Broj 1072, 29. septembar 2006.
Radost Evrope od 1. oktobra, i prvi put u Nišu |
| |
Tradicionalni dečji susreti "Radost Evrope"
biće održani od 1. do 6. oktobra u Beogradu, ali i u Nišu - prvi put u
istoriji te manifestacije, rečeno je na danas novinarima u Skupštini
Beograda.
 Najavljeno
je učešće oko 1.000 mališana, od kojih 400 iz evropskih zemalja. Ugostiće ih
deca iz 16 beogradskih škola.
Ružica Đinđić, predsednica Saveta "Radosti Evrope", rekla je da će mali
gosti iz 18 evropskih zemalja doneti sa sobom svoje vaspitanje, kulturu,
tradiciju i radoznalost.
"Ovde će steći uspomene i prijateljstva za ceo život, ali i objektivnu sliku
o nama, jer je decu nemoguće prevariti", rekla je Ružica Đinđić.
Manifestacije će započeti u nedelju, svečanim karnevalom učesnika, koji će
krenuti sa platoa ispred palate "Albanije" u 11 sati. Dva sata kasnije,
učesnike će ispred Skupštine Beograda pozdraviti gradonačelnik Nenad
Bogdanović.
U Dečjem kulturnom centru istog dana će u 18 sati biti otvorena izložba
radova sa Osmog međunarodnog likovnog konkursa, na koji je iz pristiglo oko
30.000 radova iz celog sveta, naveo je servis gradske uprave "Beoinfo".
Britanska grupa "Mahagoni" će 3. oktobra na Trgu Republike prirediti "Noting
hil karneval". Učesnike 4. oktobra očekuje "Dečji letnji vašar" na Adi
Ciganliji, i uveče - žurka u Studentskom kulturnom centru.
Po tradiciji, "Radost Evrope" biće završena svečanim koncertom u "Sava
centru" na Međunarodni dan deteta, 5. oktobra.
Na "Radosti Evrope", koje se održavaju 31 godinu, učestvuju deca iz Velike
Britanije, Rusije, Mađarske, Letonije, Makedonije, BiH, Bugarske, Grčke,
Italije, Švedske, Holandije, Kipra, Slovačke, Češke, Rumunije, Ukrajine i
Belorusije. |
| |
| |
|
| |
Oktobarski salon u Beogradu od 29. septembra |
| |
Oktobarski salon
u Beogradu, koji važi za najugledniju smotru savremene umetnosti u Srbiji,
ove godine će trajati od 29. septembra do 5. novembra, a njegov umetnički
direktor je Rene Blok (na slici), renomirani
kustos iz Nemačke.
 Salon,
koji je međunarodnog karaktera, biće održan pod sloganom
"Umetnost/život/pometnja", i to će biti njegovo 47. izdanje.
Kako su organizatori rekli novinarima, ove godine će na rekordnom broju
izložbenih prostora radove prikazati rekordan broj stranih umetnika - njih
106. Dolaze iz 33 zemlje, a više od 80 ih je pozvano da gostuje.
Direktor Salona Sava Popović je rekao u Skupštini Beograda da na
manifestaciji neće biti jedino umetnika iz Afrike. Takođe je rekao da je
najmlađi učesnik jedna devojka iz Australije - Aboridžanka, koja ima 15
godina.
Umetnički direktor Rene Blok je rekao da je velika podrška Salonu došla iz
zemalja sa severa Evrope - iz Norceške, Švedske, Finske i Nemačke. "Imam
iskustva sa nordijskim zemljama", i stvorila se dobra prilika za dijalog
severne i jugoistočne Evrope, dodao je Blok.
Prema njegovim rečima, svet se u poslednje vreme promenio na lošije u
političkom smislu, postao "neprijateljskiji", a Salon bi trebalo da ga
pokaže u prijateljskom svetlu.
Salon će svečano biti otvoren u Muzeju 25. maj, a tada će biti dodeljena i
nagrada ovogodišnjeg salona.
Kao izložbeni prostori će, pored Muzeja 25. maj, služiti paviljon Cvijeta
Zuzorić, Likovna galerija i Beogradski izlog KCB-a, Artget galerija i
Dvorana KCB-a, Muzej grada Beograda, Magacin "Nolit", Javno kupatilo
Beograd, galerija "Izlozi" na Fakultetu likovnih umetnosti i galerija
Instituta Servantes.
Izložbe će biti postavljene i u Salonu Muzeja savremene umetnosti, Legatu
Milice Čolić i Rodoljuba Čolakovića i Unutrašnjem muzeju Dragana Papića u
Palmotićevoj ulici.
Osnivač i pokrovitelj manifestacije je Skupština grada Beograda. |
| |
| |
|
| |
Novkovićev film "Sutra ujutru"
pozvan na još tri festivala |
| |
Film "Sutra
ujutru" u režiji Olega Novkovića pozvan je da učestvuje na festivalima u
Ljubljani, Sao Paolu i Solunu, saopšteno je iz producentske kuće "Zilion
film".
Film "Sutra ujutru", koji je i srpski kandidat za nagradu "Oskar" Američke
filmske akademije, učestvuje i na festivalu nezavisnog filma "Rejndens" (Raindance)
koji se do 8. oktobra održava u Londonu.
Film nastao prema scenariju Milene Marković, beogradska publika premijerno
je videla 30. avgusta, a prethodno je uspešno prikazan na festivalima u
Motovunu, Paliću i u Sopotu.
Novkovićev film dobio je specijalno priznanje žirija na filmskom festivalu u
Karlovim Varima, kao i Gran pri na Hercegnovskom filmskom festivalu.
Glumac Uliks Fehmiu igra čoveka koji se, nakon 12 godina provedenih u
inostranstvu, vraća u rodni grad, gde ponovo sreće staru ljubav, prijatelje
i roditelje, pokušavajući da vrati izgubljeno vreme.
U filmu igraju i Nada Šargin, Nebojša Glogovac, Lazar Ristovski, Ljubomir
Bandović, Radmila Tomović, Danica Ristovski i Miloš Vlakulin.
Producenti su izrazili nadu da će Ministarstvo kulture i Filmski centar
Srbije naći sredstva da pomognu svetsku promociju tog filma u trci za "Oskara"
i na prestižnim festivalima. |
| |
| |
|
| |
Film niškog reditelja nagrađen na festivalu u
Poljskoj |
| |
Film "Muharem
muzika oči života" osvojio je nagradu na filmskom festivalu "Plock 2006
Poljska", saopštio je reditelj filma Željko Mitrović iz Niša.
U konkurenciji su učestvovali filmovi iz više od 40 zemalja, a nagradu
Željku Mitroviću jednoglasno je dodelio sedmočlani internacionalni žiri.
Film "Muharem muzika oči života", kojem je ovo šesto međunarodno priznanje,
priča je o slepom romskom muzičaru, izbeglici koji sa svetom komunicira
preko svoje muzike.
Pokrovitelj festivala u Poljskoj je Evropska Fondacija za film. |
| |
| |
|
| |
Izložba o pesniku Đorđu Markoviću Koderu |
| |
Biblioteka
Matice srpske u Novom Sadu priredila je izložbu povodom 200 godina od
rođenja pesnika i prevodioca Đorđa Markovića Kodera (1806 - 1891).
Izložba predstavlja Koderovo pesničko delo i literaturu o njegovom životu i
radu i faksimile rukopisa iz zbirki Biblioteke i Rukopisnog odeljenja Matice
srpske, saopšteno je iz te biblioteke.
Đorđe Marković Koder rođen je 1806. godine u Sremu. Učio je prava, medicinu
i tehniku u Šarošpataku i Pešti. Služio je knezu Milošu kao tumač i
prevodilac.
Pored mađarskog, nemačkog, starogrčkog, latinskog, francuskog, italijanskog,
ruskog i engleskog, učio je i istočne jezike: hebrejski, turski, arapski,
persijski, jermenski i sanskrit.
Živeo je u Turskoj i bio tumač kod raznih poslanstava u Carigradu. Boravio
je u Africi i obišao Troju.
Koder je u Novom Sadu 1862. godine objavio prozno-poetsku poemu "Romoranka",
a posle njegove smrti objavljeni su stihovi "San matere srpske", "Devesilje",
"Mitologije" i "Iskoni".
Oslanjajući se na svoju pesničku imaginaciju i intuiciju, Koder je stvarao
nadrealni jezik, inspirisan jezikom vradžbina, gatalica, brzalica,
onomatopeja i bajalica, odnosno srpskom okultnom, magijskom i misterijskom
tradicijom.
Autor izložbe i pratećeg kataloga je Ksenija Šulović, a postavka će biti
otvorena do 20. oktobra. |
| |
| |
|
| |
Izložba o pesniku Đorđu Markoviću Koderu |
| |
Biblioteka
Matice srpske u Novom Sadu priredila je izložbu povodom 200 godina od
rođenja pesnika i prevodioca Đorđa Markovića Kodera (1806 - 1891).
Izložba predstavlja Koderovo pesničko delo i literaturu o njegovom životu i
radu i faksimile rukopisa iz zbirki Biblioteke i Rukopisnog odeljenja Matice
srpske, saopšteno je iz te biblioteke.
Đorđe Marković Koder rođen je 1806. godine u Sremu. Učio je prava, medicinu
i tehniku u Šarošpataku i Pešti. Služio je knezu Milošu kao tumač i
prevodilac.
Pored mađarskog, nemačkog, starogrčkog, latinskog, francuskog, italijanskog,
ruskog i engleskog, učio je i istočne jezike: hebrejski, turski, arapski,
persijski, jermenski i sanskrit.
Živeo je u Turskoj i bio tumač kod raznih poslanstava u Carigradu. Boravio
je u Africi i obišao Troju.
Koder je u Novom Sadu 1862. godine objavio prozno-poetsku poemu "Romoranka",
a posle njegove smrti objavljeni su stihovi "San matere srpske",
"Devesilje", "Mitologije" i "Iskoni".
Oslanjajući se na svoju pesničku imaginaciju i intuiciju, Koder je stvarao
nadrealni jezik, inspirisan jezikom vradžbina, gatalica, brzalica,
onomatopeja i bajalica, odnosno srpskom okultnom, magijskom i misterijskom
tradicijom.
Autor izložbe i pratećeg kataloga je Ksenija Šulović, a postavka će biti
otvorena do 20. oktobra. |
| |
| |
|
| |
Retrospektiva filmova Miroslava Janeka u Sava centru |
| |
Češki sineasta i
pedagog Miroslav Janek održaće od 3. do 10. oktobra u Sava centru majstorsku
radionicu za mlade filmske autore, koju će pratiti i retrospektiva njegovih
najboljih dokumentarnih filmova.
Retrospektiva Janekovih filmova predstavlja uvod u treći Festival evropskog
dugometražnog dokumentarnog filma "Sedam veličanstvenih" koji će po treći
put biti održan od 28. januara do 1. februara naredne godine, saopšteno je
iz Sava centra.
Radionicu je podržao Filmski centar Srbije, a od sledeće godine ona će biti
uvrštena u stalni program tog centra, navodi se u saopštenju.
U okviru retrospektive filmova, 3. i 4. oktobra u Maloj sali Sava centra
biće prikazana četiri najuspešnija dokumentarna filma Miroslava Janeka:
"Grimizna jedra", "Ha-či-pe", "Neviđeno" i "Vjerka ili Misteriozni nestanak
porodice B".
Ti filmovi nastali su u periodu od 1996. do 2005. godine, a uključuju i dva
najnovija, čije su premijere bile krajem prošle i početkom ove godine i koji
se prikazuju u bioskopima i na festivalima širom sveta. |
| |
| |
|
| |
Predstava Slomljeni i izbrisani najbolja na Ex Pontu |
| |
Predstava
"Slomljeni i izbrisani" pozorišta Katona Jozef Šinaz iz Budimpešte
proglašena je za najbolju, prema oceni publike na upravo završenom 13.
međunarodnom festivalu pozorišta "Edž Ponto" u Ljubljani.
Predstavu, koja je pobedila s ocenom 4,8, režirao je mađarski reditelj
Viktor Boda.
Visoko peto mesto među 13 viđenih predstava zauzela je predstava "Hleba i
igara" Slovačkog vojvođanskog pozorišta iz Bačkog Petrovca, u režiji
Miroslava Benka.
Publika je predstave ocenjivala ocenama od jedan do pet. |
| |
| |
|
| |
|
 |
