|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1093, 2. mart 2007.
| Skoro četiri miliona Srba živi van matice |
| |
Prema procenama, između 3,5 i četiri miliona državljana Srbije živi van matice
u više od 100 država širom sveta, rekao je državni sekretar u Ministarstvu za
dijasporu Vlade Srbije Aleksandar Čotrić.
On je, govoreći na regionalnoj konferenciji "Migracioni tokovi na prostoru
jugoistočne Evrope" koja se održava u beogradskom Centru Sava, kazao da je
pitanje migracija jedno od najznačajnijih pitanja i istakao veliki ekonomski
potencijal dijaspore.
 "Jedan od osnovnih zadataka za nas je uključivanje tih ljudi u zajednicu,
očuvanje njihovog nacionalnog, verskog i kulturnog nasleđa", rekao je Čotrić.
Prema njegovim rečima, iako je dijaspori još od 2004. omogućeno da glasa na
izborima u Srbiji, još uvek malo srpskih državljana u inostranstvu koristi
svoje biračko pravo, ali je njihov broj na poslednjim izborima udvostručen i
iznosio je 16.000.
Čotrić je podsetio da se sada navršava 200 godina od prvog talasa srpskih
iseljenika u prekomorske zemlje i dodao da se ne može utvrditi tačan broj
srpskih državljana već da se uvek govori o procenama.
Predsedavajući prvog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran
Svilanović istakao je da je saradnja u regionu jedan od ključnih faktora da bi
se postigli rezultati u vraćanju ljudi i dodao da je konferencija deo ukupnog
procesa pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u regionu.
"Uspećemo da ohrabrimo ljude da se vrate ako budemo procesuirali i gonili
ljude odgovorne za najgore zločine, kakav je recimo genocid u Srebrenici. U
tom smislu je jučerašnja odluka Međunarodnog suda pravde veoma značajna jer se
nedvosmisleno ističe da je u Srebrenici počinjen genocid", rekao je Svilanović.
On je ukazao i na opasnost od mogućeg novog talasa migracija sa Kosova u
sklopu predstojećeg rešavanja statusa tog područja i dodao da bi, ukoliko do
toga dođe, to bilo dramitično za čitav region.
"Današnji skup vidim kao deo procesa u okviru sprečavanja ilegalne trgovine
ljudima i narkoticima uz istovremeno unapređenje kontrole na graničnim
prelazima", rekao je Svilanović.
Kodirektor Mediteranske opservatorije za migracije u okviru atinskog
univerziteta "Panteon" Martin Boldvin Edvards rekao je da je, prema podacima
UN iz 2005. godine, u svetu bilo ukupno 191 milion migranata.
Od tog broja najviše ih je bilo u razvijenim zemljama, oko 115 miliona, dok u
zemljama u razvoju boravi blizu 75 miliona migranata prema podacima UN.
"Migranti su značajan deo populacije u svim državama, a u Americi čine čak
12,9 odsto ukupnog broja stanovnika", kazao je Edvards i dodao da su najveće
migracije u SAD, Rusiju, Nemačku, Ukrajinu, Francusku, Indiju i Saudijsku
Arabiju.
Edvards je kazao da ne postoji precizan metod za utvrđivanje tačnog broja
migranata i da to predstavlja zajednički problem za sve države sveta.
Organizator regionalne konferencije o migracijama u jugoistočnoj Evropi je
nevladina organizacija Grupa 484 a učestvovali su stručnjaci zaduženi za
migracije u vladama država regiona, predstavnici Saveta Evrope kao i
predstavnici brojnih nevladinih organizacija koji se bave tim pitanjem. |
| |
| |
|
| |
| Izneverene nade vraćaju frustracije na Balkan |
| |
Na Balkan se zbog izneverenih nada vraća frustracija a glavno žarište novog
požara može da postane Kosovo, ocenjuje češki dnevnik "Hospodaržske novini".
List ističe da su jedini zadovoljan narod u bivšoj Jugoslaviji trenutno
Crnogorci, a da se nade iz doba poratne obnove pretvaraju u frustraciju, kao i
krajem osamdesetih godina prošlog veka na prvi pogled nevino - demonstracijama
na ulicama.
 "Kosovski Srbi protestuju protiv nezavisnosti koja se sprema, kosovski Albanci
demonstriraju da bi se ona proglasila, a njihov bivši saveznik, međunarodna
uprava, definitivno se pretvorila u neprijatelja", navodi češki list.
Bosanski Muslimani razočarani su što Međunarodni sud pravde nije presudio da
je Srbija kriva za genocid, Srbi su razočarani što će njihova istorijska
kolevka, Kosovo, uskoro dobiti nezavisnost, Hrvati zato što su ispali iz
poslednjeg kruga proširenja Evropske unije, iako su spremniji od Bugara i
Rumuna.
"Kao glavni žrtveni jarac osećaju se Srbi, koji su izgubili u stvari sve
ratove vođene 'u ime njihovog nacionalnog interesa', a njihova zemlja je
jedina u koju se ne slivaju ni investicije ni bogate dotacije iz EU", piše
list.
Češki dnevnik podseća da je "ventil" za poslednje takvo razočaranje Srba,
Hrvata i Muslimana, kada je ideja zajedničke socijalističke države doživela
krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, bilo masovno ubijanje.
"Na sreću, ima mesta za izvesnu dozu optimizma. Srbi, Albanci i bosanski
Muslimani su se uverili da radikalna nacionalistička politika ne vodi nikuda",
ocenjuje list i dodaje da na Balkanu takođe više nema jakih vođa koji su u
stanju da pretvore mase u fanatike, kao što su to umeli Slobodan Milošević ili
Franjo Tuđman.
List dodaje da glavni krivac u očima naroda na zapadnom Balkanu nisu više
njihovi susedi druge nacionalnosti, već UN i međunarodna zajednica.
"Vreme i društvo su se zahvaljujući proživljenom, intervencijama spolja,
začecima demokratije i milijardama pomoći pomerili napred. Na Balkanu ne preti
novi rat, ali neredi i nemir da", zaključuju "Hospodaržske novini". |
| |
| |
|
| |
| Belgija i Holandija za tvrđi pristup prema
Srbiji |
| |
Belgija i Holandija protive se nastojanju nekih zemalja EU da se ublaži stav
prema Srbiji i smatraju da Beograd prvo mora da pokaže da je ozbiljan kada je
reč o izručenju optuženih za ratne zločine, pre nego što mu se omoguće tešnje
veze sa EU, navodi agencija Rojters.
Britanska agencija podseća da je puna saradnja sa Haškim tribunalom ključni
uslov za obnavljanje pregovora o stabilizaciji pridruživanju sa Srbijom,
zamrznutih prošle godine, i da bi odluka o obnavljanju pregovora morala bi da
bude doneta uz saglasnost svih 27 zemalja članica EU.
Jedan broj zemalja EU, međutim, veruje da bi mekši pristup mogao da ohrabri
proevropske snage u Srbiji, posle neodlučnih parlamentarnih izbora i da
pomogne Beogradu da "proguta" očekivani gubitak suvereniteta nad Kosovom,
dodaje agencija pozivajući se na diplomatske izvore.
Među zemljama koje se najotvorenije zalažu za ublažavanje kriterijuma za
obnovu pregovora sa Srbijom, navodi Rojters, nalaze se Španija, Italija i
nekoliko istočnoevropskih zemalja bližih Srbiji, a diplomate kažu da njihovi
argumenti sve više dobijaju na snazi.
Sa druge strane, Belgija, kao i susedna Holandija, tvrdo stoje na pozicijama
da EU treba da obnovi pregovore tek kada glavna haška tužitelja Karla del
Ponte potvrdi da Beograd u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim sudom za ratne
zločine.
"Do sada smo poštovali njen autoritet, a sad bi ođednom trebalo da kažemo da
ga više ne poštujemo...Ako krenete tako, znači da je međunarodno pravo
ništavno. To zaista ne možemo da prihvatimo", rekao je Rojtersu šef belgijske
diplomatije Karel de Guht.
Na pitanje da li bi Belgija i Holandija pod pritiskom mogle da se povuku sa
svojih pozicija, De Guht je rekao da je od šefa holandske diplomatije Maksima
Ferhagena početkom nedelje dobio uveravanja da je Holandija rešena da ne
odstupa.
"On je potvrdio da će ostati na tim stavovima i da ih sigurno neće menjati",
dodao je De Guht.
Rojters ocenjuje da najvažniji, lakmus test rešenosti Beograda po pitanju
ratnih zločina jeste da li će pomoći da se privede pravdi bivši vojni lider
bosanskih Srba Ratko Mladić, optužen za genocid u Srebrenici.
Del Ponteova, koja se žali da je nekoliko lidera i ministara EU bilo previše
zauzeto da se sastanu sa njom, ocenila je nedavno da saradnje Beograda - nema.
Ministri spoljnih poslova EU koji su se pre dve nedelje sastali u Briselu
satima su se prepirali oko terminologije izjave o Srbiji, pre nego što su se
saglasili da se pregovori sa Beogradom mogu obnoviti "ukoliko Beograd pokaže
jasnu rešenost i preduzme konkretne i efikasne korake za punu saradnju" sa
Haškim sudom.
De Guht je odbacio tumačenja da je izjava o Srbiji ostavila otvorena vrata
državama EU da same odluče da li se nova srpska vlada može smatrati dovoljno
kooperativnom.
"To je ono što su neki pokušali da učine, ali mi smo, verujem, efikasno
blokirali taj pokušaj i ne mogu da se složim sa tim... Punu saradnju treba da
potvrdi Karla del Ponte", rekao je De Guht Rojtersu. |
| |
| |
|
| |
| Najjača robna marka u Srbiji deterdžent feri |
| |
Najjača robna marka u Srbiji u drugoj polovini 2006. godine bio je deterdžent
za pranje sudova "feri" (fairy), dok je na drugom mestu bila "Grand kafa",
pokazuje istraživanje konsultantske kuće "PGM konsalt".
Među 10 najjačih brendova u Srbiji tom periodu nalazi se po pet domaćih i
multinacionalnih robnih marki, rekao je danas na konferenciji za novinare
konsultant PGM-a Andraž Zorko.
Od trećeg do desetog mesta nalaze se žvake "orbit", omekšivač za rublje "lenor",
margarin "dobro jutro", pašteta "karneks", "Knjaz Miloš", "milka", "Koka kola"
i "C pirinač", precizirao je on.
Na listi najjačih domaći brendova vodi "grand kafa", dok se među prvih 10
nalaze i margarin "dobro jutro", "karneks" pašteta, "Knjaz Miloš", "C pirinač",
toalet papir "perfeks", "čipsi" Marbo, "donkafe", "začin C" i Fidelinka
testenine.
Uspešnost brendova je merena na osnovu stavova potrošača u Srbiji, starosti od
18 do 65 godina, na više od 2.500 brendova u preko 90 kategorija robe široke
potrošnje, kazao je Zorko.
Istraživanje se od 2003. godine radi dva puta godišnje na ukupno 10.000
potrošača u republikama bivše Jugoslavije, dodao je on objasnivši da se meri
13 različitih pokazatelja za svaku robnu marku na tržištu, među kojima su
prepoznatljivost, iskustvo, razmatranje kupovine, upotreba i lojalnost.
Na osnovu tih pokazatelja formira se indeks uspešnosti u rasponu od nula do
100 indeksnih poena, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, istraživanje pokazuje da je "feri" zadržao vodeću
poziciju, te da ga koristi 62 odsto populacije, dok je tom proizvodu lojalna
polovina potrošača u Srbiji.
"Grand kafa" se popela na drugo mesto sa indeksom uspešnosti od 66,2, a
koristi je preko polovine potrošača u zemlji, rekao je Zorko.
Najveći rast od prethodnog merenja imalo je margarin "dobro jutro" koji se sa
15 popeo na peto mesto, a na listi brendova popeo se i "C pirinač" sa 14. na
10. mesto, dok je "Knjaz Miloš" pao sa drugog na sedmo mesto.
Konsultant PGM-a Aleksandar Zorić rekao je da je Srbija specifična u odnosu na
republike bivše Jugoslavije, jer u prvih 10 najboljih robnih marki polovina
domaćih, dok su u Sloveniji i Hrvatskoj, u zavisnosti od perioda godine, na
listi od dva do četiri domaća proizvoda.
Prema njegovom mišljenju, osnovni razlog za to je duža zatvorenost srpskog
tržišta za strane robne marke u poređenju sa okruženjem, tradicionalna
razvijenost određenih industrijskih grana, kao što je prehrambena industrija
što donosi kvalitet robe, konkurentnija cena domaćih proizvoda, te ulaganje u
marketing, odnosnio imidž brenda. |
| |
| |
|
| |
| Nove eksplozije i atentati na Kosovu |
| |
Sedam vozila OEBS-a i dva privatna automobila oštećeni su u ponedeljak u
eksploziji u Peći, a povređenih nije bilo, saopštila je Kosovska policijska
služba (KPS).
"Odmah po dolasku na lice mesta, policija je uočila da je oštećeno sedam
vozila OEBS -a i dva privatna vozila koja su bila parkirana pored njih",
navodi se u saopštenju.
Policija je saopštila i da je na mestu eksplozije pronađena i druga
eksplozivna naprava, koja nije eksplodirala.
U drugom incidentu predsednik Kosovske telekomunikacione agencije Anton Beriša
ostao je nepovređen nakon što je ispaljeno više metaka na automobil u kome se
nalazio.
Kosovska policijska služba saopštila je da je u blizini sela Đurđivca, opština
Glogovac, iz vatrenog oružja pucano na vozilo u kome su bili vozač, Beriša i
dva člana njegove porodice. Niko nije povređen.
Portparol KPS-a za region Prištine Agron Boroci je za agenciju Beta izjavio da
prvi rezultati istrage pokazuju da se na vozilo pucalo iz više od jednog
oružja, pošto su na licu mesta pronađene čaure dva različita kalibra.
"Policijske jedinice su na mestu napada, o slučaju je informisan okružni javni
tužilac i u toku je preduzimanje istražnih radnji", rekao je Boroci navodeći
da je čudo da su osobe koje su bile u vozilu ostale nepovređene.
Policija još uvek nema informacija o mogućim motivima napada na Berišu.
Napad na Berišu desio se nekoliko dana nakon proglašenja dobitnika na tenderu
za drugog operatera mobilne telefonije na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Objavljen izveštaj o delovanju policije tokom
protesta |
| |
Inspektorat kosovske policije zaključio je da su pripadnici Kosovske
policijske službe napravili propuste tokom protesta pokreta "Samoopredelenje"
10. februara i ocenio da je potrebno njihovo dodatno osposobljavanje.
Inspektorat u izveštaju o preliminarnim nalazima istrage delovanja KPS-a tokom
demonstracija ne ulazi u pojedinačnu odgovornost pripadnika te službe, ali
traži da vlada i ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova dobiju veće
nadležnosti nad policijom.
Šef inspekcije Enver Rustemi izjavio je, nakon što je ministru unutrašnjih
poslova Bljerimu Kućiju predao izveštaj, da nije funkcionisao operativni
sistem koji je policajce trebalo da obuči za delovanje prilikom demonstracija.
Nakon konacnog izvestaja inspekcija ce izaći sa predlogom mera prema onima
koji nisu izvršili svoje zadatke kako je predviđeno pravilima službe.
Ministar unutrašnjih poslova Bljerim Kući je rekao da će po završetku istrage,
ako budu utvrđene greške, biti objavljena imena i prezimena i mere koje treba
preduzeti prema starešinama i pripadnicima KPS-a.
Za ocenu ponašanja policije UNMIK-a tokom demonstracija od 10. februara
formirana je posebna radna grupa koju čine predstavnici policije UNMIK0-a i
međunarodni tužioci.
Prilikom intervencije pripadnika policije 10, februara dve su osobe ubijene, a
80 je povređeno, zbog cega su ostavke podneli ministar unutrašnjih poslova
Kosova, Fatmir Redžepi i komesar UNMIK-ove policije Stefen Kertis.
Preliminarni izveštaj će biti dostavljen i predsedniku, predsedniku Parlamenta
i premijeru Kosova. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
