Broj 1075, 20. oktobar 2006.
| Marlboro kauboj najuticajniji lik iz mašte |
| |
Američki mačo kauboj, simbol cigareta
Marlboro, na prvom je mestu liste "101 najuticajnijeg lika koji nikada nije
živeo".
"Iako su tek deo naše mašte, ti likovi su sposobni da uzvrate uz iznenađujuće
posledice", rekao je Džeremi Salter, jedan od trojice autora knjige o tim
likovima.
 Na drugom mestu izmišljenih likova koji utiču na živote ljudi, od izgleda i
ponašanja do jela i govora, našao se Veliki brat iz romana "1984" Džordža
Orvela. Slede Kralj Artur, kao oličenje idealnog vladara i Deda Mraz, na
četvrtom mestu.
"Deda Mraz nosi čitavu našu ekonomiju u poslednjem kvartalu godine, a biznis
bi bankrotirao bez njega", kazao je jedan od autora knjige Alan Lazar.
Na listi se, na 43. mestu, našla i lutka Barbi, "plastična devojka koja je
postala uzor za milione devojčica i postavila nemoguće standarde lepote i
stila".
"Došli smo na pomisao da uticajni likovi ne moraju stvarno i da postoje, da su
izmišljeni likovi jednako važni za naše živote, u nekim slučajevima i važniji
od stvarnih ljudi", kazao je Lazar. Na listi je i čudovište iz Loh Nesa, na
56. mestu.
"Kao najpopularnija turistička atrakcija u Škotskoj, Nesin uticaj na upliv
novca u tu zemlju je veliki", napisali su autori knjige. |
| |
| |
|
| |
| Hoće li Pjongjang prodavati atomske bombe |
| |
Objava Severne Koreje da je uspešno testirala
atomsku bombu otvorila je zastrašujuće pitanje - koliko će biti potrebno da se
osiromašeni režim u Pjongjangu odluči na prodaju tehnologije za izradu
nuklearanog oružja.
Rizik od nuklearnog širenja zaokupio je pažnju sveta, čim se, u ponedeljak,
proširila vest o izvedenoj podzemnoj probi.
 Američki predsednik Džordž Buš odmah je upozorio da je reč o "teškoj pretnji",
a njegova izjava ukazala je da prioritet Vašingtona više nije da spreči
Pjongjang da razvije nuklearno oružje, već da ga spreči da i drugima omogući
da naprave bombe.
"Buš je poslao poruku da će onaj ko pređe tu crvenu liniju morati da snosi
posledice", rekao je agenciji AP Aleksandar Mansurov, stručnjak za Severnu
Koreju u Azijsko-pacifičkom centru za bezbednosne studije u Honoluluu.
Preduzimanje koraka za sprečavanje transfera severnokorejskog nuklearnog
materijala, ili čak gotovih bombi, drugim zemljama ili terorističkim grupama,
u vrh bezbednosne agende stavili su, odmah posle SAD, i Japan i druge zemlje.
"Moramo da sprečimo izvoz i širenje nuklearne tehnologije kao najhitniji
prioritet", rekao je šef japanske diplomatije Tari Aso i založio se za
preduzimanje oštrih mera protiv Severne Koreje u Savetu bezbednosti UN.
Severnoj Koreji nisu strani poslovi sa oružjem. Prema podacima obaveštajnih
agencija, na primer, iranski projektil "shahab-3" bazira se na
severno-korejskoj raketi, iako Teheran to demantuje.
Strahuje se da bi dodatno stezanje omče oko privrede koja je već na samrti,
režim u Pjongjangu mogao dovesti u tako beznadežnu oskudicu da se upusti u
rizik prodaje nuklearnog materijala.
Kada je severnokorejska vlada obelodanila da je izvršila nuklearnu probu,
saopštila je i da će strogo zbraniti "svaki nuklearni transfer", Analitičari,
međutim, kažu da ima mnogo razloga da se pretpostavi da će se Kim Džong Il
latiti takvog posla.
S druge strane, stručnjaci podsećaju da je problem sa prodajom nuklearnog
materijala u snabdevanju i dodaju da Severna Koreja u najboljem slučaju ima
samo 60-ak kilograma izdvojenog plutonijuma.
"Kim Džong Il se verovatno neće odreći nečega čega ima u veoma ograničenim
količinama. Koliko bi za to dobio na crnom tržištu? Mnogo manje nego da u
razgovorima o razoružanju to stavi na pregovarački sto", kaže Mansurov.
Sem toga, procenjuju stručnjaci, veliki su izgledi i da Severna Koreja bude
uhvaćen u toj trgovini, jer su, posle terorističkih napada 11. septembra,
Amerikanci i njihovi saveznici znatno ojačali zajedničke napore da spreče
širenje nuklearnog naoružanja.
I konačno, teroristi, kao potencijalni kupci, više su zainteresovani za već
gotovo oružje nego za materijale. Ali, prebacivanje gotovog oružja, posebno
ako je glomazno kao što se pretpostavlja za severnokorejsko, mnogo je opasnije
nego prebacivanje manjih paketa nuklearnog materijala.
U takvoj situaciji Severna Koreja bi mogla da shvati da je rizik prevelik.
Ali, ako sankcije o kojima se sada razmišlja vremenom unište severnokorejsku
privredu, oklevanje Pjongjanga da se upusti u trgovinu nuklearnim oružjem
moglo bi da prestane.
Mnogo zavisi i od Kine koja se pridružila oštrim osudama Pjongjanga zbog
nuklearne probe, ali je malo verovatno da će održati ili sprovoditi stroge
kaznene mere protiv siromašnog saveznika i suseda.
Bez pomoći Kine, Severna Koreja bi se mogla osetiti sateranom uz zid i
spremnom da, opstanka radi, proda nuklearni materijal nekoj zemlji kao što je
Venecuela, upozoravaju analitičari.
Ali, ako bi se to otkrilo, što nije tako teško s ozbirom na mali broj zemalja
koje raspolažu sličnom tehnologijom, Severna Koreja mogla bi da očekuje mnogo
oštriju reakciju Vašingotna. Ima i onih koji veruju da bi se u tom slučaju
Vašington mogao odlučiti na vojnu akciju, bez odobrenja UN. |
| |
| |
|
| |
| Džurinda bi mogao da nasledi Solanu |
| |
Donedavni slovački premijer Mikulaš Džurinda
(na slici dole)
je favorit Nemačke da zameni sadašnjeg predstavnika Evropske unije za spoljnu
politiku i bezbednost, javlja slovačka novinska agencija TASR.
 Vest da bi Havijera Solanu koji se uskoro povlači zbog bolesti, mogao da
zameni Džurinda, prvi je objavio austrijski dnevnik "Kurir", pozivajući se na
obaveštene izvore u Berlinu.
Nemačka predsedava EU u prvoj polovini 2007. godine, a kancelar Angela Markel
je najavila da želi da se za vreme nemačkog predsedavanja uspostavi funkcija
šefa evropske diplomatije, kakavu predviđa još neprihvaćena evropska ustavna
povelja.
Pravne analize govore da bi imenovanje ministra spoljnih poslova EU bilo
moguće i bez ratifikacije ustavne povelje koja nije prihvaćena referendumima u
Francuskoj i Holandiji.
U prilog Džurindi, kako navodi TASR, govori i to što ga veoma cene u SAD.
Mikulaš Džurinda bio je na čelu slovačke vlade osam godina, a ambiciozne, ali
bolne reforme koje je sproveo u Slovačkoj u poslednje tri godine koštale su ga
pobede na izborima 17. juna ove godine. |
| |
| |
|
| |
| 300 miliona Amerikanaca |
| |
Broj stanovnika Sjedinjenih Američkih Država u
utorak je dostigao 300.000.000, izjavio je Biro za popis SAD, piše američka
novinska agencija AP.
"Brojač" stanovništva SAD je na adresi na Internetu:
http://www.census.gov/population/www/popclockus.html
 Otkucavanje tristotog miliona uznemirilo je zabrinute za očuvanje okoline, jer
SAD više nego ikada troše hrane, energije, prirodnih izvora. Slobodnog
prostora je sve manje, a saobraćaj je u mnogim oblastima sve gori.
Potrošnja ne raste samo zbog rasta broja stanovnika, nego i zbog toga gde
ljudi žive, kako voze i koliko putuju do posla, smatra Majkl Replogl iz
njujorške grupe "Envajronmental difens" .
"Mogli bismo izdržati rast i stvoriti efikasniju privredu ne žrtvujući okolinu
kada bi stanovništvo raslo u uspešnim zajednicama, održavajući istorijsku
gustinu", kaže Replogl.
To, međutim, nije "američki način". Umesto toga, stanovništvo SAD zadovoljava
apetit za velikim kućama, velikim dvorištima, prostranim radnjama, drugim
rečima: nekontrolisano se širi.
"SAD su postale država predgrađa, a neplansko širenje je dominantan oblik
upotrebe zemljišta, otuda i potreba za sve više vozila i za prevaljivanje sve
većih rastojanja", kaže Viki Markham, direktor Centra za okolinu i
stanovništvo.
SAD imaju još veoma mnogo slobodnog prostora s obzirom na gustinu naseljenosti
- 84 čoveka stanovnika po kvadratnoj milji (2,5 kvadratna kilometra), dok u
Evropskoj uniji prosečno na kvadratnoj milji živi 300 ljudi, a u Japanu gotovo
900.
Malo više od polovine stanovništva SAD je u grupama naselja duž obala, a
veliki deo se iz velikih gradova seli ka predgrađima i izvan njih: okrug sa
najbržim rastom je Flagler na Floridi - severno od Dejtone Bič; grad koji
najbrže raste je El Grouv u Kaliforniji - predgrađe Sakramenta; gradsko
područje koje najbrže raste je Riversajd, takođe u Kaliforniji - 80 kilometara
istočno od Los Anđelesa.
Iako stanovnici Njujorka smatraju da je njihov grad "urbana džungla", pritisak
na okolinu je tamo manji nego što ga doživljavaju stanovnici predgrađa gde
kuće rastu i gde treba imati više od jednog automobila.
Biro za popis SAD je izračunao da će stanovništvo SAD dostići 300 miliona u
utorak, u 11.46 GMT . Ta projekcija se zasniva na stopi nataliteta,
mortaliteta, useljavanja i iseljavanja, iz čega svega proizlazi po jedan novi
Amerikanac svakih 11 sekundi.
Procena o 11-12 miliona ilegalnih doseljenika u SAD je uključena u zvaničnu
procenu broja stanovnika, ali mnogi demografi smatraju da je taj broj
potcenjen.
Prethodni veliki broj, 200 miliona, stanovništvo SAD je dostiglo 1967, iz čega
proizlazi da se za samo 39 godina uvećalo za polovinu (1915. godine SAD su
imale 100 miliona stanovnika).
Za to vreme se, međutim, broj domaćinstava gotovo udvostručio, broj motornih
vozila je više nego dvostruko porastao, a broj milja koje ona pređu se gotovo
utrostručio.
Prosečno domaćinstvo se sa 3,3 člana smanjilo na 2,6, a udeo domaćinstava sa
samo jednim članom u ukupnom broju je skočio sa manje od 16 odsto na oko 27
procenata.
"I dalje raste prirodna osnova potrebna za održavanje svakog stanovnika", kaže
Replogl, jer, između ostalog, "grejemo i hladimo više prostora i više zgrada
nego ikada ranije".
SAD su po stanovništvu treće u svetu, iza Kine i Indije. SAD su među
industrijalizovanim zemljama na prvom mestu po rastu stanovništva, koje se
godišnje povećava za po 2,8 miliona, odnosno za nešto manje od jedan odsto.
Indija raste brže, ali ona po kategorizaciji UN nije među razvijenim zemljama.
Oko 40 odsto rasta broja stanovnika SAD potiče od doseljavanja - i legalnog i
ilegalnog, ukazuje Biro za popis. Veći deo rasta potiče od prirodnog
priraštaja - odnosa nataliteta i mortaliteta.
"Ono što nam može doći glave nije stanovništvo, nego potrošnja", kaže Vilijem
Frej, demograf u vašingtonskom Institutu Brukings. "Potrošnja je luksuz koji
smo do sada mogli da održavamo, ali to nećemo moći u nedogled", dodao je. |
| |
| |
|
| |
|
 |
