NIKOLA TESLA - BRILLIANT
U organizaciji i izvođenju Electric Company Theatre iz Vankuvera, imali smo priliku da vidimo u Kičineru i Bramptonu pozorišnu predstavu koja govori o životu našeg velikog naučnika i genija Nikole Tesle. Izvrsna ekipa glumaca sa odličnom režijom, scenografijom i koreografijom, uspela je u predstavi, koja traje sat ipo, da prikaže život i naučna dostignuća ovog genija koji nije bio shvaćen u svoje vreme i koga su mnogi pokušali da iskoriste. Ono što daje posebnu draž je način na koji sve to urađeno i dočarano, prvenstveno kanadskoj publici, koja možda i nije toliko upoznata sa radom i poreklom Nikole Tesle a koja je kako saznajemo bila fascirina izumima kojima je Tesla posvetio ceo život. Kritički osvrt na američko društvo i sve ono kroz šta je Tesla morao da prođe je iznenađujuće dobar jer ga opisuje baš u onom svetlu u kome ga mi, koji smo imali prilike da čitamo mnoge natpise i znamo. Odlična predstava koju bi svakako trebalo da gledaju ljudi širom sveta jer na nepristrasan način, (samim tim što je u kanadskoj produkciji) osvetljava život čoveka koji je tako puno učinio za čovečanstvo. Ukoliko je vidite na repertoaru nekog pozorišta, svakako je pogledajte i preporučite kanadskim prijateljima.
Ivana Đorđević

PROMOCIJA KNjIGE - RADOVAN GAJIĆ SAM SA SOBOM
U sali crkve na Riveru održana je promocija, osma po redu, knjige Radovana Gajića “Sam sa sobom”, koja je dvojezična. Izuzetno prijatno veče, u punoj sali (oko 140 ljudi) proteklo je u veoma lepoj atmosferi. Neubičajeno za jednu promociju, a verovatno zbog sadržaja same knjige, posetioci su se smejali i zabavljali slušajući delove koje su čitali Dimitrije Porobić (na srpskom) i Vladislav Tumir (na engleskom. O knjizi je govorio dr.Davor Milićević koji među ostalom rekao: “Možda je od nemogućnosti govora o drugom i najbolje i krenuti u ovu čudno lijepu Radovanovu knjižicu. Jer iza neobične forme, za ovog autora potpuno nove, izraza koji je u suštini najbliži nizu aforizama ka jednoj duhovnoj tački usmjerenih, krije se sasvim ozbiljna i duboka poetika. Ne možemo govoriti sa drugima, tačnije ne možemo suvislo govoriti sa drugima ako prije toga, ili u isto vrijeme, ne razgovaramo sa sobom. Ne možemo čitati druge ako nismo u stanju da se suočimo sa sobom. Duhovito i uz lakoću dostupnu samo majstoru riječi, Radovan Gajić će nas podsjetiti da smo od ove temeljne istine, istine koja ne obuhvata samo književnost - jer jezik je širi od književnosti - odavno okrenuli leđa, da smo, poneseni ovim našim bjesomučnim trčanjem u svim pravcima oko sebe, na same sebe zaboravili. U strahu da uvijek negdje drugdje ne odocnimo, već odavno nismo uštimani sami sa sobom. A nema razloga da bude tako. Zato je ljekovito Gajićevo podsjećanje već u prvoj rečenici: "Svaki svoj razgovor sam sa sobom uvek sam počinjao na vreme". A samo u ovom hvatanju koraka sa samim sobom, zna to Gajić, dolazi se do misaone dubine koja nam u ovoj svakodnevici i te kako nedostaje: "Ni sa kim se ja ne ispričam tako lepo, kao kada se izrazgovaram sam sa sobom. I šta čujem od sebe samog? Niko mi to nikada ne bi rekao". Pred nama se na taj način i otkriva ono nepoznato. Jer, kako kaže Gajić, "Kad ja razgovoram sa sobom, mi nemamo tajni". Nema sumnje da će mnogi uočiti da ovo raskrinkavanje naših svakodnevnih samozavaravanja i blefiranja ima naglašen sociološki konktekst. Prepoznaćemo ga, od prve, u ovoj slici, sa kojom se i sami sve češće i sve masovnije susrećemo: "Kad ideš ulicom, gledaš i misliš: svak sam sa sobom razgovara. Ali tamo, svi oni govore u poluvidljive mikrofone svojih pokretnih, mobilnih ćelijskih celularnih telefona." Nakon toga Dragoljub Nikolić - Gaga je ne duhovit način ispričao svoje viđenje Gajine knjige: “ Šta bih vam sada rekao ovoj Gajinoj knjizi kada sam toliko "nafalio" autora u pogovoru ? Ja sam u ovoj knjizi napisao više teksta nego Gajo, al' to je Gajina knjiga. Da se moja svaka rečenica stavila na jednu stranu bio bi to podebeo tom. Zato ja jasno hoću da se ogradim od učešća u Gajinoj poslednjoj knjizi. Fala Bogu, ovog puta nije me pitao ni da budem sponzor. Iskoristio bih ovu priliku i da ukažem na to da je moja svaka sličnost sa piscem knjige "Sam sa sobom" slučajna ili bolje samo prividna. Sličnost između mene i Gaje jeste što obadva volimo knjigu i ljubitelje knjiga... Ja se i tu doduše razlikujem od njega što više volim ljubiteljice knjiga. Malo ima onih zbog kojih bi Gajo izabrao radije ljubiteljicu nego knjigu. Kod mene tu dileme nema. Zato što cijenim ljubiteljice knjiga, ja ne pišem knjige. Trčim za njima dok Gajini čitatelji i čitateljice oboljevaju od depresija i nervoza... Mene već mnogi izbjegavaju, a Gajo prema drugima pazi malo više. Ja njega olajavam javno, što se vidi. Gajo mene olajava kad nas niko ne čuje. A šta li on tek meni radi kad je sam sa sobom, obzirom na sve ono što je napisao u knjizi da radi sebi samom ? Da se vratimo knjizi. Gajo je tu fino pročistio i misli iz nekih naših druženja. U tome i jest kvalitet pisca. Neobično je da ovakav čovjek napiše knjigu "Sam sa sobom". Nadam se da se nije razočarao, jer mislim da bi svakom trebalo da ima barem jednog Gaju, bar na malo u životu. Šalu na stranu, ako nemaš Gaju, onda ti samo misliš da znaš šta je drug. Ovo je bilo o knjizi. Što bi rekle učiteljice: promašena tema. O autoru ću promašiti neki drugi put. Nakon promocije razgovarali smo sa autorom knjige, koja je svakako jedinstvena - kako u njegovom dosadašnjem stvaralaštvu tako i širim razmerama - da nastavim u Gaginom stilu... Gaja je uspeo je da se sažme u par reda , a da pri tom, toliko puno kaže jednostavnim rečima, što mu nije baš svojstveno, pa samim tim ova knjiga ima posebnu vrednost kako za njega tako i za sve nas. Kako si došao na ideju da “stvoriš“ jedno ovako delo? Priča Radovan Gajić - Gaja: “Prva, neka moja svesna zapažanja pojave da ljudi sami sa sobom razgovaraju, sežu u moje rano detinjstvo. U podrumu kuće u Kninu, gde smo jedno vreme živeli, a potom provodili leta, zaticao bih đeda kako nešto mrmlja. Na pitanje: - S kim to pričaš đede? - odgovorio bi mi: - Ma nešto tu premećem sam sa sobom. Zatim sam, prilikom prve posete Parizu 1977.g, to primetio kao zaista raširen sociološki fenomen u gradu. Česti su bili ljudi koji poluglasno po metrou nešto pričaju sami sa sobom. Iz razmišljanja o njima ustanovio sam da u stvari svi živimo u neprekidnoj vibraciji razgovora sa samim sobom. Tada su počela i sećanja na ono doba detinjstva kada su počeli prvi tihi razgovori, verovatno i svakoga od nas, sa samim sobom. Neku godinu kasnije počeo sam da tu i tamo zabeležim poneki taj razgovor, za koji sam smatrao da bi imao odjek opšteznačnosti, u smislu da su ga se možda i drugi dotakli. Rukopis, kao knjiga dobio je svoje uobličenje u poslednjih pet šest godina, a potpuno sam ga očisatio u prošloj godini. Najveća nagrada su mi "poveravanja" već nekolikih čitalaca da je knjiga hrabra "jer svi mi u stvari pričamo sa sobom, ali se bojimo da to priznamo". Nekada davno, naši stari, govorili su da je kada neko priča sam sa sobom to znak starosti. Ne bih se složila sa njima, pogotovu posle knjige koju nam je podario Radovan Gajić. Smatram da su razgovori sa samim sobom znak našeg sazrevanja, razumevanja i spoznaje života i ljudi koji nas okružuju. Ti razgovori su znak da nismo prazni i da imamo neki samo naš unutrašnji svet. Ovo je knjiga koja treba da se nađe na svakoj polici ali bez prašine, jer je dostojna svakodnevnog čitanja.
Ivana Đorđević

KOMEDIJA O ŽIVOTU, LjUBAVI I PRIJATELjSTVU - AJD KAŽI PO DUŠI
“Srpsko pozorište Toronto”, otvorilo je ovu dramsku sezonu monodramom "Ajd kaži po duši" u izvođenju Srđana Rajšića. To je duhovita priča običnog čoveka sa sela, koji je zbog poroka kojima je bio sklon, ljubavi i strasti završava u zatvoru. Odličan tekst koji je napisao Miroljub Nedović Riki, a koji verno dočarava temperament i duh ljudi koji žive u južnoj Srbiji, slatko je nasmejao publiku. Srđan Rajšić još jednom je pokazao da je glumac vrhunskih kvaliteta. Ovom prilikom u potpunosti je "skinuo" dijalekt ljudi koji žive u tom delu Srbije,sa neverovatnim umećem da u potpunosti "uđe" u likove koje glumi i mogućnostima da se transformiše u sve što se od njega zahteva. Srđan Rajšić je definitivno talenat za koji se iskreno nadam da će uspeti da nađe svoje mesto na daskama koje život znače. Očigledno je da je gluma nešto što ga ispunjava i u čemu on neizmerno uživa a sve to uz profesionalizma koji je na visokom nivou. U svakodnevnom životu tih i nenametljiv , na bini pun energije, sa kreativnošću koja osvaja publiku, sigurnim koracima osvaja pozorišnu scenu Toronta.
Ivana Đorđević

PREDAVANjE - DR PETAR BOROVIĆ - UZMITE ZDRAVLjE U SVOJE RUKE
U Neilson Park Creative centru održana je serija predavanja prim Dr. Petra Borovića u organizaciji Adventističke crkve iz Toronta. Dr. Borović govorio je o prepoznavanju i izbegavanju rizika od raka; kvaliteu života; uticaju ishrane na zdravlje, vitalnost i lepotu; kako su neke zemlje smanjile obolenja od nekih vrsta tumora; o neprihvatljivim metodima lečenja raka; kao i pušenju koje, po njemu, u velikoj meri je uzrok mnogih bolesti. Prim dr Borović je doktor specijalista sa instituta za zaštitu zdravlja Srbije. Učestali je gost medija, predavač studentima na medicinskom fakultetu, zdravstvenim radnicima i široj publici u zemlji i inostranstu. U Torontu je boravio od 20 - 22 oktobra i izazvao interesovanje mnogih koji žive u ovom gradu. Nakon svakog predavanja bilo je mnogo pitanja, što pokazuje da su ljudi itekako zabrinuti kvalitetom i načinom života i da bolest zvana rak izaziva strah obzirom na poteškoće u lečenju. Strastvenim pušačima, pogotovu u Kanadi, preporučio je neverovatan lek za odvikavanje - po nazivu ZYBAN. Po njegovim statistikama u 83 posto slučajeva dovodi do uspešnog ostavljanja cigareta. U sledeem broju objavićemo intervju sa dr. Borovićem gde ćete saznati mnogo više o svemu što je bilo na predavanjima.
Ivana Đorđević

Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"