Nasilnik koji je problem u dve zemlje
Ne dešava se tako često da odluka o kazni za prestupnika postane pitanje kojim se bave i najviši političari, ali baš zato, kada se desi, skrene pažnju i navede stručnjake na rasprave. Upravo to se dogodilo kada je Malkolmu Votsonu, 35, američkom državljaninu, koji sa suprugom Kanađankom i troje dece živi u St. Ketrins, Ontario, određena kazna za pedofiliju. Votson, koji je svakodnevno putovao na posao u Bafalo, gde je radio kao nastavnik u jednoj privatnoj školi za devojčice, uhvaćen je na delu u parkiranom automobilu, sa svojom petnaestogodišnjom učenicom. Otpušten je sa posla u aprilu, posle jednomesečne suspenzije, zato što se nije pridržavao upozorenja da ne sme da prilazi devojčici. Njeni roditelji su pristali na takvu kaznu zato što su želeli da izbegnu njeno svedočenje na sudu. A onda je sudija Tomas Kolbert iz Čiktovage pristao da Votson umesto godinu dana zatvora u SAD-u, bude tri godine u Kanadi na uslovnoj slobodi. Uz to, Votson će u američkom federalnom registru biti označen kao seksualni nasilnik prvog stepena, uzeće mu se uzorak DNK i neće smeti da dolazi u SAD, sem na provere za uslovnu slobodu. Komentari pravnih eksperata sa obe strane granice su se odmah čuli. Robert Kolken, advokat za imigrante, smatra da je presuda 'prilično kreativna'. On kaže da postoji i pitanje da li je odluka pravno valjana ili nije, i napominje da nikada nije čuo da je neko zabranio američkom državljaninu boravak u SAD-u. Sudeći po izjavi portparola kanadskog Ministarstva za državljanstvo i imigraciju, Edisona Stjuarta, nekome ko je počinio teško krivično delo može biti zabranjen ulazak u Kanadu. On kaže da se o tome raspravlja od slučaja do slučaja, zato što je važno utvrditi prirodu kazne i njenog ekvivalenta po kanadskom zakonu, pre nego što Agencija za pograničnu službu donese konačnu odluku. Iz Ministarstva se takođe čulo da državljani drugih zemalja koji ovde žive mogu biti proterani ukoliko predstavljaju opasnost po zajednicu. Po kanadskom zakonu, donja granica za pristanak na seksualne odnose je 14 godina, osim ako se ne radi o relaciji koja je zasnovana na poverenju ili izdržavanju. Relacija nastavnik - učenik spada, dakle, u krivična dela. Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti je zatražio da Otava interveniše protiv odluke američkog suda i spreči da Kanada postane stecište prestupnika sa druge strane granice. Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej je od američke strane zatražio detaljan izveštaj u vezi sa odlukom američkog sudije. Policija ispituje, na osnovu dosijea, razloga i termina za uslovnu slobodu, da li Votson predstavlja potencijalnu opasnost po zajednicu. Ukoliko se pokaže da je je to potrebno, Votsonu bi mogla biti ograničena prava. Predstavnik policije za region Nijagara, Pol Bivan veruje da će ova istraga biti od značaja i za federalnu vladu. Najnovija vest je da je policija u St. Ketrins uhapsila Votsona, na njegovom povratku sa suđenja u Bafalu.

Miler bi imigrantima dao pravo glasa
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler smatra da bi imigranti trebalo da glasaju na opštinskim izborima, čak iako nisu dobili državljanstvo. Miler obrazlaže to činjenicom da je odobreno glasanje ljudima koji ne žive u Torontu, a ovde poseduju nekretnine. Ukoliko oni imaju interes za gradske poslove, još više su svakako zainteresovani svi koji u gradu žive i ovde ostvaruju svoja prava. U Torontu ima oko 200 hiljada imigranata sa dozvolom boravka. Miler napominje da ovo nisu kao nacionalni izbori, gde se određuje da li će zemlja raditi ovo ili ono, već se odlučuje o pitanjima koja direktno dotiču živote ljudi. On veruje da bi mnoga naselja mogla i drugačije da funkcionišu i izgledaju, kada bi se čuo glas imigranata koji žive u njima. No, iako je ministar za opštinska pitanja Džon Geretsen rekao da je voljan da razmotri činjenice za i protiv Milerovog stava, premijer Dalton Mekgvinti ga je odbacio u potpunosti. On kaže da je svestan da su novi imigranti željni da što pre ostvare svoje pravo glasa, ali to je nešto što dolazi sa državljanstvom. Profesor Majer Sjemjaticki sa Univerziteta Rajerson navodi da više od dvadesetak evropskih gradova dozvoljava imigrantima da glasaju.

Premijer Harper poklanja pak sa autogramom
Bivši premijer Žan Kretjen poklanjao je stranim državnicima i drugim zvaničnim gostima lopticu za golf sa svojim potpisom, a aktuelni premijer Stiven Harper poklanja hokejaški pak. Harper je poznat kao veliki ljubitelj hokeja. On piše knjigu o ovom sportu, a ljubav prema sportu pokazuje i davanjem specijalnog paka stranim gostima. Jedan takav pak, na kome je sa jedne strane logo kanadske vlade, a sa druge njegov autogram, dobili su i švedski kralj Karl Gustav XVI i kraljica Silvija, koji su upravo sada u zvaničnoj poseti Kanadi. Kako napominje Harperov portparol Dimitri Sudas, pakove je platila Konzervativna stranka.

Da li su prodavci srećaka srećniji od drugih?
Ontarijska vlada je naložila preispitivanje mera bezbednosti u Ontarijskoj korporaciji za lutriju i igre na sreću (OKLI), zato što je ustanovljeno da je jako veliki broj prodavaca u poslednjih sedam godina osvojio vredne nagrade, od vrednosti 50 hiljada dolara pa naviše. U dokumentarnoj reportaži na CBC-u navedeno je da pojedini prodavci bez skrupula kradu lutrijske tikete od svojih mušterija. Ministar Dejvid Kaplan, u čijoj nadležnost je ova korporacija, izjavio je da će, ukoliko to bude potrebno, kontrola svakako biti pooštrena. Predstavnici opozicionih stranaka su zamerili Kaplanu da se ne angažuje dovoljno da reši ovaj očigledan problem. NDP je zatražila istragu koju bi sprovela nezavisna, treća strana, dok konzervativci smatraju da samo policija može da raščisti situaciju. Piter Kormo, poslanik NDP-a, veruje da je čudno da u provinciji ima dvestotinak veoma 'srećnih' prodavaca, i smatra da, ukoliko se sve ne ispita i proveri, građani lako mogu izgubiti poverenje u lutrijski sistem, što će svakako biti problem za vladu. Ontarijski ombudsman Andre Marin je, izražavajući svoju zabrinutost zbog, kako je rekao, neproporcionalnog broja velikih dobitaka, otvorio je svoju istragu u vezi sa dešavanjima u Lutriji. On će ispitati i kakav stav imaju građani provincije prema Korporaciji. Predstavnici Ontarijske lutrije, pak, tvrde da nema nikakvih neregularnosti i insistiraju da je sigurnosni sistem sasvim pouzdan. Tereza Ronkon, portparol Lutrije, kaže da u provinciji ima više od 140 hiljada prodavaca lutrije i dovodi u sumnju podatke koji su navedeni u reportaži, te samim tim i verovatnoću koja je proračunata. Po proračunu profesora Džefrija Rozentala, sa Univerziteta u Torontu, mogućnost da 214 prodavaca dobije značajne nagrade tokom ovih sedam godina iznosi jedan u trilion trilion triliona, odnosno broj sa 48 nula. No, i računica Freda Hopa, profesora matematike i statistike sa Univerziteta Mekmasters, pokazuje da nikako ne bi bilo verovatno da više od dvadeset prodavaca dobije neku od većih nagrada, u zavisnosti od toga koliko njih učestvuje u igrama na sreću.

Blaga ciklična pojava kratkog daha
Guverner Nacionalne banke Dejvid Dodž je u sredu, tokom održavanja konferencije ontarijskih privrednih lidera na Nijagarinim vodopadima, rekao da će privredni rast ove godine biti usporen. Ono što nikako ne treba zanemariti, po njegovim rečima, je da se radi o cikličnoj pojavi, koja će biti blaga i kratkog daha. Nacionalna banka je smanjila ranije prognozirani privredni rast države na 2,8 odsto za ovu godinu, 2,5 za sledeću i ponovo 2,8 za 2008. Pokazatelji govore da će Ontario biti teže pogođen ovim promenama nego ostali delovi zemlje, prvenstveno zbog veće povezanosti sa trenutno nestabilnim automobilskim i građevinskim sektorom u SAD-u. Provincija će, ipak, beležiti privredni rast zato što je 70 odsto privredne aktivnosti provincije zasnovano na sektoru usluga, koji je i dalje solidan, naglašava Dodž. Privredni rast u Ontariju i Kvebeku je smanjen zbog slabije proizvodnje, što je delimično posledica povećanja troškova za energente i jačanja nacionalne valute. Sa druge strane, privrede Alberte i Britanske Kolumbije, provincija bogatih naftom i prirodnim gasom, beleže porast veći od nacionalnog proseka, imaju manjak zaposlenih i ostvaruju veliku potrošnju na malo. Dodž je naglasio da će posledice smanjenog izvoza biti ublažene solidnom potrošnjom na malo. Guverner Dodž je, za ubuduće, sugerisao da veća pažnja bude posvećena obrazovanju i usavršavanju, kao i partnerstvu između privatnog i javnog sektora koje bi bilo angažovano na promovisanju modernizacije kako javne, tako i privatne infrastrukture, od autoputeva do komunikacione mreže.

Megamarketi izlaze iz mode
Poznati stručnjak Šeli Balanko, koja je rođena u Kanadi, a sada radi za Hartman Grupu, ruši brojna uvrežena mišljenja o našim navikama pri kupovini. Budući da je etnolog po struci, ona dovodi u vezu naš izmenjeni način života sa načinom ponašanja, ali svoje stavove bazira i razlici između onoga što ljudi kažu i onoga što rade. Balanko naglašava da kupci i dalje govore da najradije odlaze na prodajna mesta na kojima možete kupiti sve 'od igle do lokomotive', ali najčešće ne rade tako jer to ne odražava njihove potrebe. Ona objašnjava da današnji kupci ne obavljaju čitavu kupovinu na jednom mestu i to za narednu nedelju, kao što su to činili njihovi roditelji, već da, insistirajući na svežini sve većeg broja artikala, svakodnevno ponešto nabavljaju u obližnjim prodavnicama. To je zato što polugotova hrana više nije toliko interesantna kao što je bila godinama unazad kada smo je koristili zato što je pristupačna, prepoznatljiva i pouzdana. Očigledno je da se ljudi sve više okreću zdravoj, svežoj hrani interesantnog i egzotičnog ukusa, pa će radije sebi pripremiti nešto brzo i jedinstveno. Alternativa tako pripremljenoj hrani je obrok koji u nekom od restorana kupimo i ponesemo kući. U megarmarketima i dalje kupujemo kućne potrepštine, tamo nabavljamo sve što nam je potrebno za žurku, ili idemo u dnevnu ili nedeljnu nabavku kada imamo malo vremena. Što se ostalog tiče, Balanko tvrdi da bez obzira na sve obaveze koje savremeni čovek ima, on je voljan da utroši vreme nabavljajući ono što želi. Balanko smatra da trgovinske kuće moraju da prate potrebe kupaca i njima prilagođavaju asortiman u svojim objektima. Ona tvrdi da kupci sada manje vode računa o marki nekog proizvoda, zato što traže nova i sveža iskustva, te da budućnost pripada onima koji su u stanju da ispune te zahteve.

Donacija spasila Anđele čuvare
Anonimna donacija, pristigla u poslednji čas, učiniće da Anđeli čuvari nastave da deluju u Kanadi. Oni su već pripremali konferenciju za štampu, na kojoj je trebalo da najave da prekidaju sa svojim aktivnostima na ovim prostorima. Direktor Anđela čuvara za Kanadu, Lu Hofer je istakao da će im dobijeni novac omogućiti da rade bolje i da u naredna tri meseca angažovati dve hiljade novih lica koja će početi da patroliraju na dve stotine novih lokacija. Iznos donacije, kao ni ime donatora nije saopšteno. Predstavnici Anđela čuvara kažu da im se javljaju brojni građani provincije voljni da im se pridruže, ali ako im se omogući da patroliraju u svom naselju. Ovo je treći pokušaj da Anđeli čuvari rade svoj posao u Torontu. Prethodna dva, u 1982. i 1992. propala su i čelnici organizacije kažu da nisu ni pretpostavljali da akcija u Torontu može tako teško da sprovede. Gradonačelnik Dejvid Miler ne podržava njihovo delovanje, pa možda i tu leži deo objašnjenja. Oni inače, patroliraju u čak osamdeset gradova širom sveta.

Ministarstvo skinulo zabranu sa silikona
Ministarstvo zdravlja dalo je saglasnost da se ukinu zabrana distribucije i upotrebe silikonskih implanta za dojke. Oni su prošle nedelje saopštili da će plastični hirurzi moći koriste implante od silikonskog gela kod pacijentkinja koje žele uvećanje ili, kao kod obolelih od raka, rekonstrukciju odstranjenih dojki. Ova odluka je doneta posle sagledavanja izveštaja stručnjaka i mišljenja zainteresovanih po ovom pitanju. Sporne proizvode su proizvođači povukli sa kanadskog tržišta 1992. godine, kada je na hiljade žena podnelo zahtev za kompenzaciju. One su navodile su curenja iz implanata ili njihovo pucanje, izazvali neke autoimune bolesti i slabost srca, te se podigla velika povika zbog potencijalne opasnosti implanata po zdravlje. Uprkos zabrani, ipak, mnoge žene su ugradile silikonske implante, između ostalog i u okviru specijalnog programa kojim se pojedinim pacijentima odobrava upotreba zvanično nepriznatih lekova ili pomagala. Ministarstvo kaže da su u okviru tog programa ugrađeni silikonski implanti kod oko deset hiljada pacijentkinja. Takođe, poslednjih godina i proizvođači i pacijentkinje koje bi želele njihovu ugradnju zalagali su se kod Ministarstva zdravlja da ponovo odobri njihovu upotrebu.

Sto hiljada dolara kazne za borbene mlaznjake
Majklu Smitu, 47, pilotu iz Kalgarija, određena je novčana kazna od 100 hiljada dolara zbog nelegalnog uvoza dva borbena mlazna aviona u zemlju. Smit je jednim avionom Vodohodi, češke proizvodnje, doleteo iz SAD-a u Kanadu, maja 2004. godine, dok je drugi uvezao jula iste godine. Oba aviona su registrovana kod Ministarstva za saobraćaj za firmu Smit i kompanija. RCMP i carinska služba su tokom kontrole ustanovili da Smit nije platio porez kada je avione uvezao u zemlju. Avioni su mu zaplenjeni juna prošle godine, a ove nedelje je proglašen krivim za nezakonit uvoz. Sem sto hiljada kazne, Smit je morao da plati i 269 hiljada dolara da dobije nazad svoje avione. Porez GST na oba aviona bio bi oko 77 hiljada dolara, akže Ken Šatel, šef službe, i napominje da nije neuobičajeno da građani poseduju i mlazne avione. On kaže da postoje kolekcionari aviona, koji poput kolekcionara starih automobila, kupe borbeni avion, srede ga i voze se njime naokolo.

“DUGMIĆI” SLETELI U TORONTO
Članovi legendarne sarajevske rok grupe “Bijelo dugme”, bez Gorana Bregovića stigli su u Toronto, gde započinju veliku turneju pod nazivom “Kad bi bio bijelo dugme”. Trojica pevača iz tri različite faze "dugmića", Željko Bebek, Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović, sa Vladom Pravdićem za klavijaturama, Điđijem Jankelićem za bubnjevima i gitaristom Željkom Savićem prirediće u subotu 28. oktobra, kako kažu, koncert koji će Toronto pamtiti. Bilo je mnogo glasina da do ovog koncerta neće doći i raznih priča vezanih oko nedolaska Bregovića. Međutim svi su u dobroj formi, oduševljeni su dočekom koji im je priređen u Torontu i “naoštrili” su se da odličnom svirkom opravdaju imidž koji imaju. “Turneja je zakonski organizovana i pravno pokrivena. Ništa se ne radi iza Bregovićevih leđa. Mi smo ga pozvali da nam se pridruži na turneji, ali je odbio, jer je zauzet koncertima svog orkestra. Brega nam je poželeo mnogo sreće na turneji”, izjavio je Tifa. Kako saznajemo od organizotor, sve je spremno za veliki koncert koji će se održati “Hershnjy” centru u Misisagi (5500 Rose Cherry Place). Karte su skoro sve rasprodate ali su nam rekli da će izvestan broj moći da se kupi na blagajni, pred sam početak koncerta. U klubu Borsallino za VIP goste, prijatelje, novinare i specijalne goste ovih dana je organizovano druženje sa članovima benda .
Ivana Đorđević

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"