|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1092, 23. februar 2007.
| Albanci burno reagovali na formiranje srpskog
entiteta |
| |
Član beogradskog pregovaračkog tima Dušan Bataković izjavio je danas u Beču da
su Albanci "vrlo oštro reagovali na najznačajniji predlog Beograda koji se
ticao formiranja srpskog entiteta na Kosovu".
 Bataković
je novinarima, u pauzi pregovora, rekao da su Albanci oštro reagovali i na to
da se prava Srba i drugih zajednica zaštite pravom veta.
Šef albanskog pregovaračkog tima Veton Suroi je rekao novinarima da je za
Prištinu neprihvatljiv predlog Beograda da se formira srpski entitet na Kosovu.
"Ne može se reći da postoji bilo kakav napredak, ali je u našem interesu da
konstruktivnim predlozima pokušamo da ovom (Ahtisarijevom) nacrtu damo
odgovarajući smer koji će obezbediti punu ravnopravnost Albanaca, Srba i
drugih zajednica na Kosovu", rekao je Bataković posle razgovora o ustavnim
odredbama plana specijaln-og izaslanika UN Martija Ahtisarija.
S tim, dodao je Bataković "što za sve druge zajedice želimo da obezbedimo
ojačan status manjina, a za Srbe da zadrže status konstitutivnog naroda".
On je dodao i da, za razliku od Beograda koji pokušava da poboljša Ahtisarijev
dokument, albanska strana nudi samo "sitnije, kozmetičke promene".
Bataković je rekao i da Ahtisarijev plan predviđa da službeni jezici na Kosovu
budu srpski i albanski i da se time "Srbi definišu kao konstitutivan narod".
"Drugi ravnopravni jezik na Kosovu je srpski. To znači da su Srbi kostitutivan
narod i mi od toga ne možemo da odustanemo", rekao je on.
Bataković je izneo da je pre podne bilo reči o datumu od kada će se računati
neka vrsta državljanstva na Kosovu.
"Mi smo rekli da je mogiće samo unutrašnje državljanstvo, odnosno onakvo
državljanstvo koje je postojalo unutar bivše Jugoslavije", rekao je Bataković.
Šef kosovskog pregovaračkog tima Veton Suroi ocenio je da se Beograd na
današnjim pregovorima svojim predlozima vratio u 1980-te godine.
"Beograd ima isti pristup kao i juče, odnosno pokušava da promeni celu
strukturu Ahtisarijevog dokumenta time što će se ustavne odredbe sublimirati u
Ustav Srbije", rekao je Suroi.
"Mi sa druge strane pokušavamo da svojim komentarima dopunimo tekst i u tom
smislu ne vidimo šta je tu zajedničko. Imam osećaj da se vraćamo ne samo u
devedesete, već u osamdesete (godine) sa svim tim predlozima koji su i u
lingvističkom smislu isti, a samo im fali Socijalistička republika Srbija",
rekao je on.
Suroi je precizirao da albanski tim "nema suštinske amandmane na deo
Ahtisarijevog predloga koji se odnosi na ustavne odredbe Kosova".
Prema njegovim rečima, to su korekcije koje bi donele "balans između prava
manjina i načina njihovog veta".
"Mi smo uspostavili način na koji će građani manjinskih zajednica odbraniti
svoj vitalni interes. Sada je pitanje da li ćemo za to naći zajednički jezik",
rekao je Suroi.
"Mi nećemo da govorimo o tome šta treba da piše u Ustavu Srbije. To je njihovo
pravo, pravo građana Srbije, ali i narodne skupštine. Ali je isto tako
neprihvatljivo da se sada iz tog Ustava nešto nameće Kosovu", rekao je on i
upozorio da je "to nešto što neće rezultirati kompromisom".
Pred početak popodnevnih razgovora o pravima zajednica i pravosudnom sistemu,
član kosovske delegacije Fatmir Ljimaj rekao je da je Priština dala garancije
manjinama na Kosovu "više nego bilo koja druga zemlja".
"Mi ne tretiramo naše građane kao manjine, nego kao zajednice koje će početi
da grade novi život. Koncept države Kosovo nije koncept na nacionalnoj
pripadnosti nego na građanskoj osnovi", rekao je on.
Ljimaj je na pitanje da li su Srbi u toj državi konstitutivan narod ili
manjina, rekao da "nema više konstitutivnih naroda".
"Zbog te politike konstitutivnih naroda, došlo je do ratova u celoj
Jugoslaviji. Naš koncept je potpuno drugačiji. Kosovo će biti prva država u
regiji koja će graditi koncept koji se zasniva na građanskom, a ne na
nacionalnom principu", rekao je Ljimaj.
Juče započeti, pregovori u Beču su juče nastavljeni raspravom o aneksima
Ahtisarijevog plana o ustavu, pravima manjina i pravosuđu. |
| |
| |
|
| |
| Srbija duguje Crnoj Gori avione, a ne obratno |
| |
Savetnik predsednika Skupštine Crne Gore i general u penziji Blagoje Grahovac
izjavio je da Crna Gora ima pravo da od Srbije traži određen broj aviona i
helikoptera, a ne obratno.
Iz Ministarstva odbrane Srbije poručili su da će Vojska Srbije zatražiti od
Crne Gore da joj vrati određen broj aviona i helikoptera koji su ostali na
aerodromu Golubovci kod Podgorice, nakon razdvanja državne zajednice.
Grahovac je za novosadski "Građanski list" rekao da je na aerodromu Golubovci
kod Podgorice, u trenutku stvaranja državne zajednice SCG, bilo neuporedivo
više aviona i helikoptera nego što ih ima danas i ocenio da bi zbog toga
Srbija trebalo da Crnoj Gori preda neke letelice, a ne obratno.
Prema njegovim rečima, od stvaranja državne zajednice vojna imovina se više
puta selila iz Crne Gore u Srbiju i obrnuto, čime je "stvoreno konfuzno stanje,
pa se sada ne zna šta je čije".
Grahovac je rekao da je unutrašnje pitanje Crne Gore kako će svoje avione
iskoristiti.
"Možda će biti prodati, možda će biti ustupljeni nekom, a možda će završiti i
u muzeju. Postoje razne varijante, jer je to državna imovina i država može s
njom da raspolaže kako želi", rekao je Grahovac. |
| |
| |
|
| |
| Profesori osumnjičeni za mito pred sudom u
Smederevu |
| |
Osumnjičeni za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu su privedeni
istražnom sudiji Okružnog suda u Smederevu i u ovom predmetu će postupati
Okružno javno tužilaštvo u ovom gradu.
U saopštenju Specijalnog tužilaštva, koje je potpisao portparol Tomo Zorić,
navodi se da to tužilaštvo nije preuzelo vođenje predmeta protiv osumnjičenih
za primanje mita na kragujevačkom Pravnom fakultetu.
"Specijalno tužilaštvo prati tok predmeta i ako se budu stekli zakonski uslovi
za vođenje postupka iz njegove nadležnosti Specijalno tužilaštvo će preuzeti
predmet", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uhapsilo je u utorak, 20. februara
dekana, prodekana i osam profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu zbog
primanja mita i posredovanja u primanju mita.
MUP je saopštio da su osumnjičeni uhapšeni u Kragujevcu, Kraljevu i Beogradu u
saradnji sa Specijalnim tužilaštvom, kao i da se nastavlja istraga i
prikupljanje dokaza za razotkrivanje korupcije na Pravnom fakultetu u
Kragujevcu i drugim visokoškolskim ustanovama. |
| |
| |
|
| |
| Nije bilo posebne priče o srpskom entitetu |
| |
Koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je da jučeu
pregovorima u Beču nije bilo posebnog razgovora o srpskom entitetu na Kosovu.
Samardžić je podsetio da je taj entitet definisan platformom Beograda.
 "Platforma pod srpskim entitetom podrazuvema pojačana prava opština, direktno
s Beogradom, njihovo međusobno povezivanje, status crkve i kulturnog našleđa.
Nismo objasnili da to ne podrazuvema poseban nivo vlasti, nego vrlo čvrstu
saradnju srpskih opština u ostvarivanju njihovih interesa na Kosovu", rekao je
Samardžić novinarima posle pregovora.
Samardžić je dodao da "albanska strana odbacuje amandmane bez argumenata".
Drugi koordinator sprkog pregovaračkog tima, Leon Kojen je negirao da je u
pregovorima postignut bilo kakav kompromis.
Šef tima Prištine na pregovorima o statusu Kosova u Beču Veton Suroi izjavio
je popodne da su se Beograd i Priština saglasili o dva predloga.
Jedan od njih je da predsednika Kosova može da vrati zakone koji mogu
negativno da utiču na pripadnike nacionalnih zajednica. Surio je naveo da je
bilo približavanja i o načinu formiranja buduće Vlade Kosova.
Kojen je rekao da nikakvog dogovora nije bilo. |
| |
| |
|
| |
| Radna atmosfera ali pregovora nema |
| |
Konsultacije srpske i albanske strane o predlogu statusa Kosova, uz posredstvo
izaslanika UN Martija Ahtisarija, odvijaju se u Beču u "radnoj atmosferi", ali
do pravih pregovora nije došlo, jer je uzak manevarski prostor koji daju obe
strane, ocenjuje se u krugovima EU u Briselu.
Razmatranje zamisli o statusu Kosova će, međutim, "poprimiti ravan
međunarodnih pregovora" kad predlozi Ahtisarija u aprilu budu podneti Savetu
bezbednosti, rekli su izvori EU.
Naglasili su da opsežni međunarodni pregovori u Savetu bezbednosti UN mogu
potrajati i duže što zavisi i od stanja bezbednosti u pokrajini.
U Briselu se, međutim, ocenjuje da je dobro što je došlo do konsultacija u
Beču i da je nužno ostaviti tri-četiri nedelje da bi se sagledalo do koje je
mere moguće približiti stavove Beograda i Prištine.
Prema rečima zvaničnika u Briselu to je nužno da bi Ahtisari, uz prethodnu
razmenu mišljenja unutar Kontakt-grupe, krajem marta svoj moguće dopunjen
predlog predstavio Savetu bezbednosti UN.
Problem Kosova i saradnja i usaglašavanje stavova SAD i EU, bili su i u
središtu pažnje visokog predstavnika EU Havijera Solane i savetnika za
bezbednost američke Bele kuće, Stivena Hedlija koji je iz Brisela otišao u
Moskvu, prenela je agenciji Beta Solanin predstavnik Kristina Galjak.
SAD snažno podržavaju Ahtisarijev plan, veoma zainteresovane i za što veću
koordinaciju s Evropom i za ključnu ulogu EU na Kosovu posle utvrđivanja
statusa. Vašington želi da učestvuje u toj međunarodnoj misiji pod vođstvom
evropske dvadesetsedmorice.
Hedli će s ruskim zvaničnicima razmotriti vojna pitanja i probleme u odnosima
SAD-Rusija, krizu oko Irana i Kosovo.
"Dakle oko Kosova će se obaviti najsnažnije diplomatske konsultacije na
najvišem nivou", istakla je Kristina Galjak.
Prema izvorima EU, bečka runda konsultacija se odvija u "prilično teškim
okolnostima, imajući u vidu da je manevarski prostor srpske delegacije vrlo
uzak jer je određen ustavnim odredbama i rezolucijom srpskog parlamenta".
Ahtisari je konsultacije počeo pitanjima vezanim za status i sad će krenuti i
u sve ono što se tiče standarda, a prema rečima zvaničnika bliskih Solani,
manevarski prostor koji izaslanik UN može dobiti od dve strane je relativno
mali.
Uz ocenu da je veoma važno da se konsultacije obave i da je utisak posle prvog
dana da je atmosfera "korektna i poslovna", u Briselu se navodi da to nije
situacija pravih pregovora i da zato "treba ostaviti Ahtisarija i delegacije
Beograda i Prištine da rade u Beču neko vreme, da bi se konačno sagledalo u
kojoj meri je moguć neki napredak".
Dve strane su iznele sopstvena načelna polazišta - Srbi su jasno stavili do
znanja da odbacuju mnoge tačke Ahtisarijevog plana i predočili su veliki broj
sugestija za izmenu tih, za Beograd neprihvatljivih stavki.
Albanci su izašli s uopštenim stavom i nisu dovodili u pitanje najveći deo
zamisli u Ahtisarijevom planu. To je ono što uglavnom i očekivalo, i onda su
obe strane krenule u "radnu dinamiku", zaključak je funkcionera EU.
Solana i Hedli, prema rečima zvaničnika EU, osim o odnosim s Rusijom, problema
s Iranom i situacije u Libanu, razgovarali su i o Kosovu i pregovorima u Beču,
"budući da Vašington, isto kao i EU, razmatra sledeće korake za rad zajedno s
Ahtisarijem na rešavanju kosovskog pitanja".
Hedli je došao u Brisel da bi sa Solanom utvrdio što je bliži mogući
zajednički stav Vašingtona i EU o daljim potezima oko Kosova.
Po rečima Kristine Galjak, Amerikanci, kao i Evropljani, pomno prate proces
konsultacija i pregovora u Beču, a Vašington suštinski podržava Ahtisarija i
veoma je zainteresovan da se uspostavi najveća moguća saradnja i dogovaranje
Evrope i SAD.
"Slažemo se da Ahtisari, posle bečke runde pregovora, iznese svoje predloge
koje bi podneo Savetu bezbednosti UN krajem marta. Ocena je i da pregovori u
Savetu bezbednosti mogu duže potrajati, u zavisnosti od toga kakve će stavove
o predlogu za status Kosova zauzeti države-članice tog tela", podvukla je
portparol Havijera Solane.
Dodala je da evropsko-američka razmena mišljenja dobro teče što pomaže i da se
pripremi dalje delovanje u okviru Kontakt grupe.
Zamoljeni da kažu kako Amerikanci gledaju na Ahtisarijev plan, zvaničnici EU
su naveli da "praktično isto kao i EU taj dokument vide kao zamisli koje, ako
je moguće, treba promeniti uz saglasnost srpske i albanske strane".
Plan bi prerastao u predmet međunarodnih pregovora kad dođe na dnevni red
Saveta bezbednosti. To onda ne bi mnogo zavisilo od sadašnjih bečkih pregovora,
na kojima dve strane zauzimaju svoje stavove, navode u Birselu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
