Broj 1077, 3. novembar 2006.
| Nova studija razbila seksualne tabue |
| |
Mladi danas nemaju seksualne odnose ranije
nego prethodne generacije, a ljudi koji su u braku ipak imaju češće seks od
onih koji su slobodni, pokazala je globalna studija o seksualnom ponašanju
koju su pripremili britanski istraživači.
Prema podacima iz 59 zemalja koje su analizirali profesor Kaj Vejlings i njene
kolege iz Fakulteta za higijenu i tropske bolesti u Londonu, ne može se naći
ni čvrsta veza između promiskuitetnog ponašanja i seksualno prenosivih bolesti,
piše agencija AP.
 Stručnjaci
kažu da će podaci biti korisni ne samo za razbijanje popularnih mitova o
seksualnom ponašanju, već i za planiranje državne politike koja bi trebalo da
pomogne poboljšanju seksualnog zdravlja širom sveta.
Vođa istraživanja Vejlings kaže da je i sama bila iznenađena rezultatima.
"Neki naši stavovi i pretpostavke su poljuljani", kaže ona, navodeći recimo da
se očekivalo da će napromiskuitetnije ponašanje biti u regionima poput
afričkog, gde je najveća stopa seksualno prenosivih bolesti.
Međutim, to nije zabeleženo, jer je često menjanje partnera prisutnije u
razvijenim zemljama, gde je pojava seksualno prenosivih bolesti relativno mala.
Postoji pogrešno verovanje da u Africi ima dosta promiskuitetnog ponašanja, i
da je širenje side posledica toga, ali to shvatanje nije potkrepljeno
činjenicama.
Vejlings pretpostavlja da je promiskuitet manje značajan faktor od siromaštva
i nedostatka informisanja, poput onog o značaju korišćenja kondoma.
Suprotno uvreženom shvatanju, studija je takođe pokazala da se starosna
granica za stupanje u prvi seksualni odnos nije pomerila na dole. Naime, skoro
svuda u svetu većina mladih stupa u seksualne odnose u kasnijim tinejdžerski
godinama (između 15 i 19 godine), s tim što devojke to urade ranije od mladića.
Ipak, postoje razlike od zemlje do zemlje. Dok u Velikoj Britaniji muškarci
gube nevinost u proseku u 16,5 godina, a žene u 17,5, u Indoneziji je starosna
granica za muškarce 24,5 a za žene 18,5 godina.
 Istraživači
su otkrili i da najviše seksa imaju osobe koje su u braku, a potvrdili da
ljudi sve kasnije stupaju u brak, posebno u razvijenijim zemljama.
Muškarci i žene u razvijenim zemljama su izjednačeni po pitanju broja
seksualnih partnera u toku života što nije slučaj u siromašnijim sredinama,
pokazala je studija.
Tako, na primer, žene i muškraci u Australiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i
SAD uglavnom imaju približno jednak broj partnera, za razliku od Kameruna,
Haitija i Kenije, gde muškarci promene više partnerki, dok žene uglavnom imaju
samo jednog partnera u toku celog života.
Takav nesklad ima velike posledice po zdravlje stanovništva: "U zemljama gde
žene imaju samo jednog partnera, malo je verovatno da od njega mogu da
zahtevaju upotrebu kondoma, a verovatno ne znaju mnogo o (ne)vernosti svojih
partnera", kaže Vejlings.
Zbog raznovrsnosti seksualnog ponašanja širom sveta, Vejlings upozorava da se
ne može napraviti jedinstvena strategija očuvanja zdravlja.
"Širom sveta imamo veoma različita ekonomska, verska i društvena pravila po
kojima se ljudi ponašaju kada je u pitanju seksualni život", zaključuje ona. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanaci ne veruje u Boga |
| |
Skoro polovina Amerikanaca sumnja u postojanje
Boga, a oni koji u njega veruju, kolebaju se oko toga da li je on muško ili
žensko, da li ima ljudski oblik i da li kontroliše događaje, pokazalo je jedno
istraživanje.
Prema anketi instituta Haris, 42 odsto ispitanika izjavilo je da "uopšte nije
sigurno" u postojanje Boga.
Pre tri godine, u sličnom istraživanju, samo 34 odsto Amerikanaca sumnjalo je
u postojanje Boga.
Oko 76 odsto protestanata, 64 odsto katolika i 30 odsto Jevreja navelo je da
je "apsolutno sigurno" da ima Boga.
Kad je reč o polu Boga - isto kao što je slučaj s anđelima - mišljenja su
podeljena: oko 36 odsto anketiranih smatra da je Bog muškarac, 37 odsto da
nije ni muško ni žensko, a 10 odsto tvrdi da je hermafrodit.
Samo jedan odsto ispitanika veruje da je Bog žena.
Na pitanje da li Bog ima ljudsko obličje, 41 odsto anketiranih je reklo da ga
zamišlja "kao duh ili silu koji može da poprimi ljudski oblik, ali koji nije
ljudske prirode".
Na kraju, 29 odsto učesnika istraživanja, reklo je da veruje da Bog kontroliše
zbivanja na Zemlji, dok 44 odsto smatra da on "posmatra ali ne kontroliše" šta
se događa na planeti.
U anketi sprovedenoj između 4. i 10. oktobra, učestvovalo je 2.010 Amerikanaca. |
| |
| |
|
| |
| Britanija postaje društvo pod nadzorom |
| |
Velika Britanija postaje društvo pod nadzorom,
gde se ponašanje stanovništva posmatra, analizira i snima, saopšteno je u
Londonu.
Kamere za nadgledanje, analiziranje kupaca u prodavnicama, snimanje kretanja,
kao i razgovora mobilnim telefonima su opšteprisutni u Britaniji, navodi se u
dokumentu pod nazivom "Izveštaj o društvu pod nadzorom".
Izveštaj su sastavili univerzitetski profesori okupljeni u britanskoj Mreži za
studije o nadzoru.
"Bojim se da danas zaboravljamo da smo već postali društvo pod stalnim
nadzorom", rekao je Ričard Tomas , direktor Komisije za informisanje,
nezavisnog tela za promovisanje pristupa javnosti zvaničnim informacijama i
zaštitu informacija o pojedincima.
Premda je koristan za borbu protiv terorizma i kriminala, takav nadžor ulazi
"u našu privatnost". Preti opasnost da takva tendencija stvori "atmosferu
sumnje" unutar društva, dodao je Tomas.
U izveštaju se navodi da je većina tehnike za nadgledanje automatska i ne vide
je ljudi koji su posmatrani i dodaje da će takav nadzor biti pojačan u
narednih deset godina.
U Velikoj Britaniji ima 4,2 miliona kamera za nadzor, navodi se u izveštaju. |
| |
| |
|
| |
| Česi lokalpatrioti u pogledu piva |
| |
Česi iz godine u godinu postaju sve veći
pivski lokalpatrioti i broj onih koji piju isključivo pivo iz mesta odakle su,
raste za pet odsto godišnje.
 Lokalne
marke piva, prema najnovijem istraživanju agencije CVVM, traži 36 odsto čeških
pivopija.
Anketa rađena tri godine za redom pokazala je da se lokalna piva sve više
traže, te može već da se govori o trendu porasta pivskog lokalpatriotizma.
"Češka mora da se brani od unifikacije piva. Najvažnija za potrošače je
raznolikost ponude", rekao je agenciji ČTK Pavel Bobošik iz češkog Saveza
pivara.
Veliki porast od čak 21 odsto ove godine, stručnjaci tvrde i zbog novog oštrog
zakona o bezbednosti saobraćaja, zabeležila je proizvodnja i prodaja piva bez
alkohola.
Svoju ponudu regionalne male i mikro pivare sve češće plasiraju preko
pivarskih gignata, kao što je "Prazdroj" iz Plzenja.
"Primer je pivo sa dodatkom meda koje je izmislio i spravlja u garaži jedan
bivši radnik velike pivare, a već nekoliko godina ga po njegovom receptu
proizvodi i prodaje Pivara Černa Hora," rekao je Bobošik.
Česi daju prednost markama piva koje se spravljaju po tradicionalnoj
tehnologiji, mada su one skuplje.
U takmičenju Češko pivo 2006. degustatori su jesenas odlučili da je češko pivo
godine "Litovel premijum" iz Moravske, a od šest medalja koje se dodeljuju
piva iz Moravske odnela su četiri. |
| |
| |
|
| |
| Istraga o cenzuri američkih naučnika |
| |
Dve američke federalne agencije istražuju da
li vlada predsednika Džordža Buša sprečava državne naučnike da otvoreno govore
o pregrevanju Zemlje i da cenzuriše njihova istraživanja, saopšteno je u
Vašingtonu.
 Senator
Frenk Lautenberg iz Demokratske stranke, izjavio je da je dobio informacije da
su generalni inspektori Ministarstva za trgovinu i NASA-e "koordiniraju
opsežnu istragu cenzure i zabrana Bušove administracije".
Lotenberg je rekao da su Republikanci u Kongresu ignorisali taj problem i
dodao da će istraga otkriti interna dokumenta i prepisku koje će možda
pokazati malverzaciju.
Portparol Odbora za ekologiju Bele kuće Kristen Helmer izjavila je da Bušova
administracija podržava rad naučnika o klimatskim promenama.
"Imamo najtransparentniji sistem u naučnom izveštavanju i lažne su tvrdnje da
je administracija nešto sprečavala", rekla je Kristen Helmer.
"Naš cilj je preduzimanje mera i postizanje stvarnog napretka u smanjenju
efekta staklene bašte", rekla je ona i dodala da naučnici izdaju izveštaje ili
sami govore o tome.
SAD, najveći zagađivač na svetu, zbog sopstvenog privrednog profita nisu
ratifikovale protokol UN iz Kjota iz 1997. o smanjenju ispuštanja gasova koji
izazivaju pregrevanje Zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Izveštaj o siromaštvu posle izbora u Kongresu |
| |
Demokratska stranka u SAD osudila je odluku
vlade predsednika Džordža Buša da izveštaj o gladi u SAD objavi tek posle
predstojećih izbora za Kongres.
Ministarstvo za poljoprivredu svake godine u oktobru izdaje izveštaj, mesec
posle godišnjeg izveštaja o siromaštvu koji priprema Ured za popis.
Izveštaj tog ureda pokazuje da se broj gladnih u SAD, od 31 miliona 1999.
povećao na 38 miliona 2004. godine. SAD imaju nešto više od 300 miliona
stanovnika.
Demokrate su optužile Belu kuću da je odlaganje izveštaja politički motivisano.
Sledeće nedelje su izbori za Kongres.
Zvaničnici Ministarstva poljoprivrede su naveli da će izveštaj biti izdat
polovinom novembra i tvrde da odlaganje nije politički motivisano.
Ankete pokazuju da Bušovim Republikancima preti poraz u Predstavničkom domu
Kongresa, kao i u Senatu. |
| |
| |
|
| |
| Pojavili se evri koji se raspadaju |
| |
Nemačka centralna banka je potvrdila pisanja
štampe prema kojma su se širom zemlje pojavile novčanice evra koje se
raspadaju pri dodiru.
 Do
sada se u više gradova u Nemačkoj pojavilo preko 1.000 novčanica koje se pri
dodiru, na primer po izvlačenju iz bankomata, raspadaju na više delova. Radi
se o svim apoenima papirnih novčanica manjim od 200 evra.
Predstavnik za štampu Centralne banke saopštio je da je "uzrok očito
hemikalija kojom su novčanice obrađene pre stavljanja u promet".
Pokrajinske kancelarije za suzbijanje kriminala već su počele istragu, ali se,
prema navodima portparola banke, još ne zna da li se radi "o nenamernom
oštećenju ili smišljenoj manipulaciji".
Saopšteno je, takođe, da građani mogu u filijalama centralne banke da zamene "raspadnute"
novčanice, ali pod uslovom da je ostalo više od njene polovine ili da postoji
dokaz o tome gde su preostali delovi. |
| |
| |
|
| |
| Koliko su plaćeni političari u Rusiji |
| |
Građane Rusije, kako proizlazi iz budžeta,
opsluživanje šefa države naredne godine koštaće čak 6,4 milijardi rubalja. To
znači da će iz državne kase za te potrebe dnevno biti trošeno nešto više od 17
miliona rubalja, odnosno čak 650.000 dolara.
Ta sredstva, međutim, nisu predviđena samo lično za predsednika. Tu je
uključeno i finansiranje predsedničke administracije, uprave za tehničko
održavanje, predsednikovih predstavnika u federalnim okruzima i čak ombudsmana
pri Evropskom sudu, piše na sajtu Nenjsru.com.
 Što
se konkretno Putina tiče, njegovi troškovi određeni su tačkom "predsednik
Ruske Federacije". Ove godine ta tačka predviđa 26.655,700 rubalja, odnosno
nešto više od milion dolara.
Za razliku od prethodnih godina, kada su u budžetu bile odredbe "novčano
izdržavanje predsednika" i "predstavnički troškovi", ove godine njih nema.
Ranije su odvojeno bili od-ređeni troškovi za održavanje rezidencije, a sada
je i ta tačka iščezla, verovatno prešavši u neke druge.
Ruski državni dnevnik "Rosijska gazeta" objavio je primanja i imovinsko stanje
premijera i ministara, odakle proizlazi da je tokom 2005. godine daleko
najviše zaradio ministar za prirodne resurse Jurij Trutnjev.
On je, prema prijavljenim zvaničnim prihodima, zaradio oko 211 miliona rubalja
(oko 7,5 miliona dolara), a ministar transporta Igor Levitin, koji je sa
prošlogodišnjeg prvog, sišao na drugo mesto, skoro 12 miliona rubalja (jedan
dolar približno 28 rubalja).
Dužnost ministara da prijavljuju godišnje prihode i imovinsko stanje uveo je
još predsednik Boris Jeljcin 1997. godine. Prema tom ukazu, svi članovi vlade
i svi činovnici dužni su da podnesu poreske deklaracije do 1. aprila, ali
posle prolaska kroz sve instance, ti dokumenti su obično gotovi tek u oktobru.
Na objavljenoj listi nije naznačeno poreklo izvora prihoda, ali za šefa
diplomatije Sergeja Lavrova navodi se mišljenje iz njegovog Ministarstva da je
on često na poslovnim putovanjima u inostranstvu, tako da su tu uračunate i
devizne dnevnice. Vladini činovnici takođe mogu da imaju i dividende od
suvlasništva ili kao članovi rukovodstva u kompanijama.
Oko 1,85 miliona rubalja zaradio je premijer Mihail Fradkov, a na kraju spiska,
sa najnižim primanjima našao se ministar za ekonomski razvoj German Gref sa
samo oko 1,185 miliona rubalja.
Rejting visine primanja članova vlade razlikuje se, međutim, od rejtinga
njihove imovine. Tako, ministar za informacione tehnologije Leonid Rejman, bez
ozbira što poseduje pet stanova od 150 do 280 kvadrata, vikendicu od 330
kvadrata, dva placa od 95 i 116 ari, te stanove "na korišćenje", po primanjima
je tek na trećem mestu. Prema onome što je prijavljeno, zaradio je nešto više
od 11 miliona rubalja.
Najveći stan, od 367 kvadrata, ima prvi potpredsednik vlade, bivši pomoćnik
Putina, Dmitrij Medvedev. A najmanji stan poseduje ministar za kulturu i
komunikacije, svega 47 kvadratnih metara.
Najveću vikendicu, odnosno kuću van Moskve, od 1.359,2 kvm, poseduje ministar
za zdravlje i socijalni razvoj Mihail Zurabov, a najmanju, od svega 36
kvadrata, šef administracije vlade Sergej Nariškin.
U vladi su se našli i oni koji nemaju nikakve nepokretnosti, ni stanove, ni
placeve, čak ni garaže - ministar finansija Aleksej Kudrin i bivši ministar
pravde, a sada državni tužilac Jurij Čajka.
Kako ironično primećuje "Rosijska gazeta", oni bi bez problema mogli da
konkurišu u nacionalnom projektu "Dostupni stanovi". Taj projekat predviđen je
za one koji nemaju novca da kupe preskupe kvadratne metre, pre svega u Moskvi
i drugim većim gradovima, pošto je prosečna penzija tek nešto viša od 3.000
rubalja, a ovogodišnja zvanična prosečna mesečna plata u Rusiji je oko 10.000
rubalja. |
| |
Zorana Bojić,
Moskva |
|
| |
|
 |
