|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1088, 26. januar 2007.
| Problemi sa državljanstvom |
| |
Obavezno posedovanje pasoša pri prelasku granice sa SAD-om stupilo je snagu
23. januara i navelo mnoge Kanađane da ovih dana pribave svoju putnu ispravu.
No, kako se ispostavilo, za jedan broj zainteresovanih to i nije baš sasvim
jednostavno.
 Naime, malo poznata mesta zakonu učinila su da mnogi Kanađani ustanove da
nemaju državljanstvo. Samo ovih dana je Ministarstvo za državljanstvo i
imigraciju u slučajeva ustanovilo da kod 450lica, koja su podnela dokumente za
novi pasoš ili produženje starog, njihovo državljanstvo nije važeće.
Po proceni, urađenoj na osnovu materijala sa popisa, između deset i dvadeset
hiljada građana bi moglo da ustanovi da nemaju kanadsko državljanstvo. Većinu
pogađaju zakoni o '28-om i 24-om rođendanu', mada ima i drugih slučajeva.
Akt o državljanstvu iz 1977. godine zahteva od Kanađana, rođenih u
inostranstvu posle 14. februara 1977. godine, da ponovnim prijavljivanjem pre
navršene 28. godine potvrde svoju želju da budu kanadski državljani. Kada se
preračuna, ispada da je nekim osobama državljanstvo prestalo da važi pre skoro
tačno dve godine, 15. februara 2005. godine.
Portparol Ministarstva Marina Vilson kaže da se broj prijavljenih slučajeva
povećava. Ima ih u čitavoj zemlji, a Ministarstvo rešava njihove slučajeve
individualno.
Među onima kod kojih je državljanstvo sporno je i veliki broj Menonita,
hrišćana vernika, koji potiču iz 16. veka. Oni su se dvadesetih godina prošlog
veka iselili u Meksiko, kako bi izbegli zakon o obrazovanju u Manitobi, koji
bi ih prisilio na asimilaciju. Mnogi Menoniti su se u Meksiku venčali po
crkvenim ceremonijama koje kanadski zakon ne priznaje. Osamdesetih godina
prošlog veka u Kanadu je, uglavnom u Manitobu i Sakačuan, došao čitav jedan
talas Menonita, dece i unuka koji su rođeni u ovakvim zajednicama.
Budući da kanadski zakon još uvek priznaje državljanstvo samo potomcima
rođenim u legalno sklopljenim brakovima, ispostavilo se da je stotine Menonita
saznalo da nisu Kanađani. Tu ima i onih koji na ovim prostorima žive od
najranijeg detinjstva.
Po drugoj zakonskoj odredbi, iz zakona koji je važio između 1947. i 1977.
godine, državljanstvo su izgubile osobe koje su živele van Kanade kada su
navršile 24 godine, a nisu potpisale odgovarajući dokument. Takva lica su pre
mnogo godina izgubila i mogućnost da ponovo dobiju kanadsko državljanstvo.
Jedan broj osoba rođen je u SAD-u zato što je tamošnja bolnica bila bliža nego
ijedna kanadska, a sada je kod njih sporno dobijanje državljanstva na osnovu
izvoda iz matične knjige rođenih u drugoj zemlji.
Uobičajena procedura za ponovno dobijanje državljanstva do ove nedelje bila je
da treba ići preko useljeničke dozvole, što bi trajalo makar tri godine. No,
ministarka za imigraciju i državljanstvo Dajen Finli je istakla da su takve
odredbe nekorektne prema ovim licima, te da će njihovi predmeti biti rešavani
po skraćenom postupku kako bi se na obostrano zadovoljstvo ispravili neki
prošli propusti. Ona je rekla, u ekskluzivnom intervjuu za CBC Nenjs, da će
ova lica moći da se prijave za dobijanje državljanstva za svega osam meseci.
Poslanik Endru Telegdi iz Liberalne stranke, potpredsednik komiteta za
imigraciju i državljanstvo, apeluje na Parlament da donese novi zakon za
Kanađane koji nisu ni morali da izgube svoje državljanstvo. Po njegovim rečima,
apsolutno je neophodno da imamo zakon o državljanstvu koji je u skladu sa
Poveljom o pravima i slobodama i sa svim u šta Kanađani veruju. |
| |
| |
|
| |
| Supercentar sa super radnim vremenom |
| |
Iako stručnjaci sve češće ističu kako savremenom kupcu više nije primarno da
sve što mu treba bude na jednom mestu, iskustvo nam govori, a praksa potvrđuje,
sasvim suprotno - i dalje se kupuje u velikim marketima. Zaposleni, porodice
sa malom decom, mladi, ali i stariji, vole da svoje svakodnevne ili nedeljne
kupovine, onaj takozvani 'bakaluk', obave na jednom mestu.
 Izbor ovih trgovina je veliki i svako ima neki svoj kriterijum po kome odabire
gde će kupovati.
Trgovci se nadmeću, svako na svoj način, da privuku kupce, a u toj svojevrsnoj
bici kupac je najčešće taj koji dobija.
Borba za kupca je navela najveći svetski trgovinski lanac Njal-Mart da u
regionu Toronto otvori tri nova supercentra, mega prodavnice u kojim se može
naći sve, od voća i povrća, pa do odeće i bicikala.
Kako obično biva, na otvaranju su bili dugački redovi, koliko znatiželjnika,
toliko i onih koji su želeli da iskoriste vanredan popust koji se nudio.
Velika pogodnost koja nastavlja da traje je da su ove nove Njal Mart-ove
prodavnice otvorene od šest ujutro do ponoći, svih sedam dana u nedelji. |
| |
| |
|
| |
| Počelo suđenje za ubistvo 26 žena na farmi
svinja |
| |
Suđenje muškarcu osumnjičenom da je ubio 26 žena, pošto ih je prethodno
namamljivao na zabave na njegovoj farmi svinja, počelo je danas u Vankuveru.
Više stotina ljudi stajalo je u redovima pre zore ispred male sudnice u
predgrađu Vankuvera, nadajući se da će uspeti da sednu na neko od 35 mesta u
sudnici, kako bi čuli uvodnu reč protiv osumnjičenog Vilijama Piktona.
 Piktonu (56) će prvo biti suđeno za šest ubistava, za koje se izjasnio da nije
kriv. On je u sudnicu stigao u policijskim kolima sa uključenim sirenama, a
novinari i članovi porodica su morali da prođu bezbednosnu proveru na tri
nivoa pre ulaska u sud.
Predsedavajući vrhovnog suda Britanske Kolumbije Džejms Vilijams odlučio je da
će Pikton za preostalih 20 optužbi odgovarati kasnije u toku suđenja, kako ne
bi preopteretio porotu.
On je 12 članova porote upozorio da će dokazi, koje će izneti tužilašvo i
svedoci, biti užasavajući.
"Mislim da bi ovo suđenje porotu moglo da izloži porotu nečemu što je
pođednako grozno kao horor filmovi, ali nemate opciju da isključite TV", rekao
je on.
Ukoliko ga sud proglasi krivim po jednoj od više od 14 optužnica, Pikton će
postati najozloglašeniji serijski ubica u istoriji Kanade posle Marka Lepina,
koji je ubio pištoljem 14 žena u Montrealu, pre nego što je i sam izvršio
samoubistvo 1989. godine.
Optužnice terete Piktona da je namamljivao žene na porodičnu farmu svinja od
sedam hektara izvan Vakuvera, gde se sa njima, po tvrdnjama policije, napijao
i drogirao.
Posle njegovog hapšenja u februaru 2002. godine, zdravstveni zvaničnici su
naredili nadžor mesa od životinja koje su Piktonovi susedi kupovali sa njegove
farme, zbog zabrinutosti da sadrži ljudske ostatke.
Nakon Piktonovog hapšenja i pronalaženja prvih tragova ljudske DNK nekih od
nestalih žena na farmi, potrošeno je, procenjuje se, oko 61 milion dolara u
detaljnoj pretrazi zgrada i zemljišta na tom imanju.
Među ženama za koje se sumnja da su Piktonove žrtve je i Sara de Vri,
prostitutka, nestala 1998. godine. U njenom dnevniku, tri godine pre nestanka,
napisala je da strahuje za svoj život, pošto su žene iz predgrađa Vankuvera
počele da nestaju.
"Da li sam je sledeća? Da li me sada posmatra? Da li razgovara sa mnom kao
grabljivac sa svojim plenom? Čeka, čeka na savršeno mesto, vreme ili na moju
glupu grešku", napisala je ona u svom dnevniku.
Navodi iz preliminarnih saslušanja, koja su održana pre godinu dana, imali su
oznaku tajnosti, kako mediji ne bi mogli da ih prenose i tako utiču na porotu.
Vilijams nije stavio sličnu zabranu za suđenje, koje će, prema očekivanjima,
trajati godinu dana.
Više od 300 novinara akreditovano je za praćenje suđenja Piktonu, a očekuje se
da će tužilastvo pozvati oko 240 svedoka. |
| |
| |
|
| |
| Postajemo li imuni na nasilje |
| |
Koalicija nastavnika i roditelja je sredinom meseca održala skup kojim je
želela da skrene pažnju federalnoj i provincijskoj vladi na preveliku količinu
nasilja kojem su deca izložena u muzičkim tekstovima, video-igricama, na
internetu i televiziji.
Grupa se založila da se uvede starosna granica ispod koje ne bi trebalo
prodavati deci određenu muziku, slično onome što već postoji za određene
neprikladne filmove i video igrice. Takođe, predlog je da se uvede kontrola
radio i televizijskog programa, na kojima ne bi trebalo da bude sadržaja sa
nasiljem pre devet sati uveče.
 Profesor Piter Jafe, sa Univerziteta Zapadni Ontario, veruje da bi ovaj apel
trebalo da urodi plodom. On podseća da je slično počelo i sa upozoravanjem na
štetnost cigareta, pa sad svaka paklica na sebi ima upadljiva i slikovna
upozorenja o opasnosti koju pušenje sobom nosi. On je, navodeći podatke iz
raznih istraživanja koji ilustruju njegovu priču, skrenuo pažnju da
višegodišnja izloženost sadržajima sa nasiljem ostavlja posledice na psihu
deteta. Stručnjaci za fizičko i psihičko zdravlje slažu se da je stalna
izloženost nasilju u medijima postao veoma ozbiljan problem, koji može dovesti
do povećanja agresivnosti u stavu, vrednostima ponašanju svih, a posebno dece.
Profesor Jafe naglašava da smo postali 'operisani' od osećanja - više ništa
nas ne može šokirati, pošto smo sve već videli.
No, kako se ističe, nisu samo snimci nasilja ti koji podstiču na nasilje.
Grupa se založila da provincije uvedu klasifikaciju muzike prema uzrastu
slušalaca. Ronda Kimberli-Jang, predsednik Federacije srednjoškolskih
nastavnika Ontarija, napomenula je da i muzika, koja ide istim putem kao i
film i video-igrice, donosi eksplicitan, nasilan materijal prepun seksa. Ona
je iznela bojazan da i odatle dolaze negativni uzori koji ostavljaju posledice
na decu i mlade, te je preporučila da se uvede starosna granica od 18 godina
ispod koje ne bi trebalo dozvoljavati ovakav materijal.
Gospođa Kimberli-Jang je takođe apelovala na vladu da. Posle dvadeset godina
raspravljanja, napokon u Krivični zakonik unese amandman kojim bi se i žene
stavile na listu onih kojima je potrebna zaštita od javnog ispoljavanja mržnje.
Prikazan je i jedan insert sa profesionalnim rvačem koji napada ženu i cepa
joj odeću, kao primer nasilja nad ženama koje deca mogu redovno da vide na
televiziji. Dr Jafe je apelovao da se o svemu ovome povede računa kako bismo
postali društvo u kome se ovakve slike nasilja više ne bi tolerisale. |
| |
| |
|
| |
| Panika za dva i po miliona ljudi |
| |
Prošle nedelje mnogi su bili u panici povodom dve vesti - da je u tranzitu,
negde između Montreala i Toronta, izgubljen dopunski kompjuterski dosije sa
poverljivim ličnim podacima blizu pola miliona sadašnjih i bivših korisnika
Talvest Mutual Funds, ogranka pri CIBC banci, kao i da su hakeri upali u
sistem TJDž Cos, osnovnu kompaniju kanadskih trgovina Njinners i HomeSense, i
ukrali podatke o oko dva miliona korisnika viza kartica u Kanadi i dvadeset
miliona širom sveta, koji su između 2003. i 2006. godine imali transakcije.
 Kompanije su preduzele sve mere opreza kako bi se sprečila svaka zloupotreba.
Iako za sada nema naznaka da je došlo do bilo kakve zloupotrebe podataka,
stručnjaci nalažu da i građani budu na oprezu. Oni takođe daju i uputstva za
zaštitu od digitalne krađe identiteta, kojih bi se svakako trebalo pridržavati:
- ograničiti informacije koje dajete kompanijama kada ispunjavate obrasce,
posebno ako je to putem interneta;
- čak i kod popunjavanja prijave za neku trgovinu ili rekreativni klub treba
sada biti oprezan zato što se sve informacije smeštaju u slične baze podataka;
- obavezno treba pročitati odredbe o zaštiti privatnosti i bezbednosti
podataka pre nego što popunite prijavu;
- ukoliko vam ne odgovaraju odredbe, niste u obavezi da poslujete sa njima;
- ograničite broj kreditnih kartica koje imate;
- svaki put kada se prijavite za kreditnu karticu raspitajte se kakvi su
rizici i kakva je kompenzacija koju nude u slučaju krađe ličnih ili
poverljivih informacija koje ste dali;
- nemojte slati brojeve kreditnih kartica elektronskom poštom, koja je manje
sigurna nego korišćenje posebnih veb-sajtova koje ima većina internet
prodavnica;
- vodite evidenciju o korišćenju kartice i proveravajte svoje stanje, kako
biste mogli odmah da reagujete;
- čuvajte fotokopije važnih finansijskih dokumenata, posebno onih koje sadrže
poverljive podatke poput SIN ili informacije o korisniku;
- ukoliko primetite bilo kakvu nepravilnost, odmah preduzmite sve potrebne
korake, počevši od stopiranja kartice, pa do obaveštavanja banke i svih
ostalih kojima je neophodna takva informacija. |
| |
| |
|
| |
| Bez domaćih u vreme ispita |
| |
Ovih dana je Ted Kun, član školskog odbora iz redova učenika, predložio
inicijativu za poštedu učenika od domaćih zadataka tri do pet dana pre nego
što početka ispitnog roka. Programski savet je dao formalnu saglasnost, a da
bi o inicijativi raspravljao odbor i pretočio je u odluku, potrebno je da se
pre toga o njoj izjasne i učenici i nastavnici.
 Kun je učenik 12. razreda koledžijata Martingrouv u kome već nema nikakvih
domaćih zadataka, testova, izleta i sekcija dva dana pre početka zimskih
ispita. On kaže da je školovanje već dovoljno stresno i da nema potrebe
dodatno opterećivati učenike obavezama koje mogu imati direktan nepovoljan
uticaj na ispitne rezultate. Neke škole, poput njegove, imale su razumevanje
za potrebu i položaj svojih učenika, ali ima i onih u kojima će to početi da
važi tek kada odbor o tome donese punovažnu odluku. U jednom broju škola su
učenici tako za sada u nepovoljnijem položaju, što bi trebalo uskoro da se
promeni, veruju i Kun i njegove kolege učenici u školskim odborima.
Dodatni razlog koji ovi mladi navode je da bi školski odbor, u kome svaki
četvrti učenik napušta školu, trebalo da pomogne time što će, posebno zbog
slabijih učenika, pokušati da i ovom merom smanji veliki pritisak i stres koji
ispitni rok donosi sa sobom.
Direktor Martingrouva Teri Bejtor kaže da je ovakav moratorijum dobar jer
ostavlja učenicima više vremena bez dodatnih školskih zadataka u kome mogu da
učenje i obnavljaju. On, međutim, napominje da bi ovaj predlog trebalo da bude
fleksibilan i da ipak daje nastavnicima prostor da zaokruže prezentacije ili
lekcije koje treba da budu obrađene do kraja polugodišta.
U srednjoj školi A. U. Džekson ove godine su skinuli moratorijum na domaće
zadatke, jer se pojavila sasvim osnovana bojazan da učenici ne dolaze u školu
kada nemaju obavezu da donose zadatke. |
| |
| |
|
| |
| Razmislite pre sedanja u automobil |
| |
Svi smo svesni toga koliko mobilni telefon odvlači pažnju dok smo za volanom i
kakve sve probleme može da izazove, ali teško ga se odričemo.
No, mobilni telefon ili neka od njegovih funkcija nije jedina stvar kojoj
posvećujemo pažnju onda kada bi trebalo da budemo zaokupljeni bezbednošću sebe
i drugih učesnika u saobraćaju. Istraživanje Nationnjide Mutual Insurance
pokazuje da žitelji severnoameričkog kontinenta naginju čak i ekstremnom
ponašanju i situacijama koje nikako ne bismo mogli da očekujemo od vozača.
 Tri četvrtine vozača je priznalo da stalno i neumorno ćaska preko telefona,
ali mnogo više uznemirava podatak da je 38 odsto otkrilo da su vozili, a da
uopšte nisu bili svesni da su za volanom.
Jedna trećina vozača je rekla da se dešava da maštaju tokom vožnje, ili čak
pokušavaju da čitaju i pri velikim brzinama.
Ima i onih koji baš tada sređuju svoju frizuru, a pojedini su stidljivo
priznali da su se brijali za volanom.
Pospani vozači, na kraćim, ali i dužim relacijama, takođe nisu retkost.
Kućni ljubimci, deca i drugi putnici u kolima često znaju da odvlače pažnju
vozaču.
Međutim, čak ni najgori među nama verovatno nikada nisu za volanom radili
stvari koje su neki ljudi priznali da su radili. Neke od njih mogu vas
naterati da poželite da ostanete kod kuće, ali ima i komičnih.
Na tom spisku su zamena vozača u vožnji, pisanje spiska za kupovinu, dojenje
bebe, lakiranje noktiju na nogama. Ako se niste dovoljno zabrinuli, pomenućemo
takmičenje sa suvozačem ko će duže da bulji u jednu tačku, lovljenje pauka na
zadnjem sedištu ili, recimo, stavljanje sočiva.
Poslednje sa spiska ne samo da odvlači pažnju vozaču i ostalim putnicima, nego
je i nekulturno - uriniranje kroz prozor.
Treba se, ipak, nadati da nije sve baš tako i da makar ponešto od ovoga treba
uzeti sa rezervom. |
| |
| |
|
| |
| Kuća u Vankuveru kao četiri u Ridžajni |
| |
Analiza Granica centra za javnu politiku, čiji su rezultati objavljeni nedavno,
bavila se upoređivanjem cena kuća u šest zemalja engleskog govornog područja,
Kanade, SAD-a, Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda i Irske. Oni su
pošli od godišnjih primanja koja su potrebna za kupovinu kuća u ovim zemljama.
 Analizirani su podaci iz 159 gradova. Po proceni Centra, u 42 grada je
njihovim žiteljima lako da kupe kuću, dok je u 59 gradova tako nešto veoma
nedostupno.
Od svih zemalja, Kanada je najpristupačnija, pošto je u proseku građanima
potrebno da rade 3,2 godine da bi sebi mogli da kupe krov nad glavom.
U Kanadi je, od sedamnaest gradova, Ridžajna ubedljivo na prvom mestu. Ona
deli apsolutno prvo mesto i na listi, sa Fort Vejnom u Indijani i Jangstaunom
u Ohaju. U svim ovim mestima, za kupovinu kuće prosečni žitelji treba da
izdvoje dvogodišnju zaradu.
Ali, ni žitelji Vinipega i Kvebek Sitija nisu u mnogo gorem položaju. Da bi se
uselili u svoju kuću oni treba da svaki dolar od svoje plate štede dve i po
godine.
U prvih pet kanadskih gradova su još i Saskatun i Otava, gde se do kuće stiže
za manje od tri godine.
Od svih kanadskih gradova, Vankuver je na poslednjem mestu. Po proceni Centra,
kupiti kuću u tom gradu je veoma nepovoljno, pošto za to prosečnom građaninu
treba 7,7 godina rada, bez potrošenog i jednog dolara.
Toronto je otprilike na sredini između Ridžajne i Vankuvera. U njemu je za
kupovinu kuće potrebna plata od 4,4 godine rada.
Inače, u ovoj analizi ustanovljeno je da su, među gradovima koji su se našli
na listi, u Los Anđelesu i Orandž Kauntiju, Kalifornija, najnedostupnije
kupiti kuću, jer je za to potrebno da prosečan građanin radi skoro 11 i po
godina. |
| |
| |
|
| |
| Roajal: U Kvebeku da slobodno odlučuju o
svojoj sudbini |
| |
Kandidatkinja socijalista na predsedničkim izborima u Francuskoj Segolen
Roajal ocenila je danas da su "prinicipi suverenosti i slobode" u
opredeljivanju stanovnika Kvebeka nesporni, dodajući, međutim, da ne želi da
se izjašnjava o "intitucionalnim pitanjima".
Kako prenosi štampa u Kvebeku, Roajalova je nakon sastanka sa šefom Partije
Kvebeka Andreom Boaklerom izjavila da se zalaže za suverenitet te kanadske
provincije. Njene izjave su, međutim, izazvale ogorčenje kanadskog premijera
Stivena Harpera.
Partija Kvebeka najavila je da će ako se vrati na vlast nakon izbora 2008.
ponovo organizovati referendum o nezavisnosti te frankofonske kanadske
provincije.
"Kao i u svakoj demokratiji, narod koji glasa je suveren i slobodan, pa će
tako i stanovnici Kvebeka u datom trenutku slobodno odlučivati o svojoj
sudbini, ako budu u prilici za tako nešto", izjavila je Roajal radiju Evropa 1
odgovarajući na kritike kanadskog premijera.
"Nije ni na Francuskoj, ali ni na Kanađanima, niti na ljudima u Kvebeku da
nekome diktiraju šta će da rade. Ipak, principi suverenosti i slobode su, čini
mi se, apsolutno nesporni", rekla je ona.
Ona je kazala da tokom razgovora sa Boaklerom ni u jednom trenutku nije
pominjala intitucionalne reforme, ali ako do njih dođe, ponovila je, osnovna
dva principa, sloboda i suverenitet, moraju biti poštovani. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
