|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1087, 19. januar 2007.
| Ukradena kamera iz hotelske sobe |
| |
Ministar inostranih poslova Piter Mekkej (na slici) je, tokom
telefonskog razgovora sa novom meksičkom ministarkom inostranih poslova
Patricijom Espinoza, u ime federalne vlade zatražio da tamošnje vlasti
sprovedu detaljnu istragu oko svega što je dovelo do smrti Adama Dr Priskoa,
19, prošle nedelje u Akapulku. On je naglasio da vlada ima veoma ozbiljan
pristup ovom tragičnom događaju i da čini koliko može da pomogne porodici.
 Članovi
porodice tragično nastradalog mladića su saopštili da je autopsija pokazala da
je njega najverovatnije udario automobil na izlasku iz najvećeg noćnog kluba
Paladijum. Ono što je, međutim, i dalje sporno je da je, dok je u besvesnom
stanju ležao u bolnici u Akapulku, iz njegove hotelske sobe nestala kamera
njegovog najboljeg prijatelja i saputnika Marka Kalabra. Porodica veruje da je
De Prisko pretučen ili zato što je plesao sa lokalnom devojkom ili u okviru
isplanirane pljačke.
Dodatnu sumnju izazvala je izjava dve sestre Linde i Nensi Lioni da su one
prošlog proleća lično prisustvovale gotovo identičnom događaju, u kojem na
sreću niko nije stradao. One su, naime, bile u istom baru u Akapulku, kada je
jedan od njihovih prijatelja takođe pretučen, pokraden i izbačen na istu veoma
prometnu saobraćajnicu na kojoj je stradao De Prisko. Razlika je samo u tome
što je njihov prijatelj preživeo.
Sestre Lioni apeluju, isto kao i De Priskovi, da se zabrane putovanja u
Meksiko. Ukoliko neko ipak otputuje tamo, trebalo bi sve vreme da bude okružen
prijateljima. |
| |
| |
|
| |
| Nazanin neće biti osuđena |
| |
Višemesečni napori bivše Mis Kanade Nazanin Afšin-Džem (na slici dole)
da spase svoju imenjakinju iz Irana, Nazanin Fatehi, 19, od smrtne kazne,
urodili su plodom.
 Petočlano
iransko sudsko veće je preinačilo presudu donetu pre godinu dana, i odlučilo
da se radi o nehatu u samodbrani. Kao rezultat ove odluke, odbačena je optužba
da je ova devojka počinila ubistvo i naložio Nazanin da plati novac za 'otkup
krvi', kako bi pre izlaska iz zatvora dobila oprost od porodice stradalog.
Njeni advokati Šadi Sadr i Mostafei, međutim, nameravaju da ulože žalbu na
odluku suda o plaćanju otkupa. Rešavanje po žalbi moglo bi da potraje još
nekoliko meseci, pa su oni zato podneli zahtev o oslobađanju devojke uz
kauciju, koja iznosi oko 40 hiljada dolara.
Trenutno se prikupljaju prilozi za kauciju.
Kako je sve počelo?
Nazanin Fatehi je, marta 2005. godine, želeći da spreči da trojica muškaraca u
parku u predgrađu Teherana siluju nju i njenu petnaestogodišnju rođaku,
usmrtila jednog od napadača. Prošlog januara devojka je osuđena na smrt, ali
je nepravedna presuda u ovom slučaju naterala Nazanin Afšin-Džem da, zajedno
sa Minom Ahadi, predsednicom Međunarodnog komiteta protiv smrtne kazne i
kamenovanja, započne kampanju Spasimo Nazanin i prikuplja potpise na peticiji
za njeno oslobađanje.
Na peticiji ima preko 330 hiljada potpisa ljudi iz čitavog sveta.
Sa ovim slučajem upoznate su razne organizacije za ljudska prava i pojedinci,
koji su potom u ovu inicijativu uspeli da uključe Ujedinjene nacije, kanadski
Parlament, Evropsku uniju, Amnesti Internacional i druge, da izvrše pritisak
na iranske zvaničnike i poštede devojčin život. Juna prošle godine je zakazano
novo suđenje, koje je ovog januara i donelo oslobađajuću presudu za Nazanin
Fatehi. |
| |
| |
|
| |
| Neophodna pomoć roditeljima |
| |
Nedavno rođenje šestorki u Vankuveru podstaklo je roditelje blizanaca, trojki,
četvorki i petorki da zatraže od federalne vlade veće razumevanje za situaciju
u kojoj se takva porodica odjednom nađe.
 Oni
naglašavaju, a stručnjaci potvrđuju, da je broj trudnoća sa više dece u
porastu, uglavnom kod korišćenja preparata za lečenje neplodnosti ili kod
asistirane oplodnje, tako da se ovim problemom treba najozbiljnije i
najhitnije pozabaviti. Njihov predlog je da se pre svega razmotri mogućnost
produženog porodiljskog odsustva, poput onog koje je uvedeno u Švedskoj i
Italiji.
Lekari budućoj majci koja nosi više beba obično preporučuju da održava
trudnoću, tako da ona već pre porođaja iskoristi deo odsustva, tako da joj ne
ostaje više nego što ima majka koja je rodila samo jedno dete. Za više beba
potrebno je i više pelena, flašica, garderobe, tako da je porodici svaki
prihod izuzetno važan. Majka nikako ne bi trebalo da ostavi posao, između
ostalog i zbog povećanih izdataka, ali je neretko prinuđena jer nema drugih
mogućnosti za čuvanje beba.
U Udruženju takođe primećuju da sve više izostaje pomoć kompanija koje su se
ranije utrkivale da obezbede ovim bebama hranu, pelene, sedišta za automobil.
Roditelji se, zato, zalažu da vlada pomogne da se i ovim bebama obezbedi
podjednako dobar početak života kao i ostalima. |
| |
| |
|
| |
| Ljudi boluju, a medicina ne može da objasni |
| |
Statistička služba iznela je podatke koji govore da 1,2 miliona ljudi u Kanadi
pati od određenih simptoma koje medicinska nauka ne može objasniti.
Kod najvećeg broja ljudi javljaju se hronični umor, fibromialgija i preterana
osetljivost na hemijske proizvode, a najčešće je pogođena grupa starosti
između 45 i 64 godine.
 Ovi simptomi najređe
pogađaju osobe do 24 godine starosti.
Hronični umor koji se javlja ne nestaje posle spavanja, a fibromialgija
izaziva bol koji slabi organizam i traje duže od tri meseca. Nije poznat uzrok
ni za ovakav hronični umor, kao ni za fibromialgiju, i ne postoji odgovarajući
lek.
Na preosetljivost na hemijske proizvode žali se skoro isto toliko osoba koliko
na hronični umor i fibromialgiju zajedno. Podaci govore i da su kod žena
dvostruko češći ovakvi problemi nego kod muškaraca, a osobe sa nižim
primanjima su ugroženije.
U Istraživanju zdravlja kanadskog stanovništva u 2002. godini, primećeno je da
je jedna petina pacijenata sa ovakvim problemima u isto vreme patila i od
nekog oblika psihičkih poremećaja, depresije, paničnog poremećaja, socijalne
nesigurnosti ili agorafobije. Kod njih postoji i izražena nesamostalnost i
očekivanje pomoći od strane drugih osoba, tako da su im i život i zdravlje
bili ozbiljno poremećeni zbog ovakvih stanja.
Autor istraižvanja Jungvi Park, medicinski sociolog, kaže da se ovde radi o
slučajevima gde su lekari dali dijagnozu za stanje u kojem se pacijent nalazi.
Ovi pacijenti mnogo češće odlaze kod lekara nego ostali ljudi.
Predstavnici Udruženja za fibromialgiju i hronični umor smatraju da treba
ozbiljnije pristupiti lečenju ovih zdravstvenih problema. Oni su se nedavno
izborili da se na Univerzitetu u Otavi posveti više vremena u upoznavanju
studenata sa ovim stanjima, te veruju da će se vremenom mnogo ozbiljnije
pristupati lečenju pacijenata kod kojih postoji takva dijagnoza. |
| |
| |
|
| |
| Dandas prvo za potomke stvaralaca |
| |
Poznatu kolekciju umetničkih dela Dandas, u kojoj su dela žitelja Prvih nacija,
kupilo je devetoro kupaca, jesenas na aukciji u Njujorku. Pored individualnih
kupaca, i Muzej civilizacije iz Gatinoa je postao bogatiji za neka od dela iz
te kolekcije.
Dela se trenutno nalaze u Kraljevskom muzeju Britanske Kolumbije, gde se
pripremaju za nacionalnu turneju, koja bi trebalo da otpočne na proleće.
Predviđeno je da marta meseca dela budu prvo izložena u Princu Rupertu, zato
što je upravo odatle, sa teritorije Timsian, sveštenik Robert Dandas odneo
dela u Englesku.
 Potom se potom izložba
seli u Viktoriju, gde će biti postavljena od 27. aprila do 4. jula.
Kolekcija od 36 umetničkih dela osigurana je na osam miliona dolara i pod
takvim je obezbeđenjem da fotoreporterima iz medija čak nije dozvoljeno da
slikaju.
Izložbu organizuju predstavnici Muzeja civilizacije i poznati diler umetničkih
predmeta Prvih nacija Donald Elis. On kaže da je značaj ove kolekcije u tome
što je to poslednja poznata kolekcija ovakve vrste u privatnom posedu. On je
nekoliko puta bio u prilici da je vidi, ali je primetio da su se naslednici
nemarno odnosili prema predmetima, i da su pojedini čak služili kao dečje
igračke. Elis je zadovoljan što se nisu obistinila strahovanja da kolekcija
može biti potpuno rasparčana. On je istakao da svako od nas treba da bude
svestan da ne može samo država da brine o našem kulturnom nasleđu, već da svoj
doprinos treba da daju i pojedinci.
Među kupcima su i Dejvid Tomson i njegova rođaka Šeri Brajdson, koji su na toj
aukciji kupili predmete u vrednosti od pet miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
| Od marta lista nepoželjnih |
| |
U martu, kada Ministarstvo za saobraćaj objavi završne odredbe, počeće da se
sprovodi program pod nazivom Zaštita putnika, koji je najavljen još 2005.
godine.
To je u suštini lista putnika nepoželjnih na aviolinijama, s tim da će sve
krenuti prvo od domaćeg saobraćaja. Program će se proširiti i na međunrodni
saobraćaj, ali od juna.
 Program obavezuje
aviokompanije da provere ime putnika pre izdavanja dozvole za ukrcavanje, tako
da se može desiti da osobi sa uredno kupljenom kartom ne bude dozvoljeno da se
ukrca u avion. Aviokompanije će, nadalje, biti u obavezi da izvrše drugu
proveru identiteta svakog putnika koji deluje kao da ima više od 12 godina, i
to neposredno pre ukrcavanja. Stoga se može desiti da se od dece, čak od deset
godina pa naviše, može zahtevati odgovarajući zvaničan dokument za
identifikaciju, odnosno jedan zvaničan dokument sa slikom ili dva zvanična bez
slike.
Ukoliko se dogodi da se ime putnika poklapa sa nekim imenom na listi
nepoželjnih, avioprevoznik će morati da zatraži zvanični dokument o potvrdi
identiteta. O tome će odmah obavestiti nadležnu službu u Ministarstvu za
saobraćaj, koja će raditi 24 sata dnevno. Iz Ministarstva može stići nalog da
se putniku zabrani ukrcavanje u avion, pri čemu se o tome obaveštavaju i RCMP
i aerodromska policija, koji mogu eventualno preduzeti odgovarajuće mere.
Granica od dvanaest godina je uzeta zato što se po Krivičnom zakoniku osobe
iznad 12 godina smatraju pravno odgovornim za zločin.
Veruje se će se na ovoj listi naći uglavnom imena stranih državljana, ali nije
isključena mogućnost da na njoj bude i kanadskih državljana.
Aviokompanije pozdravljaju uvođenje ove mere za zaštitu bezbednosti saobraćaja
i ne veruju da će ova dodatna kontrola usporiti ukrcavanje u avion.
U Ministarstvu za saobraćaj nije bilo nikakvih komentara o tome koliko imena
bi se moglo naći na ovom spisku, ali Vesli Vork, ekspert za terorizam na
Univerzitetu u Torontu očekuje da na njemu bude nekoliko hiljada imena. |
| |
| |
|
| |
| Dva jezika za dužu mentalnu aktivnost |
| |
Naučnici su do sada dokazali da razni vidovi fizičkih, socijalnih i mentalnih
aktivnosti čine dobro starijim osobama i usporavaju proces razvijanja
Alchajmerove bolesti. Kod mentalnih, preporučivali su čitanje i rešavanje
ukrštenih reči kao posebno delotvorne, a najnovija istraživanja kanadskih
stručnjaka pokazuju da se se u istu grupu može svrstati i dvojezičnost.
Istraživanje su radili istraživači sa Istraživačkog instituta Rotman, pri
Istraživačkom centru za starenje i mozak Bejkrest u Torontu. U timu
istraživača bili su psiholozi Elen Bjalistok i Fergus Krejk i neurolog Moris
Fridman, koji su pratili dijagnostičke rezultate 184 pacijenta sa klinike ovog
Centra. Među pacijentima, 91 se služio samo jednim jezikom, a 93 su se služili
sa dva, najčešće poljskim, jidišom, nemačkim, rumunskim i mađarskim.
Gospođa Bjalistok je istakla da su rezultati ovog istraživanja bili
neuobičajeno jasno definisani. Na osnovu razgovora sa pacijentima i njihovim
ukućanima, ustanovljeno je da se kod pacijenata koji su govorili više od
jednog jezika, gubitak pamćenja ili drugi simptomi demencije javljaju u
proseku četiri godine kasnije. U monolingvalnoj grupi simptomi su se javljali
pri prosečnoj starosti od 71,4 godine, a u bilingvalnoj od 75,5 godina.
Gospođa Bjalistok objašnjava da vas sama činjenica da u glavi imate dva jezika
tera da pronalazite način da ih jasno razgraničite, inače ćete reći nešto
pogrešno. Jedna od karakteristika osoba sa demencijom je, inače, da više ne
mogu da kontrolišu ono što govore.
Pored toga, za korišćenje jezika koriste se frontalni režnjevi koji kontrolišu
planiranje i druge funkcije visokog nivoa. Istraživanje je pokazalo da
vežbanje tog dela mozga može da pomogne u stvaranju 'kognitivne rezerve', koja
odlaže demenciju.
Naučnici su ovu pojavi ispitivali samo kod osoba koje se svakodnevno služe sa
dva jezika, tako da ne mogu sa sigurnošću da potvrde da li bi i u kojoj meri
interesovanje za strane jezike u kasnijem životnom dobu moglo da ima pozitivne
efekte.
Ovo istraživanje je nastavak ranijih radova, u kojima su Bjalistok i saradnici
pokazali da dvojezičnost pospešuje pažnju i kognitivnu kontrolu i kod dece i
kod odraslih. |
| |
| |
|
| |
| Učenje i prazan stomak ne idu zajedno |
| |
Poslanik Nove demokratije Olivija Čou smatra da je Kanadi potreban nacionalni
program ishrane učenika, kako bi se predupredila glad, ali i preterana
gojaznost koje postoje u učeničkoj populaciji. Ona zajedno sa jednim lekarom i
pobornicima nacionalnog programa započinje akciju ubeđivanja Otave da izdvoji
značajnija sredstva i standardizuje nutriciona vrednost užina i obroka za
učenike širom zemlje.
Poslanik Čou je u jednom intervjuu napomenula da je za neku siromašnu decu
školski obrok jedini koji imaju u toku dana, te da nije ni čudo što ne mogu da
se koncentrišu i uče, kad im je stomak prazan. Ona je naglasila da će od svih
stranaka tražiti da podrže Inicijativu za dečje zdravlje i ishranu, program
koji treba da unapredi navike u ishrani kod učeničke populacije i koji su već
podržali nutricionisti, organizatori programa ishrane, zdravstveni zvaničnici,
kuvari i roditelji.
Iako je težište stavljeno na siromašnu decu, Olivija Čou smatra da se program
tiče i gojazne dece, kojoj je takođe potrebno ukazati šta je zdrava hrana. Po
njenim saznanjima, sedamdeset odsto dece ne jede dovoljno voća i povrća, što
je svakako zabrinjavajući podatak.
Gospođa Čou je ovu ideju dobila sredinom osamdesetih godina, kada je započela
stvaranje klubova za doručak u Torontu. Ona kaže da taj program sada
obezbeđuje hranu osamdeset hiljada đaka, kod kojih je primećeno poboljšanje u
zdravlju i učenju. Po njenim rečima, postoje slični programi širom zemlje, ali
je njena namera da ih objedini u zajedničku akciju koja će svakako doneti
mnogo bolje rezultate nego pojedinačni napori.
Doručak za učenje, torontska organizacija za unapređivanje školskih programa
ishrane, navodi da trećina osnovaca i skoro dve trećine srednjoškolaca počinje
dan, a da pre toga nisu kvalitetno doručkovali. Na svom veb-sajtu oni kažu da
Kanada spada u jednu od retkih visokorazvijenih zemalja koje nemaju nacionalni
program ishrane za decu. |
| |
| |
|
| |
| Rekordan smog u Ontariju |
| |
U vladinom Izveštaju o kvalitetu vazduha, koji se objavljuje već 35 godina,
stoji da je u 2005. godini zabeležena najveća količina smoga do sada u
Ontariju i da se problem pogoršava otkako su liberali 2003. godine došli na
vlast.
U izveštaju stoji da je 2005. godine bio rekordan broj dana sa upozorenjima
građanima da što manje vremena provode van svojih kuća zbog smoga. Jun je bio
najnepovoljniji, pošto je tog meseca jedno od upozorenja trajalo čak rekordnih
osam dana.
Dr Ted Brodvej, savetnik koji se bavi čistim vazduhom pri Ontarijskom
lekarskom udruženju, kaže da sada ima toliko smoga da bi upozorenje moglo i
tokom zime da važi. On kaže da najznačajniji sastojci smoga, ozon i fine
čestice, predstavljaju zagađivače koji najviše zabrinjavaju.
Podaci predstavljaju neuspeh za stranku koja je obećavala plan o čistom
vazduhu i koja se priprema da se na predstojećim dopunskim izborima, kao i na
i opštim izborima oktobra meseca posebno bavi pitanjem očuvanja životne
sredine.
Na račun politike liberalne vlade prema očuvanju životne sredine kritike
upućuju i konzervativci i demokrate. Konzervativac Lori Skot kaže da bi
njegova stranka postigla bolje rezultate, pošto je tadašnji premijer Erni Ivz
obećavao postavljanje filtera na termoelektrane, koje bi radile do 2014.
godine. Lider NDP-a Hauard Hempton, pak, smatra da su termoelektrane, posebno
Nantikouk, jedan od glavnih razloga za loš kvalitet vazduha u provinciji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
