|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1087, 19. januar 2007.
| Sunce je krivo za globalno otopljavanje |
| |
Sunce je odgovorno za globalno otopljenje klime na Zemlji, dok ugljendioksid
na taj proces praktično nema nikakvog uticaja, ocenio je šef ruske
laboratorije za kosmička istraživanja Opservatorije Pulkovo, Habibulo
Abdusamatov.
 "Globalno otopljenje klime na Zemlji apsolutno nije uslovljeno ispuštanjem
toplotnih gasova u atmosferu", izjavio je Abdusamatov u intervjuu agenciji RIA
"Novosti".
Prema njegovim rečima, do globalnog otopljavanja je došlo usled konstantnog
rasta intenziteta zračenja Sunčeve energije čitavog prošlog veka.
Abdulsamatov je rekao da su naučnici uzeli uzorke leda iz bušotina na
Antarktiku i Grenlandu, sa dubine koje premašuju tri kilometra.
Kada su proučili uzorke, zaključili su da je do značajnih oscilacija nivoa
ugljendioksida u atmosferi i otopljenja klime dolazilo i u predindustrijskoj
eri Zemlje, kada nisu postojale industrijske delatnosti čoveka.
"Ustanovljeno je da čak ni značajnije povećanje količine ugljendioksida u
atmosferi nikada nije prethodilo otopljenju klime na Zemlji, već obrnuto, uvek
je sledilo iza povećanja temperature", kazao je naučnik za RIA "Novosti".
Čak i značajno akumuliranje ugljendioksida u atmosferi praktično ne dovodi do
porasta temperature na Zemlji, istakao je.
Po njegovom mišljenju to dokazuje da je evidentno povećanje koncentracije
ugljendioksida u atmosferi uglavnom posledica povećanja temperature okeana,
uslovljeno porastom intenziteta sunčevog zračenja.
"Poznato je da povećanje temperature svetskih okeana us-lovljava izbacivanje u
atmosferu velikih količina ugljendioksida. Prema tome, uvreženo mišljenje o
ključnoj ulozi čovekove industrijske delatnosti u globalnom otopljenju klime
je pogrešno", smatra naučnik.
On je takođe opovrgao tvrdnje da ugljendioksid u atmosferi ima ulogu "staklene
bašte", koja na Zemlju propušta Sunčevo zračenje a koja u svemir ne odbacuje
delove infracrvenih zraka koje ispušta planeta.
Abdulsamatov je dodao da "neočekivan početak hlađenja gornjih slojeva svetskih
okeana očigledno svedoči da je globalni toplotni maksimum na Zemlji već
dostignut".
"Ljudi nisu u stanju da daju bilo kakav doprinos globalnom otopljenju klime i
značajno zahlađenje na Zemlji neizostavno će uslediti iza otopljenja", dodao
je.
Prognozirao je da se, umesto globalnog otopljenja između 2012. i 2015, očekuje
početak polaganog smanjivanja temperature. |
| |
| |
|
|
| Komična pitanja turista u Velikoj Britaniji |
| |
Da li je Vels zatvoren zimi? U koliko sati izranja čudovište iz Loh Nesa? To
su samo neka od komičnih pitanja turista na koja se trude da odgovore
britanski turistički radnici.
Nacionalni ured za turizam navodi da njegove ispostave godišnje poseti više od
500.000 turista koji traže savete i obaveštenja kako da što bolje iskoriste
boravak u Britaniji. Njihova pitanja, međutim, ponekad zapanjuju zaposlene.
 "Gde mogu novac da promenim u britanske evre?" upitao je jedan turista, dok se
drugi interesovao "kada je smena straže ispred Bele kuće?"
Jedan posetilac Britanije se glasno pitao zašto je zamak Vindzor, u blizini
Londona, koji je i omiljeno boravište britanske kraljice Elizabete Druge,
sagrađen ispod vazdušnog koridora za aerodrom Hitrou. Vindzor je sagrađen pre
1.000 godina.
Jedan turista se raspitivao u kojem mesecu se proslavlja Prvi maj, a drugi "kolika
je cena ulaznice za Brajton", čuveno britansko odmaralište na moru. Trećeg je
zanimalo da li ima još neki način prevoza, osim vazdušnog ili morskog, na
ostrvo Džerzi.
Londonski metro jeste veoma razgranat, ali ne baš toliko da udovolji turisti
koji se raspitivao kojom linijom može da stigne u Edinburg - grad u Škotskoj
udaljen 700 kilometara od britanske prestonice.
Škotska ponekad veoma impresionira turiste koje interesuje "da li je Edinburg
u Glazgovu?", "u koliko sati izranja čudovište iz Loh Nesa i ko ga hrani?" i "kojim
autobusom se ide sa ostrva Orkni na Šetlandska ostrva?"
Tinejdžer koji je boravio u gradu Dandiju, u Škotskoj, raspitivao se gde može
da sretne "Krokodila Dandija", junaka popularnog australijskog filma iz
1980-ih godina.
U škotskim turističkim uredima čula su se i pitanja tipa: "ima li okuka na
putevima, ili su svi pravi?" i "u koliko sati polazi voz u ponoć?" |
| |
| |
|
|
| Otkriven mutirani soj ptičjeg virusa |
| |
Nova, mutirana vrsta virusa ptičijeg gripa pronađena je kod dvoje ljudi u
Egiptu, a laboratorijska analiza pokazala je da je novi soj možda otporan na
lek koji se najčešće koristi za lečenje te smrtonosne bolesti.
 Analiza je rađena pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO),
čiji su zvaničnici objavili da virus nije toliko mutirao da bi mogao da
izazove pandemiju. Dalje mutacije bi, međutim, mogle da dovedu do
preispitivanja metoda lečenja.
Uzorci uzeti iz dvoje obolelih od ptičijeg gripa u Egiptu, šesnaestogodišnje
devojčice i njenog ujaka starog 26 godina, nisu pokazali uobičajenu reakciju
na "Tamiflu", lek koji je poznat i kao oseltamivir, koji se koristi za lečenje
H5N1 virusa.
Devojčica i njen ujak umrli su krajem decembra, kao i starija sestra obolelog,
za koju nije potvrđeno da je imala H5N1.
Tri osobe živele su zajedno u oblasti Garbija, 80 kilometara severozapadno od
Kaira.
Sve troje su umrli u rasponu od nekoliko dana pošto su bili u kontaktu sa
zaraženim patkama.
"Informacije koje sada imamo nisu dovoljne da odbace prenošenje virusa između
ljudi. Moramo bolje da shvatimo razvoj ove epidemije", rekao je antiviralni
stručnjak SZO Fred Hejden.
Iako se ranije dešavalo da su ljudi prenosili viruse jedni drugima, takve
infekcije bile su retke, a većina pacijenata zaražena je direktnim kontaktom
sa obolelim pticama.
Naučnici se, međutim, plaše da bi virus mogao da mutira u oblik koji se lako
prenosi među ljudima, što bi izazvalo pandemiju gripa.
Soj otporan na lek najverovatnije se razvio pošto su pacijenti u Egiptu
hospitalizovani i lečeni "Tamifluom", na šta je virus odgovorio mutacijom,
objasnio je Hejden.
To, međutim, nije dokazano, a mnogo opasnija mogućnost je da otporniji virus
već postoji među pticama.
Virusi gripa stalno mutiraju, ali su mutacije zabrinjavajuće samo ako utiču na
to koliko je virus prenosiv, smrtonosan ili otporan na lekove. |
| |
| |
|
|
| Država na prodaju |
| |
Ko ima novca može da kupi čak i državu. Ne figurativno nego stvarno, pošto je
na prodaju upravo ponuđena kneževina Silend.
Radi se o najmanjoj državi na svetu od svega 550 kvadratnih metara, zapravo
bivšoj vojnoj platformi u Severnom moru, kod obala istočne Engleske.
 Kako piše britanski "Tajms", tu kneževnu, koju ne priznaje nijedna država
sveta, osnovao je 1967. godine ekscentrični Britanac Roj Bejts. Ona se
prostire na metalnoj platformi "Rafs tauer", postavljenoj na dva široka
betonska stuba u blizini Harviča.
Na platformi retko kada ima više od 10 ljudi.
Platforma je sagrađena 1941, za vreme Drugog svetskog rata, a na njoj je bila
smeštena britanska protivvazdušna odbrana.
Do platforme se može doći samo brodom ili helikopterom, a sin osnivača Silenda
nudi je na prodaju za astronomsku sumu od najmanje 10 miliona funti.
Kao njene prednosti, vlasnici ističu: neograničen pogled na more, apsolutni
mir i nepostojanje poreza.
"Vlasnici smo ostrva već 40 godina. Ali danas, moj otac ima 85 godina, možda
je došlo vreme za njeno podmlađivanje", izjavio je Majkl, sin Roja Bejtsa. "Astronomsku
sumu tražimo ali videćemo šta će nam biti ponuđeno", dodao je.
Iako je pravni status Silenda sporan, njegova vojna prošlost je bogata kao i u
bilo kojoj drugoj zemlji sveta koja ima pravo da brani svoj suverenitet od
spoljnih pretnji.
Godine 1967, Roj Bejts, bivši major britanske vojske, zauzeo je platformu s
porodicom i rekao da, budući da se konstrukcija nalazi u međunarodnim vodama,
ona može da postane država. Sebi je nadenuo titulu princa.
Naredne godine, britanska kraljevska mornarica je bezuspešno pokušavala da
Bejtsa i njegovu porodicu otera s platforme. Bejts je, u želi da otera
mornaricu, na njene pripadnike ispalio hice upozorenja.
Nakon toga, jedan sudija je presudio u korist Bejtsa, a protiv britanske vlade,
ocenivši da se Silend nalazi izvan granica teritorijalnih voda Velike
Britanije.
Roj Bejts je 1974. proglasio ustav Silenda. Kao simbole suvereniteta, država
je izabrala zastavu, himnu, valutu - "silendski dolar" iste vrednosti kao
američki. Izdavani su čak i pasoši.
Četiri godine kasnije, Silend je bio u središtu neobične afere.
Jedan nemački i jedan holandski biznismen, koji su na Silend došli radi
poslovnih razgovora, kidnapovali su Bejtsovog sina.
Ubrzo su savladalni i postali su ratni zarobljenici. Posle incidenta su
oslobođeni. |
| |
| |
|
|
| I mladi i stari penju se uz zid kao pauci |
| |
Sve je počelo pre dvadesetak godina u jednoj napuštenoj kući u Briselu, za
koju mnogi Belgijanci tvrde da je prvi zatvoreni centar za sportsko penjanje.
Deca, tinejdžeri, ali i penzioneri, kao pauci se penju uz zidove a onda
spuštaju, vezani konopcima. I sve ih je više u celom svetu.
 Ovaj ekstremni sport postao je popularan poslednjih godina, zajedno sa bandži
skokovima, snoubordom i paraglajdingom.
Zidovi za penjanje ili veštačke stene, mogu se naći kako u sportskim salama,
tako i u tržnim centrima, na raznim sajmovima pa čak i u školama, od Evrope,
preko SAD, do Azije.
"Ovo je definitivno vreme za eksploziju ove vrste sporta", rekao je Rojtersu
Trevor Kuper-Viliams, vlasnik jedne takve hale u Stokholmu. "To je nekada bio
ekstremni sport, sport za neustrašive, a sada sve više postaje trend".
Procenjuje se da se samo u SAD više od devet miliona ljudi, koje zovu "urbani
penjači", rekreativno bavi ovim sportom, što je oko tri procenata čitave
populacije. A svake godine se broj povećava za oko 15 odsto.
U Velikoj Britaniji ovakvi centri su se umnožili sa oko 40 u kasnim '80-tim na
254 u 2003.
Privlačnost ovog sporta je u tome što zahteva snagu, izdržljivost, gipkost ali
i "izvesnu dozu gracioznosti", kažu oni koji se njim bave.
Penjači obično rade u parovima, po jedan na svakom kraju kanapa, koji je
zakačen za tavanicu. Dok se jedan penje, drugi osigurava svog partnera.
Zagriženi penjači smatraju da je upravo to partnerstvo srž privlačnosti, jer
se razvija posebna veza u kojoj penjači jedan drugom poveravaju svoj život.
Aktivnost koja podiže nivo adrenalina predstavlja odličan način za opuštanje
od stresa nakon napornog dana na poslu.
"Obožavam taj osećaj kad se spustim sa zida. Mozak mi je tada potpuno odmoran",
kaže Tom Bruks (36) iz Brisela. Tijeri De Heno (40), takođe iz Brisela, dodaje:
"Ne zadovoljava me samo odlazak u teretanu i podizanje tegova".
Ovaj sport je najpopularniji među mladima između 20 i 30 godina, sve ga više
upražnjavaju i mlade žene, ali i osobe koje su duboko zagazile u svoje 70-te.
Koliko god penjanje uz zid od 15 metara u nekoj hali ne izgleda bezopasno kao
džogiranje u parku, ipak je mnogo sigurnije nego penjanje po prirodnim stenama.
Zaposleni u briselskoj hali za penjanje "Ter Nuv" kažu da se za poslednjih 20
godina tu dogodilo samo pet ozbiljnijih incidenata.
Zagriženi "penjači" pokušavaju da ovaj sport uvrste i na Olimpijske igre.
Rekreativci, odnosno, ljubitelji penjanja u zatvorenim prostorima, prošle su
godine učestvovali na Svetskom prvenstvu u Minhenu.
Entuzijasti kažu da im penjanje predstavlja kombinaciju vežbi i prijateljstva,
kao i osećaj da ne postoji ništa što ne mogu da postignu. |
| |
| |
|
|
| Sanaderovi skupi satovi uzbunili hrvatsku
javnost |
| |
Posle teksta "Jutarnjeg lista" o skupocenim satovima hrvatskog premijera Ive
Sanadera javnost u toj zemlji digla se na noge.
U kratkom roku je kao bomba odjeknula vijest da Sanader na ruci nosi sat
nemačke firme "Lange und Zone", vrijedan više od 20.000 eura, a povremeno i
švajcarski "Blanpen", koji vredi više od 10.000 eura.
 Nametnulo se neizbežno pitanje: kojim novcem je premijer, kao državni
službenik, stekao takvu imovinu?
Na samom kraju prošle godine "Jutarnji list" skupio je fotografije najviših
hrvatskih političara i odneo ih iskusnom časovničaru na procenu, a zatim
objavio članak o vrednosti njihovih ručnih satova.
Ispočetka su mediji baratali cifrom od oko 30.000 eura, koliko navodno vrede
dva skupocena premijerova sata, no nije prošlo mnogo, a u javnost je procurilo
da Sanader u svojoj skupoj kolekciji poseduje mnogo više satova, čija se
vrednost procenjuje na više od 150.000 eura.
Javnosti je postalo jasno da Sanader, osim nešto nekretnina i automobila marke
"golf" starog oko 20 godina, koje je uredno prijavio kao imovinu na početku
mandata, ima mnogo više - o čemu nije želeo da priča.
Portparol Vlade Ratko Maček brzom reakcijom i saopštenjima pokušao je
opravdati premijera.
Iako je Maček tvrdio da je Sanader više godina živeo u inostranstvu i da je "dobrostojeći"
političar koji može sebi da priušti skupe satove, kao i da je neke od njih
dobio na dar, javnost nije bila nimalo umirena, a "nezgodna" pitanja nastavila
su pljuštati.
Pogotovo nakon što je "Jutarnji list" objavio i precizniju biografiju
premijera Sanadera, iz koje je vidljivo da mu ni njegova zaposlenja u
inostranstvu, pa čak i svojedobno posedovanje skromnije firme u austrijskom
gradu Salcburgu, ne mogu opravdati poreklo vlasništva tako skupih "igračaka".
Problem se dodatno "zakuvao" kada je isti časovničar, koji je procenio
premijerove satove, demantirao tvrdnje portparola Vlade kako je Sanader satove
sakupljao kroz 30-ak godina.
Časovničr je naime izjavio da dva najskuplja sata nisu stari primerci i da su
proizvedeni u seriji 2003. i 2004. godine, što znači da su nabavljeni za vreme
Sanaderovog premijerskog mandata.
Pokušao je Maček nešto postići i "kontranapadima", optuživši novinare da "pokušavaju
stvoriti dojam o nepoželjnosti i štetnosti privatne imovine i poštivanja
privatnog poduzetništva", a onda i da pokušavaju vratiti stari društveni
sastav socijalističkog i komunističkog morala i uravnilovku, no nije mu uspelo.
Politički analitičari i novinari medija su nastavili zasipati pitanjima, ali
Maček nikada nije preciznije objasnio iz kojih je izvora premijer platio
sporne satove. Nije objašnjeno ni zašto premijer svoju skupocjenu zbirku nije
naveo u popisu imovine koju je bio dužan ispuniti na početku premijerskog
mandata.
Na ovo posljednje pitanje Sanader je, pokušavajući se odbraniti od sve
glasnijih napada javnosti i medija, izjavio kako u imovinskim karticama
naprosto nema prikladne rubrike u koju bi se upisala imovina poput vrijednih
satova.
"Sanader treba dati objašnjenje odakle mu svi ti luksuzni satovi, jer pitanja
o poreklu premijerove imovine legitimna su u svakoj zemlji.
Javnost ima pravo znati!", upozoravaju kritičari, a svi se slažu u jednom - u
izbornoj godini ni Sanaderu ni njegovoj stranci, Hrvatskoj demokratskoj
zajednici ovakva pitanja ne nose ništa dobro. |
| |
Sandra Carić
Zagreb |
|
|
| Crveni kristal - novi humanitarni simbol |
| |
Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca uvela je u
upotrebu "crveni kristal" kao dodatni zaštitni simbol za humanitarne radnike
na ratnim područjima.
Malo je verovatno, međutim, da je taj simbol, pored amblema crvenog krsta i
crvenog polumeseca, uskoro biti široko primenjen, jer će biti potrebno vreme
da postane poznat i prepoznatljiv u svetu.
 U nedelju će stupiti na snagu Treći dodatni protokol Ženevske konvencije, šest
meseci od kako su ga ratifikovale prve dve zemlje - Švajcarska i Norveška.
Time će biti okončan proces uvođenja novog amblema.
Novi amblem u obliku romba, crvenog okvira i belog unutrašnjeg polja,
omogućiće nacionalnim humanitarnim organizacijama, koje ne žele da koriste
znak crvenog krsta ili crvenog polumeseca, da budu priznate i pridruže se
pokretu Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Ujedno će pomoći da se olakša rad humanitarnih radnika tamo gde bi korišćenje
drugih simbola moglo da ima negativnu političku, kulturnu ili versku
konotaciju.
Crveni kristal će osnažiti univerzalnost međunarodnog humanitarnog pokreta, a
nacionalne humanitarne organizacije moći će da ga koriste u kombinaciji sa
bilo kojim amblemom priznatim Ženevskom konvencijom, usvojenom 1949. godine.
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) i Međunarodna federacije društava
Crvenog krsta i Crvenog polumeseca neće menjati svoje zaštitne simbole ili
nazive, ali mogu da koriste crveni kristal pod određenim okolnostima, ako
smatraju da je to neophodno za njihov rad.
Prema međunarodnom pravu, novi amblem će pružiti istu zaštitu kao i crveni
krst i crveni polumesec, navodi se na sajtu MKCK.
Novi amblem je ujedno i kompromis dugih i komplikovanih pregovora o
uključivanju Izraela u humanitarni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca,
a da se pritom crvenoj Davidovoj zvezdi ne da isti status kao krstu i
polumesecu, koje lekari koriste u ratnim oklonostima više od jednog veka,
navodi Asošiejted pres.
Crvenu Davidovu zvezdu koristi organizacija Magen David Adom (Crvena Davidova
zvezda), koju je u junu 2006. godine MKCK zvanično priznao za nacionalnu
humanitarnu organizaciju Izraela i članicu Međunarodne federacije društava
Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
 Izraelska humanitarna organizacija zatražila je članstvo još 1949. godine, ali
nije želela da koristi znak krsta ili polumeseca. Međunarodna organizacija je,
međutim, odbila da uvrsti Davidovu zvezdu u zaštitne ambleme.
Neke zemlje su strahovale da bi uvrštavanje crvene Davidove zvezde u listu
zaštitnih simbola otvorilo vrata za uvođenje niza drugih simbola i umanjilo
značaj i status zaštitnog amblema za humanitarne radnike.
Zvaničici Crvenog krsta su rekli da će biti potrebno vreme da crveni kristal
postane dovoljno poznat i prepoznatljiv da bi lekari u ratnim područjima mogli
da bezbedno rade pod njim, bez straha da će biti na meti neke od sukobljenih
strana.
"Za sada nemamo informacije da će neko početi da ga koristi", rekla je glavna
portparolka MKCK Antonela Notari za Asošiejted pres.
"To je zvanično zaštitini amblem, ali mora još mnogo toga da se uradi da bi on
zaista postao zaštitni simbol, jer mora postati poznat i poštovan na terenu",
rekla je ona.
Protokol o uvođenju novog simbola usvojen je velikom većinom na sastanku u
Ženevi u decembru 2005. godine, kome su prisustvovale diplomate iz većine od
194 potpisnica Ženevske konvencije kojom se uređuju pravila ratovanja.
Sporazum su do sada potpisale 84 zemalja, a devet ga je i ratifikovalo. |
| |
| |
|
| |
|
|
