Broj prisluškivanih nije državna tajna
Upravni sud Crne Gore poništio je rešenje Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), kojim je informacija o broju praćenih i prisluškivanih u toku prošle godine proglašena državnom tajnom. Sud je naložio Agenciji da otkloni počinjene nepravilnosti i donese novo zakonsko rešenje. Tužbu protiv ANB-a podnela je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), uz obrazloženje da se objavljivanjem broja osoba koje su praćene i prisluškivane ne mogu dovesti u opasnost poslovi Agencije, niti ugroziti bezbednost pojedinih lica i države. Izvršna direktorka MANS-a Vanja Ćalović obrazložila je da nisu tražena imena lica, razlozi zbog kojih ih je Agencija prisluškivala, niti podaci o službenicima koji su izvršavali te zadatke, već samo broj prisluškivanih i praćenih u 2005. godini. Punomoćnik Agencije Katarina Vujović rekla je tokom rasprave da je opravdano to što su traženi podaci označeni visokim stepenom tajnosti. "Reč je o podacima koji imaju operativnu vrednost i mogu se zloupotrebiti," rekla je Vujović. Prema njenim rečima, ometanjem rada Agencije, posredno ili neposredno ugrožava se nacionalna bezbednost, čije je očuvanje zadatak ANB-a. Upravni sud je ranije na zahtev MANS-a poništio rešenje Agencije da je broj zaposlenih u njoj državna tajna. Direktor ANB-a Duško Marković uputio je juče pismo direktorki MANS-a u kome se ukazuje da se njeni javni nastupi mogu protumačiti kao zlonamerni i tendeciozni i da dovode u pitanje poverenje građana u tu agenciju. Ćalovićeva je kopiju pisma dostavila medijima i navela da je reč o pritisku na nju i njenu porodicu.

Ramiz Bašić ambasador Crne Gore u BiH
Prvi ambasador Crne Gore u Bosni i Hercegovini biće Ramiz Bašić, saopštilo je danas crnogorsko ministarstvo inostranih poslova. U saopštenju ministarstva je navedeno da je Predsedništvo BiH donelo odluku o davanju agremana za Bašića, o čemu su obavešteni državni organi Crne Gore. Ministarstvo je potvrdilo da je predsednik Makedonije Branko Crvenkovski dao agreman da ambasador Crne Gore u Skoplju bude Dušan Lalićević, sadašnji direktor preduzeća "Budvanska rivijera".

Đukanović na čelu slovenačko-rusko-crnogorske firme
Odlazeći premijer Crne Gore Milo Đukanović mogao bi uskoro da postane prvi čovek jedne od najjačih kompanija u tom delu Evrope, koja treba da se osnuje sa slovenačkim, ruskim i crnogorskim kapitalom, piše dnevnik "Delo", pozivajući se na izvore u Podgorici. "U ovdašnjem (crnogorskom) poslovnom svetu, nije ostalo nezapaženo da su početkom oktobra predsednik uprave (slovenačke naftne industrije) "Petrolaž Marko Križanovski i izvršni direktor "Montenegro Bonusaž Branko Kaščelan, potpisali na Cetinju pismo o nameri, za šta je tada rečeno 'da je projekat te saradnje u pripremi", navodi izvor "Dela". Vrednost tog projekta je unapred procenjena na milijardu i po evra, a među prvim poslovima bi bio, kako se navodi, promet sa tehničkim plinom, gradnja plinskog terminala i skladišnih kapaciteta u luci Bar, 15 do 20 modernih benzinskih pumpi uz nove puteve i granične prelaze. Nova kompanija imala bi i servise za jahte u svim primorskim mestima, a najveći u Tivtu, gde kanadski "Mank" uskoro planira izgradnju jedne od najvećih sredozemnih baza za jahte, te investicije u energetici, piše "Delo". Križanovski i Kaščelan su, kako je naveo izvor "Dela", "usput još spomenuli da bi "Petrol" mogao biti čak glavni kandidat za kupovinu "Montenegro Bonusa", jer bi uskoro trebalo da bude objavljen konkurs za njegovu prodaju". "Delo" objašnjava da je "Montenegro Bonus, crnogorska vlada pre tri godine osnovala kako bi iskoristila skladišta za gorivo kod Kotora i Bara, a koja su ranije bila u vlasništvu Saveznih robnih rezervi". To se dešavalo tri meseca nakon prodaje "Jugopetrola" grčkom "Helenik petroleumu". Traženje i moguće iskorišćavanje nafte u Crnoj Gori, dugoročno bi moglo predstavljati, kako piše ljubljanski list, najunosniji deo toga projekta, ali su, za sada, te namere naišle na formalno-pravne teškoća, jer grčki vlasnik "Jugopetrola" tvrdi da je dobio dugoročna prava za te poslove. Prema oceni "Dela", "ipak prevladava mišljenje da će između Grka i buduće zajedničke rusko-crnogorsko-slovenačke kompanije sporazum biti postignut". "Ruski 'Lukoil', koji sa 'Petrolom' osniva zajedničko preduzeće, a inače je već prisutan u Srbiji, Makedoniji i još nekim južnoevropskim regionima, izrazio je inters za kupovinu luke Bar, iskorištavanje plina i nafte i neke druge poslove", zaključuje "Delo". Istovremeno, današnji dnevnik "Finance" piše da bi Milo Đukanović trebalo da bude predsednik mađarske kompanije "Trigranit", koja će graditi crnogorske marine, a u Sloveniji veliki ljubljanski putnički centar.

Beogradski zavod štiti intelektualnu svojinu i u Crnoj Gori
Ministarka za evropske integracije Crne Gore Gordana Đurović izjavila je da će crnogorska vlada potpisati aranžman sa beogradskim Zavodom za intelektualnu svojinu, kako bi ta institucija privremeno obavljala te poslove i za Crnu Goru. "Pošto Crna Gora nema institucije koje se bave zaštitom intelektualne svojine, u prelaznom periodu ćemo sklopiti aranžman sa Zavodom za intelektualnu svojinu u Beogradu, koji je i do sada obavljao te poslove za Crnu Goru", rekla je Đurovićeva u razgovoru sa novinarima, koji organizuje njeno ministarstvo sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer. Time će, kako je kazala, biti omogućen brz tranfser znanja za buduću crnogorsku agenciju za zaštitu intelektualne svojine. Ona je objasnila kako neće biti potrebno da Crna Gora donosi novi zakon u toj oblasti, već da samo prihvati kontinuitet dosadašnjeg koji je važio za bivšu državnu zajednicu i u potpunosti je usklađen sa evropskim standardima. Đurovićeva je najavila da ovih dana treba da bude završen elaborat ministarstava kulture i ekonomije o osnivanju tela za zaštitu intelektualne svojine, koje je neophodno u procesu integracija u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju. Ona je navela i da je u toku izrada akcionog plana za jačanje kapaciteta crnogorske administracije, koji se radi na osnovu sugestija Evropske komisije. Đurovićeva očekuje da će Crna Gora 19. decembra u Bukureštu potpisati sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), sa predstavnicima Srbije, Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Moldavije, Rumunije, Makedonije i Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu. Dosadašnji pregovori u okviru CEFTA su, kako je kazala, pokazali da Crna Gora nema spornih stavki.

Opozicija napustila sednicu Skupštine Crne Gore
Opozicioni poslanici napustili su juče sednicu crnogorskog parlamenta pošto je odbačen njihov zahtev da se iz dnevnog reda sednice izostave predlog zakona o postupku za donošenje i proglašenje novog ustava Crne Gore i predlog odluke za izmene skupštinskog poslovnika. Odlukom poslaničke većine usvojen je dnevni red sednice skupštine koji je dostavljen uz poziv za sednicu predsednika parlamenta Ranka Krivokapića, dopunjen predlogom crnogorske vlade da se raspravlja i o izmenama zakona o carinama. Posle izglasavanja dnevnog reda, poslanici Pokreta za promene (PZP), Srpske liste i Socijalističke narodne partije napustili su sednicu parlamenta, s obrazloženjem da ne žele da učestvuju u raspravi o predlogu Zakona o postupku za donošenje i proglašenje novog Ustava i Predlogu odluke za izmene skupštinskog poslovnika. Predstavnici PZP-a i Srpske liste Nebojša Medojević i Zoran Žižić objasnili su da se o tim pitanjima ne može raspravljati na sednici parlamenta pre nego se o tome izjasne nadležni skupštinski odbori, a oni još nisu konstituisani. Oni su rekli da se na taj način krši Poslovnik o radu parlamenta. Predsednik Skupštine Ranko Krivokapić je zatim Medojeviću i Žižiću rekao da mogu da traže glasanje o tome da li je on, stavljanjem na dnevni red spornih tačaka, prekršio poslovnik, što oni, međutim, nisu zatražili. Skupština je zatim, bez prisustva opozicije, nastavila sednicu prema usvojenom dnevnom redu.

Crnogorska vlada osniva centar Njegoš
Crnogorska ministarka kulture Vesna Kilibarda izjavila je da je vlada prihvatila Predlog odluke o osnivanju Centra "Njegoš", koji će prikupljati sav materijal o Petru Petroviću Njegošu. "Centar će obuhvatiti Njegošev mauzolej na Lovćenu, Biljardu u kojoj je radio na Cetinju i rodnu kuću u Njegušima. Za vršioca dužnosti direktora izabran je Čedomir Drašković, rukovodilac cetinjske biblioteke", rekla je ministarka novinarima nakon sednice Vlade. Ona je navela da je planirano izdavanje periodike "Njegoševe sveske", organizovanje Njegoševih dana, dodela književne nagrade sa imenom tog najznačajnijeg crnogorskog pisca, organizovanje seminara i kulturnih manifestacija posvećenih Njegošu, kao i đačkih ekskurzija.

SNSD i SDS nastavljaju konsultacije
Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Dragan Čavić, na slici dole, izjavio je da će njegova stranka sarađivati sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) na pitanjima bitnim za Republiku Srpsku (RS). Nakon razgovora sa liderom SNSD-a Miloradom Dodikom o formiranju nove Vlade RS Čavić je novinarima rekao da je SDS, bez obzira na izborni rezultat, "stranka odgovorna za političke procese, koja svoju odgovornost niti može niti želi izbeći zbog same činjenice da je prisutna u parlamentima RS i BiH". Na izborima održanim 1. oktobra SNSD je ostvarila pobedu na svim nivoima vlasti, dok je SDS zauzela drugu poziciju. Čavić je rekao da će SDS podržati koncept ranije usaglašenih ustavnih promena samo u slučaju da one ne budu izmenjene u bilo kom svom delu, ističući da odbacuje zahtev stranaka iz Federacije BiH o ukidanju entitetskog glasanja u parlamentu BiH. "Ako Haris Silajdžić i Stranka za BiH traže 'malu izmenu', koja se zove entitetsko glasanje, onda mogu očekivati da će SDS u takvoj situaciji predložiti takođe 'malu izmenu', a to je da pravo na referendum o otcepljenje i samoopredeljenje nakon tri godine", kazao je on. Navodeći da bi se "u te tri godine testiralo" entitetsko glasanje, lider SDS je poručio da bi nakon toga RS imalo pravo da organizuje referendum, ukoliko bi njeni građani bili nezadovoljni ukidanjem principa entitetskog glasanja u državnom parlamentu. Čavić je još ocenio da je Sporazum o reformi policije "ponudio okvir, ali ne i rešenja za ovu reformu", dodajući da policija RS mora da ostane sastavni deo reformisanih policijskih struktura u BiH. Prema njegovim rečima, buduće policijske regije ne mogu prelaziti međuentitetsku liniju razgraničenja, jer je to linija razgraničenja administrativne nadležnosti između dva entiteta. Lider SNSD-a Milorad Dodik rekao je da u RS i dalje postoji konsenzus političkih stranaka u vezi sa predloženim ustavnim promenama, dodajući da će njegova stranka glasati za usvajanje ustavnih amandmana pod uslovom da "nema promene ni tačke ni zareza" aprilskog sporazuma o ustavnim promenama. Dodik je dalje kazao da SNSD neće razmatrati izveštaj Direkcije za reformu policije, navodeći da je to telo nelegitimno, jer nije formirano u skladu sa Sporazumom o reformi policije usvojenom u oktobru prošle godine. Dodik razgovarao sa Tihićem Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Republike Srpske Milorad Dodik potvrdio je danas da je razgovarao s liderom muslimanske Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejmanom Tihićem o formiranju novih vlasti u BiH. U izjavi za Radio Republike Srpske (RS), on je precizirao da u jučerašnjem razgovoru s Tihićem u Banjaluci nije razgovarao o formiranju koalicije dve stranke, već o mogućnostima formiranja nove vlasti u BiH. "SNSD neće opstruisati formiranje nove vlasti na nivou BiH, ali sve zavisi od toga ko će biti partneri iz Federacije BiH u tom procesu", kazao je Dodik. On je naveo da SNSD nema iste programske ciljeve kao partije iz Federacije BiH, dodajući da je njegovoj stranci "pripala odgovornost da u ime RS popuni mesta u Savetu ministara koja pripadaju tom entitetu". "Mi ćemo to i učiniti. Nemamo nameru da pravimo koaliciju, ali nameravama da u ime RS i za RS radimo te poslove u najboljem interesu za ovaj entitet", poručio je lider SNSD-a. On je još kazao da ga je Tihić obavestio da će SDA najverovatnije sa Strankom za BiH stupiti u koaliciju na nivou Federacije BiH, "što će odrediti i organizaciju vlasti na nivou BiH". "Nas ne zanima ko je s druge strane. Zanima nas samo da se vlast uspostavi što pre", kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, SNSD neće učestvovati u vlasti na državnom nivou, ako mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH ne pripadne kandidatu iz RS.

Gotovo polovina građana Hrvatske protiv ulaska u NATO
Gotovo polovina građana Hrvatske protiv je ulaska u NATO i da je ovog meseca održan referendum o tome, verovatno ne bi uspeo, pokazala je anketa koju je objavio današnji "Jutarnji list". Telefonska anketa sprovedena na uzorku od 1.000 ispitanika pokazala je da ulazak Hrvatske u NATO u ovom trenutku ne podržava 47,4 odsto građana, dok je 35,3 odsto anketiranih izjavilo da bi podržalo ulazak u zapadni vojni savez. I prethodnih meseci protivnici ulaska u NATO u anketama su imali prednost u odnosu na pristalice članstva, ali ne tako ubedljivu kao ovog meseca. U septembru je 42,9 odsto gra-đana izjavilo da bi na eventualnom referendumu glasalo protiv učlanjenja Hrvatske u NATO, a njih 40,4 odsto bilo je "za". U najnovijoj anketi 24,9 ods-to ispitanih izjavilo je da je za njih pristupanje Hrvatske NATO-u "izrazito nepoželjna opcija", dok je samo 13,3 odsto anketriranih kazalo da je pristupanje NATO-u "izrazito poželjno". "Jutarnji list" prenosi i rezultate ispitivanja državne administracije, prema kojima je 30 odsto građana "za", 30 odsto "protiv" ulaska u NATO a 30 odsto suzdržanih. To je nedavno rekla i ministarka spoljnih poslova i evropskih integracija Kolinda Grabar-Kitarović, najavljujući strategiju kojom vlada namerava da podigne popularnost NATO u Hrvatskoj, ali je ona i dalje tajna. List navodi i da su, nakon što je Hrvatska sprovela sve vojne i većinu političkih reformi, u NATO-u vrlo zabrinuti malom podrškom građana pristupanju Savezu. U tekstu se navodi da je hr-vatska vlada, u trenutku kada zemlja dobije pozivnicu za NATO, sklona da primeni češki model prema kojem, zbog velikog procenta onih koji su bili protiv ulaska Češke u Savez, tamošnja vlada nije niti ras-pisala referendum. Konačni dogovor o referendumu trebalo bi hitno sprovesti, upozorava "Jutarnji list", podsećajući na nedavno obeća-nje američkog predsednika Džordža Buša, koji je rekao da bi Hrvatska mogla dobiti poziv-nicu 2008. godine i ući u NATO godinu kasnije.

Bivši direktor Merkatora postao gradonačelnik
Nakon što je političkim igrama sprečen da sa svojim Merkatorom osvoji jugoistok Evrope, bivši direktor te poznate kompanije Zoran Janković (slika dole) osvojio je slovenačku prestonicu. Kao nezavisni kandidat za gradonačelnika Ljubljane Janković je pobedio na lokalnim izborima osvojivši više od 63 odsto glasova, a njegova izborna lista osvojila je preko preko 50 odsto mesta u gradskom veću. Janković, koji važi za jed-nog od najbogatijih ljudi u Sloveniji, u prvom krugu je "pre-gazio" glavnog konkurenta, kandidata Zbora za republiku vladajuće Slovenske demokratske stranke (SDS) Franca Arhara, koji je dobio svega 16,2 odsto glasova. Razloga za zadovoljna lica u Jankovićevom izbornom štabu bilo je protekle noći na pretek. Pobednik je saopštio da ne namerava na nivou grada da ulazi ni sa kim u političku koalciju. Ljubljanom želi da vlada samo "u koaliciji sa Ljubljančanima", odnosno zajedno samo sa onima, koji prihvataju njegove programe. "Danas sam dobio mesto u Magistratu, sutra je novi dan", parafrazirao je Janković izjavu bivšeg predsednika Milana Kučana, nakon izborne pobede za prvog predsednik Slovenije devedesetih godina. Kučan je među prvima telefonom čestitao novom gradonačelniku Ljubljane. Jankovićevu pobedu jedni nazivaju pobedom levice, drugi porazom negativne kampanje protiv njega, koju su protivnički politički kuloari podstakli uoči samih izbora. Niko pobedu Jankovića nije nazvao porazom desnice. Stidljivo je to priznao možda jedino Jankovićev protivnik, bivši guverner Banke Slovenije France Arhar, koji je izjavio da nije imao dovoljnu podršku svog predlagača, vladajuće partije premijera Janeza Janše. U izbornom štabu Arhara se sinoć, nakon objave rezultata izbora, nije pojavio niko od predsednika stranaka vladajuće koalicije. Izborni štab, na čelu sa Arharom, uputio se sam u sedište Slovenske demokratske stranke (SDS), gde mu je predsednik Janša poželeo "više sreće idući put". Verovatno je još rano za ocenu da li pobeda Jankovića znači i zaokret u slovenačkoj politici, koja je nakon izbora pre dve godine skrenula u desno, i da li ona predstavlja najavu mogućeg ishoda narednih parlamentarnih izbora. Janković je bio energičan u tvrdnji da njegova lista neće prerasti u političku partiju. Možda je tako i bolje, jer je "novi dan" u Ljubljani osvanuo sa svim starim problemima, od gradnje novog putničkog centra do izgradnje džamije, novog fudbalskog stadiona, rešavanje putne infrastrukture, za šta umornoj prestonici trebaju sveža sredstva. Ljubljančani su prepoznali da njih ne mogu namaknuti političke fraze, već zdrava i jaka privreda, a Janković je, uz uvažavanje i počinjenih grešaka, pokazao da je čovek, koji zna kako se stiče novac, i još važnije - kako ga valja ulagati. Možda je upravo zbog toga, i pobeda drugog slavljenika slovenačkih lokalnih izbora, Borisa Popovića u Kopru, nazvana u današnjoj štampi takođe "Jankovićevskom pobedom".
Aleksandar Mlač Ljubljana

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"