juče. Kafei i restorani rade a ima se utisak da
mnogi njihovi posetioci ni ne znaju ili ne mare za ono što se dešava u
prestonici.
Komandant vojske i vođa pučista, general Sonti Bonijaratglin, najavio je da će
novi premijer biti izabran za dve nedelje i tada će biti prekinuto vanredno
stanje u zemlji. Vojno rukovodstvo priprema listu od više kandidata za mesto
šefa vlade.
Sonti je naglasio da vojska želi da novi premijer bude "neko ko voli
demokratiju i ustavnu monarhiju" i da se nada da će se naredni opšti izbori
održati u oktobru iduće godine.
Sonti je takođe rekao da zbačeni premijer može da se vrati u zemlju, ako to
želi. "Taskin je Tajlanđanin i naš zemljak... i neće biti problema ako odluči
da se vrati", poručio je vođa pučista. |
| |
| |
|
|
| OBRAČUNI U PODZEMLjU |
U Beogradu je atmosfera kao početkom
devedesetih, likvidacije nezgodnih momaka su učestale. Poslednje nedelje
epilog tog tajnog rata je bio krvav - četvorica mrtvih i jedan teško povređen.
|
Dva ubistva za 24 sata koja su se dogodila u
ponedeljak na beogradskim ulicama mnoge su podsetila na surove devedesete i
brojne obračune kriminalaca. Nemanja Milinović (27), zvani Boske, iz Beograda,
koji je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici izdržavao kaznu zbog preprodaje
heroina, ubijen je u noći između nedelje i ponedeljka, a napadač mu je ispalio
nekoliko hitaca u glavu i ostavio ga u "opel astri", parkiranoj ispred garaža
u Ulici braće Jerković 135a.
 Početkom februara 2004. godine Milinović je uhapšen, a kod njega su nađeni
pištolj CZ 99, falsifikovana lična karta i ključevi iznajmljenog stana u Ulici
Jurija Gagarina, u kome je bilo 300 grama heroina. Milinović je, saopštila je
policija, kupovao heroin u količinama od po pola kilograma, razmeravao i
prodavao narkomanima po ceni od 12 evra po gramu. Kao mogući motivi ovog
zločina pominju se neraščišćeni odnosi iz trgovine drogom ili razbojništvo.
Nakon žestokog vatrenog obračuna ispred kafića "Đorđe" u beogradskom naselju
Bežanijska kosa ubijeni su Milan Mitrašinović, zvani Mitar (24), bivši
policajac OUP Savski venac, i napadač Neven Poljčić iz Sarajeva. Dragan
Drčelić zvani Gidra (21), suspendovani policajac OUP-a Rakovica, preminuo je
posle ranjavanja po prijemu u Urgentni centar. Drugi napadač koji je zadobio
prostrelnu ranu glave, po prijemu u Urgentni centar, uspeo je samo da kaže da
se zove Marko Amidžić i da je iz Zagreba. Amidžić je na rukama imao rukavice,
što ukazuje da je napad bio planiran.
Amidžić i Poljčić su izgleda naručeni da likvidiraju Mitrašinovića, koji se
pominje kao vlasnik kafića "?orđe" i šef obezbeđenja splava "Ambis" kod
Beogradskog sajma. Radilo se o osveti zbog svađe oko ulaska na splav i
unošenja vatrenog oružja. U automobilu koji je ostavljen posle napada nađena
je kanta s benzinom kojom su napadači očito planirali da po izvršenju ubistva
zapale vozilo.
VOŽDOVAČKI KLAN
Srpska narkomafija ima 67 bandi, koje mesečno prodaju oko tonu različite vrste
narkotika. Narkomafija je organizovana u pet regiona. To su grad Beograd,
zatim Novi Sad, odakle narkomafija kontroliše čitavu Vojvodinu, pa Kragujevac,
koji je centar narko tržišta u Šumadiji, Niš, koji pokriva istočnu i južnu
Srbiju i Novi Pazar, koji je centar narkomafije za Sandžak i Kosmet. Prema
policijskim podacima grad Beograd ima oko 100.000 narkomana i 10 velikih
narko-bandi. Najviše ih je na Novom Beogradu i u Zemunu, po tri, a ostale
pokrivaju teritorije opština Rakovica, Stari Grad, Palilula, Savski Venac i
Voždovac - kaže detektiv Žika Jovanović, koji nam otkriva da je MUP Srbije
sačinio kartu srpske narkomafije po gradovima i sa svojim specijalizovanim
grupama policajaca nastavio rat protiv trgovaca narkoticima.
 U Beogradu su danas aktivne 4 bande sa Voždovca, Dorćola, iz Zemuna i iz
Surčina. Grupa koju je predvodio jedan čuveni delinkvent sa Novog Beograda se
primirila, jer se vođa bande oženio i posvetio porodici. Ove bande se bave
otimanjem skupih automobila, pljačkanjem štedionica, banaka i skupocenih vila,
ali i reketiranjem biznismena i bogatih sportista.
- U oba poslednja ubistva u Beogradu, pominje se da imaju veze sa "voždovačkim
klanom". Mitrašinovićevo ubistvo povezuje se sa "voždovčanima" zbog navodno
nekih ranijih nesuglasica, dok je Milinovićevo ubistvo sa ovom grupom povezano
zbog lokacije na kojoj se desilo. U akciji beogradske policije i SBPOK-a UKP
MUP Srbije letos je presečen jedan od najvećih narko-kanala i neutralisana
veća grupa. Istraga se trenutno vodi protiv Dragana Sapurovića (33), Ivana
Adrovca (24), Žarka Čugurovića (25), Srđana Lojena (22), Velimira Šatića (29),
Predraga Hajdera (27) i Marije Prodanić (22), koji su uhapšeni zimus kada je
kod njih nađeno 3,5 kilograma heroina, pola kilograma paracetamola, pištolj i
veća količina municije različitog kalibra. Tužilaštvo ih tereti da su kao
grupa organizovano prodavali heroin na beogradskim ulicama - tvrdi beogradski
detektiv Božidar Spasić.
BUGARSKA VEZA
Likvidacije su poslednjih nedelja bile krvava i na ulicama Niša. Miljan
Miljković (26) iz naselja Nikola Tesla i Saša Martinović (24) iz Niša ubijeni
su u krvavom vatrenom obračunu dve grupe mladića koji se odigrao u Ulici
carice Teodore u Niškoj Banji. Miljković je odmah preminuo, zbog hica koji ga
je pogodio pravo u srce. Martinović koji je pogođen sa čak 11 metaka, umro je
na operacionom stolu Hirurške klinike u Nišu zbog povreda glave, jetre,
slezine, dijafragme i tankog creva.
Na policijskoj karti srpske narkomafije Niš je obeležen kao raskrsnica puteva
narko mafije sa Kosova i Metohije, Makedonije i Bugarske, koji zatim vode
dalje na severna i zapadna tržišta.
- U Nišu se radi, kako tvrde policajci o dominaciji bugarskog ganga
narkomafije, koja želi da potisne domaću nišku bandu. Reč je zapravo o
otvorenoj borbi za prevlast u podzemlju i bitkama za kontrolu nad
narko-tržištem kako u Beogradu i okolini, tako i u Nišu, gde se Nišlije
sukobljavaju sa došljacima iz Sofrije, Leskovca, Vranja pa i Beograda. U samom
Beogradu došljaci iz Bosne ugrožavaju domaću narkomafiju - smatra Dušan
Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta iz Beograda.
Prema procenama iskusnih policijaca u Srbiji danas ima stotinak bandi, koje se
bave razbojništvama, pljačkama, ucenama, ali i ileglanom trgovinom
narkoticima. Te bande čine profesionalni kriminalci, mladi prestupnici i
narkomani. Zavisnici od droge su najrizičnija grupa stanovnika u Srbiji, koja
lako ulazi u kriminal da bi se dokopali novca za narkotike. Narkomani u većini
čine i drugu grupu organizovanih uličnih kriminalaca, a to su trgovci
narkoticima, kojih ima sve više van Beograda, posebno u Novom Sadu i u Novom
Pazaru.
- Same razbojničke grupe u Srbiji nisu stalnog sastava. Ima ih 20 velikih.
Bande obično čine dvojica vođa, iskusnih kriminalaca, i armija obijača,
kradljivaca, pucača i narkomana, sitnih lopova. To su mladi muškarci i
devojke, obično stari od 20 do 37 godina. Broj članova razbojničkih grupa
obično se kreće od 2 do 10, a ima i bandi sa 19 članova. Srpske bande nemaju
stalno mesto prebivališta, jer su zbog policijskih potera prinuđene da se
često sele - kaže profesor Dušan Davidović.
NOVO PODZEMLjE
U Sandžaku, tačnije u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici postojale su 4 kriminalne
grupe, ali je policija uspela da razbije dve i uhapsi 7 bandita.
Policija je početkom 2006. otkrila i neutralizovala organizivonu kriminalnu
grupu od 9 lica iz Podgorice, Brčkog i Novog Sada i zaplenjeno im je 67
kilagrama marihuane, nabavljene u Crnoj Gori. U poslednjoj velikoj raciji koju
je izvela Kriminalistička policija MUP-a Srbije, u više odvojenih akcija na
području Lovćenca, Bačke Topole, Beograda, Niša i Ljubovije uhapšeno je 7 lica
i zaplenjena je veća količina pušaka, bombi, 2.000 metaka, 20 kilograma
eksploziva i 5 kilograma hašiša.
Zbog potreba istrage MUP Srbije detalje o ovim svojim akcijama drži i dalje u
tajnosti, ali smo mi uspeli da saznamo da je reč o četiri razbojničke i
krijumčarske grupe, koje su se kombinovano bavile pljačkama i ilegalnom
trgovinom droge, oružja i eksploziva. Za njih je srpsko podzemlje sve tesnije,
a tržište ilegalnim i zabranjenim robama sve uže, pa neminovno dolazi do
otvorene bitke za teritorije i klijente. Kako se tome policija sve uspšenije
suprostavlja, srpske bande su primorane da se bore i za opstanak.
- Posle efikasnog suzbijanja organizovanih mafijaških grupa 2003. godine u
srpskom podžemlju je došlo do reorganizacije tako što su grupe uličnih
pljačkaša počele da se udružuju sa grupama narko-dilera i narkomanima, radi
potrebe ostvarivanja što većeg profita. Ulične bande, naime, u svojim redovima
imaju opasne pljačkaše i razbojnike, među kojima je dosta narkomana, dok grupe
narko-dilera imaju svoje odrede kurira, vozila za prevoz droge i poseduju
tačne informacije o tome ko i gde drži veće sume novca ili dragocenosti. U toj
podeli posla, pljačkaši uz primenu grube sile otimaju novac i dragocenosti, da
bi imali od čega da žive, a grupe narko-dilera taj tuđi kapital koriste da ga
ulažu u poslove ilegalne trgovine narkoticima. Obe grupe ovih delinkvenata su
dobro naoružane i spremne da likvidiraju svoje žrtve, ali i da napadnu
policiju.
Jer za razliku od uništene srpske mafije, koja je imala dobru zaštitu kod
podmitljivih političara, sudija i policajaca, razbojnici i narko-dileri danas
funkcionišu bez te zaštite.
Utoliko su i opasniji i suroviji, jer se bore za svoj goli život - kaže
profesor Dušan Davidović i kao primer navodi nam slučaj javne likvidacije,
prvo Berta Jovanovića u Beogradu, a potom i Toplice Stepića, biznismena iz
Požarevca, koji je prošle nedelje ubijen u svom selu Živice. |
| |
| M.L. |
|
|
| Tadić za očuvanje granica u regionu |
Srbija se iskreno zalaže za teritorijalnu
celovitost svih balkanskih zemalja i očuvanje njihovih postojećih granica,
izjavio je danas predsednik Srbije Boris Tadić na zasedanju Generalne
skupštine UN u Njujorku.
|
Tadić je rekao da "Srbija veruje u zajedničku
uspešnu budućnost balkanskih zemalja" i da zbog toga "kada je reč o bilo kojem
balkanskom problemu treba čuti i uvažiti mišljenje svih zemalja u regionu".
 Tadić je rekao da se Srbija zalaže za teritorijalnu celovitost svih balkanskih
zemalja, kako Bosne i Hercegovine, tako i same Srbije,
"U tom smislu celovita BiH zasnovana na Dejtonskom sporazumu koji njeni
građani mogu menjati samo uz obavezan konsenzus sva tri konstitutivna naroda,
bitan je faktor stabilnosti regiona", kazao je predsednik Srbije.
Tadić je dodao da, na isti način, "očuvanje suvereniteta i teritorijalnog
integriteta Srbije, može biti samo u interesu demokratskog razvoja i
prosperiteta čitave jugoistočne Evrope".
Regionalna stabilnost je, prema Tadićevim rečima, "zasnovana na principu
saodgovornosti svih balkanskih zemalja" i "zbog toga nijedna od balkanskih
zemalja ne sme da se oseća kao gubitnik u stvaranju zajedničke evropske
budućnosti".
"Albancima na Kosovu i Metohiji Srbija nudi široku autonomiju, kakvu trenutno
ne uživa ni jedna oblast, region ili federalna jedinica u Evropi", poručio je
srpski predsednik.
Rešenje statusa Kosova, kako je dodao, mora uzeti u obzir "svu složenost
odnosa na Balkanu".
"Ta složenost traži od nas i da se suočimo sa prošlošću, i da iznađemo održiva
rešenja u sadašnjosti, i da otvorimo puteve saradnje u budućnosti. Ali to
sigurno ne znači da je kosovski slučaj po svemu jedinstven i drugačiji od
ostalih", kazao je on.
Tadić se zauzeo za pristup koji polazi od opšteprihvaćenih načela međunarodnog
prava i od univerzalnih demokratskih vrednosti i poručio da, "ako to ne
učinimo, nećemo uspeti da izađemo iz začaranog kruga starih neprijateljstava i
uzajamnog optuživanja".
Pre određivanja budućeg statusa, rekao je Tadić, "od ključnog je značaja da se
uspostavi vladavina prava i ukine sedam godina duga diskriminacija Srba, ali i
svih nealbanskih zajednica" na Kosovu.
Rešenje koje predlaže Srbija bi, prema rečima predsednika, omogućilo Kosovu
direktan pristup međunarodnim finansijskim institucijama koji je "neophodan za
njegov ekonomski oporavak i razvoj, koji su u interesu kako Srbije tako i
čitavog regiona".
Takođe, Srbija je iz sopstvenih izvora obezbedila snabdevanje strujom za
ugrožene delove Kosova za narednu zimu, ukazao je Tadić.
Srbija je, prema rečima predsednika, spremna i voljna da se zbog zajedničke
balkanske i evropske budućnosti izbori sa negativnim nasleđem svoje nedavne
prošlosti.
"Upravo iz tog razloga, čvrsto smo rešeni da završimo u potpunosti saradnju sa
Haškim tribunalom", kazao je Tadić i poručio da to nije samo njena međunarodna
obaveza, nego i osnovno moralno i vrednosno pitanje.
Tadić je najavio da će uskoro u Beogradu biti održan samit šefova država
jugoistočne Evrope čiji će cilj biti unapređenje međusobne komunikacije i
jačanje saradnje.
Srbija je, prema rečima predsednika, spremna da aktivno učestvuje u mirovnim
operacijama UN i podržava napore za jačanje njihove efikasnosti. |
| |
| |
|
| |
|
 |
