|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1092, 23. februar 2007.
| Skupa lakomost i lakovernost |
| |
Istraživači iz Instituta Frejzer došli su do interesantnih podataka
upoređujući iznose auto-osiguranja u zemlji.
Razlike u cenama više su nego primetne. Vozači u Britanskoj Kolumbiji za
godišnje osiguranje treba da izdvoje prosečno po 1404 dolara dok, nasuprot
tome, na Ostrvu princa Edvarda to košta svega 825 dolara. Ontario je drugi na
listi po skupoći, a za njim redom idu Saskačuan, Manitoba, Nju Brunsvik i
Alberta. Ostali plaćaju ispod hiljadu dolara godišnje.
 Cilj ove studije bio je da pokaže nedostatke vladinog učešća u programu za
osiguranje, koji postoje u Britanskoj Kolumbiji, Saskačuanu, Manitobi i
Kvebeku. Pokazalo se da su cene povećane između 2004-2005 u provincijama u
kojima vlada ima veću kontrolu nad stopama, te da tamo vozači više i plaćaju.
Za Ontario, u kome važi tržišni sistem, važi drugo objašnjenje. Veći broj
stanovnika, a samim tim i vozača, automobila, pa i nezgoda, samo su neki od
razloga za plaćanje više cene osiguranja. Nadalje, tu su razlozi vezani za
svakog pojedinačnog vozača - starost vozača i automobila, vozački staž.
Lakovernost i lakomost može biti skupa
Pojedini vozači u Ontariju, kojima se cena osiguranja učinila previsokom,
poverovali su slatkorečivim reklamama za daleko jeftinije osiguranje. Njih ima
svugde, u novinama, na televiziji, na internetu, i sve se svode na isto - nude
mogućnost uštede od čak nekoliko stotina dolara. Vozači koji su im poverovali
i krenuli korak dalje kažu da su to uradili zato što je sve delovalo legitimno.
Ali, kada su pozvali telefonom, javio se automat, i tu je trebalo ostavite
poruku kako bi vas oni pozvali.
Ontarijska Komisija za finansijske usluge (FSCO), koja reguliše osiguranje u
Kanadi, upozorava da se ovde radi o novoj vrsti prevare gde su na meti vozači.
Napominju da se tu radi o beskrupuloznom ljudima koji se bez dozvole bave ovim
rabotama, te da tako dobijena polisa osiguranja nikako nije punovažna.
Najčešće oštećeni vozač to ustanovi tek ako bude učesnik u nekoj saobraćajnoj
nezgodi ili ako mu policija rutinski proveri dokumenta. Tada, uz kaznu ili
nadoknadu štete koju mora da plati zbog toga što nema valjano osiguranje,
ispada ne da je na dobiti, već naprotiv da ga njegova lakovernost i lakomost
košta mnogo više od stvarne cene proverenog osiguranja.
Portparol FSCO-a Džoan Fortin upozorava da, u slučaju odgovornosti vozača za
povredu ili smrt drugog učesnika u saobraćaju, sve troškove lečenja ili
gubitka mora snositi sam vozač. |
| |
| |
|
| |
| Vitamini za zdravije potomstvo |
| |
Proučavanja stručnjaka iz Bolnice za bolesnu decu u Torontu pokazuje da se čak
do polovine može smanjiti broj dece obolele od raznih oblika raka koji se
javljaju u detinjstvu, samo ukoliko majka tokom trudnoće uzima multivitaminske
preparate i folnu kiselinu.
 Studija je sačinjena na osnovu rezultata međunarodnih istraživanja i praćenja
na desetine hiljada dece. Vodeći istraživač dr Gideon Koren, direktor programa
za ispitivanje bolesti dece koje potiču od majki Motherisk i profesor
pedijatrije na Univerzitetu u Torontu, kaže da su oduševljeni jer veruju da je
ovo uvod u novu eru zdravih prenatalnih režima.
Brojke iz ovog istraživanja govore da je rizik od obolevanja tumora na mozgu
manja za 27 odsto, leukemije za 39 i neuroblastoma za 49 odsto. Odranije je
već poznato da se rizik od deformacije kičme spina bifida kod dece može
smanjiti za 80 odsto ako majka uzima folnu kiselinu pre i u ranoj fazi
trudnoće, ali lekari kažu da čak ni takvi drastični podaci nisu bili dovoljno
stimulativni da značajniji broj trudnica koriste i vitamine iz B grupe.
Dr Koren, ipak, veruje da će rezultati ove studije podstaći mnogo više žena da
tokom trudnoće deluju na zaštiti svog deteta, pošto se zna da oblici raka koji
se javljaju u detinjstvu počinju praktično u materici.
Dr Koren kaže da je do ovog saznanja došlo gotovo slučajno. Primećeno je,
naime, da je u poslednjih pet godina primetnije počeo da opada broj dece
obolele od neuroblastome, razarajućeg raka perifernog nervnog sistema.
Onkolozi su se, tražeći uzrok, obratili stručnjacima iz programa Motherisk,
koji su potom manji broj obolelih doveli u vezu sa obaveznim dodavanjem folne
kiseline brašnu, od 1997. i 1998. godine. Svi dostupni rezultati iz drugih
delova sveta samo su potvrdili ono što je već ustanovljeno u Ontariju.
Ono što je, međutim, ostalo sporno je da li je samo folna kiselina zaslužna za
zaštitu od raka, ili su i ostali vitamini dali svoj udeo. Dr Koren kaže da je
folna kiselina instrument u telesnom mehanizmu obnove DNK i, samim tim,
verovatno ključna zaštita, ali nikako ne bi trebalo zanemariti ulogu vitamina
A, B, C, D, E i gvožđa, koji su sastavni deo prenatalnih pilula i mogu imati
dodatnu ulogu.
Stručnjaci veruju da će ova studija ubediti trudnice u svrsishodnost uzimanja
vitaminskih preparata, koji su po niskoj ceni i sa minimalnim rizikom dokazano
deluju pozitivno u brojnim sferama. |
| |
| |
|
| |
| Tri sata za kuću u kancelariji |
| |
Služba OfficeTeam sprovela je anketu među kancelarijskim službenicima da bi
utvrdila u kojoj meri se na radnom mestu obavljaju lični poslovi.
I pored toga što su mnogi ubeđeni da su dobijeni podaci daleko od pravog
stanja, ustanovljeno je da u proseku 36 minuta dnevno, odnosno tri sata
nedeljno, većina službenika posvećuje završavanju svojih poslova. Napominje se
da šefovi veruju da se tek petnaest minuta dnevno zaposleni bave nečim što
nije u opisu radnog mesta.
 Pravo je iznenađenje da žene ne prednjače. One su verovatno efikasnije, pošto
sa skromnih 29 minuta uspevaju da organizuju porodične obaveze. Muškarcima je,
pak, za usklađivanje porodice i karijere, potrebno u proseku 44 minuta dnevno.
Osobe sa manjim iskustvom, starosti od 18-34 godine, rade manje od svojih
starijih kolega, ali zato zaposleni stariji od 65 godina na radnom mestu
svojim oličnim obavezama posvećuju svega 17 minuta.
Zaključak ovog istraživanja je da firme koje žele da zaposle najbolji kadar
treba da razmotre mogućnost da im obezbede određene usluge, poput onih za
čuvanje dece ili ostarelih roditelja ili za pomoć u pojedinim kućnim poslovima,
kako bi ih rasteretili i dobili više efektivnog rada.
Anketa se nije bavila preciziranjem aktivnosti koje zaposleni upražnjavaju, a
ne ulaze u opis radnog mesta, ali se može pretpostaviti da se tu uglavnom radi
o telefoniranju, pravljenju planova za veče ili vikend, neobavezan razgovor sa
kolegama, prelistavanje pošte ili novina na internetu. |
| |
| |
|
| |
| Mladi mogu kolima u Ameriku bez pasoša |
| |
Potražnja za pasošima koji su odskora potrebni za odlazak u SAD nije se
smanjila, ali je kao povoljna primljena informacija da mladi do 16 godina
starosti neće morati da ga imaju i pokažu pri prelasku granice do 2009. godine,
osim ukoliko ne dolaze avionom.
 Na aerodromima svi, bez obzira na godine, moraju da pokažu važeću putnu
ispravu.
Američka administracija naglašava da deca iz Kanade ne predstavljaju opasnost
po bezbednost na granicama, tako da su ona izuzeta iz inicijative o putovanju
po zapadnoj hemisferi.
Zvaničnici veruju da će odluka doprineti da se održe pogranične i
prekogranične porodične veze, pospeše sportske aktivnosti, kao i školske
ekskurzije i izleti.
Melisa Leklerk, portparol ministra za javnu bezbednost Stokvela Deja,
potvrdila je ovu vest. Ona je istakla da je kanadska vlada bila uporna u
zahtevima da deca budu izuzeta, i izrazila je zadovoljstvo što su dve strane
postigle dogovor.
Postoje naznake da bi se nešto slično moglo biti dogovoreno i za starija lica.
Bez obzira na ovu promenu, premijeri Ontarija, Manitobe i Nju Brunsvika
nameravaju da otputuju u Vašington sledeće nedelje, kako bi na licu mesta
izneli svoje primedbe. Premijeri Ontarija i Manitobe, Dalton Mekgvinti i Geri
Duer kažu da su jedinstveni u uverenju da bi trebalo iznaći povoljnija i
efikasnija rešenja, posebno kada se radi o porodicama, poslovnim ljudima i
vladinim zvaničnicima.
Ontarijska vlada namerava do kraja godine u provinciji da zameni vozačku
dozvolu novom, sa visoko tehnološkom zaštitom koja se ne može videti golim
okom. Premijer Mekgvinti veruje da bi ova vozačka dozvola mogla poslužiti kao
pouzdana identifikacija umesto pasoša, koji je skup za većinu Kanađana.
Od juna 2009. godine, da bi se ušlo u SAD na svim graničnim ulazima za sva
lica će biti obavezan pasoš. |
| |
| |
|
| |
| Đaci nose đubre kući |
| |
Stručnjaci kažu da se očuvanju životne sredine učimo od najmlađih nogu, kroz
aktivnosti koje traže lični doprinos, ali primer iz jedne ontarijske osnovne
škole možda, ipak, deluje pomalo neobično.
U državnoj školi u ulici Džonson u Beriju od ove nedelje uveli su novi zadatak
za sve učenike. Đaci, naime, u okviru kampanje za smanjenje otpadaka, imaju
obavezu da sve svoje đubre nose kući.
Izuzetak su jedino papirne maramice.
 Pobornici ove neobične ideje smatraju da će ona navesti učenike da razmišljaju
o tome kako mogu da pomognu u zaštiti životne sredine i da kod sebe stvore
navike koje idu u prilog okruženju. Bibliotekar škole Ted Hazband, koji je
učestvovao u pokretanju programa, naglašava da deca nemaju predstavu o tome
koliko đubreta u suštini bacaju, te da je stoga dobro da sve što donesu u
školu, posle nastave vrate kući. Pored toga, programom se obrazuju i roditelji,
koji uviđaju da je bolje deci pakovati ručak u ambalažu koja može da se
koristi više puta.
Međutim, pojedini roditelji ne dele entuzijazam zvaničnika ove škole. Oni
smatraju da je škola preterala, a neki kažu da ideja neće učiniti da bude
manje otpadaka, već će ih samo iz školskih, preusmeravati u kućne kante.
Strahuju da se mogu javiti bakterije u paketima za ručak, posebno kada vreme
otopli. Pominju se otpaci od voća, koji zaista ne bi trebalo da stoje u
kutijama i čekaju da ih dete tek popodne baci u kantu za đubre.
Pojedini roditelji takođe smatraju da dovoljno znaju o zaštiti životne sredine,
da daju svoj doprinos tome i da škola ne bi trebalo i njih da vaspitava.
Pre nekoliko godina se sličan projekat sprovodio u jednoj školi u Otavi, ali
je propao jer su se roditelji žalili da izaziva previše nereda i zbrke. |
| |
| |
|
| |
| Deca sve problematičnija |
| |
U najnovijem istraživanju Instituta za porodicu Vanije ustanovljeno je da sada
ima više problematične dece nego pre pedeset godina.
 Autorka studije En-Mari Amber, profesorka sa Univerziteta u Jorku, kaže da
odgovornost za problematično ponašanje dece leži na svima, porodici, školi,
okruženju i medijima. U istraživanju se roditeljima stavlja na dušu to što su
manje sa decom, koja takođe sve češće odrastaju samo sa jednim roditeljem. U
školama i okruženju je nedovoljna kontrola dece, koja više nemaju potporu ni u
religiji. Uz to, kao izuzetno nepovoljan faktor navedena je izloženost
vizuelnim medijima.
Ovom studijom je objedinjeno na stotine istraživanja o različitim uzrocima
povećanja problematičnog ponašanja kod dece, uglavnom u Kanadi i SAD-u, u
kojima su razmatrani siromaštvo, vrsnički problemi, roditelji, obrazovanje,
mediji, ličnost, genetika i zajednica.
Pod problematičnim, podrazumeva se ono ponašanje koje ometanjem, agresijom ili
kriminalnim radnjama povređuje druge. Ono se manifestuje počev od laganja,
bežanja od kuće, preko tuča i nasilja, do krađa i vandalizma. |
| |
| |
|
| |
| Šta uraditi? |
| |
Vozačima se, stoga, skreće pažnja da obrate pažnju da nikako ne nasedaju
ponudama za osiguranje koje je drastičnije jeftinije od uobičajenog, da se ne
osiguravaju preko posrednika, niti pak da plaćaju tranferom ili elektronskim
putem, jer renomirane agencije ne posluju na takav način. Ukoliko postoji bilo
kakva sumnja, treba se obratiti policiji.
 No, još bolje je uopšte se ne upuštati se u bilo kakve sumnjive aranžmane. Pre
odabira agencije, najbolje je proveriti da li se ona nalazi na listi FSCO.
Takođe, postoje i važeći popusti koje mogu iskoristiti. Većina kompanija daje
popust ili smanjene premije za novopečene vozače koji su završili obuku po
priznatom programu, zatim su tu grupni popusti, popusti za više polisa kod
iste osiguravajuće kompanije ili popust koji dobijate za menju kilometražu ili
ugrađeni alarm.
Pored toga, preporučuje se da i svoju polisu, ali i izbor automobila uskladite
sa onim što vama odgovara, pa da na primer, ne odabirate polisu koja pokriva
ono vama ne treba i, naravno, da ne uzimate automobil koji je omiljena meta
kradljivaca. Premija će vam svakako biti viša ako je, sem vama, i lopovima
omiljena vaša marka automobila. |
| |
| |
|
| |
| Australijski recept gasi sijalice |
| |
Ove nedelje je Australija najavila plan da za tri godine iz upotrebe izbaci
sijalice sa užarenim vlaknom, što bi trebalo da donese velike uštede u
potrošnji električne energije, ali i u smanjivanju emisije štetnih gasova.
Ideja je izazvala veliko interesovanje među nadležnima u Ontariju. Ministarka
za životnu sredinu Lorel Broten kaže da je to samo jedna od odličnih ideja
koje bi trebalo imati u vidu kod pravljenja planova za očuvanje okruženja,
koji su upravo u toku u provinciji.
Premijer Dalton Mekgvinti kaže da bi zamenom klasičnih sijalica efikasnijim
neonkama moglo da pomogne provinciji da obustavi rad termoelektrana na ugalj.
Ove termoelektrane se smatraju za jednog od najvećih zagađivača, zbog toga što
proizvode velike količine ugljen dioksida.
Inicijativu podržava i neprofitna organizacija One Change iz Otave. Oni su
učestvovali u zameni 250 hiljada sijalica u glavnom gradu, a slične kampanje
se izvode i u Vajthorsu, Gelfu i Tander Beju. |
| |
| |
|
| |
| Vreme pred računarom |
| |
To što ste ćerka Bila Gejtsa ne znači da ceo dan možete da se igrate za
računarom.
Osnivač "Majkrosofta" (Microsoft) kaže da njegova desetogodišnja ćerka, koja
je njegovo nastarije dete, nije luda za Internetom i da se računarom služi tek
od ove godine.
 "Postala je veoma lakoma i otkrila je mnoštvo kompjuterskih igara, uključujući
jednu na Xbox 360 pod nazivom Viva Pinata, u kojoj vodite brigu o svojoj
bašti", ispričao je Gejts na poslovnom skupu u Otavi.
"Mogla bi da provede dva do tri sata dnevno igrajući Vivu Pinatu, pošto je
igra privlačna i zanimljiva", dodao je.
Gejts je kazao da su on i njegova žena Melinda deci ograničili vreme za
kompjuterske igre - 45 minuta dnevno radnim danima i sat vremena vikendom.
"Majkrosoftov" novi Vista softver omogućava roditeljima da kontrolišu sajtove
koje njihova deca posećuju, odnosno da snimaju te sajtove i poruke koje deca
šalju i dobijaju.
"Do nekog starosnog doba, koje treba odrediti, roditelj treba da prati šta (deca)
tamo gledaju, kao i da sa njima razgovara o tome", kazao je Gejts.
"Sin me je pitao: 'Hoću li celog života imati ovakva ograničenja?' a ja sam
odgovorio: 'Ne, kada se odseliš možeš sam sebi da odrediš ograničenja'",
ispričao je. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
