|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1092, 23. februar 2007.
| Automobilski džin u srcu Evrope |
| |
Od kako se poslednih desetak godina evropski fabrikanti automobila sele sa
zapada na istok, Slovačka je stekla ugled Detroita u srcu Evrope.
Do 2012. godine, Slovačka će proizvoditi 840.713 putničkih vozila godišnje,
više po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje na svetu.
 Folksvagen, Pežo i Kia ili već imaju pogone u Slovačkoj ili pripremaju
produkciju, privučceni jeftinim radom, niskim porezima i geografskim položajem.
Ali, nove fabrike su već usisale raspoloživu radnu snagu do te mere da
proizvođači automobila moraju da nude nagrade ili čak da počnu da uvoze
radnike iz drugih država.
"Nedostaje nam radna snaga za određene poslove. Ima mnogo manje radnika sa
višim kvalifikacijama", izjavio je agenciji AP Dušan Dvorak, predstavnik
južnokorejske Kia Motors, najnovije auto firme koja je otvorila "radnju" u
Slovačkoj.
"Počeli smo da oglašavamo ponudu za specifična radna mesta u susednim zemljama",
kaže on.
Lako je videti zašto je francuski Pežo Sitroen izabrao ovu malu, uglavnom
seljačku zemlju, da u nju preseli produkciju svoje fabrike u blizini
britanskog Koventija, koja se zatvara ove godine.
Ne samo što su plate manje od trećine onih u zapadnoj Evropi, već vlada nudi
primaljive pogodnosti i prijateljski poreski režim.
Prošle godine, sa produkcijom od 267.032 automobila, Slovačka je bila iza
Češke i Poljske, koje su tad izbacile 826.629, odnosno 589.562 vozila.
Suočeni sa nestašicom radne snage, Pežo i drugi su krenuli da neposredno rade
na obučavanju tehničara i radnika na proizvodnim trakama.
"Odlučili smo da sarađujemo sa tehničkim školama tako da one budu u stanju da
pripreme stručne ljude za automobilsku industriju", kaže Pežoov slovački
predstavnik Peter Svec.
Do 2011. godine, kapaciteti industrije automobila u Poljskoj, Češkoj i
Slovačkoj će se povećati za 43 odsto, na 3,46 miliona vozila godišnje, ili na
gotovo četiri procenta svetske produkcije.
Ali, to povećanje, zajedno za smanjivanjem ograničenja zapošljavanja u
zapadnoj Evropi, će dalje zaoštriti bitku za kvalifikovanim radom.
Predstavnici stranih fabrika kažu da je uvoz radnika verovatno neizbežan.
Folksvagen već oseća pritisak. Autobusi koje je Folksvagen iznajmio dovoze
radnike u fabriku u blizini glavnog grada Bratislave svakog dana sa
udaljenosti od čak 100 kilometara.
Oko 17 odsto od 9.000 zaposlenih stanuje dalje od 150 kilometara od fabrike.
Samo u Slovačkoj, najmanje 40.000 novih radnih mesta u automobliskoj
industriji će biti stvoreno u naredne tri do četiri godine, što će broj popeti
na 100.000, gotovo dvostruko više nego pre dve godine.
Neki ulagači, kao zajedničko preduzeće američkog Forda i nemačkog snabdevača
auto delova GETRAG, već se smeštaju u manje naseljenu istočnu Slovačku,
privučeni obiljem stručne radne snage i blizinom rastućih istočnih tržišta kao
što je Rusija. |
| |
| |
|
| |
| Dobro za srce i produžava život |
| |
Spavati posle podne tri puta nedeljno je dobro za srce i produžava život,
posebno kod muškaraca, saopštili su američki naučnici.
U najnovijem istraživanju se navodi da redovno poslepodnevno spavanje od
najmanje 30 minuta tri puta nedeljno smanjuje opasnost za 37 odsto od
dobijanja kardio-vaskularnih oboljenja.
"Poruka je jasna - ako možete posle podne da prilegnete, učinite to", izjavio
je jedan od autora studije, profesor Dimitrios Trišopulos iz Medicinske škole
u Atini.
Poslepodnevno spavanje ublažava stres kod osoba dobrog zdravlja, navodi se u
studiji i dodaje takvo spavanje ima zaštitni efekat na organizam.
Studiju su sproveli stručnjaci iz Atine i iz Medicinske škole Harvard u
Bostonu.
Francuska vlada je nedavno obelodanila svoj program promocije poslepodnevnog
spavanja, pošto jedna trećina Francuza pati od nesanice. |
| |
| |
|
| |
| Čokolada dobra za srce i mozak |
| |
Čokolada, već poznata po blagotvornim efektima na kardio-vaskularni sistem,
dobra je i za mozak jer podstiče cerebralni krvotok, saopšteno je u San
Francisku.
U studiji, koju je vodio naučnik Ijan Makdonald iz Medicinske škole u
Notingemu (Britanija), navodi se da čokolada, bogata flavonoidima, podstiče
mentalne sposobnosti, prenose strane agencije.
Makdonald je rekao da čokolada podstiče moždanu cirkulaciju dva do tri sata
posle konzumiranja i to zbog flavonoida, koji predstavljaju vrstu
antioksidansa, pronađenog u kakau.
Prema njegovim rečima, stručnjaci bi trebalo da ispitaju da li napici bogati
flavonoidima mogu da pomognu osobama koje su imale moždani udar ili boluju od
demencije.
U drugoj studiji, čiji je autor stručnjak Norman Holenberg iz Medicinske škole
Harvard (SAD), takođe se navodi da čokolada znatno podstiče cerebralni krvotok.
Holenberg je ispitao grupu Indijanaca u Panami, koji redovno piju napitak na
bazi kakaoa, i koji ne boluju od arterijske hipertenzije ni cerebralne
degeneracije u poznijim godinama. Flavonoidi su dobri za arterije i nalaze se
u čaju, voću, povrću i crnom vinu.
Upotreba kakaa u medicinske svrhe poznata je od davnina. |
| |
| |
|
| |
| Da li je dobro jesti ribu za vreme trudnoće |
| |
Deca, čije su majke u trudnoći jele ribu i druge morske plodove, su pametnija
i bolje razvijaju svoje kognitivne sposobnosti, saopštili su američki i
britanski naučnici.
U SAD je ova najnovija studija izazvala rasprave u naučnom svetu, pošto su
neki stručnjaci i sama američka Vlada preporučili da trudnice ograniče
konzumiranje morskih plodova, zbog prisustva žive, toksina koji može da ugrozi
nervni sistem fetusa u razvoju.
 Ta preporuka, doneta u martu 2004. godine, navodi da trudnice treba da jedu do
340 grama ribe nedeljno i to raspoređeno u tri obroka, prenele su strane
agencije.
Preporučeno je da se ne jede riba sa visokim postotkom žive, kao što su
sabljarka, kraljevski šaran, neke vrste tune i ajkula.
Autor studije, istraživač iz američkog Instituta za zdravlje Džozef Hibeln
izjavio je da su morski plodovi riznica masne kiseline Omega 3, koja je veoma
važna za razvoj mozga fetusa.
Hibeln i njegove kolege sa britanskog Univerziteta u Bristolu su ispitali
11.875 trudnica, kao i kasnije neurološki razvoj njihove dece do 8. godine.
Oni su naveli da je za dete blagotvorno ukoliko je majka jela ribu u trudnoći,
ne navodeći moguću opasnost od žive.
Prema rezultatima testova, deca čije su majke jele ribu, imaju razvijenije
motorne funkcije, bolju komunikaciju u društvu i veći koeficijent
inteligencije, u odnosu na decu čije majke nisu uopšte jele ribu i morske
plodove za vreme trudnoće.
Studija je objavljena u medicinskom časopisu "Lanset" |
| |
| |
|
| |
| Više od 680 mrtvih u epidemiji kolere |
| |
Više od 680 ljudi u Etiopiji umrlo je u, kako se strahuje, epidemiji kolere
koja je pogodila i susedne zemlje, saopštili su zvaničnici.
Oko 60.000 ljudi je zaraženo, ali Ministarstvo zdravlja i dalje odbija da
proglasi epidemiju kolere i pored upozorenja UN da je zaista reč o epidemiji.
 "Činjenica da se širi u nove oblasti zemlje je razlog za veliku zabrinutost",
rekao je šef UN Kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova u Etiopiji
Pol Hebert. "Potrebno je u punoj meri razmotriti ovo pitanje".
UN nisu zvanično saopštile da je bolest, čija je epidemija počela pre oko
godinu dana, kolera. Zvaničnici UN međutim, nezvanično govore da je reč o
koleri.
Osam od 11 oblasti u Etiopiji već je pogođeno epidemijom, saopštili su
Ministarstvo zdravlja i UN. U udaljenom, istočnom regionu Afar prošle sedmice
prijavljeno je više od 1.000 novih slučajeva.
Epidemija je počela u aprilu 2006. posle velikih kiša. Susedne zemlje -
Somalija i Kenija takođe su pogođene epidemijom a više od 1.000 ljudi je
zaraženo, najverovatnije, kolerom u Ugandi. U Keniji, 17 ljudi je umrlo od
oktobra.
"Mislim da se ne bavimo ovim problemom u onoj meri u kojoj bi trebalo", rekao
je Hebert.
Zdravstveni radnici u Etiopiji tvrde da nije reč o koleri već o epidemiji
akutne diareje. Nikakvi rezultati testova nisu objavljeni koji bi ovo
potvrdili.
Kolera se prenosi zagađenom vodom i povezana je sa nehigijenom,
prenaseljenošću i lošim sanitarnim uslovima. Simptomi su diareja, povraćanje i
ukoliko se ne leči može da bude smrtonosna.
Zvaničnici UN u Etiopiji smatraju da je bolest u zemlju došla preko Sudana gde
je potvrđeno da se pojavila početkom 2006. godine. UN ne mogu, bez dozvole
vlasti u Etiopiji, da delaju.
Strahuje se da će se situacija pogoršati sa početkom kišne sezone sledećeg
meseca. |
| |
| |
|
| |
| Slaba tačka virusa HIV |
| |
Američki naučnici su uspeli da otkriju slabu tačku virusa HIV, odnosno
šupljinu u njegovom omotaču, što bi pomoglo da se proizvede vakcina koja bi
neutralisala virus, saopšteno je u Parizu.
"Jedan od najvećih naučnih izazova je stvaranje vakcine protiv HIV-a", izjavio
je direktor američkog Instituta zdravlja Elajas Zerhuni i dodao da su
stručnjaci pronašli "šupljinu na omotaču HIV-a, čime se otvara novi put ka
novim terapijama".
 Naučnici ističu da je teško pronaći efikasnu vakcinu, jer je HIV "otporan na
neutralizaciju putem antitela", navodi se u istraživanju objavljenom u
najnovijem broju medicinskog časopisa "Nejčer" .
Pošto HIV stalno mutira i menja svoju konfiguraciju, virus mora ipak da sačuva
čvrste delove kako bi nastavio da se kači na receptore CD4 ćelija imunskog
sistema, kako bi se razmnožavao i inficirao ih.
Naučnici su ispitali vezivanje glikoproteina virusa 120 (g120) i receptora CD4
takozve "ćelije domaćini".
Oni su potom ispitali kako antitelo b12, otkriveno u krvi osoba čiji je
imunski sistem uspeo da dugo odbacuje HIV, stvara hemijsku vezu sa virusnim
molekulom gp120.
Antitelo se vezuje za gp120 virusa na onom mestu gde se virus vezuje za
receptor CD4, što je neka vrsta ulaznih vrata za imunske ćelije, navodi se u
izveštaju.
Kada se fiksira za virusni molekul, antitelo sprečava da u virus ulaze imunske
ćelije, dodali su stručnjaci.
"Jedan od naših sledećih ciljeva je vakcina koja bi snažno podsticala antitela
neutralizatore", navodi se u studiji. |
| |
| |
|
| |
| Dnevno od gladi umre 18.000 dece |
| |
U svetu svakog dana 18.000 dece umre zbog gladi i neuhranjenosti, a 850
miliona ljudi svake noći leže praznog stomaka, rekao je šef UN agencije za
hranu Džejms Moris.
 Moris, koji uskoro napušta mesto šefa Svetskog programa za hranu, pozvao je
studente, mlade, verske grupe, poslovne zajednice i vlade da udruže snage u
globalnom pokretu kojim bi se eliminisala glad - na-ročito među decom. "Svi
moramo da uradimo više. Devojčica u Malaviju, koja je sita i koja ide u školu
ima 50 odsto manje šansi da bude HIV pozitivna, 50 odsto manje šansi da rodi
neuhranjenu bebu. Sve u njenom životu bi se promenilo na bolje i to je
najvažnija, najznačajnija, najhumanija politička ili ekonomska investicija
sveta u budućnost", rekao je on.
Moris smatra da postoje dva pitanja koja izazivaju veliku zbrinutost - porast
broja siromašnih i porast prirodnih katastrofa u svetu.
Zbog prirodnih katastroga poput cunamija, zemljotresa ili suša, trenutna pomoć
neophodna je za više milijardi ljudi širom sveta.
U reakcijama na ove katastrofe, većina humanitarnih organizacija radila je na
spašavanju života, a ne na pomaganju u sprecavanju katastrofa i promovisanju
poljoprivrednih programa, obrazovanja dece i zaštite pijaće vode, tvrdi on.
Kada je reč o gladi, iako je procenat onih koji su gladni ili neuhranjeni opao
sa petine svetske populacije na šestinu, realan broj gladnih ljudi raste za
oko pet miliona duša svake godine.
"Danas, 850 miliona ljudi su gladni i neuhranjeni. Više od polovine njih su
deca. 18.000 dece svakog dana umre zbog gladi i neuhranjenosti", rekao je
Moris.
"To je sramna činjenica i užasna optužnica za svet i pitanje koje treba rešiti",
rekao je on.
Najviše neuhranjene dece ima u Indiji - više od 100 miliona i u Kini - 40
miliona. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
