|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1087, 19. januar 2007.
| Hronologija izbornih koalicija od 2000.
godine |
| |
Na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, 21. januara, učestvovaće
sedam izbornih koalicija.
1. Koalicija Liberalno-demokratske partije, Građanskog saveza Srbije,
Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine na izbore izlazi sa
listom "LDP-GSS-SDU-LSV-Čedomir Jovanović" i sloganom "Od nas zavisi".
 2.
Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije prijavila je jedinstvenu
izbornu listu "DSS-NS-Vojislav Koštunica" na kojoj su i predstavnici
Jedinstvene Srbije (JS) i Srpskog demokratskog pokreta obnove (SDPO). Izborni
slogan DSS-a i NS-a je "Živela Srbija" i "Narod najbolje zna".
3. Koalicija Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Socijaldemokratske
partije na izbore izlazi sa listom "PUPS - dr Jovan Krkobabić i SDP - dr
Nebojša Čović" i sloganom "Iskustvo i energija".
4. Koalicija "Lista za Sandžak", koju čine Stranka demokratske akcije Sandžaka,
Socijalno-liberalna partija Sandžaka i Bošnjačka demokratska stranka, na
izbore izlazi sa listom "Koalicija Lista za Sandžak - Dr Sulejman Ugljanin" i
sloganima "Za Sandžak u evropskoj Srbiji" i "Mi pobeđujemo, svi dobijaju".
5. Koalicija "Vojvođanske partije", koju čine stranke Vojvođanska partija,
Vojvođanski građanski pokret, Naša Vojvodina, Sremska stranka, Stranka
manjinskih akcionara, penzionera i nezaposlenih i Penzionersko-radnička
stranka Srbije na izbore izlazi sa listom "Vojvođanske partije-mr Igor
Kurjački".
6. "Koaliciju Albanaca iz Preševske doline" čine dve albanske partije sa juga
Srbije - Partija za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija i Demokratska
unija Doline (DUD) Skendera Destanija.
7. Koalicija Demokratske stranke vojvođanskih Mađara (DSVM) i Demokratske
zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) na izbore izlazi sa listom "Mađarska
sloga - Andraš Agošton - dr Pal Šandor".
Dajemo hronologiju izbornih koalicija od demokratskih promena 2000. godine:
- Za savezne i lokalne izbore u Srbiji, održane 24. septembra 2000,
istovremeno sa izborima za predsednika SR Jugoslavije, formirane su četiri
izborne koalicije - Demokratska opozicija Srbije, koalicija Socijalističke
partije Srbije i Jugoslovenske levice, Narodni pokret Sandžaka i koalicija
Lista za Sandžak.
Najveći broj političkih stranaka (18) okupio je opozicioni blok DOS koji su
činile: Savez za promene (Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, GSS,
DS, NS i DHSS), DSS, Političko-izborni blok "Dan" (Demokratska alternativa,
Demokratski centar, Nova demokratija), Srpsko nacionalno veće, Savez
demokratskih partija (SDU, Reformska demokratska stranka za Vojvodinu, LSV,
Koalicija "Šumadija", Koalicija "Sandžak", Savez vojvođanskih Mađara,
Socijaldemokratija, Koalicija "Vojvodina", Pokret za demokratsku Srbiju i
Srpski pokret otpora).
Na te izbore DOS je izašao pod nazivom "DOS-Vojislav Koštunica" i sloganima: "Jedinstvo,
pobeda, promene", "Lična skromnost i poštenje", "Briga za državu i naciju",
"Vojislav Koštunica, čovek iz komšiluka", "Mi pobeđujemo, svi dobijaju" i "Ko
uvek sme da vas pogleda u oči - Koštunica".
Na saveznom nivou DOS je osvojio 58 poslaničkih mandata u Veću građana, a 10 u
Veću republika Skupštine SRJ i formirao novu vlast u koaliciji sa
Socijalističkom narodnom partijom (SNP) Crne Gore.
SPS je na savezne izbore 2000. izašla pod nazivom "Izborna lista SPS-JUL-Slobodan
Milošević" i osvojila 44 mandata u Veću građana i sedam u Veću republika.
Koaliciju "Narodni pokret Sandžaka" činili su Narodni kongres Bošnjaka
Jugoslavije, Demokratska partija Sandžaka, Liberalna bošnjačka organizacija,
Liga socijaldemokrata Sandžaka i Reformska demokratska stranka Sandžaka.
Koaliciju "Lista za Sandžak" formirale su Stranka demokratske akcije Sandžaka,
Socijaldemokratska partija Sandžaka, Bošnjačka demokratska stranka, Partija za
moderni Sandžak, Internacionalna demokratska unija iz Rožaja i Reformska
stranka Sandžaka.
Sandžačke koalicije na tim izborima nisu osvojile dovoljan broj glasova za
ulazak u Saveznu skupštinu.
Na izborima za predsednika SRJ kandidat koalicije DOS Vojislav Koštunica
pobedio je Slobodana Miloševića sa 50,24 odsto glasova.
- Na vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, 23. decembra 2000. jedino je DOS
izašao u koaliciji i osvojio 176 mandata u Skupštini Srbije.
Nakon tih izbora, prvi put od uvođenja višestranačja, u vladi Srbije nije bilo
predstavnika SPS-a. Vlada je izabrana 25. januara 2001, a premijer je bio
lider DS-a Zoran Đinđić. On je ubijen 12. marta 2003.
- Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 28. decembra 2003. učestvovalo
je šest koalicija:
Koalicija SPO i NS izašla je sa listom "SPO-NS-Vuk Drašković- Velimir Ilić" i
sloganom "Zajedno za Srbiju".
Koalicija "Za narodno jedinstvo", koju su činile Stranka srpskog jedinstva,
Narodna seljačka stranka, Narodna stranka, Srpska stranka, Naš dom Srbija i
Udruženje za povratak Srba na Kosovo "Kućni prag", izašla je sa listom "Za
narodno jedinstvo - Borislav Pelević - Marjan Rističević" i sloganom "Da nam
svane".
Koalicija "Odbrana i pravda", koju su formirale Socijaldemokratija, Narodna
stranka Pravda, Socijaldemokratska partija zelenih i Stranka radnika i
penzionera, izašla je sa listom "Odbrana i pravda - Vuk Obradović i Borivoje
Borović" i sloganom "Pravda za Srbiju".
Koalicija "Zajedno za toleranciju", u kojoj su bile LSV, SVM, Sandžačka
demokratska partija, Liga za Šumadiju i još 11 manjih stranaka, izašla je sa
listom "Zajedno za toleranicju - Čanak, Kasa, Ljajić" i sloganom "Jedini glas
svih nas".
Koalicija Reformista Vojvodine, Socijaldemokratske partije Roma i još 10
vanparlamentarnih stranaka izašla je sa listom "Reformisti -
socijaldemokratske partije Vojvodine - Srbije, Miodrag Mile Isakov" i sloganom
"Da svi živimo od plate i penzije".
Koalicija Socijalističke narodne stranke (SNS) i Narodnog bloka izašla je sa
listom "SNS - Narodni blok - general Nebojša Pavković" i izbornim sloganom "Dogovor
umesto podela - Srbija takva nam treba".
U novi srpski parlament ušla je samo koalicija SPO-NS koja je osvojila 22
mandata. |
| |
| |
|
| |
| U nedelju izbori za Skupštinu Srbije |
| |
Građani Srbije u nedelju, 21. januara, biraće 250 poslanika za sastav novog
republičkog parlamenta.
Na izborima učestvuje 20 izbornih lista, od kojih je šest manjinskih, sa
ukupno 3.795 kandidata za 250 poslanika.
 Izborna
tišina trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 21. januara, u 20 sati.
Pravo glasa na predstojećim izborima ima 6.652.105 birača, koji će to pravo
moći da ostvare na 8.383 biračkih mesta u Srbiji i 57 u inostranstvu u 33
zemlje na pet kontinenata.
Za glasanje u inostranstvu prijavilo se 31.370 birača, a u Zavodima za
izvršenje zatvorskih sankcija 7.082 birača na 20 biračkih mesta.
Biračka mesta biće otvorena u 07.00, a zatvaraju se u 20.00. U toku tog
vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Zakon nalaže da se najkasnije pet dana pred izbore svakom biraču obavezno
dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom
biračkog mesta na kojem glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz biračkog
spiska.
Svaki birač glasa lično. Birač može da glasa samo jedanput. Glasanje je tajno.
Glasa se na overenim glasačkim listićima.
Za svako biračko mesto mora da bude obezbeđena posebna prostorija u kojoj je
moguće obezbediti tajnost glasanja.
U prostoriji u kojoj se glasa može biti prisutan samo onoliki broj birača
koliko ima obezbeđenih mesta za tajnost glasanja. Zabranjeno je zadržavanje na
biračkom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem
izbora.
Glasanje počinje najpre tako što birački odbor proveri glasačku kutiju i to u
prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto.
Rezultat kontrole upisuje se u kontrolni list, koji potpisuju članovi biračkog
odbora i birač koji je prvi došao na biračko mesto. U glasačku kutiju ubacuje
se kontrolni list, a zatim se ona u prisustvu prvog birača pečati, što se
unosi u zapisnik o radu biračkog odbora.
Kada dođe na biračko mesto, birač saopštava biračkom odboru ime i predaje
obaveštenje o glasanju, a ličnom kartom ili drugom ispravom dokazuje identitet.
Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu.
Kada mu se utvrdi identitet, birač potpisuje birački spisak i preuzima
glasački listić. Potom se birač obeležava specijalnim sprejom na kažiprstu
desne ruke, kao znak da je već glasao.
Zakonom je propisano da članovi biračkog odbora ne smeju ni na koji način
uticati na odluku birača. Članovi biračkog odbora dužni su da biraču, na
njegov zahtev, ponovno objasne način glasanja.
Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listica. Glasa se
zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.
Birači koji se nalaze na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, odnosno
birači koji izvršavaju obavezu u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije i
Crne Gore, glasaju na objavljenom biračkom mestu koje je najbliže kasarni u
kojoj služe vojni rok ili se nalaze na vojnoj vežbi.
Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja
biće omogućeno da glasaju, propisano je Zakonom o izboru narodnih poslanika.
Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja
birača koji su glasali, birački odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje
se na tom biračkom mestu ponavlja.
Ako se na biračkom mestu naruši red, birački odbor mo-že da prekine glasanje
dok se red ne uspostavi. Razlozi i trajanje prekida glasanja unose se u
zapisnik o radu biračkog odbora. Ako je glasanje prekinuto duže od jednog časa,
produžava se za onoliko vremena koliko je prekid trajao.
Zakon zabranjuje da se na biračkom mestu koriste pejdžeri, mobilni telefoni i
druga sredstva veza i komunikacija.
Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje
simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.
Pripadnici policije na dužnosti mogu da uđu na biračko mesto samo ako su na
biračkom mestu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora. Ako
se u toku glasanja naruše neka pravila birački odbor se raspušta, a glasanje
na tom biračkom mestu se ponavlja. |
| |
| |
|
| |
| Radijacija od 1999. na 112 mesta |
| |
Načelnik radiološke zaštite beogradskog Instituta za medicinu rada Radomir
Kovačević izjavio je da je posle NATO bombardovanja 1999. godine povišena
radijacija utvrđena na 112 mesta u Srbiji i Crnoj Gori.
"Na svim tim lokacijama ustanovljen je povišen stepen radijacije, kao
posledica bombardovanja 1999, iako zvaničnici NATO u izveštajima do kojih smo
došli, mnoge od tih lokacija ne pominju, dok za neke tvrde da na tom području
nisu korišćene bombe sa osiromašenim uranijumom", rekao je Kovačević
novinarima u Valjevu.
Kovačević je rekao da su ispitivanja, posle 2001, obavljena na četiri grupe
oficira Vojske Srbije i Crne Gore, na dve grupe u kojima je bio 41 građanin na
jugoistoku Srbije, na visoravni kod mesta Štrpci i u okolini Novog Pazara.
On je dodao da je među pregledanima uočen porast malignih oboljenja, kao
direktna posledica ozračenja, te da se najčešće javlja leukemija.
"Mnogi su umrli od malignih bolesti, neki su još zivi, a uticaj zračenja na
potomstvo na lokacijama koje su bile bombardovane tek će se videti", kazao je
doktor Kovačević.
On je rekao da stanje na Kosovu nije utvrđeno jer stručnjacima iz Srbije tamo
nije omogućen pristup. |
| |
| |
|
| |
| O podeli ambasada SFRJ |
| |
Predstavnici zemalja-naslednica bivše SFRJ na sastanku u Skoplju nisu postigli
nikakav novi dogovor o raspodeli preostale diplomatsko-konzularne imovine
bivše zajedničke države i ponovo će se sastati 15. i 16. marta u Ljubljani.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da je sastanak u
Skoplju, na predlog Srbije, imao radni karakter i da je "iskorišćen je i za
neformalne bilateralne razgovore sa pojedinim državama-sukcesorima radi
usaglašavanja interesa, odnosno razrešenja i okončanja raspodele preostalih
nepokretnosti u regionu OECD".
 Dogovreno je, kako se dodaje, da zemlje-naslednice što pre kompletiraju
imovinsko-pravnu dokumentaciju i uvid u stanje evidentiranih objekata sa
zagrebačkog sastanka.
Takođe su pozvani eksperti za umetnička dela da okončaju utvrđivanje stanja i
vrednosti umetničkih dela u objektima koji su predmet raspodele.
Očekivalo se da će na sastanku u Skoplju zemlje-naslednice pokušati da se
dogovore o podeli 11 diplomatsko-konzularnih objekata SFRJ.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Mešoviti komitet za
raspodelu diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ razmatra podelu ukupno 67
objekata u zemljama regiona OECD.
Na sastanku u Zagrebu postignut je dogovor o podeli 44 objekta u zemljama
Evrope, severne i srednje Amerike i u Australiji (region OECD), a Srbiji je
tim dogovorom pripao 21 objekat. U ranijim fazama pregovora raspodeljeno je
pet objekata, a sedam objekata nominovano je za prodaju.
Među 11 objekata koje zemlje naslednice treba da podele nalaze se ambasade u
Briselu, Stokholmu i Kopenhagenu, sedište misije pri UN u Ženevi, kao i
ambasada, rezidencija i kuća Varšavi, generalni konzulat u Frankfurtu, po
jedan stan u Rimu i Trstu i zemljište u Kanberi.
Na prodaju su sedište misije pri UN i rezidencija u Njujorku, ambasade u
Tokiju, Bernu i Bonu i ambasada i rezidencija u Velingtonu.
U pregovorima o podeli diplomatsko-konzularne imovine SFRJ ne učestvuje Crna
Gora, već samo Srbija kao naslednica državne zajednice SCG, ali će se naknadno,
u direktnim razgovorima Beograda i Podgorice, utvrditi koji će objekti
pripasti Crnoj Gori. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
