|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1083, 15. decembar 2006.
| Nema vozačke bez škole |
| |
Ontarijski tinejdžeri su prvi u Kanadi kojima će dobijanje vozačke dozvole
biti uslovljeno redovnim školovanjem.
Naime, po novom zakonu, koji je upravo usvojen u provincijskom Parlamentu, svi
učenici koji napuste školu pre navršene osamnaeste godine ili pre maturiranja,
neće moći da dobiju vozačku dozvolu.
 U starom zakonu je obavezno školovanje bilo do šesnaeste godine. Po novom,
školovanje traje dve godine duže i tinejdžeri imaju različite mogućnosti za
sticanje znanja i zanimanja, posebno oni kojima ne odgovara klasičan način
obrazovanja, već su talentovaniji za sticanje praktičnih znanja. Prelazak na
drugi vid školovanja biće na osnovu odobrenja direktora škole.
Novi zakon predviđa da studenti, roditelji i poslodavci koji zaposle učenika u
vreme nastave, mogu takođe biti kažnjeni sa hiljadu dolara.
Provincijska vlada očekuje da procenat onih koji prekidaju srednjoškolsko
obrazovanje, između ostalog i uz pomoć ovih mera, bude do 2010. godine
prepolovljen sa 30, na 15 odsto.
Očekuje se da segment zakona koji se odnosi na vozačku dozvolu stupi na snagu
tokom iduće godine, kada provincija pripremi opcije za alternativne varijante
školovanja. Treba napomenuti da je predviđeno da suspendovanje vozačke dozvole
bude korišćeno kao poslednja mera.
Premijer Dalton Megvinti je primetio da nije dopustivo da u današnje vreme, u
privredi koja je bazirana na znanju, sa toliko novih zanimanja za koja je
potrebno i više od srednjoškolskog obrazovanja, neko sa šesnaest godina
prestane da ide u školu i dokoličari po tržnim centrima.
Ronda Kimberli-Jang, predsednica Federacije profesora ontarijskih srednjih
škola, smatra da provincija ipak treba da uradi nešto na promeni nastavnih
planova i programa, kako bi oni bili u skladu sa interesovanjima i potrebama
mladih. Ona je dodala da je nastavni program za primenjene kurseve previše
komplikovan i da može obeshrabriti učenike.
I među učenicima, kao i među roditeljima i nastavnicima, ima onih koji ne
veruju da će ovakvo kažnjavanje tinejdžera biti delotvorno. Jedna od veoma
ozbiljnih zamerki je to što je ova mera upravljena prema mladima iz rizičnih
grupa, kojima definitivno nije potrebna još jedna prepreka u životu.
Učenici koji prekinu školovanje imaju četiri puta veću mogućnost da završe u
zatvoru, dvostruko veću da budu nezaposleni i petostruku da će primati
socijalnu pomoć, rekla je ministarka obrazovanja Ketlin Vin. |
| |
| |
|
| |
| Zaostaćemo bez nacionalnog plana |
| |
Nedavni federalni izveštaj upozorava da se u Kanadi školuje nedovoljno
stručnjaka svih struka u odnosu na potrebe današnje privrede i da, ukoliko se
ne donese nacionalni plan za visoko obrazovanje, brzo možemo zaostati.
Izveštaj je sačinio nacionalni Savet za učenje, nezavisno istraživačko telo,
oformljeno ove godine. Predsednik Saveta Pol Kapon napominje da je Kanada
zanemarivala stvaranje nacionalne vizije post-srednjoškolskog obrazovanja, dok
su SAD, Velika Britanija, Australija i Evropska unija postavljali ciljeve za
bolje i uspešnije sprovođenje, finansiranje, okončavanje ovog obrazovanja i
svih segmenata koji su njime obuhvaćeni. On naglašava da je Kanada ispod
proseka za OECD po broju stručnjaka koji doktoriraju i gotovo na donjoj
granici po broju diplomaca iz prirodnih i tehničkih nauka.
Kapon iznosi i podatak da u vreme kada se očekuje da više od dve trećine svih
radnih mesta zahtevaju neki vid visokog obrazovanja, na ovim prostorima tek
nešto preko dve petine radnika poseduje takve kvalifikacije. On potencira da
se ovde nikako ne radi samo o brizi za privredu. Školovaniji Kanađani žive
bogatije, zdravije i mnogo više su u stanju da pruže i sebi i svojoj zajednici.
Jedan od podataka iz izveštaja govori da se sa diplomom fakulteta može
zaraditi i do milion dolara više tokom radnog veka, nego sa srednjoškolskom
diplomom.
Izveštaj se zalaže da Kanada postavi svoje nacionalne ciljeve u stvaranju
svojih kadrova svih struka. Univerzitet Rajerson nudi programe koji
stručnjacima školovanim u inostranstvu nude mogućnost prakse u struci, što je
takođe način da se obezbede potrebni kadrovi, ali i da se pomogne imigrantima
da se brže i lakše uklope. Takvi programi su neophodni jer, u protivnom, može
lako da se desi da oni budu obeshrabreni onim što ovde dobijaju i da se vrate
u svoje domovine. |
| |
| |
|
| |
| Najstariji hokejaški štap ide na aukciju |
| |
Vlasnik najstarijeg hokejaškog štapa na svetu, Gordon Šarp, najavio je da će
ga prodati na humanitarnoj aukciji. Štap, koji je napravljen u Kanadi između
1852. i 1856. godine, procenjen je na vrednost od 4,25 miliona američkih
dolara i opisuje se kao najvažniji primerak hokejaške opreme koji postoji.
 Napravio
ga je pradeda-ujak sadašnjeg vlasnika, Aleksandar Raderford Stariji, a Šarp ga
je dobio u svojoj devetoj godini od svog dede-ujaka. Kao dečak ga je koristio,
ali je štap potom bio u podrumu tridesetak godina, pre nego što je privukao
pažnju hokejaških stručnjaka dok je bio izložen u restoranu Vejna Greckija.
Šarp objašnjava da ga prodaje zato što više nema mogućnosti da obezbeđuje
osiguranje za štap.
Internet aukcijska kuća eBay će primati ponude do 21. decembra, a vlasnik je
stavio rezervu od dva miliona dolara, što je cifra ispod koje nema nameru da
proda štap. Do sada je stiglo nekoliko ponuda zainteresovanih kupaca, među
kojima su i dva multinacionalna proizvođača sportske odeće.
Sav novac će biti uplaćen u dobrotvorne svrhe.
Interesantno je da ovaj štap u najvećem broju detalja nalik sadašnjim
štapovima. Razlika je samo u debljini oštrice, a primetno je i da je načinjen
za levorukog igrača.
Hokej je u Kanadi počeo da se igra početkom devetnaestog veka. Na starim
slikama i u tekstovima pominje se da se igrao na zaleđenim površinama bara,
jezera i reka u Novoj Skotiji, Njufaundlendu, Ontariju i Severozapadnim
teritorijama. No, najveći broj istoričara sporta slaže se da je prva moderna
utakmica sa ustanovljenim pravilima bila održana 3. marta 1875. godine na
montrealskom klizalištu Viktorija.
Kanadski premijer Lord Stenli Preston, čiji su sinovi i ćerka bili veliki
zaljubljenici u ovaj sport, je 1892. godine kupio ukrasnu činiju za najbolji
tim u zemlji. Taj trofej, poznat kao Stenli kup, po prvi put je dodeljen
montrealskom timu AAA, već naredne godine. On se i danas svake godine
dodeljuje šampionskom timu NHL. |
| |
| |
|
| |
| Fotografije mogu doći u pogrešne ruke |
| |
Policija upozorava da pedofili više ne moraju da prave dečju pornografiju,
pošto deca sve češće sama to rade. Oni svoje provokativne fotografije
stavljaju na svoje lične veb-strane ili ih šalju svojim prijateljima tokom
prepiske putem MSN prenosioca poruka, a da pri tom nisu dovoljno svesna da to
može lako postati dostupno i onima kojima nije bilo namenjeno.
 Sara
Ridel, iz policijske službe regiona Jork, ima zadatak da obilazi škole i
upoznaje mlade, ali i njihove roditelje, sa opasnostima koje ih vrebaju iz
ovakvih situacija i načinima za sprečavanje posledica. Ona kaže da je
roditeljima često veoma teško da prihvate činjenicu da fotografije njihove
dece mogu da zloupotrebe ljudi sa nečasnim namerama.
Prvo i najosnovnije što roditelji treba da urade je da otvoreno razgovaraju sa
svojom decom, jer je to jedan od najdelotvornijih načina za rešavanje najvećeg
broja problema. Roditeljima se uz to, kao jedan od načina za sprečavanje
slanja provokativnih slikovnih poruka, sugeriše da kompjuter stave u neku
zajedničku prostoriju, kao i da isključe dečje veb-kamere. |
| |
| |
|
| |
| Horoskop za volanom |
| |
Stručnjaci su se bavili povezivanjem različitih oblika našeg ponašanja i
horoskopskog znaka u kojem smo rođeni, ali su ljudi iz InsuranceHotline.com po
prvi put došli na interesantnu ideju da povežu horoskop i vožnju. Oni su
sakupili podatke o nama kao vozačima i napravili analizu koja pokazuje kako se
koji znak ponaša za volanom.
Sve je počelo prilično bezazleno, tako što je analiza trebalo da ilustruje
koliko se osiguravajuće kompanije razlikuju po kriterijumima pri određivanju
kakve premije će odrediti. No, ispostavilo se da pojedini horoskopski znaci
pokazuju veću 'sklonost' ka saobraćajnim prekršajima, da drugi mnogo
učestalije izazivaju probleme u saobraćaju, a da su treći kombinacija između
ove dve grupe.
Ispostavilo se da su vage najgori vozači. Moguće objašnjenje za ovu tvrdnju
treba potražiti u činjenici da osobe rođene između 23. septembra i 22. oktobra
teže za skladom i ravnotežom, ali toga nema u saobraćaju, naročito ne u vreme
špiceva. U gužvi koja tada nastaje potrebno je brzo reagovanje, što nikako
nije u skladu sa mentalnim sklopom ovih osoba koje sve vole da izvagaju.
Pored osoba rođenih u znaku vage, probleme sa saobraćajem imaju i vodolije i
ovnovi.
Sa druge strane, lavovi su se pokazali kao velikodušni, motivisani vozači,
koji imaju najmanje problema u saobraćaju. Odmah za njima su i blizanci i
rakovi.
Predsednica ovog veb-sajta Lia Romanov ne veruje da će osiguravajuće kompanije
početi da naplaćuju auto- osiguranje u skladu sa horoskopskim znakom, a to
potvrđuje i Den Denilak, prvi čovek Udruženja brokera Kanade. Romanova, koja
je jedan od najpriznatijih stručnjaka u oblasti osiguranja, samo tvrdi da se
stope mnogo više razlikuju između kompanija koje potpuno odbacuju horoskopski
znak kao jedan od kriterijuma. |
| |
| |
|
| |
| Ko ima kuću, svaki dan sve bogatiji |
| |
Statističari su ove nedelje izneli podatke o odnosu između broja bogatih i
siromašnih i podsetili nas da se i u Kanadi ovaj jaz sve više produbljuje.
Bogati su u poslednjih šest godina, između 1999. i 2005. godine svoje
bogatstvo uvećali, a siromašni su ostali na istom. Radi se o dvema petinima
građana - onima koji spadaju u najbogatije i onima koji su najsiromašniji.
Petina najbogatijih građana u Kanadi poseduje 75 odsto sveg bogatstva koje
pripada domaćinstvima. Središna vrednost prve petine iznosila je prošle godine
551 hiljadu dolara, što znači da je od 1999. godine porasla za 86 hiljada.
 Najveći
procenat u ovom povećanju je zahvaljujući porastu cena nekretnina. U ovoj
grupi građana skoro svi imaju svoju kuću, koja im automatski podiže vrednost
njihovoh ukupnog bogatstva. Ako se zna da je u poslednjih nekoliko godina
vrednost kuća porasla za 75 hiljada dolara, onda ispada da su građani već
vlasništvom nad kućom 'zarađivali' dodatno iz dana u dan.
Stručnjaci u jednom drugom istraživanju, ipak, predviđaju da će se u narednih
desetak godina proširiti krug milionera, pa i super milionera, odnosno onih
koji poseduju više od tri miliona američkih dolara. Biti milioner je sve manje
ekskluzivna stvar, budući da oko 772. hiljade domaćinstava spadaju u tu
kategoriju. U narednih deset godina njihov broj će se skoro utrostručiti, tako
da bi 2016. godine trebalo da ih bude oko preko dva miliona.
U grupi super milionera, pak, od sadašnjih devedeset hiljada domaćinstava,
veruje se da bi do 2016. godine moglo da ih bude oko 320 hiljada.
Ovi podaci pokazuju da Kanada drži korak sa ostalim članicama G-7,
industrijski najrazvijenijih zemalja sveta.
Ovde se podaci odnose na ukupnu imovinu, kako finansijsku tako i ostalu, gde
spadaju sva primanja, depoziti i ostalo, zajedno sa stanovima, nekretninama, i
potrošnom robom.
Šo se tiče onih najsiromašnijih, vrednost njihove imovine stagnira u poslednje
dve decenije i ni jednom nije premašila iznos njihovog ukupnog duga. U ovoj
grupi građana svega pet odsto poseduje svoj dom.
Inače, srednja vrednost imovine kanadske porodice iznosi 148 hiljada dolara, u
neto iznosu, dakle, kada se od ukupnog bogatstva oduzme iznos duga.
Srednja vrednost označava da polovina porodica poseduje više, a polovina manje
od ovog iznosa.
U poslednjih šest godina, dug građani je najviše porastao za automobile,
kreditne kartice i otplaćivanje na rate, kao i za studentske kredite. |
| |
| |
|
| |
| Džon Stefler želi da podstakne čitanje |
| |
Kanada je nedavno dobila novog pesnika laureata. Umesto Poline Mišel, kojoj je
istekao dvogodišnji mandat, ovo laskavo ceremonijalno naimenovanje, treće po
redu, pripalo je Džonu Stefleru, 59.
Stefler, nosilac mnogih nagrada za svoj poetski i književni rad, rođen je u
Torontu a živi u Montrealu. Kako je u najavnoj besedi istakao predsednik
Senata Noel Kinsela, Stefler već dugi niz godina predstavlja pravog ambasadora
kanadskog pisanja. Diplomirao je engleski jezik na Univerzitetu Toronto, a
magistrirao na Univerzitetu Gelf. Predavao je u Gelfu, a najskorije na koledžu
Ser Vilfred Grenfel, pri Memorijal Univerzitetu u Korner Bruku, Njufaundlend i
Labrador. Otkako je penzionisan živi u Montrealu.
U naredne dve godine, Stefler će imati svoju kancelariju na Parlament Hilu i
dobijaće godišnju naknadu od 13 hiljada dolara. Njegov zadatak će biti da piše
poeziju koja će biti prezentovana u specijalnim prilikama u Parlamentu,
organizuje poetske večeri i daje savete za obnavljanje i obogaćivanje knjižnog
fonda parlamentarne biblioteke.
U svom prvom obraćanju javnosti, Stefler je primetio da samo postojanje ove
funkcije ukazuje da članovi Parlamenta veruju u književnost i podstiču
stvaralaštvo. On je, takođe, naglasio da za vreme svog mandata namerava da
podstakne građane na čitanje i da nastavi sa već ustaljenom praksom
objavljivanja po jedne pesme nedeljno na veb-stranici pesnika-laureata.
Steflera su, od tri finalista otvorenog poziva za nominacije, odabrali
predsednici Senata Kinsela i Parlamenta Piter Miliken. |
| |
| |
|
| |
| Devet miliona za bivšu ženu |
| |
Ontarijski apelacioni sud nedavno je potvrdio presudu za jednu od najvećih
brakorazvodnih parnica u Kanadi. Supruga Miriam Grejem, bivša nastavnica u
Montesori školi, treba da dobije više od devet miliona dolara, alimentaciju za
dete u iznosu od 23 hiljade dolara mesečno i da njen bivši suprug Dejvid
Debora plati 2,1 milion dolara za njene sudske i advokatske troškove.
 Ova
parnica, za koju svi ističu da je bila duga i ružna, trajala je preko
jedanaest godina. Pre dve godine je sudija krivicu za odugovlačenje svalio na
Debora, multimilionera, osnivača kompanije koja trguje dijetetskim proizvodima
i kolačima. Po rečima sudije Nensi Bekhaus, Debora se prema parnici odnosio
kao prema igri koja je samo njemu odgovarala, dajući lažnu sliku o vrednosti
svoje imovine, prebacujući novac u inostranstvo kako bi pobijao navode svoje
supruge, namerno lažući pri svedočenju, i slično.
Sudija Bekhaus je, navodeći da je potpuno jasno da je Debora neke stvari činio
zbog toga što je bio povređen ženinim neverstvom, istakla da ipak nema
opravdanja za ovakvu njegovu osvetu.
Ljubavna priča ovog bračnog para na početku je bila veoma lepa. Kada su počeli
da izlaze 1985. godine, ona je bila razvedena sa malim detetom, a on udovac sa
detetom sličnog uzrasta. Verili su se godinu dana kasnije, ali se nisu venčali
zato što je on rekao da ne želi da izgubi udovačku penziju od 400 dolara.
Venčali su se u crkvi i planirali su da kasnije vezu ozvaniče i u opštini.
No, kako je vreme odmicalo, oni su bili sve više zauzeti raznim obavezama i
venčanje su i dalje odlagali. U međuvremenu su dobili i sina. Šesnaest meseci
pre venčanja, supruga je započela ljubavnu vezu zato što je, kako je objasnila
na sudu, bila nesrećna i nije imala potrebnu emotivnu podršku svog supruga. On
je te zime pretrpeo blaži srčani udar.
Juna sledeće godine, supruga se konsultovala sa advokatom i ustanovila da će,
ukoliko se nešto desi, ona imati manja prava kao nevenčana, nego kao venčana
supruga. U opciji između braka i razvoda, oni se odlučuju na brak, te se
venčavaju jula meseca, uz obostrana obećanja da će sve biti bolje. Na žalost,
ništa se nije promenilo i aprila 1995. godine, posle suprugovog povratka sa
službenog puta, žena najavljuje da želi razvod.
Sudija Bekhaus je odbacila Deborine navode da je bio prevaren. |
| |
| |
|
| |
| Vakcinisana osoba štiti i okolinu |
| |
Ovo je vreme kada otprilike očekujemo da se pojavi grip i uvek strahujemo da
li ćemo ove godine oboleti ili nećemo.
 Ovo
je, naravno, pod uslovom da nismo vakcinisani. Osobe koje prime zaštitnu
vakcinu nemaju taj problem, zato što čak i da ih temperatura obori, to nikako
neće biti u meri u kojoj mogu da boluju oni koji se nisu zaštitili.
Deca su jedna od najrizičnijih grupa, zato što su najizloženiji infekcijama,
stalno u grupama, ali i zato što su često manje otporni od ostalih. Dakle, ako
oni relativno često obole, onda vakcinacijom treba to sprečiti iz više razloga.
Osnovni je, svakako, briga o njihovom zdravlju, i tu ne treba nikakvo dodatno
objašnjenje.
Američki naučnici su pratili šta se dešava sa pacijentima dečjeg uzrasta koji
su vakcinisani protiv gripa. Oni su ustanovili da je kod njih manje simptoma
ove bolesti kao i da bolest teže prenose na ljude u okolini. To, dakle, znači
da su i porodice zaštićenije od bolesti ukoliko decu zaštitimo, a nadalje to
znači manje bolovanja.
Naravno, bilo bi potpuno pogrešno iz ovoga zaključiti da ako želimo da ne
obolimo od gripa da treba da vakcinišemo svoju decu, ali makar delom ćemo biti
zaštićeniji. Najbolje je da svi zajedno odemo i primimo vakcinu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
