|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1090, 9. februar 2007.
| Beograd spreman za Beč par dana posle 13.
februara |
| |
Srpski zvaničnici složili su se da aktivno učestvuju u novim pregovorima o
rešavanju statusa Kosova u Beču, koji bi mogli da počnu "nekoliko dana posle
13. februara", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijer Solana.
 Kako
prenosi AFP, Solana je u avionu iz Beograda za Brisel izrazio nadu da će
predsednik Srbije Boris Tadić stupiti u kontakt sa specijalnim izaslanikom UN
za pregovore o Kosovu Martijom Ahtisarijem "da mu kaže da su spremni na učešće
u intenzivnim konsultacijima o Kosovu".
"Spremni su da idu tamo (u Beč). Neće tamo otići 13. februara, već bi to moglo
biti nekoliko dana kasnije, i to nekoliko dana kasnije a ne nekoliko nedelja",
naglasio je Solana.
Kancelarija specijalnog izaslanika za pregovore o statusu Kosova (UNOSEK) još
nije dobila zvaničan zahtev Beogarada za odlaganje pregovora i nastavalja
pripreme za održavanje sastanka 13. februara u Beču, izjavio je portparol
Martija Ahtisarija Remi Durlo.
"Nismo još ništa zvanično dobili iz Beograda. UNOSEK nije dobio nikakav
zvaničan odgovor na poziv za učešće u pregovorima, niti bilo kakav zahtev za
njihovo odlaganje", izjavio je Durlo.
Durlo je precizirao da je potrebno da zahtev iz Beograda bude "zvanično upućen
kancelariji UNOSEK-a, sa valjanim razlozima za odlaganje, ukoliko se to traži,
kao i sa jasnim obećanjem da će učestvovati u kasnijim pregovorima, ukoliko bi
bili odloženi".
Procedura potom podrazumeva, dodao je Durlo, da UNOSEK najpre detaljno
razmotri takav zvaničan zahtev, pre nego što uputi bilo kakav odgovor.
"U međuvremenu su u toku pripreme za pregovore 13. februara u Beču", dodao je
Ahtisarijev portparol.
Tadić izjavio je da je Beograd zatražio usaglašavanje datuma formiranja
skupštine i pregovaračkog tima sa procesom otpočinjanja pregovora u Beču.
Tadić je ocenio da je to tehničko, a ne političko pitanje i naglasio da
"Srbija ne traži odlaganje čitavog procesa". |
| |
| |
|
| |
| Ahtisarijev plan za Kosovo neprihvatljiv |
| |
Episkop rasko-prizrenski Artemije istakao je u Vašingtonu da "Srbija nikada
neće prihvatiti odvajanje Kosova i Metohije i stvaranje nove albanske države
na Balkanu", navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Sajt SPC-a prenosi da je, na početku posete Vašingtonu, episkop Artemije, u
prisustvu predstavnika Američkog saveta za Kosovo i Metohiju, razgovarao sa
španskim ambasadorom u Vašingtonu Karlom Vestendorpom.
Episkop Artemije je rekao da je plan izaslanika UN Martija Ahtisarija
neprihvatljiv za Srbiju i srpski narod, jer, iako ne pominje reč nezavisnost,
faktički izdvaja tu pokrajinu iz sastava države Srbije i uvodi ga na put
sticanja nezavisnosti.
"Do pravednog i održivog rešenja može se doći jedino pregovorima", istakao je
Artemije, dodajući da se "pregovori ne mogu voditi na način kako je to do sada
činjeno."
Prema njegovom mišljenju, "neko je unapared već obećao Albancima nezavisnost,
i to pre početka bilo kakvih pregovora, i zato do sada nema i nije moglo biti
nikakvog dogovora."
"Da bi se pregovori nastavili, mora se Albancima jasno reći da je nezavisnost
samo jedna od opcija", naveo je episkop Artemije.
On je ocenio da na pregovore ne treba ići, ako međunarodna zajednica to
Albancima ne bude stavila do znanja.
"Odlazak na pregovore bez ispunjavanja tog uslova bila bi izdaja nacionalnih
interesa", istakao je episkop raško-prizrenski.
"Ne može jedna strana dobiti sve, a druga izgubiti sve. Ne može se udovoljiti
jednoj manjini, a kazniti većinski, konstitutivni narod. Beograd mora ostati
čvrst i dosledan da ne prihvata izdvajanje Kosova i Metohije iz Srbije, rekao
je Artemije. |
| |
| |
|
| |
| I Srbija na listi osumnjičenih |
| |
I Srbija je na listi zemalja iz kojih su korisnici Interneta pokušali da uz
plaćanje preuzmu video-snimke seksualnog zlostavljanja i čak najbrutalnijeg
silovanja dece, utvrđeno je krivičnom istragom austrijske policije.
Prema podacima austrijske policije, najmanje 2.360 osumnjičenih iz 77 država
pokušalo je da preuzme video-snimke silovanja dece.
 Delimičnu
listu zemalja su noćas objavile vlasti Austrije, ne iznoseći koliko je
osumnjičenih iz koje od zemalja.
Na objavljenoj listi su zemlje sa svih kontinenata, a među njima Bosna i
Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Slovenija. Iz regiona su na listi
i Bugarska, Mađarska, Grčka i Rumunija.
Otkriće policije je zvanično ocenjeno kao "udarac dečjoj porno-industriji
nezabeležen do sada u kriminalističkoj istoriji Austrije".
Ministar unutrašnjih poslova Austrije Ginter Plater izjavio je da američki FBI
ispituje 600 osumnjičenih u SAD, a nemačke vlasti 400. Oko stotinu
osumnjičenih ispituje se u Francuskoj, a u Austriji 23.
Plater je naglasio da video-materijal "sadrži najgoru vrstu seksualnog
zlostavljanja". Deca na snimcima imaju do 14 godina.
Istraga je počela jula prošle godine kada je službenik firme za usluge
posredstvom Interneta prijavio policiji u Beču veliki promet pornografskog
materijala. Veza je išla sa sajta u Rusiji, ali su snimci bili na serveru u
Austriji. Preuzimanje snimaka je koštalo 69 evra.
Službenik je rekao vlastima da je za 24 sata registrovao više od 8.000 zahteva
za pristup sajtu sa 2.361 kompjutera u 77 zemalja. Službenik je blokirao
pristup video-snimcima i registrovao elektronske identifikacione adrese
kompjutera čiji su korisnici uporno pokušavali da preuzmu video-materijal. Te
podatke je dao policiji.
Posedovanje snimaka seksualnog zlostavljanja dece u Austriji se kažnjava sa do
dve godine zatvora. |
| |
| |
|
| |
| SAD izdvajaju 279 miliona dolara |
| |
U američkom budžetu za 2008. godinu za Kosovo je predviđena finansijska pomoć
od 279 miliona dolara, što je najveći do sada iznos predviđen za tu teritoriju.
 Britanski Bi-Bi-Si prenosi da se u obrazloženju američkih budžetskih
izdvajanja ističe da taj novac predstavlja paket jednokratne pomoći koja će
biti prosleđena posle utvrđivanja konačnog statusa Kosova.
Novac je, kao se navodi, namenjen promovisanju dobre uprave, upućivanje
humanitarne pomoći i finansiranje međunarodnih snaga na Kosovu.
Cilj tog paketa pomoći je promovisanje stabilnosti i privrednog rasta,
ubrzavanje smanjenja americkog vojnog prisustva, sprečavanje dodatnih troškova
servisiranja dugova, kao i skretanje pažnje potencijalnih drugih donatora i
ulagača na Kosovo, prenosi BBC.
Da je reč o značajnoj svoti novca, potvrđuju i podaci da američki budžet za
isti period predviđa za Sudan samo 83 miliona dolara više nego za Kosovo.
Naime, 362 miliona dolara namenjeno je humanitarnoj pomoći za stotine hiljada
izbeglica i raseljenih lica iz sudanske oblasti Darfur i primeni mirovnog
plana izmedu pobunjenika iz južnog Sudana i vlade u Kartumu, dok je za
Somaliju izdvojeno tek 60 miliona dolara, primećuje BBC. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
