Presuda šokantna
Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Srpske demokratske stranke (SDS) Dragan Čavić, na slici dole, izjavio je da je presuda Haškog tribunala Momčilu Krajišniku "šokantna", s obzirom da se može tretirati i kao presuda prvom sazivu Narodne skupštine RS i svima koji su u njemu bili. "Krajišnik, kao predsednik Narodne skupštine RS od njenog osnivanja u teškim ratnim godinama, bio je prvi među jednakima. Sa tog stanovišta svaka kvalifikacija na račun njega je u stvari kvalifikacija izrečena na račun Narodne skupštine RS", rekao je Čavić Beti. Navodeći da se "ne može pomiriti sa takvim kvalifikacijama", on je ocenio da one predstavljaju "manifestaciju političkog karaktera presude Haškog tribunala". Haški tribunal danas je osudio Momčila Krajišnika na 27 godina zatvora tereteći ga za učešće u zločinačkom poduhvatu, prisilne deportacije, progon i ubistva nesrpskog stanovništva sa teritorije Republike bosanskih Srba. Haški tribunal oslobodio je Krajišnika optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu. Čavić je uporedio presudu Krajišniku sa presudom ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću, kao i sa snimcima koji, kako je kazao, dokazuju zločine najviše komande Armije BiH na području zapadne Bosne. "Sve to skupa, kada se uporedi sa procesom koji se vodio protiv Krajišnika i presudom koja mu je izrečena, dobija karakter političkog procesa koji se vodi, ne protiv ljudi, nego sa krajnjom namerom protiv RS", rekao je Čavić. Čavić je izrazio uverenje da će u drugom stepenu Krajišnik biti oslobođen. Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić izjavio je da je najvažnije u presudi Krajišniku to što on nije osuđen za genocid i pomaganje u genocidu. "Najvažnije je da su u ovoj presudi odbačene optužbe za genocid i pomaganje u genocidu. Time se, s obzirom da je Krajišnik bio jedan od političkih lidera Srba u BiH tokom rata, definitivno skida bilo kakva mogućnost da se srpski narod i lideri u RS optuže za genocid", rekao je Ivanić agenciji Beta. Dodao je da "teško može komentarisati" deo presude koji se odnosi na druga dela za koja je Krajišnik presuđen, jer nije bio uključen u celi slučaj.

REAGOVANjA - Sulejman Tihić
Predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić ocenio je da je "presuda Haškog tribunala Momčilu Krajišniku još jednom potvrdila da su vlasti RS učestvovale u zajedničkom zločinačkom poduhvatu progona, istrebljivanja, ubistava, deportacija i prinudnog preseljenja nesrpskog stanovništva". "Iz ove presude jasno proističe da je entitet RS nastao zločinačkim poduhvatom, sa namerom da se etnički prekomponuju teritorije koje su Karadžić, Krajišnik i drugi članovi ondašnjeg vođstva bosanskih Srba odredili kao srpske", rekao je Tihić. On je izrazio uverenje da će drugostepeni sud Krajišnika osuditi za drugi deo optužbe koji se odnosi na genocid, "jer je genocid nad bosanskim muslimanima već potvrđen presudama Haškog tribunala za Srebrenicu".

REAGOVANjA - Amir Zukić
Generalni sekretar Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Amir Zukić ocenio je da je zatvorska kazna Momčilu Krajišniku od 27 godina, "neprimerena za zločine iza kojih je on stajao zajedno sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem". "Poznato je da je Krajišnik bio ključni čovek uz Karadžića i Mladića i da je znao za sve zločine koji su se desili. Mi se nadamo da će drugostepenom presudom ta nepravda biti ispravljena", rekao je Zukić agenciji Beta.

REAGOVANjA - Milorad Dodik
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, na slici dole, izjavio je danas da ga je presuda Haškog tribunala Momčilu Krajišniku iznenadila, s obzirom da je i sam dugo vremena bio član prvog saziva parlamenta RS kojim je Karjišnik predsedavao. Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da mu navodi iz presude nisu sasvim jasni, s obzirom da nemaju jasne dokaze, i dodao da na sednicama parlamenta RS tokom rata nikada nije bilo reči o onome što je navedeno u presudi. "Optužiti Krajišnika za ubistvo i ne dokazati nijedno konkretno ubistvo zaista rezignira, kao što rezignira i činjenica da je Naser Orić osuđen na samo dve godine a dokazano je da je činio ubistva", naglasio je on. Dodik je dodao da je neprihvatljiva praksa da se članovi ratnog rukovodstva RS, poput Krajišnika ili Biljane Plavšić, osude drastičnim kaznama, a da Naser Orić, koji je komandovao operacijama i ubistvima, dobije minimalnu zatvorsku kaznu. Prema njegovim rečima, ovi primeri potvrđuju da "nešto ne funkcioniše sa stanovišta međunarodne pravde". "Ovakve presude mogle bi da pojačaju nepoverenje među narodima, a ne da ga vrate, što je bio prvobitni cilj Haškog tribunala", ocenio je premijer RS. Komentarišću razočarenje bošnjačkih političara činjenicom što Krajišnik nije osuđen za genocid, Dodik je kazao da je međunarodna zajednica još snažno pod uticajem "sarajevske političke logike koja po svaku cenu želi RS i Srbima da pripiše genocidni karakter". "RS će na svaki pokušaj da se pokaže kao genocidna tvorevina odgovoriti veoma žestoko", poručio je Dodik.

Virtuelnim mecima do hrvatskog člana Predsedništva BiH
Grupa programera, bosanskih Hrvata, postavila je na Internetu, u predvečerje predsedničkih izbora u Bosni i Hercegovini, igru u kojoj se može pucati na pet hrvatskih kandidata za predsedništvo te zemlje. Cilj igre "Izbori 2006" koja je postavljena na sajtu "širokibrig.com" jeste odstreljivanje kandidata dok od njih ne ostane jedan koji će "najbolje predstavljati hrvatski narod" u BiH, navodi se na sajtu za vesti "Pincom.info". Igru je napravilo "Udruženje hrvatskih hakera Hercegovine", ili "Erohakermen" zbog, kako je navelo, "nepovoljne situacije za hrvatski narod u BiH, kao i zbog nemogućnosti postizanja dogovora hrvatskih političara oko jednog kandidata za člana Predsednistva". U BiH će se u nedelju paralelno održati izbori za parlament i za tročlano predsedništvo, u koje ulazi po jedan predstavnik Hrvata, Bošnjaka i Srba. "I dok je svima puna glava politike i političara, posebno u ove predizborne dane, hercegovački hakeri došli su na ideju kako da nam svima olakšaju. Napokon imamo priliku ubiti one koji nam ne pašu", navodi "Pincom.info" u svom prikazu. Igrač na raspolaganju ima 30 metaka. Ispaljuje ih na hrvatske političare koji proviruju kroz šest prozora, pojavljujući se i nestajući u nepredvidivim kombinacijama i različitim brzinama. Da bi političar bio uklonjen iz trke za nacionalnog predsedničkog kandidata, mora biti pogođen 20 puta. Dodatni meci se dobijaju kada igrač pogodi Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, koji se povremeno pojavi na nekom od prozora. Kada igrač pogodi Visokog predstavnika, oko njegove glave se pojavi svetački oreol, dok iz pogođenog političara pršti krv. Igra se završava kada četiri od pet kandidata bude ubijeno, to jest kada bude izabran jedinstveni hrvatski kandidat. Završava se, takođe, ako igrač utroši municiju. Tada se pojavljuje poruka: "Žao nam je, al' niste se dovoljno potrudili da izaberemo jednog hrvatskog predstavnika za člana predsedništva. Ubuduće malo štedite metkeeee..." "Jednostavnost igre je u kontrastu sa zamršenom, često ogorčenom (predizbornom) kampanjom, u kojoj su se političari prepirali oko predstavljenosti u medijama i usredsređivali se na etničke podele i nerešene probleme iz vremena rata 1992-1995", ocenila je u svom prikazu agencija AP. Puna adresa veb stranice na kojoj se nalazi igra je: http://www.sirokibrig.com/IZBORI2006/IGRAJ_IZBORI2006.snjf

NATO potvrdio proširenje misije na istok Avganistana
Ministri odbrane zemalja NATO potvrdili su juče na zasedanju u Portorožu odluku o proširenju misije u Avganistanu (ISAF) na istok te zemlje, u koju će biti uključeni i američki vojnici. Na tom području će pod komandu NATO doći oko 12.000 američkih vojnika koji deluju u okviru koalicionih snaga, rekao je predstavnik za štampu NATO Džejms Apaturaj. Misija NATO se tom odlukom proširila na celu teritoriju Avganistana koji je, sa Kosovom i Darfurom, glavna tema prvog dana portoroškog zasedanja. Avganistan predstavlja najvažniju operaciju NATO u kojoj trenutno deluje 20.000 vojnika iz 37 država, kojima se sada pridružuje i 12.000 američkih vojnika. Kontingent Isafa trenutno ima 21.000 vojnika, a polovina njih je stacionirana na jugu Avganistana i čine ih uglavnom britanski, kanadski i holandski vojnici. Druga polovina snaga su američki vojnici. SAD od početka operacije "Trajna sloboda" 2001, komanduju koalicionim snagama u kojima trenutno ima gotovo 20.000 ljudi. Te snage su stacionirane u istočnom delu Avganistana, zoni koju treba da od kraja 2006. kontroliše Isaf. Oko 12.000 američkih vojnika, sada pod direktnom američkom komandom u okviru operacije "Trajna sloboda", preći će u nadležnost Isafa.

Automatska identifikacija otisaka prstiju
Hrvatska policija pustila je u rad uređaj za automatsku identifikaciju otiska prstiju (AFIS) radi brže evidencije osoba iz kriminalističkih dosijea, javila je agencija Hina. Sistem je postavljen u Centru za kriminalistička veštačenja "Ivan Vučetić" u Zagrebu, a sa centralnom bazom povezane su i policijske uprave u Puli, Rijeci, Osijeku, Splitu i Zagrebu. U projekat koji je pokrenut još 1999. godine, do sada je uloženo oko 20 miliona kuna, ali će ukupan trošak biti nešto veći, pošto će sistem biti nadograđen po svim policijskim upravama i graničnim prelazima, rekao je načelnik Centra Gordan Mrsić. U hrvatskom MUP-u kažu da ovaj sistem omogućava da se za svega nekoliko minuta pretraži čitava baza otisaka i izdvoji 15 najsličnijih traženom uzorku. Od ukupno 230.000 otisaka prstiju u uređaj je trenutno pohranjeno 120.000 otisaka prstiju a svakim danom unosiće se novi otisci. Očekuje se da primenom tog sistema bude rasvetljeno između 15 i 20 odsto nerešenih krivičnih dela. Sistem takođe omogućava identifikaciju nestalih i osoba koje su izgubile dokumente, a biće olakšana i komunikacija sa policijama evropskih zemalja i članica Interpola, kažu u policiji. Uvođenje sistema za identifikaciju otisaka jedan je od uslova za punopravno članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji.

Saradnja nacionalnih biblioteka Balkana
Narodna i univerzitetska biblioteka (NUK) Slovenije, obeležava 60. godišnjicu svog preimenovanja iz Slovenske nacionalne knjižnice. "Naša biblioteka je stara 232 godine, a 60 godina je prošlo od dana kada je dobila nacionalnu funkciju," kaže za Betu direktor NUK-a Lenart Šetinc. Za saradnju sa bibliotekama u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije, Šetinc ističe da je veoma dobra. "Razmenjujemo bibliotečku građu, imamo puno međusobnih kontakata u oblasti obrazovanja kadrova, mnogo zajedničkih projekata, a poslednjih godinu dana sarađujemo u Kobis netu, gde zajedno sa Srbijom, Makedonijom, Crnom Gorom, BiH, Bugarskom i Albanijom razvijamo kompjuterski bibliografski sistem", kaže Šetinc. NUK razvija i bilateralnu saradnju sa nacionalnim bibliotekama pomenutih zemalja, dogovorenu posebnim sporazumima. "Nacionalne biblioteke drugih zemalja, među njima i nacionalna biblioteka Srbije, i NUK se dogovaraju o zajedničkim nastupima na konkursima Evropske unije kada je reč o finansiranju zajedničkih projekata u oblasti bibliotekarstva," kaže direktor NUK-a. Za početak oktobra, NUK priprema i zajedničku izložbu sa nacionalnom bibliotekom Hrvatske u Zagrebu, koja će se početkom novembra preseliti u Ljubljanu. "Reč je o izložbi na kojoj će biti predstavljeni stvaraoci dve nacionalne kulture," rekao je Šetinc. Nastanak NUK-a seže u 1774.godinu, kada je odlukom Marije Terezije 637 knjiga, koje su bile spasene od požara u raspuštenom jezuitskom kolegiju u Ljubljani, namenjeno za opštu upotrebu tada osnovanoj biblioteci pri ljubljanskom liceju. Posle ukidanja liceja 1850.godine, biblioteka je postala pokrajinska Studijska biblioteka, a nakon završetka Prvog svetskog rata 1919. godine, sa preimenovanjem u Državnu studijsku biblioteku, postala centralna biblioteka za celu Sloveniju. Godine 1921. ona je postala Državna biblioteka, a u njen fond su počeli da se slivaju obavezni primerci knjiga iz svih delova bivše Jugoslavije. Nakon osnivanja prvog slovenačkog univerziteta u Ljubljani, 1919. godine, biblioteka je preuzela i funkcije i zadatke centralne univerzitetske biblioteke. Ime Univerzitetska biblioteka u Ljubljani je dobila 1938. godine, a 1945. godine je univerzitetskoj biblioteci priznat i pravni status slovenačke nacionalne biblioteke, kada je promenila naziv u Narodna i univerzitetska biblioteka u Ljubljani. Povodom 60. godišnjice svog preimenovanja, NUK je izdao bogatu monografiju, delo 23 autora, u kojoj je predstavljena njena bogata tradicija i delovanje.
Aleksandar Mlač Ljubljana

Mirne demonstracije ispred Predsedništva BiH
Aktivistički pokret građana BiH "Dosta" održao je juče mirne proteste pred zgradom Predsedništva BiH u Sarajevu zbog policijskog premlaćivanja aktiviste nevladine organizacije "Tuto kompleto". "Televizijski snimci koje smo videli ukazuju na to da u BiH vlada mentalitet sile, pa se pitamo ko će biti sledeća meta", poručili su iz pokreta "Dosta". Pripadnici tog pokreta su danas mirnim demonstracijama želeli da izraze protest zbog policijske torture u BiH. Četiri osobe su uhapšene kada su, u okviru akcije "Šarena revolucija", bacale vreće sa bojama na zgradu Predsedništva BiH u Sarajevu. Organizatori ovog vida demonstracija, nezadovoljni radom Predsedništva BiH, jesu aktivisti NGO "Tuto kompleto" iz Kaknja. Oni su tu akciju nazvali "Šarena revolucija". Prema navodima očevidaca, napadači su se dovezli u dva automobila i parkirali ih ispred Predsedništva. Kada su izašli iz vozila, počeli su da bacaju vreće sa bojama na zgradu, a potom napali policajce koji su obezbeđivali zgradu Predsedništva BiH i koji su pokušavali da ih oteraju. Policajci koji su radili na obezbeđenju Predsedništva, brutalno su pretukli aktivistu NGO "Tuto kompleto" Mladena Tomića koji je učestvovao u "Šarenoj revoluciji". Privedeni pripadnici NGO "Tuto kompleto" su predati tužilaštvu zbog organizovanja napada na službenu osobu i zbog oštećenja imovine.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"