Nova vlada Crne Gore bez Bošnjaka
Demokratska zajednica Bošnjaka-Muslimana Crne Gore saopštila je da je neprihvatljivo da predstavnici te zajednice ne učestvuju u novoj republičkoj vladi. Kako se navodi u saopštenju koje je potpisao predsednik stranke Rifat Vesković, ta partija je nezadovoljna "kombinatorikom" mandatara za sastav nove vlade, u kojoj će učestvovati predstavnici svih naroda Crne Gore, osim Bošnjaka-Muslimana. "Doprinos Bošnjaka-Muslimana u procesu obnove državnosti Crne Gore, naročito onih sa severa Republike je ogroman, zbog čega mandatar, prilikom sastavljanja vlade, ima veliku obavezu prema tom narodu", dodaje se u saopštenju. Takođe se navodi da, ukoliko mandatar Željko Šturanović ozbiljno ne razmotri primedbe Demokratske zajednice Bošnjaka-Muslimana, na sledećim izborima ne treba da očekuje njenu podršku.

Oštre reakcije dela opozicije na posetu Čekua
Deo opozicije u Crnoj Gori oštro je osudio najavljenu posetu predsednika Vlade Kosova Agima Čekua Crnoj Gori, dok su albanske stranke tu posetu ocenile kao "doprinos inteziviranju saradnje." Opoziciona Srpska lista ocenila je da je dolazak Čekua "sramota" za Crnu Goru i najavila protestnu konferenciju za novinare ispred zgrade Skupštine. "Time želimo da izrazimo neslaganje i da poručimo Čekuu da u Crnoj Gori žive Srbi i Crnogorci, isti one koje je nemilosrdno progonio u svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, a za šta, na žalost, još nije odgovarao", rekao je poslanik Srpske liste Goran Danilović. Prema njegovim rečima, odlazeći premijer Milo Đukanović "mora objasniti kako je moguće da mu je gost onaj ko je ubijao Srbe i Crnogorce". Opoziciona Socijalistička narodna partija (SNP) smatra da je Čekuova poseta "najgrublji vid podrške i stavljanje na stranu onih snaga koje žele otcepljenje Kosova od Srbije", ocenio je SNP u saopštenju. "Poseta Čekua, osobe osumnjičene za ratne zločine protiv srpskog, crnogorskog i drugih nealbanca na Kosovu, utoliko je bezobzirnija, što je usledila odmah nakon usvajanja Ustava Srbije i u trenutku kada međunarodna zajednica pokušava da reši problem Kosova", navodi se u saopštenju SNP. SNP smatra da se tom posetom "ruši istorijski odnos Crne Gore prema Srbiji i Kosovu i Metohiji, kao njenom sastavnom delu". Predsednik Demokratskog saveza Albanaca Mehmet Bardhi je rekao da je poseta Čekua "značajan datum" i da je ona u funkciji inteziviranja odnosa Kosova i Crne Gore. "To je i za Albance u Crnoj Gori dobar signal", dodao je Bardhi. Čeku će se sutra sastati u Podgorici sa predsednikom Skupštine Crne Gore Rankom Krivokapićem, Đukanovićem , ministrom spoljnih poslova Miodragom Vlahovićem i ministrom rada Slavljubom Stijepovićem. Planirani su i susreti sa republičkim komesarom za raseljena lica, kao i sa liderima albanskih parlamentarnih partija u Crnoj Gori.

Buduće ambasade Crne Gore
Crnogorska vlada je odlučila da ambasade Crne Gore budu otvorene u SAD, Velikoj Britaniji, Italiji i Vatikanu. Na sednici Vlade je doneta odluka i o "nerezidencijalnom predstavljanju" Crne Gore u Kanadi, Islandu, Irskoj, San Marinu, Malti i Suverenom vojnom malteškom redu. Kako je navedeno u saopštenju posle sednice, Vlada je prihvatila predlog nacionalne strategije za vanredne situacije. Vlada je formirala Stratešku izvoznu grupu, čiji je zadatak primena postojećih i predlaganje novih mera za podsticanje izvoza crnogorske robe na konkurentska tržišta.

Igor Radojičić mogući kandidat SNSD-a za premijera BiH
Aktuelni predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, u ovom trenutku je jedan od mogućih kandidata SNSD-a za predsedavajućeg Saveta ministara BiH, piše sarajevski dnevnik "Oslobođenje". Predsednik Vlade Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik ponovio je više puta da da SNSD i Republika Srpska neće odustati od mesta predsedavajućeg Saveta ministara BiH, koje bi trebalo da pripadne Srbinu iz RS. SNSD je svoje učešće u formiranju državne vlasti uslovio tom funkcijom, ali interes za premijersku poziciju iskazuje i koalicija SDA-Stranka za BiH (SBiH), koja se poziva na to što u Predstavničkom domu Parlamenta BiH ima 17 poslanika. Stranka za BiH i SDA, koji su tek počeli pregovore o koaliciji, još nisu predložili kandidate za poziciju premijera BiH. SDA i SBiH dogovorile su se da će svaka od njih dobiti polovinu funkcija u državnoj i federalnoj vlasti, s tim da je pravo SDA da prva bira. Prema navodima "Oslobođenja", ako premijersko mesto pripadne SNSD-u, predsednik SDA Sulejman Tihić bi mogao biti ministar bezbednosti BiH.

Srbi siti politike
Referendum o ustavu Srbije dobio je pozitivnu ocenu Brisela "za ljubav političke stabilnosti Srbije", piše slovenački dnevnik "Delo". Međunarodna zajednica, dok joj je za njena mirovna nastojanja bio potreban Slobodan Milošević, gledala mu je često kroz prste tokom njegovih "mirovnih podvigaa", dodaje list. Korak više, navodi list, napravio je Havijer Solana kada je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) predložio da odluku o budućnosti Kosova odgodi za iduću godinu, ako do tada u Srbiji budu parlamentarni, a možda i predsednički izbori. "Delo" ocenjuje da je politička stabilnost Srbije "samo naizgled veća" nakon referenduma, a da je u suštini ona "toliko krhka, kolika je sada i povezujuća snaga sa izgubljenim Kosovom, koja je, inače, dovela do saglasnosti svih parlamentarnih partija o pripremanju novog ustava..." Analizirajući položaj premijera Srbije, "Delo" piše da su "Koštunica i njegovi referendum pretvorili u pitanje svog političkog kredibiliteta, a čitava srpska politička elita u pitanje svog opstanka". Delo dodaje da su "Šešeljevi radikali i Tadićeve demokrate priskočili u pomoć Koštunici da preživi politički pad svoje vlasti". "Delo" zaključuje da su i ljudi u Srbiji "siti politike i političara, koji u ovom trenutku još uvek igraju glavnu ulogu, pri čemu neki nisu svesni da će ih pre ili kasnije njihov neevropski pogled na Kosovo srušiti i pokopati, što je na svoj način pokazao i srpski ustavni referendum".

U ponedeljak inauguracija novog Predsedništva BiH
Predsedništvo Bosne i Hercegovine zakazalo je danas za ponedeljak, 6. novembar sednicu na kojoj će biti inaugurisani novoizabrani članovi tog tela - Nebojša Radmanović, Haris Silajdžić i Ivo Komšić. Na opštim izborima održanim 1. oktobra ove godine građani BiH izabrali su Radmanovića iz SNSD-a za srpskog člana Predsedništva BiH, Silajdžića iz Stranke za BiH za bošnjačkog i Komšića iz SDP-a za hrvatskog člana Predsedništva. Njihov mandat trajaće četiri godine, sa stalnim osmomesečnim rotacijama na mestu predsedavajućeg. Prvi predsedavajući Predsedništva BiH u novom sazivu trebalo bi da bude Radmanović. Dosadašnji članovi Predsedništva BiH bili su Sulejman Tihić (SDA), Ivo Miro Jović (HDZ) i Borislav Paravac (SDS). Poslednji predsedavajući u aktuelnom sazivu je bošnjački član Sulejman Tihić.

Grčka blokada ulazka Makedonije u EU i NATO
Grčka će blokirati pristupanje Makedonije Evropskoj uniji i NATO-u ako Skoplje ne prihvati kompromis u sporu oko zvaničnog imena te bivše jugoslovenske republike, rekao je grčki premijer Kostas Karamanlis. "Već sada lideri susedne zemlje treba da razmotre situaciju i odgovore na pozitivan stav Grčke", rekao je Karamalis tokom debate o spoljnoj politici u grčkom parlamentu. On je rekao da je "na putu u EU i NATO potrebno postići dogovor o imenu koje će svi prihvatiti" i naglasio da je to uslov pod kojim će grčki parlament ratifikovati članstvo Makedonije u evropskim i evroatlantskim integracijama. Grčka od 1991. godine osporava pravo Makedoniji da koristi to ime, jer smatra da ono isključivo pripada grčkom nacionalnom i istorijskom nasleđu, a strahuje i zbog mogućih pretenzija na istoimenu grčku pograničnu pokrajinu. Od 1993. godine, Makedonija je priznata u UN pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Višegodišnji pregovori između Grčke i Makedonije, pod okriljem UN, nisu do sada urodili plodom.

Srbi još nemaju jednake šanse za zapošljavanje
Ni posle četiri godine primene Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, Srbi u Hrvatskoj nemaju jednake šanse pri zapošljavanju u javnim službama, upravi i pravosuđu, piše zagrebački "Jutarnji list". Pozivajući se na rezultate istraživanja Srpskog demokratskog foruma (SDF), sprovedenog u 23 grada i opštine na područjima od posebne državne brige, "Jutarnji list" navodi da je slabija zastupljenost pripadnika srpske manjine jedna od najslabijih tačaka četvorogodišnje primene Ustavnog zakona. Slika na terenu je poražavajuća, upozorava list i prenosi podatke prema kojima je udeo Srba u ukupnom stanovništvu opštine Glina 28,7 odsto, dok ih u javnim službama, upravi i sudovima ima 1,1 odsto. "U Vojniću i Vrhovinama Srbi čine polovinu stanovništva, a u institucijama ih je samo između devet i 14 odsto. U opštini Plitvička jezera čine trećinu stanovništva, a u raznim službama ih je jedna desetina od tog broja, dok je u Kninu petina stanovnika srpske nacionalnosti, a zaposlenih u državnoj službi samo je 3,8 odsto, prenosi "Jutarnji list". U Podunavlju je, kako se navodi, nešto bolja situacija, i to pre svega zbog političkih odluka, a ne zbog Ustavnog zakona, jer se tamo i dalje primenjuju Erdutski sporazum, Izjava o zapošljavanju iz 1996. godine i Pismo vlade o dovršenju mirne reintegracije. Iz tih razloga, tvrdi list, u Vukovaru i Iloku beleži se čak i "nadžastupljenost" Srba, odnosno veći postotak zaposlenih u javnim službama nego što je njihov udeo u ukupnom stanovništvu toga područja. U Vukovaru Srbi čine 32,9 odsto stanovništva, a u policiji ih ima 40 odsto, dok je u Iloku 6,8 odsto Srba, a u tamošnjoj policiji ih je 18,4 odsto. U Srpskom demokratskom forumu upozoravaju da se odredbe Ustavnog zakona o zapošljavanju manjina shvataju instruktivno, a ne kao zagarantovano i stečeno pravo. Zato predlažu izmenu zakona koji bi operacionalizovali zapošljavanje manjina u policiji, sudovima, zdravstvu, školstvu i socijalnoj zaštiti, prenosi "Jutarnji list". SDF predlaže i rešenje za zapošljavanje manjina u privatnom sektoru, prema kojem bi država trebalo da plaća i podsticaje poslodavcima ako zaposle pripadnika neke manjine, pre svega srpske. "Država osmišljava modele podsticanja zapošljavanja nekih od ranjivih grupa, poput populacije ratnih veterana. No, zaštitu države treba da uživaju sve, a ne samo neke, osetljive grupe. Pripadnici manjina moraju imati jednake šanse" zaključuje se u istraživanju koje prenosi "Jutarnji list". Podsticaji države sada postoje samo za zapošljavanje Roma, ali, kako navodi zagrebački dnevnik, i to je samo deklarativno jer se ne sprovodi u praksi.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"