BiH zarobljena u dejtonskim nelogičnostima
Nedavni izbori u BiH pokazali su da su sve političke stranke zarobljene u "dejtonskoj nelogičnosti" , ocenio je sarajevski politički analitičar Vedran Džihić i izrazio bojazan da će i posle opštih izbora u BiH sve "ići po starom". Džihić, koji predaje i međunarodnu politiku na Univerzitetu u Beču, izjavio je za Betu da će u BiH i dalje biti prisutne blokade reformi, koje će kao rezultat antagonizma izmedu Stranke za BiH Harisa Silajdžića i SNSD-a Milorada Dodika porasti, te da će porasti i "poluinteligentna nacionalistička retorika pomešana sa retorikom evropeizacije kao novog mita BiH". "One stranke, kao recimo SNSD ili SDS koje Dejton posmatraju kao sveto slovo i garanciju za očuvanje Republike Srpske, očigledno i svesno argumentuju, sledeći nacionalno-etničku logiku Dejtona, da je samo jedna takva mini nacionalna državica kao Republika Srpska, garancija za prosperitet naroda koji u njoj živi", ocenio je Džihić. Komentarišući rad najjačih bošnjačkih stranaka, rekao je da, sa druge strane, SDA i Stranka za BiH, svoje političko postojanje i svoj politički program baziraju upravo na rušenju Dejtona i rušenju Republike Srpske. "Uz to, sve stranke koriste praznu retoriku evropeizacije, koristeći dobro naučene fraze o potrebi integraciju u EU za očuvanje vlastitih privilegija", navodi Džihić. Sarajevski analitičar je pozitivnim ocijenio izbor Željka Komšića iz SDP-a za hrvatskog člana Predsedništva BiH, ali je izrazio bojazan da bi njegov izbor eventualno mogao dovesti do radikalizacije delova HDZ-a. Smatra da će rad u Predsedništvu BiH često blokirati bošnjački i srpski članovi, Haris Silajdžić i Nebojša Radmanović, ali da "ne treba preterano potencirati ono što se događa u Predsedništvu, jer je za građane važniji svakodnevni rad u Parlamentu BiH, Federacije, Republike Srpske i u rad u okviru Vlada". Prema njegovom mišljenju, prve intenzivnije političke konflikte između novoizabranih partija mogu se očekivati uskoro, oko izbora predsedavajućeg Saveta ministara BiH. "Današnji problemi su isto tako akutni kao 1990. godine, jer BiH ima ogroman broj nezaposlenih, velike socijalne probleme, loše univerzitete i podeljenje škole, što znači da se politička elita treba konfrontirati sa realnim problemima i zapitati se kako izgledaju konkretni planovi za resenje tih problema", smatra politolog. Džihić je istakao da tu leži budućnost BiH, "a ne u praznim i izlizanim nacionalističkim retorikama i refleksima, ličnim interesima motivisanim borbama za vlast". Profesor Vedran Džihić je politolog koji predaje internacionalnu politiku na Univerzitetu u Beču i Diplomatskoj akademiji u Austriji.

Milorad Dodik: Tražimo predsedavajućeg Saveta ministara BiH
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da će njegova stranka tražiti mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH, s ozbirom da je osvojila najveći broj mandata u državnom parlamentu. "Pripada nam mesto predsedavajućeg Saveta ministara i određen deo ministarstava. Svako ko misli da Republici Srpskoj pripada to mesto, za nas je potencijalni partner u Savetu ministara. Ako misle nešto drugo, onda nećemo ni razgovarati", kazao je Dodik. U izjavi za banjalučke "Nezavisne novine", lider SNSD je dodao da će ta partija krajem nedelje usvojiti odluke o svom budućem delovanju. SNSD će u Narodnoj skupštini RS imati natpolovičnu poslaničku većinu, odnosno, prema procenama 48 mandata. Mandate u parlamentu RS osvojile su i Srpska demokratska stranka (SDS), koja bi mogla imati 20 poslaničkih mesta, Partija demokratskog progresa (PDP) sa sedam, Demokratski narodni savez (DNS) sa četiri i Stranka za BiH sa tri poslanika. Izborni cenzus su, po svemu sudeći, prešle i Socijalistička partija RS (SP RS) i Srpska radikalna stranka RS (SRS RS). S ozbirom da u raspodelu mandata ulaze i glasovi u odsustvu, koji su uglavnom bošnjački, a još nisu preborojani, procenjuje se da bi stranke s bošnjačkim predznakom mogle da osvoje još jedan ili dva mandata. Ni jedna od nacionalnih hrvatskih stranaka nije osvojila mandate u parlamentu RS.

Rezultati izbora za kantonalne skupštine BiH
U Sarajevskom kantonu, prema preliminarnim rezultatima nedeljnih izbora, najviše zastupnika u kantonalnoj skupštini će imati SBiH sa 28,83 osvojenih glasova. Na drugoim mestu u tom kantonu je SDP sa 22,28, a slede SDA sa 19,64, BOSS-SDU sa 6,52, BPS sa 3,49 i LDS sa 3,17 odsto glasova. Na opštim izborima u BiH u nedelju su se birali i poslanici za skupštine deset Kantona u Federaciji. Prema preliminarnim rezultatima, za skupštinu Unsko-sanskog kantona najviše glasova je osvojila Demokratska narodna zajednica (DNZ) 42 posto glasova, SDA 26,29 i Stranka za BiH 14,86. U Posavskom kantonu, najviše poslaničkih mesta imaće HDZ sa osvojenih 25,81, zatim SDA 20,70, HDZ 1990. 17,07, SDP 12,92 i Radom za boljitak sa 10,32 osvojenih glasova. U Tuzlanskom kantonu SDA je dobila najviše glasova za kantonalnu skupštinu 37,52 ODSTO, zatim SBiH 19,05, SDP 19,01, BOSS, SDU 5,61 i Radom za boljitak 4,27 posto glasova. U Zeničko-dobojskom kantonu prednjači SDA sa 30,84 odsto, SBiH 22,03, SDP 15,19, Bosanska podrinjska narodna stranka 5,44, BPS Sefera Halilovića 5,39 posto. U Bosansko-podrinjskom kantonu vodi SDA sa 45,91, SBiH 23,45, SDP 15,9 i SNSD sa 3,4 posto osvojenih glasova. U Srednjebosanskom kantonu najviše glasova do sada je dobila SBiH 27,38, SDA 22,74, HDZ 12,16, SDP 11,50, HDZ 1990. 5,26 i Radom za boljitak 4,47 posto glasova. U Hercegovačko-neretvanskom kantonu vodeća je HDZ 1990. sa 23,40, zatim HDZ BiH 22,63, SDA 14,39, SBiH 12,92 i BPS 3,51 posto osvojenih glasova birača. Skupštinu Zapadno-hercegovačkog kantona u najvećem broju će sačinjavati HDZ BiH sa 36,75, potom HDZ 1990.- Hrvatsko zajedništvo 30,51, HSP i NHI 16,70 i Radom za boljitak sa 9,24 glasova. Za skupštinu livanjskog kantona, najviše glasova je dobio SDS 22,18, zatim SNSD 21,85, HDZ BiH 12,31, SDA 11,93 BOSS- SDU 8,19, te PDP RS 4,93. Izborna komisija BiH najavila je za novije rezultate opštih izbora koji su u BiH održani 1. oktobra, za sve nivoe vlasti.

Predsedavajući Saveta ministara-Srbin iz SNSD
Kandidat za srpskog člana Predsedništva BiH, Nebojša Radmanović, dole, iz Stranke nezavisnih socijaldemokrata, izjavio je da očekuje da predsedavajući Saveta ministara bude Srbin iz njegove partije. Radmanović je ocenio da Republika Srpska ne treba da se izdvaja iz BiH, a još manje da se pripaja nekom drugom, a priča o referendumu za izdvajanje RS iz BiH bila je "odgovor na pritiske da će taj entitet biti ukinut", prenosi "Dnevni avaz". Radmanović, kandidat za srpskog člana Predsedništva koji je osvojio najviše glasova za tu poziciju, rekao je da se u BiH koju će graditi nova vlast, ne sme dozvoliti majorizacija naroda ili tvrdoglavost na štetu države. "Ako hoćemo tolerantnu BiH, ne možemo dopustiti da iz jednog naroda uzastopno budu dva predsedavajuća Saveta ministara. To je mesto na kojem mora postojati rotacija i sigurno bi sada predsedavajući trebalo da bude Srbin iz SNSD-a", rekao je Radmanović. Upitan kako će u Predsedništvu sarađivati sa bošnjačkim i hrvatskim članovima Harisom Silajdžićem i Željkom Komšićem, on je rekao da "zavisi od toga da li će Predsedništvo raditi u skladu sa Ustavom i kao kolektivni šef države". "Plašim se da ćemo imati problema ako neko ko i pre nego što uđe u Predsedništvo, kaže da hoće menjati Ustav BiH, kao što je to rekao Silajdžić", naveo je Radmanović. "Nerado to ka-žem, ali moram poručiti drugoj dvojici članova Predsedništva da će, ako tako misle, biti problema", dodao je on. Uslovi za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji se, kako je ocenio, moraju ispuniti dogovorom. "Ali, od toga nema ništa ako se zadrži tvrdoglavost, a pojedinci i dalje budu trčali u Brisel da pričaju kako su ovi drugi loši momci", naveo je on.

Silajdžić: Logična koalicija SDA i SBiH
Lider Stranke za BiH (SBiH) i novi bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić izjavio je da je potpuno prirodno da, nakon objavljivanja konačnih izbornih rezultata, Stranka za BiH (SBiH) i Stranka demokratske akcije (SDA) uđu u koaliciju. "Stranka za BiH i SDA su dve najjače i najbrojnije stranke u Federaciji BiH, prema demokratskom izrazu želje građana", rekao je Silajdžić za "Dnevni avaz" i dodao da "za početak treba razgovarati o tome" (da se formira koalicija). Silajdžić smatra da je koalicija SDA i SBiH logična, navodeći da su programske orijentacije te dve stranke jako bliske. "Najvažnije od svega, bez obzira na to ko uspostavi vlast, jeste da konačno krenemo s mrtve tačke, da učinimo nešto na planu ekonomskog razvoja i istovremeno na političkom, da ovoj zemlji bude bolje, da svi građani u ma kojem delu živjeli, počnu lakše živjeti", rekao je on. Silajdžić je poručio svima koji su izabrani da nijednog trenutka ne smeju zaboraviti činjenicu da su na pozicije došli zahvaljujući onima koji su ih birali, kao i da u naredne četiri godine moraju biti njima na usluzi. Ultimatum Milorada Dodika, lidera SNSD-a, da predsedavajući Veća ministara BiH mora biti Srbin ili neće biti ništa od formiranja vlasti na državnom nivou, Silajdžić je ocenio kao "ne baš dobar početak za rad novog saziva i pre samog uspostavljanja vlasti". "Građani očekuju konstruktivan pristup vođenju države, rešavanju problema koji su pred nama, a ne ultimatume. Nisu nas izabrali da bismo jedni drugima ultimatume postavljali, da bismo se svađali, nego da bismo sedili, dogovarali se i zajednički gradili evropski put BiH", rekao je Silajdžić.

Stjepan Mesić: Hrvati u BiH se sami podelili
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je danas da se rezultati izbora u BiH moraju poštovati i dodao da Hrvate nisu podelili ni Srbi ni Bošnjaci, već su to učinili sami Hrvati. "Ljudi u BiH moraju da nauče da neće uvek pobediti onaj ko dolazi iz stranke s nacionalnim predznakom. Sutra će se to dogoditi Bošnjacima, preksutra Srbima, zavisno od toga kako se razvija demokratski proces", rekao je Mesić tokom posete Rabu. Prema njegovim rečima, Hrvati u BiH su "svojom politikom razdvajanja na nekoliko stranaka s hrvatskih predznakom, doveli do ovakvih rezultata". Mesić je zaključio da to ne mora biti loše, rekavši da BiH mora početi da funkcioniše kao građanska država u kojoj će biti zaštićena sva tri naroda.

Sto godina od prvih izbora u Crnoj Gori
Prvi parlamentarni izbori u Crnoj Gori, mada ne u duhu istinskog parlamentarizma, održani su krajem septembra 1906. godine, nepunu godinu dana pošto je država dobila prvi ustav. Stogodišnji jubilej parlamentarnih izbora poklopio se sa poslednjim pripremama za konstituisanje novog crnogorskog parlamenta koji je izabran 10. septembra. Konstituisanje novoizabrane Skupštine Crne Gore predviđeno je za 2. oktobar. Prvi stranački izbori u Crnoj Gori bili su veoma neobični. Godine 1906. nisu se takmičile političke stranke, jer ih nije ni bilo, iako je crnogorski knjaz Nikola, i pored apsolutne vlasti, imao opoziciju. Ona se, međutim, orgnizaciono predstavila tek u tad izabranoj Narodnoj skupštini. Kroz sam rad Skupštine, na osnovu istupanja poslanika, izrasla je "klubaška stranka", kao parlamentarna opozicija knjazu. Da bi se suprotstavio "klubašima", knjaz je , osnovao "Pravu narodnu stranku" koja je dobila naziv "pravaši". I tako je krenula parlamentarna politička borba u Crnoj Gori. Za prve izbore je ostalo zapisano da su bili "vrlo neaktivni", da se "niko nikome nije naturao". Nije bilo nikakve predizborne agitacije i kampanje. "Ko je našao za potrebno, pošao je i slobodno glasao za onoga za koga mu je milo bilo," stoji u jednom zapisu o prvim izborima. U prvu Narodnu skupštinu ušli su uticajni ljudi, plemenski serdari i vojvode, ali i ljudi iz naroda, seljaci, zanatlije i trgovci. U samoj skupštini, kad su počele sednice, poslanici i "političke stranke" brzo su naučile kako da doskaču jedni drugima. Od bezazlnih pošalica, poslanici su prešli i na razne trikove i podvale. Tako su je "klubaška" opozicija za svog predsednika izabrala poznatog vojvodu, rođaka knjaza Nikole, Šaka Petrovića, da bi što više prkosila vladaru. Opozicija se slikala sa vojvodom Šakom i fotografije u hiljadama primeraka slala u narod, da se vidi ko je sa opozicijom, a protiv knjaza. "Pravaši" su uzvraćali, čak i takvim merama, kao što je otpuštanje iz službe opozicio-nih poslanika, penzionisanje, pa i premeštanje na druga "radna mjesta". Parlamentarni život u Crnoj Gori, u modernom smislu počeo je tek 20-tih godina prošlog veka, kada je stvoreno više političkih stranaka, uglavnom, pod uticajem prilika u Srbiji. Na prvim, pravim, parlamentarnim izborima, u novembru 1920. godine, najviše glasova, 38 odsto, odneli su komunisti, a zatim, republikanci, oko 16 procenata. Drugi izbori u Crnoj Gori, održani 1923. godine, po oceni istoričara Šerba Rastodera, dugoročnije su uobličili političku kartu Crne Gore. A od obnove višestranačkog sistema u Crnoj Gori, 1990. godine, održano je sedam parlamentarnih izbora.
Ilija Despotović

SNP bez predsjednika
Opozicionom Socijalističkom narodnom partijom Crne Gore (SNP) rukovodi Izvršni odbor stranke, jer je višegodišnji predsjednik partije Predrag Bulatović na sjednici partijskog Glavnog odbora, u nedjelju, podnio neopozivu ostavku. Izvršni odbor će strankom rukovoditi do kongresa koji je zakazan za 25. novembar, a Bulatović će i dalje biti poslanik SNP u republičkom parlamentu. Na sjednici Glavnog odbora koja je počela juče prije podne i trajala punih 12 časova, u poslanički klub SNP, osim Bulatovića, izabrani su još Srđa Božović, Božidar Milović, Velizar Kaluđerović, Momčilo Vučetić, Dragiša Pešić, Vuksan Simonović i Neven Gošović. Bulatović, Božović, Milović i Kaluđerović su ostali na poslaničkoj listi , shodno zakonskoj odredbi o redosljedu na izbornoj listi za parlamentarne izbore koji su održani 10. septembra, a ostala četvorica su izabrani na jučerašnjoj sjednici Glavnog odbora, saopštio je kasno noćas Medijski centar SNP. SNP u novoj Skupštini Crne Gore ima 11 poslanika manje nego što ih je bilo u dosadašnjem crnogorskom parlamentu. To je ishod izbora od 10. septembra koji je u stranci ranije ocijenjen kao veoma loš rezultat.

Vlada predložila zakon o članstvu u MMF-u i Svetskoj banci
Crnogorski ministar finansija Igor Lukšić izjavio je da je Vlada usvojila Predlog zakona o pristupanju Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci i naveo da bi u članstvo tih organizacija Crna Gora trebalo da uđe krajem novembra, ili početkom decembra. "Usvajanjem tog zakona parlament bi ovlastio Vladu da sklopi sporazum sa MMF-om i Svetskom bankom. Zakonom je predviđeno da guverner Crne Gore u MMF-u bude predsednik Saveta centralne banke, a u Svetskoj banci ministar finjansija", rekao je Lukšić novinarima nakon sednice Vlade. On je naveo da je MMF formirao ekipe koje će predložiti Crnoj Gori kvotu za članstvo, odnosno njeno buduće akcijsko učešće, koje će joj doneti određeni procenat glasova u toj instituciji. "Očekujemo da će Ministarstvo finansija i MMF narednih dana razmeniti informacije o visini predložene kvote, a nastavićemo i razgovor5e o vidovima i programu podrške MMF-a i Svetske banke Crnoj Gori", kazao je Lukšić. Crna Gora je prijavu za članstvo u tim međunarodnim organizacijama dostavila 17. jula, a sredinom avgusta je misija MMF-a boravila u Podgorici.

Željko Šturanović mandatar nove vlade CG
Crnogorska opozicija ocenila je da je predlog da Željko Šturanović bude mandatar za sastav nove vlade "iznenađujući", ali da se radi o čoveku sa kojim su do sada imali korektnu saradnju. Predsednik Narodne stranke Predrag Popović kazao je da je predlog da dosadasnji ministar pravde bude mandatar iznenađujući, jer se radi o jednom od retkih ministara u Vladi Mila Đukanovića sa kojima je opozicija imala korektnu saradnju. "Međutim, kada se ima u vidu da Šturanović nije reagovao na gruba kršenja zakona i zloupotrebe institucija i da je član partije koja funckioniše na bazi bespogovornog služenja autoritetu njenom predsedniku, onda bi se mogao izvući zaključak da se ništa bitnije neće promeniti", rekao je Popović. On je, međutim, dodao da ostavlja mogućnost da bude nekih kvalitativnih promena, s obzirom da se radi o Šturanoviću, koji je spreman da sasluša i drugačija mišljenja. "Kada je Šturanović u pitanju, stavio bih i određenu zadršku u svemu tome. Možda to donese novi kvalitet na političkoj sceni Crne Gore, budući da je Đukanović sišao sa političcke pozornice", zaključio je Popović. Predsednik Pokreta za promene (PZP) Nebojša Medojević kazao je da je Željko Šturanović "korektan čovek" kome treba dati sansu. Medojević je kazao da je kandidatura Šturanovića iznenađenje za PZP, "jer se ne radi o čoveku koji ima politički habitus neophodan da bi upravljao tako složenom političkom situacijom, imajući u vidu šta se sve može desiti unutar DPS-a i otpore koji se mogu pojaviti na evropskom putu Crne Gore od interesnih grupa i centara moći kojima ne odgovaraju evropski standardi". Medojević je rekao i da će Šturanović za svaki dobar potez i ispravnu odluku imati podršku PZP-a, i da će ukoliko bude raspoložen da u kreiranju evropske agende i evropskih zakona zatraži pomoć i van DPS-a, PZP biti raspoložen da svoje stručnjake stavi na raspolaganje. Predsedništvo DPS-a predložilo je danas Šturanovića za novog mandatara za sastav vlade. Tu odluku sutra treba da potvrdi Glavni odbor DPS-a.

Makedonija će prihvatiti rešenje Beograda i Prištine
Makedonska vlada će prihvatiti rešenje međunarodne zajednice za status Kosova, ako ono bude u skladu sa rezultatom pregovora Beograda i Prištine, izjavio je danas šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski. "Makedonska pozicija oko Kosova je jasna - prihvatićemo rešenje koje će ponuditi međunarodna zajednica, ako je ono rezultat pregovora između Prištine i Beograda, rezultat rezolucije Ujedinjenih nacija 1244 i u saglasnosti sa težnjama građana Kosova", rekao je Milošoski na sednici skupštinske komisije za spoljnu politiku. On je ponovio da se Makedonija zalaže da se "otvoreno tehničko pitanje" oko neobeležane srpsko-makedonske granice u delu prema Kosovu, zatvori paralelno sa rešavanjem konačnog statusa Kosova.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"