Eksplozija u skladištu municije
Iako u eksploziji 3.500 tona raznovrsnih ubojnih sredstava, uglavnom pešadijske i artiljerijske municije, nije bilo poginulih... Iz skladišta municije Vojske Srbije u blizini Paraćina u kome se dogodila serija snažnih eksplozija i dalje se čuju sporadične detonacije, a istraga uzroka incidenta počeće odmah pošto prilaz tom lokalitetu bude bezbedan. Iako u eksploziji 3.500 tona raznovrsnih ubojnih sredstava, uglavnom pešadijske i artiljerijske municije, nije bilo poginulih, stanovništvo okolnog područja je i dalje u opasnosti jer su neeksplodirani eksplozivni predmeti odbačeni i na više kilometara od skladišta. "Pri takvim eksplozijama, stručnjaci kažu da oko pet odsto sredstava ne eksplodira. Građani su pozvani da prijavljuju i ne diraju neeksplodiranu municiju koju pronađu. Prema nekim dojavama, koje još nisu potvrđene, neki predmeti pronađeni su i na udaljenosti od deset kilometara od skladišta", rekao je portparol Ministarstva odbrane Zoran Puhač agenciji Beta. Šestoro vojnika koji su se u trenutku eksplozije nalazili u blizini skladišta su evakuisani i među njima nema povređenih, rekao je Puhač, i dodao da su poligon obezbeđivali jedan podoficir, tri vojnika po ugovoru i dva vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka. Pošto je na velikom broju stambenih i poslovnih objekata zbog siline detonacija došlo do pucanja prozorskih stakala, desetak građana Paraćina zadobilo je lakše telesne povrede, odnoso posekotine. Materijalna šteta na civilnim objektima u oblasti Pomoravlja još nije procenjena, a, kako je rekao predsednik opštine Paraćin Saša Paunović, s obzirom na veliki broj domaćinstava u oblasti ne treba očekivati da taj posao bude završen u kratkom roku. Saobraćaj u oblasti, koji je brzom reakcijom nadležnih organa obustavljen rano jutros, polako se normalizuje. Saobraćaj na autoputu još nije moguć, ali je otvoren regionalni put prema Ćupriji, kao i železnički saobraćaj. U Paraćinu danas borave najviši zvaničnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, a grad će, kako je rečeno u Vladi Srbije, tokom dana posetiti i premijer Vojislav Koštunica, koji se trenutno nalazi u Užicu, gde je održana sednica vlade. Ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović posetio je rano jutros Paraćin, i saopštio da je merenjima utvrđeno da u vazduhu nema zagađenja opasnim hemijskim materijama.

Vlada Srbije plaća američke lobiste 60.000 mesečno
Robert Blekvil (slika desno) je, u poseti Srbiji 2005., izrazio optimizam u pogledu budućnosti Srbije i pozvao Bušovu administraciju da prizna "potrebu da se sa Srbijom sarađuje kako bi se u regionu postigao trajan napredak"... Dnevnik "Vašington post" piše da je Vlada Srbije angažovala republikansku lobističku grupu "Barbur Grifit i Rodžers", koju će za zastupanje srpskih interesa pred vladom SAD plaćati 60.000 dolara mesečno. "Ugovor sa Vladom Srbije važi od 28. jula 2006. do 31. januara 2009. Ukoliko sve bude išlo po planu, ukupan iznos biće milion i osamsto hiljada dolara", piše "Post" i ocenjuje da je lobistička firma dobila klijenta koga neće lako "prodati" američkoj vladi, ali koji "barem dobro plaća". List navodi da je "Barbur Grifit" počeo da radi za Srbiju, koja želi da se pridruži Evropskoj uniji, u vreme napetih pregovora o nezavisnosti Kosova i u vreme kada Vlada Srbije, čini se, nije zainteresovana da pronađe osumnjičenog za ratne zločine, Ratka Mladića. Za tih 60.000 dolara mesečno, "Barbur Grifit" će "pred vladom SAD pružiti strateške savete i taktičko planiranje u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima koja se tiču Srbije", stoji u ugovoru koji je, kao strani agent, firma morala da podnese američkom Ministarstvu pravosuđa. Ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić. U registraciji lobija u Kongresu, navedeno je da će "Barbur Grifit" "pružiti savete i vođstvo u pitanjima koja utiču na bilateralne odnose SAD i Srbije". U timu "Barbur Grifita" koji će raditi za Srbiju su Robert Blekvil, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džordža Buša, i Endru Parasiliti, bivši savetnik za spoljnu politiku republikanskog senatora iz Nebraske Čaka Hejgela. Blekvil je predsednik kompanije "Barbur Grifit i Rodžers internešnal", ogranka za spoljnu politiku te lobističke grupe, a Parasiliti je potpredsednik. Blekvil je posetio Srbiju u maju 2005. i održao predavanje na beogradskom univerzitetu. Izrazio je optimizam u pogledu budućnosti Srbije i pozvao Bušovu administraciju da prizna "potrebu da se sa Srbijom sarađuje kako bi se u regionu postigao trajan napredak". U delu o svojim "ličnim stavovima", Blekvil je, međutim, rekao da, "ukoliko status Kosova ne bude uskoro rešen, postoji rizik od nove erupcije nasilja u regionu". "To bi, takođe, za mnogo godina odložilo potpuni povratak Srbije u Evropu i u međunarodnu zajednicu", kazao je on. "Barbur Grifit" obično ne objavljuje šta tačno radi za svoje klijente. Parasiliti je rekao samo da je firma "zadovoljna što može da radi za Vladu Srbije".

Vladika Artemije ipak stigao u Kanadu
Sinoć je u Toronto stigao Njegovo Preosveštenstvo vladika Artemije, episkop Raško-prizrenski i kosovo-metohijski. Uz vladiku, sa Kosova i Metohije došao je i protosinđel manastira Banjska o. Simeon. “Božjom Voljom i Blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, vladika Artemije, - ipak je došao u Kanadu ! Poseta je bila na kratko sprečena, kako je tokom prethodnih dana saopšteno u javnosti, ali je preovladao značaj vladikinog prvog svedočenja o stanju i problemima hrišćanskog pravoslavnog naroda i srpske Crkve na Kosovu i Metohiji pred najvišim vlastima Kanade, koja su zakazana tokom radnih dana poslednje nedelje oktobra, rekao nam je Dragan Ćirić, predsednik Srpske Narodne odbrane u Kanadi, koji je vladiku Artemija sačekao na aerodromu poželevši mu dobrodošlicu. Vladika Artemije održaće i predavanja, kao što je najavljeno, na svečanim banketima u Nijagari 21. oktobra, Vaterlu 22. oktobra, Torontu 28. oktobra i Hamiltonu 29. oktobra, s tim što će Svete Arhijerejske liturgije služiti u Vaterluu i Hamiltonu, dok će u Torontu i Nijagari biti služeno večernje. Kako saznajemo, razgovorima u Otavi pridružiće se i ambasador Džejms Biset i Džim Džatras, ugledni politički analitičar i vođa američkog lobi tima za opstanak Kosova u okviru Srbije, dok će na predavanju u Torontu biti i istoričar Srđa Trifković, predsednik SNO iz Amerike Sla-vko Panović, kao i drugi gosti. “Ova saborna okupljanja poslužiće kao živa potvrda srpskog naroda u Kanadi o vezanosti za ognjište svoga identiteta na Kosovu i Metohiji. Ovo je ujedno i poziv svim Srbima i Srpkinjama i prijateljima našeg naroda da uživo čuju istinskog vođu srpskog naroda Kosova i Metohije i velikog du-hovnika Srpske pravoslavne crkve vladiku Artemija. Braćo Srbi i sestre Srpkinje - ovo je naš referendum, sada i ovde! Saslušajmo dobro vladiku Artemija koji se bori za spasenje Kosova i Metohije u okviru Srbije!”, rekao je na kraju Dragan Ćirić. Šta očekujete od ove posete Kanadi? U Americi sam bio u poslednjih 9 godina...ne znam ni sam koliko puta. Takođe sam bio po Evropi...pa i u Rusiji. Evo po prvi put sam u Kanadi. Očekujem da kanadskim zvaničnicima, a naročito Srbima koji žive u Kanadi, prenesem izvorno, kako je stanje na Kosovu i Metohiji i kako teku procesi po pitanju rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije. Radimo na tome da rešenje bude pravedno i prihvatljivo za sve, a to znači da Kosovo ostane u granicama Srbije, u kome je i bilo stotinama godina”, izjavio je specijalno za “Novine Toronto” vladika Artemije, neposredno nakon dolaska na aerodrom “Pearson”.

Katolička crkva u bankrotu zbog seks skandala
Devenport su, kao i druge biskupije u SAD, teško pogodile i optužbe da su njeni čelnici znali ili je trebalo da znaju da sveštenici seksualno zlostavljaju dečake i devojčice... Katolička biskupija u Devenportu četvrta je crkva u SAD koja je, pritisnuta procesima protiv sveštenika zbog seksualnog zlostavljanja, dospela na ivicu bankrotstva i zatražila sudsku zaštitu od poverilaca. Biskup Vilijam Frenklin kaže da biskupiji nije preostalo ništa drugo i da će bankrotstvo očuvati finansijsko zdravlje crkve. "Dok obezbeđujemo pravedno obeštećenje žrtvama, verujemo da odluka o reorganizaciji predstavlja najbolji način da crkva nastavi svoju hrišćansku misiju," navodi AP Frenklinovu poruku članovima biskupije. Biskupija u Devenportu pridružila se biskupijama u Portlandu, Spokejnu i Tusonu koje su ranije tražile zaštitu od poverilaca na osnovu člana 11 zakona o bankrotstvu. Tim članom predviđeno je da dužnik, pod nazorom suda, reorganizuje poslovanje i pokuša da ponovo postane profitabilan. Devenport su, kao i druge biskupije u SAD, teško pogodile i optužbe da su njeni čelnici znali ili je trebalo da znaju da sveštenici seksualno zlostavljaju dečake i devojčice. Od 2004. biskupiju su desetine takvih tužbi koštale više od 10,5 miliona dolara, uključujući poravnanje sa 37 žrtava teško 9 miliona dolara. Širom SAD, prema podacima Konferencije katoličkih biskupa, seksualne afere čiji su akteri sveštenici, koštale su od 1950. godine do danas oko milijardu i po dolara. Na prijavljavnje bankrotstva biskupija se odlučila u trenutku kada se suočava sa novom serijom tužbi protiv nje i biskupa Lorensa Sensa . Sensa, koji je bio biskup u Sijuks Sitiju (Ajova), 15 nekadašnjih učenika Katoličke srednje škole u Ajova Sitiju tereti za seksualno zlostavljanja tokom 1960-tih godina. Biskup, penzionisan 1998, odbacuje optužbe. Prvo od tri suđenja Sensu i biskupiji zakazano je za 23. oktobar ali se veruje da će postupak verovatno biti obustavljen, s obzirom na prijavu bankrotstva. Krejg Levien, koji predstavlja većinu žrtava, misli da je prijava bankrotstva samo nepotreban korak i pokušaj da se izbegne odgovornost. Portaprol biskupije, Dejvid Montgoneri, kaže da je biskupija svesna da bi, pored 25 još nerešenih slučajeva seksualnog zlostavljanja u kojima su učesnici njeni sveštenici, mogli da se jave i novi. Biskupija u Deveportu je uspostavljena 1881, pokriva 22 regiona na jugoistoku Ajove i ima više od 105.000 parohijana u 84 parohije.

Ko ubija Arkanove ljude?
Za života i posle smrti Željka Ražnatovića u Jugoslaviji i svetu je likvidirano najmanje 30 njegovih najbližih saradnika, kumova i prijatelja. Većina njihovih ubica nikada nije pronađena... Poslednje nedelje oktobra 2001. godine na uglu Ćustendilske i Astronomske ulice na Karaburmi, ubijen je Nenad Pumpalović, zvani Pumpa. U njega su iz zasede dve nepoznate osobe ispalile više hitaca, a zatim  pobegli kolima u pravcu Bogoslovije. Na mestu zločina pronađene su čaure koje potiču od pištolja kalibra 7,65. Ubice su pucale dok je Pumpalović pokušavao da otkloni kvar na autu. Imao je samo 32 godine. Pumpa je od ranije poznat policiji i više puta je osuđivan zbog različitih krivičnih dela. Među tvrdim beogradskim momcima, međutim, Nenad Pompalović je bio poznat i kao Arkanov čovek. Nenad Pumpalo-vić je bio član Srpske dobrovoljačke garde. Sa "tigrovima" je bio na ratištima u Baranji, Slavoniji i Bosni. Kasnije je Pumpa radio za Arkana kako blagajnik i kurir. Skupljao je pazar iz Ražnatovićevih lokala. A posle Arkanovog ubistva, Pumpa je, tvrde njegovi poznavaoci, pokušao sam da organizuje svoje poslove. U toj vezi sa Željkom Ražnatovićem i tim poslovima, koje je Arkan za života sređivao svojim gardistima, neki Beograđani danas vide razlog ubistva Nenada Pumpalovića. Osnivač i predsednik Ultimajt fajt saveza Jugoslavije, Miodrag Stojanović Gidra, na slici desno, rođen 1950. godine, ubijen je 17. februara 2001. godine oko 13.30 časova u Beogradu. Sačekuša je bila organizovana ispred teniskog kluba "Partizan", u Humskoj ulici. Nepoznati napadač koji je došao iz pravca restorana "Zlatiborac". Gidra je, smrtno pogođen u glavu i vrat, na licu mesta preminuo. Svojevremeno bio je i vlasnik restorana "Simonida", u "Zvezdara teatru". Bio je miljenik Svetlane Ražnatović i Arkanov prijatelj. Krajem 1999. godine organizovao je prvu ultimat fajt borbu u Jugoslaviji koja je izazvala veliku pažnju javnosti. Na jednoj od tih priredbi Gidrin gost je bila i gospođa Svetlana Ražnatović. Srpska javnost je gotovo zaboravila na jednog od najpoverljivijih Arkanovih prijatelja, Milana Đorđevića, sve dok ga tužna vest u nedelju 11. marta 2001. godine, uveče nije vratila u javnost. Te noći, oko 21 sat, Milana Đorđevića, star 51 godinu, zvani Mile Bombona, izrešetan je na desetak metara od svoje kuće u Ulici Nikole Sovilja u Beogradu. Milan Đorđević je bio najpoverljiviji čovek Željka Ražnatovića, koji je jednom prilikom o njemu rekao Ceci: - Ako se meni nešto desi, tu ti je Bombona. On će ti u svemu pomoći! Na lice mesta došla je odmah Svetlana Ražnatović, kuma Mileta Bombone, ušla u njegovu kuću i sa sobom, sat vremena kasnije, odvela ostalo četvoro Đorđevićeve dece da ih skloni na sigurno. Milan Đorđević je od malih nogu bio Arkanov drug i komšija. Poznanstvo sa Željkom Ražnatovićem datiralo je još od osnovne škole "Starina Novak" na Paliluli. Bombona je bio vrstan fudbaler. Bio je simpatirzer Srpske dobrovoljačke garde, koju je finansijski pomagao i FK "Obilić", jer je cenio Arkana i njegovu porodicu. Krstio je Cecinu i Željkovu decu, Veljka i Anastasiju, a prijatelji tvrde da je i Arkan krstio njegovog sina, kome je i dao ime po kumu - Željko. Đorđević je bio kum i s Draganom Joksovićem Joksom, koji je ubijen 4. februara 1998. godine u Stokholmu. METAK ZA TROJKETA Arkanov prijatelj Luka Mirković, star 38 godina iz Beograda, usmrćen je hicima iiz automatskog oružja, u utorak 24. aprila 20001. godine oko 23.45 časova, u svojoj kući u Ulici kružni put 78 u naselju Medaković III. Mirkovićev kum bio je Milenko Mandić Manda, koji je ubijen zajedno sa Željkom Ražnatovićem i Draganom Garićem u hotelu "Interkontinental" 15. januara 2000. godine. Luka je bio i u bliskim odnosima, kako tvrde neki ljudi sa Zvezdare, i sa Milanom Đorđevićem, zvanim Bonbona, kumom pokojnog Arkana kao i sa Branislavom Trojanovićem.   KO GLUMI ARKANA Sve svetske agencije su prošle nedelje objavile vest da njujorška producentska kuća "Mozgofilms" počinje snimanje filma "Prljavi rat", koji govori o ratu na prostorima bivše SFRJ. Jedan od likova koji će biti prikazan u tom filmu biće i lik Željka Ražnatovića, bivšeg komandanta Srpske dobrovoljačke garde. Američki producenti su odlučili da Arkana glumi nekadašnji popularni britanski fudbaler Vini Džons. Ovaj bivši kapiten Vimbldona već se proslavio kao glumac u brojnim filmovima, kao što su "Šifra sabljarka", "Sneč", "Dve čađave dvocevke", "Nestali za 60 sekundi". Interesantno je da istovremeno u Beogradu postoje planovi za snimanje filma o Željku Ražnatoviću. Prvi interesovanje za takav filmski projekat pokazao je Ljubiša Samardžić pre tri godine kada je zatražio da mu se napravi scenario za film pod naslovom "Komandant Arkan". Potom se za sličan projekat interesovao i Arkanov prijatelj iz Londona, advokat Đovani di Stefano. Po njegovom mišljenju glavnu ulogu i lik Željka Ražnatovića sjajno bi mogao da igra beogradsko-pariski glumac Miki Manojlović. Producent, reditelj i glumac Lazar Ristovski je u međuvremenu sakupio i izučava građu o Željku Ražanatoviću i Svetlani Ražnatović, jer razmišlja o tome da snimi film o Ceci i Arkanu. U tom filmskom projektu, ako do njegove realizacije dođe, Lazar Ristovski bi glumio Arkana, a Svetlana Ražnatović sebe. Trojke je bio star 38 godina, Beograđanin, vlasnik fudbalskog kluba "Zvezdara", ubijen je u subotu 21. jula 2001. godine oko šest sati ujutro u pucnjavi ispred svoje kuće u Ulici Veljka Dugoševića 17, u Beogradu. Branislav Trajanović je pogođen sa više hitaca u glavu i telo, tako da nije imao ni najmanje šanse da preživi i izdahnuo je na licu mesta. Kao ortak Luke Mitrovića bio je blizak i sa Željkom Ražnatovićem za njegova života. Temis Kalapatrakos, šef grčkog sindikata za likvidacije, kralj kokaina star 37 godina i pričalo se poznanik Željka Ražnatovića Arkana, likvidiran je 25. jula 2000. godine, posle spektakularne jurnjave centrom Atine, u predgrađu Maraton, sa 60 metaka. Na Temisa su, kada je izlazio iz svog džipa "Pajero" i ulazio u tajno sklonište u ekskluzivnom atinskom naselju Maraton, iz "kalašnjikova" pripucala dva napadača. Bivši radnik državne bezbednosti Momir Gavrilović, star 42 godine, ubijen je 3. avgusta 2001. godine iz vatrenog oružja u petak uveče oko 22 sata na uglu ulica Džona Kenedija i Gramšijeve u Novom Beogradu. Prema rečima očevidaca, u Gavrilovića je mučki pucao iz neposredne blizine za sada nepoznati muškarac srednjih godina, sa kačketom na glavi. Davne 1992. godine, kao pripadnik Jedinice za specijalne operacije, upućen je u ime MUP Srbije u Erdut da pomogne Željku Ražnatoviću Arkanu. Ratovao je u Slavoniji kao pripadnik JSO RDB Srbije. Bio je tada komandant 11. korpusa vojske Republike Srpske Krajine. Poznanstvo sa Arkanom u Erdutu preraslo je u prijateljstvo. Željko i Svetlana Ražnatović bili su na svadbi Momira i Aleksandre Gavrilović u hotelu Hajat 1996. godine. Posle Arkanovog ubistva Gavra je posećivao udovicu Svetlanu Ražnatović. SMRT MIJE PIJUKA U toj krvavoj seriji likvidacija Arkanovih ljudi našlo se i ime Slavka Mijovića, biznismena iz Beograda, kako neki tvrde, bivšeg zamenika komandanta Srpske dobrovoljačke garde. Mija Pijuk, kako su ga zvali, vlasnik više butika "Pol end Šark" u Beogradu ubijen je u petak 19. oktobra 2004. oko ponoći ispred kafića "Balantajn" u ulici Beogradskog bataljona na Banovom Brdu. Te večeri napustio je kafić i ušao u svoj "micubiši pajero", kada je nepoznati napadač iskočio iz zasede i na njega ispalio 26 hitaca iz "kalašnjikova". Jedan metak pogodio je u glavu Mijovića, koji je preminuo na licu mesta. Slavko Mijović je rođen 1952. godine u Murinu, Crna Gora, gde je rastao uz brata Ratka i četiri sestre, ali je poslednjih godina sa roditeljima, ocem Dragoljubom i majkom Milkom, i svojom porodicom živeo u Beogradu. Kada je Arkan 1992. godine formirao jezgro Srpske doborvoljačke garde pozvao je Slavka Mijovića da mu se pridruži. Tu u gardi Mijović se tada upoznao i sa generalom Badžom, Frenkijem, a potom i sa Miloradom Ulemekom Legijom. Kada je sredinom devedesetih Arkan otvorio poslastičarnicu "Ari" u Ulici Ljutice Bogdana, Slavko Mijović je u istoj ulici otvorio klub "Paladijum", koji je ubrzo postao kockarnica. Kasnije je Mijović taj klub iznajmio Legiji. Mija Pijuk ili Mija Nos bio je i veliki ortak sa Arkanovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom. Kao i sa svim ostalim Arkanovim ljudima. Za sada, ta veza sa Arkanom bi mogla da bude glavni motiv likvidacije Slavka Mijovića, jer je poslednjih meseci na Balkanu počela hajka na bivše gardiste i njihove komandante, tako da su se mnogi povukli u ilegalu. U vreme kada je Vrhovni sud poništio prvu sudsku presudu likvidatorima Arkana i njegovih prijatelja, tokom 2006. ubijen je i krunski svedok tog zločina Vojislav Jekić, star 58. Jekić je bio penzionisani načelnik lozničke policije, koji je ranije svedočio na suđenju za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i koji je najviše govorio o tome kako su srpska tajna policija, koju je vodio Rade Marković i Andrija Drašković kovali zaveru protiv Željka Ražnatovića. Na ponovnom suđenju Jekić je trebalo da otkrije pozadinu ubistva ne samo Arkana već i njegovih prijatelja. Međutim, krunski svedok Vojislav Jekić ubijen je 27. aprila 2006. ispred kafića "Kontakt" u ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu. Zato se pretpostavlja da je i Jekićeva smrt bila poruka i za ostale prijatelje i saborce pokojnog Željka Ražnatovića da ćute.

Slučaj razuzdanog poslanika
"Slučaj Rupar" je glavna tema svih listova i elektronskih medija koji, svaki iz svog ugla, raspredaju i komentarišu koje se to tajne kriju iza zidova njegovih stanova u Ljubljani, Kranju i Tržiču gde ima ženu i dvoje dece. Slovenački politički i ostali kuloari dobili su novu temu: zabavljaju ih nove dogodovštine poslanika i gradonačelnika Tržiča, Pavla Rupara (na slici dole). "Slučaj Rupar" je glavna tema svih listova i elektronskih medija koji, svaki iz svog ugla, raspredaju i komentarišu koje se to tajne kriju iza zidova njegovih stanova u Ljubljani, Kranju i Tražiču gde ima ženu i dvoje dece. U ponedeljak uveče je poslanik u svom ljubljanskom stanu pretukao navodnu ljubavnicu Kseniju Slak koja je uz to saradnik tabloida "Dnevnik", razbio aparat fotoreporteru tog lista i, jureći ga, povredio mu - prst. Intervenisala je policija. Rupar, poslanik vladajuće partije premijera Janeza Janše, već je poznat javnosti po svojoj "seksističkoj" izjavi u parlamentu, kada je iznerviran diskusijom kolegnica iz opozicije, zatražio da se neposrednim uvidom proveri kojeg su to one pola. Najnoviju priču o Ruparu, žuta štampa zaslađuje podatkom da i u njegovom drugom stanu, boravi, takođe, njegova navodna kranjska ljubavnica. Rupar pak tvrdi da mu je ljubljansku "podstanarku" podmetnuo tabloid "Direkt", kako bi ona otkrivala zanimljive detalje iz života političara što "Direkt" demantuje. Priča je zainteresovala Komisiju za sprečavanje korupcije. Rupar, a na to je kao poslanik bio obavezan, nije u popisu svoje imovine naveo posedovanje dva stana, pored onog porodičnog u Tržiču. Na njegove tvrdnje da to nije želeo da uradi dok stanove ne uknjiži, predsednik komisije, Drago Kos, je odgoviro da komisija nije bila obaveštena o Ruparovim stanovima i da upis u zemljišnu knjige nije razlog da se stanovi ne prijavlju, jer je poslanik postao vlasnik onog trenutka kada je potpisao kupoprodajni ugovor. Kos je ozvaničio da će poslanika pozvati na saslušanje pred komisijom koja će istražiti i tajnu poslanikovog četvrtog stana na moru. Od Rupara se sad, izgleda, ograđuje i njegova Slovenska demokratska stranka (SDS). "Sa najnovijim slučajem nemamo ništa," rekla je novinarima u ime partije poslanica Eva Irgl i dodala da u stranci još nisu uspeli da razgovaraju sa Ruparom, tako da slučaj ne komentarišu. Bez komentara je ostala i činjenica da je Rupar kandidat partije i na predstojećim lokalnim izborima za gradonačelnika Tržiča u narednom mandatu.
Aleksandar Mlač Ljubljana

Nevolje u američkoj vojsci
"Mi smo u ranoj fazi neke vrste krize, koja će, ukoliko se ne reši, rezultirati lomom u oružanim snagama," izjavio je stručnjak sa Univerziteta u Bostonu... Pet godina od američke invazije na Avganistan i tri godine od okupacije Iraka, u Vašingtonu se sve češće postavljaju pitanja da li američka vojska ima dovoljan kapacitet za održavanje trenutnog nivoa borbene gotovosti i da li je u stanju da odgovori na eventualne nove izazove. Brojni visoki američki oficiri, među kojima je i general Piter Skumejker, upozoravaju na pad borbene gotovosti pojedinih jedinica, ali i nedostatak opreme poput tenkova "Abram" i borbenih vozila, popularnih "Bredlija". Inavazija na Avganistan počela je 7. oktobra 2001, dok su borbe oko Iraka počele marta 2003. godine. Od tada, neke jedinice su po dva ili tri puta bivale angažovane u borbama u pustinji, dok je broj poginulih američkih vojnika sve veći. Samo u Iraku poginulo je 2.730 američkih vojnika, a oko 280 izgubilo je život u Avganistanu. Broj poginulih vojnika se gotovo svakog dana uvećeva. "Mi smo u ranoj fazi neke vrste krize, koja će, ukoliko se ne reši, rezultirati lomom u oružanim snagama," izjavio je stručnjak sa Univerziteta u Bostonu, penzionisani pukovnik Endrju Bacević. On misli da "treba biti neverovatno naivan pa poverovati da se još dugo može nastaviti takav stepen pritiska na vojsku". Analitičar za pitanja odbrane sa Leksington instituta, Loren Tompson, kaže da je ratna mornarica jedini segment koji fukcioniše i koji je u dobrom stanju u oružanim snagama SAD koje imaju 1.420.000 aktivnih vojnika i 830.000 rezervista. "Kopnene snage, pešadija i marinci, veoma su iscrpljene i u jadnom stanju. Akcije ratnog vazduhoplostva su postale skoro arhaične, tokiko su stari avioni," kaže Tompson. U Pentagonu pokušavaju da pronađu opravdanje za lošu situaciju u oružanim snagama. "Mi smo u ratu," ukazuje portparol Pentagona Brajan Vitmen , i dodaje da oružane snage postižu izvanredne rezulate. Trenutno se u Iraku nalazi 141.000, a u Avganistanu 21.000 američkih vojnika, ali to nije dovoljno za obavljanje operacija u tim zemljama. Pentagon je, zbog toga, morao da odloži odlazak dve borbene brigade od 4.000 vojnika iz Iraka i čak ubrza dolazak treće takve jedinice u Irak. Američke vojne vlasti bile su prinuđene da prekomanduju neke pripadnike mornarice i vazdušnih snaga u kopnene trupe da bi obavljale poslove kao što su vožnja kamiona ili čuvanje zarobljenika. Jedan od glavnih problema ipak je pitanje da li su američke snage sposobne da odgovore na eventualne izazove na drugim kriznim područjima kao što su Iran ili Severna Koreja. Neki analitičari smatraju da će možda biti neophodna mobilizacija pripadnika Nacionalne garde i rezervista, što je krajnje nepopularan potez koji bi vodio potresima u samoj zemlji. Pentagon je već počeo da preduzima neke korake u tom pravcu. Oko 40 odsto snaga koje su poslate u Irak za poslednjih godinu dana su upravo pripadnici Nacionalne garde ili rezervisti. Analitičar Majkl O'Hanlon smatra da se takav pritisak odražava i na pojave u društvu kao što su sve veći broj razvoda brakova ili povećan broj samoubistava. "Mislim da je moral sada veoma poljuljan i postoji opasnost da uskoro situacija bude još gora." Za sada, vojska uspeva da da ubedi sadašnje pripadnike da se ponovo prijave za službu. Regrutovanje novih vojnika je mnogo veći problem.

Zvaničnici Kosova troše milione na luksuzan život
Analitičari upozoravaju da službenici troše "daleko više" nego što jedna vlada sa tako malo novca može sebi da priušti i da "relativno luksuzan životni stil" odnosi "značajne količine novca ... Zvaničnici Vlade Kosova troše milione evra na telefonske razgovore, gorivo, večere i druge "nevažne stvari", pokazao je poverljivi izveštaj kosovskog Ministarstva privrede i finansija, čije je podatke objavila Balkanska istraživačka mreža (BIRN). Prema tekstu "Izveštaj otkriva luksuzne navike zvaničnika sa Kosova", objavljenom u najnovijem broju internet publikacije "Balkan insajt", "osiromašeno Kosovo" ima godišnji budžet manji od 700 miliona evra, od kojih je za samo šest meseci 2006. isključivo na gorivo potrošeno 8,3 miliona evra. U izveštaju u koji je "Balkan insajt" imao uvid, u istom periodu na razgovore mobilnim telefonima potrošeno je još 2,5 miliona evra, a za hranu i piće više od 4,5 miliona. Održavanje automobila koštalo je budžet Kosova čak dva miliona evra, mada su službeni automobili većinom gotovo novi, kupljeni 2003. i 2004. godine. Milioni evra utrošeni su i na putovanja zvaničnika vlade u inostranstvo i na njihove dnevnice. Analitičari na koje se poziva BIRN upozoravaju da službenici troše "daleko više" nego što jedna vlada sa tako malo novca može sebi da priušti i da "relativno luksuzan životni stil" odnosi "značajne količine novca koji bi se mogao upotrebiti za druge prioritete, kao što je privredni razvoj". Predstavnik MMF-a na Kosovu Mark Obon kritikovao je kosovske zvaničnike zbog visokih računa i upozorio da je vlada u opasnosti da stvara sve veće i veće deficite. "Moram upozoriti da sledeće godine predstoje velika budžetska opterečenja", prognozirao je Obon i podsetio da do sada kapitalne investicije nisu bile vladin prioritet. Strane zemlje, kako je upozorio, neće još dugo pomagati Kosovo ako vide da lokalni zvaničnici rasipaju novac. "Međunarodna zajednica se složila da finansira budžetski deficit za 2007. godinu, ali šta će se događati u budućnosti zavisiće od politike koju vlada sebi bude nametnula", rekao je on. Takva upozorenja i pritužbe izazvali su sukobe u najvišim ešalonima vlasti, piše BIRN i navodi da su zvaničnici deo krivice za visoke troškove prebacili na svoje prethodnike. Savetnik premijera Agima Čekua, Avni Arifi, izjavio je da se vlada bori sa "visokim troškovima nasleđenim od prethodne vlade", dok ministar finansija Haki Šatri poriče da su zvaničnici razbacivali novac na besmislice. "Budžet Kosova se troši po planu i pokriće sve predviđene troškove", izjavio je on.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"