|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1090, 9. februar 2007.
| Povećanje američke pomoći saveznicima |
| |
Pomoć SAD drugim državama biće ove godije povećana za više od 12 odsto, na
20,75 milijardi dolara u poslovnoj 2008. godini, na osnovu upravo objavljenog
budžetskog zahteva Bele kuće.
Povećana inostrana pomoć sadrži 4,15 milijardi dolara za borbu protiv side
(HIV/AIDS), što je dvostruko više nego predhodne godine, kao i veće
finansiranje strateški važnih zemalja kao što su Avganistan i Pakistan.
Izrael i Egipat, koji su na vrhu primalaca američke pomoći od kako su se
pomirili 1979. godine, dobiće, u skladu s ranijim sporazumima, nešto manje
nego obično - Izrael će iz ovog izvora dobiti 2,4 milijarde dolara, a Egipat
1,72 milijarde.
Avganistan će dobiti 1,07 milijardi dolara pomoći, a Pakistan 787 miliona.
Bela kuća traži i 1,4 milijardu dolara u okviru programa strane pomoći za Irak,
uz 2,4 milijarde dodatno tražene za poslovnu 2007. Budžetski predlog takođe
uključuje krupni novčani dodatak za Kosovo.
Svi predlozi su podložni promenama u pregovorima Bušove administracije s
demokratama u Kongresu, a svi proističu iz jučerasnjeg predsednikovog predloga
novog godišnjeg državnog budžeta SAD od 2.900 milijardi dolara.
Buš, koji je Afriku stavio na prvo mesto, predlaže povećanje pomoći tom
najsiromašnijem kontinentu od 40 procenata, okrenuto programima borbe prottiv
side. |
| |
| |
|
| |
| Za obične Kubance baza SAD kao da ne postoji |
| |
Dok zatvorenici "rata protiv terorizma" čame u zatvoru u pomorskoj bazi vojske
SAD u zalivu Gvantanamo na Kubi, Kubanci naseljeni u blizini skoro su u
potpunosti nesvesni onogo što se događa unutar bodljikavih žica.
 Premda
neki mlađi Kubanci u gradu Gvantanamo žude za muzikom, odećom i drugim
proizvodima iz SAD, starije generacije čvrsto su privržene bolesnom kubanskom
predsedniku Fidelu Kastru i život za njih teče kao da baza ne postoji.
"Stvari su toliko mirne u Gvantanamu da mi čak nismo ni primetili da su
Amerikanci doveli talibane u bazu", kaže za Rojters 40-godišnji Hines, koji se
predstavio samo prezimenom.
Prvi zatvorenici pristigli su januara 2001. godine, pošto su snage predvođene
Sjedinjenim Državama svrgnule talibanski režim u Avganistanu zbog davanja
utočišta Al-Kaidi koja stoji iza napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
SAD trpe kritike iz skoro celog sveta zbog zakonskog statusa zatvorenika i
brige za njihovo stanje. Međutim, opšta zbrka zbog dešavanja u američkoj bazi
uglavnom je mimoišla uzavrele ulice Gvantanama, grada sa 200.000 stanovnika na
istočnoj obali ostrva, udaljenog 25 kilometara od same baze.
"Živim ovde 65 godina i nikada nisam video bazu. Ona kao da ne postoji", kaže
Karmen.
U bazi, koja je smeštena na 117 kvadratnuh kilometara, nalazi se jedini
Mekdonaldov restoran na Kubi, ali Kubanci tamo nikako ne mogu da jedu. Sa
prečnikom od 28 kilometara, bezbednosni obod oko baze je miniran i mnogi
Kubanci su stradali u pokušaju prebega.
Gvantnamo je tipičan Kubanski gradić sa malo starih automobila i mnogo
bicikala, koji su glavno prevozno sredstvo. Lokalni heroj je jedini kubanski
astronaut, Arnaldo Tamajo, koji je bio u svemiru 1980, u posadi svemirske
letelice Sovjetskog Saveza Sojuz 38. Kapsula kojom se vratio izložena je na
lokalnom trgu.
 Jedini
znak blizine američke vojske jeste radio stanica koja emituje program iz baze.
"Muzika koju Amerikanci puštaju je fantastična. Ne možete je čuti na našim
radio stanicama", kaže 28-godišnji Karlos ispijajući rum sa prijateljima na
trgu.
Kao i mnogi drugi mladi Kubanci Karlos vidi Ameriku kao zemlju mogućnostu gde
bi otišao da može. Stariji Kubanci, ipak, izbegavaju da slušaju Radio Gitmo. "Prosto
ga ignorišem", kaže Heriberto (73).
SAD su zauzele ulaz u zaliv Gvantanamo 1898. godine u špansko-američkom ratu,
koji je Kubi doneo nezavisnost od Španaca. Mornarica SAD izgradila je bazu
1903. godine kako bi obezbeđivala dostavu goriva svojim brodovima koji su
štitili pristup Panamskom kanalu.
Pripadnici vojske SAD i kubanske vojske u zalivu Gvantanamo gledaju se preko
nišana od kada je 1959. godine Kastro došao na vlast.
"SAD i Kuba dugo su se sporili oko zaliva Gvantanamo", kaže savetnik za
Međuamerički dijalog Dan Erikson ali dodaje da je sa početkom rata protiv
terorizma, koji su SAD pokrenula posle napada 2001. godine, uspostavljen "labav
mir".
Kada su prvi osumničeni talibani i pripadnici Al-Kaide, okovani, sa povezima
oko očiju i u narandžastim kombinezonima, dovedeni u bazu pre pet godina, Kuba
nije reagovala.
Početkom 2002. godine, ministar odbrane Kube, general Raul Kastro, koji sada
vodi zemlju umesto bolesnog brata Fidela, rekao je novinarima da između Kube i
SAD nema razlike po pitanju rata protiv terorizma.
Stav Kube se, ipak, promenio 2003. godine nakon što su se pojavile optužbe za
mučenje zatvorenika u bazi i zlostavljanja zatvorenika u Iraku. Fidel Kastro
je tada bazu žigosao kao "koncentracioni logor".
Ipak, saradnja po pitanjima bezbednosti oko baze jedan je od retkih kanala
komunikacije između Kube i SAD. Američki i kubanski oficiri sa obe strane žice
skoro svakodnevno komuniciraju telefonom.
Komandant baze, kapetan Mark Liri jednom mesečno doručkuje sa kubanskim
generalom koji komanduje kubanskom stranom obezbeđenja. |
| |
| |
|
| |
| Spoljna politika problem i za Roajalovu i za
Sarkozija |
| |
Spoljna politika je delikatan teren za oba vodeća kandidata za novog
predsednika Francuske - Nikolu Sarkozija i Segolen Roajal, (slika) koji
dobar deo svog imidža grade upravo na njoj, iako spoljna politika nije
prioritetna za birače.
 Kandidat
desnice za predsedničke izbore u aprilu, ministar policije Sarkozi (52),
nazvan je "pudlicom" američkog predsednika Džordža Buša posle njihovog susreta
u septembra prošle godine u Vašingtonu. Dugo je oklevao - čak nekoliko meseci
- pre nego što je preduzeo novi sličan poduhvat. Izabrao je London, gde je bio
pretposlednjeg dana januara.
Svog, kako je rekao, "prijatelja", britanskog premijera Tonija Blera, pohvalio
je zbog pragmatizma, ali nije propustio da istakne svoje neslaganje sa ratom u
Iraku.
Sarkozijeva rivalka, kandidatkinja socijalista Segolen Roajal (53), bila je
kritikovana zbog svoje ležernosti na turneji po Kini i Bliskom istoku, gde je
pokušala da "podigne" svoj međunarodni rejting.
"Oba kandidata morali bi da porade i učine sebe mnogo 'vidljivijim' na
međunarodnom planu, jer tu nemaju baš mnogo iskustva", ocenjuje Didije Bijon
iz pariskog Instituta za međunarodne i strateške odnose, a prenosi AFP.
Sarkozi je, prema njegovim rečima, napravio političku grešku time što je u
Vašingtonu kritikovao spoljnu politiku svoje zemlje. S druge strane, Segolen
Roajal je "pokazala neiskustvo koje bi je moglo saplesti".
Tokom posete SAD, u septembru prošle godine, Sarkozi je javno izrazio žaljenje
zbog "arogancije" francuske diplomatije. Izgleda da je njegov izborni štab od
tada u problemima, jer su neki njegovi članovi izrazili strahovanje da se
ugrožava duga degolistička tradicija nezavisnosti.
Od tada, Sarkozi pokušava da promeni svoj imidž "atlantiste", koji je u
Francuskoj veoma nepopularan koncept.
Sa svoje strane, Roajalova se prilično opasno izložila javnosti u pokušaju da
ispuni nedostatak međunarodnog iskustva posetama Kini i Bliskom istoku, koje
su bile pod velikom medijskom pažnjom.
Njeni protivnici su naravno osudili neprecizne ili kontradiktorne izjave. I
oklevanje da se izjasni o broju nuklearnih podmornica koje Francuska poseduje,
kao i kontroverzne izjave o suverenitetu kanadske provincije Kvebek - bili su
meta kritika.
Ipak, uticaj tih prepirki na birace još je neizvestan, ukazuju eksperti, koji
ističu da su spoljnopolitička pitanja daleko iza unutrašnjih, kao što su
socijalna politika ili bezbednost.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja koje je objavio regionalni dnevnik
"Uest-Frans", zapošljavanje je na prvom mestu za 33 odsto Francuza, a Evropa
na poslednjem sa jedva pet odsto.
Bruno Tertre iz Fondacije za strateška istraživanja kaže da spoljna politika
neće biti centralno pitanje predsedničkih izbora, "osim u slučaju vrlo teške
neočekivane krize".
Spoljna politika mogla bi da bude važna u drugom krugu izbora za predsednika,
kada se suoče samo dva kandidata. "Pitanja odbrane i spoljne politike obično
su teme za drugi izborni krug", kaže Tertre.
Za Dominika Rejnijea sa prestižnog Fakulteta političkih nauka u Parizu ulog je,
pre nego u orijentaciji francuske spoljne politike, u pitanjima stila i
kapaciteta kandidata.
Pretendovati na naslednika predsednika sa velikim međunarodnim iskustvom kao
što su Žak Širak ili Fransoa Miteran, nije laka stvar. |
| |
| |
|
| |
| Nezavisno Kosovo protiv volje Srbije greška |
| |
Međunarodna zajednica ne bi trebalo da stvara nezavisno Kosovo protiv volje
Srbije, izjavio je danas bivši slovački premijer Mikulaš Džurinda.
Džurinda, lider najjače slovačke opozicione stranke, Slovačke demokratske i
hrišćanske unije (SDKU), najavio je da će tražiti da slovački parlament usvoji
stav koji bi obavezivao vladu kako da glasa na međunarodnom planu o Kosovu.
 "Samostalnost
Kosova bi mogla da inicira dalji raspad na prostoru bivše Jugoslavije. Tiče se
to Makedonije, Bosne i Hercegovine ali i drugih delova Evrope u kojima su
koncentrisane nacionalne manjine", rekao je novinarima Džurinda.
On je agenciji SITA objasnio da SDKU ne odbija a priori plan izaslanika UN
Martija Ahtisarija, ali da na njega gleda tek kao na osnovu za dalje pregovore.
"Mi ne govorimo da Kosovo ne može da bude neutralno ili suvereno, ali (rešenje)
ne može da bude nametnuto", kazao je Džurinda i naglasio da bi Slovačka
trebalo da bude spremna da se pridruži taboru Evropske unije koji se protivi
samostalnosti Kosova.
Džurinda je oštro kritikovao ne samo šefa slovačke diplomatije Jana Kubiša
zato što je nagovarao poslanike u Odboru za evropska pitanja da podrže
Ahtisarijev plan, već i premijera Roberta Fica.
"Premijer je dao prednost turističkom putu u Kinu. Kada se dešava nešto tako
važno (Kosovo) prema čemu bi Slovačka trebalo da zauzme jasnu poziciju, uloga
je glavne vladajuće stranke da uskladi stavove", kazao je bivši slovački
premijer.
Džurinda je optužio Kubiša da je naneo štetu nacionalim interesima Slovačke,
kada je ubeđivao poslanike da sami Srbi nisu zainteresovani za Kosovo,
potkrepivši to navodnim izjavama iz poverljivog razgovora sa srpskim ministrom
spoljnih poslova Vukom Draškovićem.
"Mislim da je naneo štetu i pregovaračkoj poziciji Srba", rekao je Džurinda i
dodao da pregovora o Kosovu još nije bilo dovoljno i da rasprava o statusu te
pokrajine tek počinje. |
| |
| |
|
| |
| Rusija demantuje da je general Đorđević u
Moskvi |
| |
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je da se u Rusiji krije bivši
srpski policijski general Vlastimir Đorđević, optužen pred Haškim tribunalom
za ratne zločine na Kosovu.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je krajem januara
da se, prema informacijama tog suda, Đorđević krije u Rusiji, ali da "ruska
strana ne sarađuje kako bi on bio pronađen".
Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin
saopštioje da je tvrdnja Del Ponteove "pažljivo proverena" i da ta informacija
nije mogla biti potvrđena.
"Ta osoba ne živi na adresi na koju je ukazao tribunal, štaviše, ta adresa u
Moskvi i ne postoji", naveo je Kaminjin u pisanoj izjavi.
On je naveo da ruska strana "nastavlja napore u traženju Đorđevića", ali je
dodao da "danas ni Rusija, ni Karla del Ponte nemaju ozbiljne osnove da tvrde
da se Đorđević nalazi u Rusiji". |
| |
| |
|
| |
| Sve manje dece, sve više igračaka za odrasle |
| |
Uz sve nižu stopu nataliteta i sve stariju populaciju, proizvođači igračaka u
Japanu suočili su se starom životnom istinom: svi jednom moraju da odrastu.
Industrija koja je proizvela robote "transformerse" koji su preplavili
prodavnice igračaka širom sveta, i stvorila virtuelne ljubimce "tamaguči",
sada se nada većoj potražnji među odraslima.
 "Opadajuća
stopa nataliteta ozbiljan je problem za nas", priznala je Keita Sato, šefica
marketinga kompanije "Tomi", koja proizvodi igračke, na nedavnom skupu
industrijalaca u Tokiju.
Iako je na tom skupu bio izložen veliki broj tradicionalnih igračaka za decu,
naglasak je bio na proizvodima namenjenim odraslima.
Kompanija "Tomi" se nada da će mladi ljudi sada "poludeti" za novim robotom
pod imenom i-SOBOT.
Visine 16,5 centimetara i teška samo 350 grama, ta "igračka" je, kako prenosi
Rojters, na svetu najmanji "robot koji hoda na dve noge".
Unapređena verzija "omnibot" robota, koje je "Tomi" proizvodio 1980-ih, može,
između ostalog, da svira bubnjeve, igra uz muziku i podigne se kada padne.
Kompanija se nada da će i-SOBOT-a, koji košta oko 260 dolara u Japanu, prodati
u 50.000 primeraka u toj zemlji i još oko 250.000 u svetu.
Taj robot samo je jedan od proizvoda koje "Tomi" nudi, a koji za ciljnu grupu
ima odrasle. "Nadamo se da ćemo ojačati naše linije tradicionalnih igračaka za
decu, kao i one za od-rasle", kaže Sato.
Među "igračkama za velike" su i daljinski navođeni avioni koji mogu da slete
na malom prostoru, kao i spravica koja kori-sti laser i projektuje pejzaže iz
svemira na plafonu.
"Ako govorimo o običnim igračkama, mislim da su izgledi za budućnost prilično
sumorni. Međutim, definicija 'igračke' će se verovatno postepeno menjati, tako
da se tržište neće neophodno suziti", ocenjuje Juta Sakurai, analitičarka
tržišta koja radi za nekoliko kompanija u Tokiju koje proizvode video-igre.
Podaci udruženja japanskih proizvođača igračaka, međutim, pokazuju da se za
sada tržište u toj zemlji polako smanjuje.
Tržište igračaka, koje ne uključuje veoma popularne sisteme i softvere za
video-igre, procenjeno je na 5,7 milijardi dolara od marta 2005. do marta
2006. godine, što je za skoro pet odsto manje nego u prethodne četiri godine.
"Konami" korporacija namerava da zaustavi taj trend tako što će se fokusirati
na proizvode za neudate žene između 20 i 40 godina. Ta kompanija poče-la je da
prodaje raznovrsne proizvode koji obuhvataju artikle od papuča, do četkica za
zube i držača za CD.
"Konami" veruje da će mlade Japanke nastaviti da koriste njihove proizvode i
posle udaje, kao i da će svojoj deci približiti liniju te firme. |
| |
| |
|
| |
| Ruski naučnici precizno o promenama klime |
| |
Ruski naučnici računaju da će do 2016. godine razraditi precizni scenario
klimatskih promena na Zemlji, prenosi ruska agencija RIA Novosti.
"Mi računamo da će nam blagovremena realizacija međudržavnog (uz učešće
Ukrajine) projekta 'Astrometrija' omogućiti da dobijemo podatke, neophodne za
sastavljanje precizne prognoze klimatskih promena na Zemlji", izjavio je u
intervjuu za rusku agencija RIA Novosti Habibulo Abdusamatov, šef laboratorije
za kosmička istraživanja Glavne Pulkovske opservatorije Ruske akademije nauka.
 Abdusamatov
je rekao da u okviru tog projekta naučnici planiraju da krajem 2008. godine na
ruskom segmentu Međunarodne kosmičke stanice instaliraju naučnu aparaturu,
pomoću koje će biti moguće sprovesti veoma precizna merenja vremenskih
varijacija oblika i prečnika Sunca.
Prema njegovim rečima, ranija istraživanja u Pulkovskoj opservatoriji
omogućila su da se izvede zaključak da je Sunce promenljiva zvezda.
Varijacije njegovog prečnika i oblici utiču na intenzitet fluksa solarnog
zračenja i odlucujuće utiču na klimu Zemlje.
Da bi se sačinila preciznija prognoza predstojećih klimatskih promena, ruski i
ukrajinski naučnici moraju u narednih nekoliko godina da nadgledaju oblik i
prečnik Sunca kao i tanke strukture svega što se nalazi na njegovoj povrsini.
"Ako krajem 2008. godine kompleks naučne aparature bude dopremljen na ruski
segment MKS, mi ćemo od 2009. godine moći da počnemo redovno posmatranje",
rekao je naucnik.
Abdusamatov je rekao da će biti potrebno nekoliko godina da bi se prikupili i
analizirali podaci dobijeni sa MKS.
"Mi se nadamo da ćemo do 2016. godine moći na osnovu dobijenih podataka
sastaviti precizni scenario klimatskih promena, pored ostalog, da odredimo
vreme i stepen predstojećih suštinskih zahlađenja na Zemlji", rekao je naučnik.
Prema njegovim rečima, sredinom 21. veka, zbog suštinskog smanjenja fluksa
solarnog zračenja, na Zemlji će doći do globalnog smanjenja temperature do
stanja dubokog zahlađenja.
Abdusamatov je podvukao da podaci NASA o otopljenju na Marsu i istraživanja
leda iz dubokih bušotina na Antarktiku i Grenlandu potvrđuju zaključak studije
u Pulkovskoj laboratoriji da globalno otopljenje na Zemlji diktiraju upravo
prirodni uzroci, a ne industrijska delatnost čoveka.
Sem toga, kako je rekao, istraživanja kineskih naučnika, čiji su rezultati
objavljeni u januaru 2007. godine, takođe predskazuju prirodno smanjenje
globalne temperature Zemlje u toku narednih 20 godina i potvrđuju rezultate
ruskog istraživanja. |
| |
| |
|
| |
| Primena zakona o abortusu različita u
evropskim zemljama |
| |
Zakoni o abortusu su različiti u 27 država Evropske unije, gde je u Irskoj, na
primer, ta medicinska praksa zabranjena, dok su Holandija, Velika Britanija i
Švedska najtolerantije u primeni prekida trudnoće.
I u slučaju legalizacije, "primena abortusa je veoma različita", izjavila je
Fransoaz Loran predsednica francuskog pokreta za planiranje porodice "Plening
familijal" .
 Prema
njenim rečima, razlika je u pristupu lekara i verskih institucija, kao i u
ceni abortusa.
U Portugalu je za 11. februar zakazan referendum o legalizaciji abortusa, dok
je u Španiji on zvanično zabranjen i primenjuju se samo u određenim
situacijama, ali se bez problema sprovodi u privatnim klinikama.
U većini zemalja EU, prekid trudnoće je dozvoljen na zahtev žene i to do 12
nedelja trudnoće, osim u Švedskoj gde je dozvoljen abortus do 18 nedelja.
Abortus je zakonski dozvoljen do 12 nedelja trudnoće u Nemačkoj, Austriji,
Belgiji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji,
Litvaniji, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švedskoj.
U nekim evropskim državama je dozvoljen rok za razmišljanje - šest dana u
Belgiji, tri dana u Nemačkoj i Mađarskoj i dva dana u Francuskoj. Međutim, u
primeni arbotusa postoje razlike od zemlje do zemlje.
Švedska ima najliberalniji zakon o abortusu. Prekid trudnoće je do 12 nedelja
bezuslovno dozvoljen, do 18 nedelja uz razgovor sa specijalistima, a čak do 22
nedelje uz posebnu saglasnost stručnjaka. Maloletnicama nije potrebna pismena
saglasnost roditelja i abortus plaća socijalno osiguranje.
U Nemačkoj je abortus legalizovan 1995. godine i to do 12 nedelja trudnoće,
ali je potrebna saglasnost stručnjaka iz specijalizovanih savetovališta. U
praksi je jako teško dobiti tu potvrdu. U Belgiji je situacija liberalnija.
Većina abortusa se bez problema sprovodi u specijalnim klinikama.
U Francuskoj je prekid trudnoće zvanično dozvoljen 1975. godine i to do 10.
ili 12. nedelje trudnoće. Maloletnicama nije potrebna dozvola roditelja, već
jedan roditelj ili blizak rođak po izboru mora da dovede malelotnicu u bolnicu.
U Holandiji je prekid trudnoće dozovljen u nekim slučajevima i do 22 nedelje
trudnoće posle pet dana razmišljanja. Mnoge žene odlaze u Holandiju, kad u
zemlji gde žive istekne zakonski rok za prekid trudnoće.
U Britaniji je dozvoljen prekid trudnoće čak i do 24 nedelje, ukoliko je
ugroženo zdravlje majke ili fetusa. U tom slučaju je potrebna saglasnost dva
lekara.
U Poljskoj, Španiji, Portugalu i na Kipru abortus može jedino da se primeni u
slučaju silovanja i ozbiljnih zdravstvenih razloga - ukoliko je u opasnosti
život majke ili ploda.
U Irskoj i na Malti je zabranjen abortus, čak i u slučaju silovanja. Jedino se
primenjuje ukoliko je ugrožen život žene. |
| |
| |
|
| |
| Ministri odbrane NATO-a o Kosovu i
Avganistanu |
| |
SEVILjA, 8. februara 2007. (Beta) - Ministri odbrane 26 zemalja NATO-a sastaju
se danas u Sevilji da bi razmotrili jačanje strategije protiv talibana u
Avganistanu i rešavanje međuetničkih sukoba na Kosovu, navele su diplomate
NATO-a, prenose agencije.
Nezvanični sastanak, koji će biti završen sutra, prilika je za učesnike da se
upoznaju i s novim kolegom - američkim sekretarom za odbranu Robertom Gejtsom
(Gates) koji je prošlog decembra nasledio Donalda Ramsfelda (Rumsfeld).
Prema rečima američkih diplomata, Gejts bi od svojih kolega iz NATO-a trebalo
da zatraži pokretanje ofanzive protiv talibana.
Broj pripadnika snaga Isaf u Avganistanu, pod komandom NATO-a, iznosi 35.000.
Druga značajna tema sastanka u Sevilji je Kosovo, gde je 17.000 pripadnika
Kfora u pripravnosti nakon što je specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti
Ahtisari prošlog petka objavio svoj predlog za rešenje konačnog statusa Kosova.
Zemlje članice NATO-a strahuju da bi moglo da dođe do sukoba kosovskih
Albanaca i pripadnika srpske zajednice.
Kfor je danas saopštio da će izvesti vojne vežbe od 18. do 22. februara - uoči
prvih pregovora Ahtisarija i Beograda.
Zvaničnici NATO-a sastaće se u petak u Sevilji s kolegama iz Rusije, Izraela i
šest arapskih zemalja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
