|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1080, 24. novembar 2006.
| Uhapšen u Kanadi, špijunirao u Beogradu |
| |
Jedan od vrhunskih agenata ruske tajne obaveštajne službe, koji se desetak
godina bavio špijunažom pod lažnim kanadskim identitetom kao Pol Vilijem
Hampel (Paul William Hampel), uhapšen je pre dve nedelje na međunarodnom aerodromu u Montrealu. Za
našu javnost šokantno je to da je ovaj špijun u Srbiji boravio od 2000. do
2003, i da je tada u Beogradu čak i objavio svoju knjigu fotografija "Moj lepi
Balkan" ("My Beautiful Balkans").
(http://www.mybeautifulbalkans.com/)
 Hapšenje misterioznog Rusa izazvalo je veliki pažnju kanadskih medija, koji su
šokirani saznanjem da se tajni agent ruske obaveštajne službe zadužene za rad
u inostranstvu bavio špijunažom u njihovoj zemlji.
Prema informacijama iz njihove štampe, policija je kod Hampela pronašla
kanadski pasoš, lažni izvod iz matične knjige rođenih, 7.800 dolara u
različitim valutama, nekoliko kreditnih kartica, radio stanicu i pet kartica
za telefon - od kojih je jedna bila srpska.
On je kod sebe imao i nekoliko papira sa napisanim najvažnijim događajima iz
kanadske istorije - podatke koje je morao da nauči kako bi bio uverljivi
državljanin ove zemlje.
 Dnevni list "Nešenel post" uradio je veliko istraživanje o ovom slučaju,
prateći do detalja Hampelovo kretanje u poslednjih desetak godina. Prema
njihovim saznanjima, ruski agent je tada tajnim kanalima prebačen u Kanadu, a
ruska služba "opremila" ga je izvodom iz matične knjige rođenih Kanađanina
koji je umro kao beba.
Na osnovu toga Hampel je 1995. godine dobio važeći kanadski pasoš, sa kojim je
lagodno putovao po svetu. Razotkrivajući biografiju ruskog špijuna, "Nešenel
post" je došao i do podataka da je Hampel imao "firme" u Kanadi, Irskoj i na
Kipru, kao i da je dosta vremena proveo u Beogradu i na Balkanu gde se, osim "biznisom",
bavio i fotografisanjem.
Kako je i na osnovu čega kanadska policija uspela da razotkrije jednog od
vodećih ruskih špijuna, za sada nije poznato.
U ruskoj ambasadi je rečeno da nisu "upoznati sa slučajem i da je najbolje da
se obratimo Ambasadi Kanade, s obzirom na to da je reč o njihovom državljaninu".
U kanadskoj ambasadi juče nismo mogli da dođemo do informacija o ovom čoveku.
Ni srpska policija nije imala podatak da je Hampel, koji je od 2000. do 2003.
u više navrata boravio u Beogradu, gde je i prijavio svoj boravak, u stvari
agent ruske tajne službe. Da li se Hampel i kod nas bavio obaveštajnim radom,
koga je špijunirao i koje podatke je eventualno dostavljao šefovima u ruskoj
tajnoj službi, tek sada bi moglo da bude predmet istrage naših bezbednosnih
službi.
Za Hampelom je u Srbiji ostao trag - knjiga njegovih fotografija koja se i
danas može naći u knjižarama. U knjizi, koju je 2003. godine odštampala
izdavačka kuća "Publikum", na 76 stranica objavljeno je 55 fotografija koje je
Hampel snimio u osam balkanskih zemalja. Većina fotografija urađena je od
2000. godine pa nadalje.
- Nema tu neke velike priče. On je došao kod nas i naručio štampu. Video sam
ga dva puta u životu. Divan čovek. Sve naše mušterije su divne - kažu u "Publikumu"
naglašavajući da je Hampel iz svog džepa platio izdavanje knjige.
Nekoliko ljudi koji su imali prilike da poslovno sarađuju sa Hampelom
prisećaju ga se kao kroz maglu. Aleksandar Anđić iz nedeljnika "Vreme" kaže da
se sa Hampelom sreo dva puta.
- Razgovarali smo kratko, nekoliko minuta. Doneo mi je fotografije za svoju
knjigu. Sećam se da je bio smeđ i visok, miran čovek. Putovao je na Kosovo, u
Makedoniju, Mađarsku... Uglavnom je slikao pravoslavne manastire, ali ovde, u
Beogradu, niko sa njim nije bio u posebnom kontaktu. Čak nemamo ni njegovu
fotografiju - kaže Anđić. I Goranka Matić, koja je uređivala Hampelove
fotografije, kaže da je sa njim slabo komunicirala.
- Bavio se nekim biznisom, ali se više ne sećam kojim. Znam da je u toj knjizi
objavljena i jedna njegova fotografija kako stoji kod prozora - kaže Goranka.
Sudski postupak protiv Hampela je, kako navode kanadski mediji, trebalo juče
da počne, ali je ono iz bezbednosnih razloga potpuno zatvoreno za javnost. Ne
zna se čak ni u kom gradu će suđenje biti održano. |
| |
| |
|
| |
| Kalgari vaspitava svoje građane |
| |
Gradski savet Kalgarija usvojio je početkom ove nedelje propis o ponašanju na
javnim mestima. Propis je odmah stupio na snagu, a zabranjuje brojne slučajeve
neprimerenog ponašanja na javnim mestima, kao što su tuča, pljuvanje, vršenje
male i velike nužde, nošenje noža, stavljanje nogu na javnu imovinu i slično.
Promotivni slogan akcije predstavljanja novog propisa je 'Srce novog Zapada'.
 Za prekršioce su predviđene kazne od 50 do 300 dolara.
U vreme dok se u gradskoj skupštini usvajao novi propis, ispred zgrade se
okupilo nekoliko desetina građana koji su protestovali zamerajući da je propis
diskriminatoran i nepošten. Oni smatraju da je propis usmeren protiv
beskućnika i da u suštini zanemaruje osnovni uzrok problema, a to je
nedostatak odgovarajućeg smeštaja u Kalgariju. Pojedinci ističu da bi propis
trebalo odbaciti jer ugrožava prava svih građana. Jedan student kaže da ne
samo beskućnici, nego niko više neće smeti da spava na klupi u parku.
Sličan propis već dve godine važi u Saskatunu. Veruje se da se napori, koji se
čine u još nekim kanadskim gradovima, da se građanima obezbede uslovi da se
što ređe na javnim mestima ponašaju nepristojno, čine po uzoru na Singapur.
Taj azijski grad je oličenje čistoće, ali se do toga stiglo zahvaljujući
strogom kažnjavanju pljuvanja, vršenja male i velike nužde na javnom mestu, pa
čak i zaboravnosti da se pusti voda posle upotrebe javnog toaleta. |
| |
| |
|
| |
| Ima nade za nove imigrante |
| |
Savetnici za posao će od proleća započeti ostvarivanje pomoći malim i srednjim
preduzećima pri utvrđivanju potreba, u cilju započinjanja i sprovođenja veoma
agresivnog plana zapošljavanja radnika stručno osposobljenih u inostranstvu.
 Ontarijski ministar za imigraciju Majk Kol je najavio da će provincija uložiti
1,75 miliona dolara za projekat usmeren ka malim preduzećima. Takve firme,
koje čine čak 97 odsto svih ontarijskih preduzeća, nerado zapošljavaju radnike
školovane u inostranstvu zato što nemaju ni uslove, ni načine da procene
njihovu stručnost ili radno iskustvo.
Po rečima ministra Kola, biće upotrebljen oprobani model uspeha za povezivanje
poslodavaca i radnika.
Savet regiona Toronto za zapošljavanje imigranata će korodinirati u tri
projekta iz plana ministra Kola, a uz koledže Hamber i Seneka, u trening
savetnika za posao biće uključeno i sedam socijalnih agencija.
Opozicioni konzervativci, pak, smatraju da bi stručno osposobljeni radnici
trebalo da započnu proces dobijanja akreditacije pre nego što dođu u Kanadu,
još dok čekaju da im se odobri viza. Po tom njihovom planu, oni veruju da bi
lekari školovani u inostranstvu mogli da odmah po dolasku obavljaju osnovne
poslove iz struke, pod mentorstvom osposobljenog kolege.
Ideja ontarijskih konzervativaca, koju je izložio lider Džon Tori, je da se na
bolji i efikasniji način iskoriste znanje i iskustvo koje imigranti već
poseduju. Tori je naglasio da se kao veoma ozbiljan problem javlja
izneveravanje očekivanja useljenika, koji često godinama rade najraznovrsnije
poslove čekajući posao u struci. Dalja marginalizacija ljudi koji dolaze u
Kanadu po pozivu ne bi smela da ostane stalno prisutna.
Konzervativci takođe smatraju da bi vlada trebalo da proširi program za
dobijanje studentskih kredita, kako bi njime bili obuhvaćeni i novodošli
Kanađani koji žele da se vrate u škole. Po njegovim procenama, za ovaj segment
bi trebalo izdvojiti 26 miliona dolara.
Ministar Kol je, iako prijatno iznenađen brigom konzervativaca zbog teškog
položaja imigranata, izrazio sumnju da bi njihov plan mogao da uspe. On je,
kao jedan od primera da liberalna vlada radi na ukidanju barijera koje stoje
pred novopečenim građanima Kanade, pomenuo zakon koji bi zahtevao da za 34
regulisane profesije proces za dobijanje licenci bude povoljniji i brži. |
| |
| |
|
| |
| I u konkursu samo najbolji idu na viši nivo |
| |
Federalna vlada zainteresovana je da finansira dobre ideje u raznim oblastima,
pa čak i u video-igricama. Prošle nedelje je Telefilm Kanada, federalna
agencija za razvoj i promovisanje domaće audiovizuelne umetnosti koja veruje
da u zemlji ima dovoljno potencijala za sam svetski vrh u ovoj oblasti,
najavila da je izdvojila dva miliona dolara za iniciranje istraživanje i
kreiranje novih video-igrica.
 Čitavo takmičenje zamišljeno je kao igrica u kojoj se ide sa jednog na drugi
nivo, ali je to rezervisano naravno samo za one najbolje. Potrebno je prvo
prijaviti se, elektronskim putem preko sajta www.telefilm.gc.ca/game i, pored
ličnih podataka, naznačiti i o čemu se radi u zamišljenoj igrici. Od svih
prijavljenih će januara biti izabrano deset kompanija koje će dobiti po 50
hiljada dolara za 'istraživanje koncepta igrice, stvaranje vizuelnog
identiteta i elaboriranje plana za prikupljanje sredstava od privatnog sektora
za inicijalno investiranje.
Nakon dva meseca, u uži izbor će po proceni žirija na konferenciji u San
Francisku ući četiri predloga. Oni će dobiti po 250 hiljada dolara za
kreiranje prototipa igrice.
Na kraju, pobednik koji će biti poznat na godišnjem skupu VidFest u Vankuveru,
dobiće 500 hiljada dolara za lansiranje projekta na tržište. |
| |
| |
|
| |
| Iseljavanje nije u modi |
| |
Statistička služba saopštila je da se broj Kanađana koji napuštaju zemlju
ponovo vratio na nivo iz 1982. godine, posle svojevrsnog rasta zabeleženog
tokom devedesetih godina.
 Za 2003. godinu je, prema podacima statističara, petnaest hiljada ljudi otišlo
u druge zemlje. Poređenja radi, svega tri godine ranije taj broj je bio skoro
dvostruko veći, naime tada je 27 hiljada kanadskih državljana promenilo
podneblje u kojem će živeti.
Ono što se posebno naglašava je da je broj ljudi relativno mali - svega 0,1
odsto od ukupnog broja stanovnika.
Kako se naglašava, ova stopa prati privredna kretanja, čime se i objašnjavaju
oscilacije do kojih dolazi. Devedesete godine prošlog veka obeležene su
dubokom recesijom, tako da je do 1997. godine broj iseljenika rastao, iako je
privreda počela da se oporavlja godinu dana pre toga. Ponovno značajnije
iseljavanje je bilo 2000. godine, da bi posle toga počelo ponovo da opada.
Pored privrednih kretanja, na broj lica koja se iseljavaju statističari
smatraju da utiču i socijalna briga o zdravstvu i obrazovanju, kao i promene
socio-političke situacije u SAD-u.
Najčešće se sele osobe starosti između 25 i 34 godine, koje žive u gradovima
Britanske Kolumbije. Primećeno je da ređe odlaze žitelji atlanskog dela zemlje
i u Kvebeku frankofonsko stanovništvo u odnosu na anglofonsko.
Statističari su za pribavljanje podataka o broju iseljenih građana, koristili
podatke iz poreskih prijava. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
