|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1098, 13. april 2007.
| Strane trupe koristiće teritoriju Crne Gore |
| |
Crna Gora će prihvatiti da međunarodne vojne snage koriste njenu teritoriju za
svoje potrebe u BiH i na Kosovu a vojne zalihe te države biće svedene na
trećinu, najavio je danas ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić.
 Prema njegovim rečima, šef diplomatije
Milan Roćen (desno) će 11. maja potpisati
sporazum o korišćenju crnogorske teritorije za potrebe međunarodnih vojnih
snaga u BiH i na Kosovu.
"Radi se o tehničkom aranžmanu, koji je bio na snazi u bivšoj državnoj
zajednici. Vlada je 24. januara prihvatila da nastavi da ispunjava tu
međunarodno priznatu obavezu", rekao je Vučinić nakon jučerašnje sednice vlade.
On je objasnio da je Vlada Crne Gore prihvatila i informaciju o rešavanju
viška naoružanja, koje, kako je istakao, ozbiljno opterećuje crnogorsku vojsku,
a ugrožava bezbednost i prirodnu okolinu.
"U Crnoj Gori je trenutno u deset skladišta 11,7 hiljada tona municije i
oružja, a za potrebe vojske planirano je da je dovoljno tri skladišta sa 2.000
tona zaliha", rekao je Vučinić.
Planirano je, kako je kazao, rešavanje prekomernih zaliha na tri načina -
prodajom u viđenom stanju, neutralizacijom i reciklažom i potpunim
uništavanjem viška zastarelog naoružanja i opreme tehnologijama koje neće
ugroziti bezbednost i okolinu.
"U realizaciji tog programa, koji je sastavni deo obaveza Crne Gore iz
članstva u Partnerstvu za mir, učestvovaće UNDP i Vlada SAD, kao donator.
Kompletan program trebalo bi da košta 6,2 miliona američkih dolara", rekao je
Vučinić.
Dodao je da je utvrđeno i da se novac od prodaje vojne imovine investira u
budžet tog programa, a da će ga raditi uglavnom domaće kompanije, prvenstveno
nikšićka Železara.
Programom će upravljati nadzorni odbor u čijem će sastavu biti predstavnici
crnogorske i vlada donatora, kao i UNDP-a. Dinamika programa određena je,
prema Vučinićevim rečima, prilivom novca u budžet projekta. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora ne može biti odgovorna za štetu |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je da Crna Gora "ne može biti
odgovorna" za štetu na dubrovačkom ratištu, ali da je njena obaveza da
afirmiše dobre odnose sa Hrvatskom i da radi na prevazilaženju posledica iz
tog perioda.
Vujanović je reagovao povodom navoda načelnika Konavala Luke Korde, koji je
podgoričkoj "Republici" kazao da je crnogorski predsednik 2004. godine podržao
predlog da se ratna šteta Hrvatskoj plati akcijama u crnogorskim državnim
preduzećima.
Kabinet crnogorskog predsednika je u saopštenju naveo da je Vujanović "više
puta saopštio da je na području Dubrovnika vojno delovala JNA, pod kontrolom
njenog Generalštaba" i da to znači da država Crna Gora "ne može biti odgovorna
za počinjenu štetu".
"Ali, budući da su građani Crne Gore bili deo JNA, prirodno je i obaveza je
Crne Gore da, kroz gestove dobre volje prema Hrvatskoj, nastavi aktivnosti na
afirmaciji dobrosusedskih odnosa i prevazilaženju posledica tog perioda",
dodaje se u saopštenju.
Kabinet crnogorskog predsednika podseća da je Vujanović podržao ideju naknade
imovine oduzete na dubrovačkom ratištu i korišćene u Crnoj Gori iz 2005.
godine, kada je Konavlima nadokađeno 375.000 evra za otuđeni stočni fond na
tom području. |
| |
| |
|
| |
| RS ne može da bude kolateralna šteta |
| |
Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Banjaluci da RS ne može biti
kolateralna šteta nefunkcionisanja ostalih nivoa vlasti u BiH.
Obraćajući se poslanicima u Narodnoj skupštini RS, Dodik je ocenio da je
nefunkcionisanje države BiH danas prepreka za funkcionisanje RS, navodeći da
bi BiH trebalo da bude uređena kao federalna država u kojoj će jedna od
federalnih jedinica biti RS.
 Prema njegovim rečima, na taj način BiH bi postala funkcionalna država u kojoj
bi se mogli artikulisati interesi i prava sva tri konstitutivna naroda, a
istovremeno bi bila stvorena moderna država sa "jednom adresom" što zahteva
Evopska unija (EU).
Navodeći da su njegov cilj mir, stabilnost i evropski prosperitet RS i BiH,
Dodik je istakao da se ti ciljevi mogu ostvariti samo dogovorom svih strana u
BiH.
"Funkcionalna država ne znači unitarnu državu", rekao je premijer RS.
Ocenjujući da međunarodna zajednica više ne može da nametne nijedno rešenje u
BiH, Dodik je pozvao političke lidere te zemlje na dogovor o svim spornim
pitanjima, a prvenstveno o ustavnim promenama i reformi policije.
"Ne mogu nam nametati rešenja, jer nećemo na njih pristati. Ne mogu nas
kazniti, jer na kazne nećemo pristati... Ne možete nas smenjivati, jer na to
nećemo pristati. Ne može nas niko oterati sa vlasti, osim izbora. Dotle ćemo
se boriti za svoja legitimna prava", poručio je Dodik.
On je ocenio da je BiH potreban demokratski ustav, umesto sadašnjeg koji je
oktroisan u Dejtonu, ali je dodao da se do novog ustava može doći samo
dogovorom.
"Potreban je dogovor o novim osnovama funkcionisanja BiH i odnosima među
konstitutivnim narodima. Dogovor ili nema ustava", poručio je Dodik.
Prema njegovim rečima, "Bosna se ne može praviti na strahovima i imaginacijama,
nego na razumevanju". "RS ima samo jedan mali uslov za Bosnu, a to je - ako
nema RS nema ni Bosne", poručio je Dodik.
Premijer RS dalje je rekao da osobe optužene za ratne zločine moraju biti
uhapšene i predate Haškom tribunalu, ističući da haški begunci za RS "nisu
heroji, nego kukavice koji uništavaju šansu za našu bolju budućnost".
Dodik je takođe rekao da ne može postojati kolektivna odgovornost srpskog
naroda za zločine koji su počinjeni u prošlom ratu, kao ni institucionalna
odgovornost RS za genocid u Srebrenici. |
| |
| |
|
| |
| Nade Beograda u ruski veto |
| |
Ljubljanski Dnevnik, pod naslovom "Sve više 'tihih blokada' umesto veta",
analizira situaciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) pre glasanja
o Kosovu.
"Rusija sa tihim vetom zadržava odluku o Kosovu, a SAD sa kongresnom
rezolucijom najavljuju novu samostalnu akciju", piše "Dnevnik".
List konstatuje da "dok se bitka između srpskih i albanskih lobista u
američkom senatu sve više naginje u korist poslednjih, Beograd svoje poslednje
nade polaže u ruski veto u Savetu bezbednosti UN...".
"Senatska rezolucija, koja će kako se predviđa sazreti već ove nedelje,
navodno će u slučaju blokade Ahtisarijevog predloga predvideti neposredno
američko priznanje kosovske nezavisnosti", piše list.
"Dnevnik" konstatuje da "iako će (rezolucija) biti neobavezujuća za
vašingtonsku administraciju, nju će sigurno pažljivo odmeriti u Moskvi, što i
jeste američki cilj, jer želi da kosovsko pitanje skine sa dnevnog reda pre
sastanka na vrhu osam najrazvijenijih država sveta, u junu ove godine ".
List navodi i opširnu analizu stavljanja veta u istoriji Svetske organizacije
od 1945. godine, u čemu vodi Rusija sa 123, a slede SAD sa 82 uložena veta.
Na kraju "Dnevnik" konstatuje da "i sadašnje oklevanje u glasanju o Kosovu u
Savetu bezbednosti miriše na tihi veto (Rusije) i samostalne akcije (SAD), što
znači daljnju eroziju spornog glasačkog instrumenta najvažnijeg organa Svetske
organizacije, a istovremeno može izazvati tajvanizaciju pomenute pokrajine".
"Delo" prenosi autorski članak bivšeg nemačkog ministra inostranih poslova
Joške Fišera o Kosovu, koji je danas objavio i turski list "Zaman".
U tom tekstu se navodi da je sudbina Kosova nerazdvojivo povezana sa sudbinom
EU i da jako i stabilno Kosovo nije moguće bez povezane i jedinstvene Evrope.
"Ako Evropa ne bude imala jedinstveni stav prema stvari, koja leži u njenom
središtu - i u središtu njenih interesa -, osetno će pasti njen ugled
međunarodnog aktera, koji može izgladiti spor i izvan svojih granica", prenosi
"Delo" stavove Fišera. |
| |
| |
|
| |
| Ministarstvo pravde Hrvatske primilo odluku
australijskog suda |
| |
Hrvatsko Ministarstvo pravde zvanično je potvrdilo da je primilo odluku
australijskog suda prema kojoj se bivši zapovednik srpskih vojnih snaga u
Hrvatskoj Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, može izručiti
Hrvatskoj.
U saopštenju Ministarstva pravde ipak se upozorava da Vasiljković, prema
važećim australijskim propisima, ima mogućnost na još tri žalbe različitim
sudskim instancama.
Sud u Sidneju danas je doneo odluku da Dragan Vasiljković, poznat i kao
kapetan Dragan, inače australijski državljanin, može da bude izručen Hrvatskoj
koja ga optužuje za mučenje i ubistva Hrvata tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
U Ministarstvu pravde naglašavaju da je australijski sud odlučio da će
Vasiljković u pritvoru čekati predaju nadležnim telima Hrvatske, ali da on
isto tako ima pravo da u roku od 15 dana od višeg suda zatraži preispitivanje
sudske odluke o izručenju.
Vasiljković će, takođe, imati pravo da se žali i na odluku višeg suda povodom
preispitivanja prvostepene odluke, a na kraju i na mogućnost vanredne žalbe
Vrhovnom sudu.
Nakon završetka sudskog postupka, odnosno kad sudska odluka o izručenju
postane konačna, rešenje o izručenju donosi australijski ministar za pravdu i
carinu, objašnjeno je iz Ministarstva pravde.
Vasiljković je uhapšen 20. januara 2006. u Sidneju na osnovu međunarodne
poternice koju je raspisala Hrvatska, nakon čega se žalio australijskom
Vrhovnom sudu, tvrdeći da je protivzakonito zatvoren, jer dve zemlje nemaju
formalni sporazum o izručenju.
Međutim, Vrhovni sud je u junu prošle godine odbacio žalbu Vasiljkovića,
prihvativši ocenu australijske vlade da on može biti izručen na osnovu Ugovora
o izručenju zemalja Komonvelta, pa je postupak nastavljen na lokalnom sudu u
Sidneju.
Županijsko državno tužilaštvo u Šibeniku Vasiljkovića tereti da je kao
zapovednik jedinice za posebne namene u sastavu paravojnih srpskih jedinica,
odnosno kao zapovednik školskog centra za obuku pripadnika specijalnih
jedinica "Alfa" postupao suprotno odredbama Ženevskih konvencija.
Osumnjičen je da je u junu i julu 1991. u zatvoru u Kninu, a potom i u
februaru 1993. u Bruškoj kod Benkovca mučio, zlostavljao i ubijao zarobljene
pripadnike hrvatske vojske i policije.
Tereti se i da je kao zapovednik jedinica za posebne namene u julu 1991. u
Glini, u dogovoru sa zapovednikom tenkovske jedinice JNA, izradio plan napada
i zauzimanja glinske policijske stanice prigradskog naselja Jukinac, sela
Gornji i Donji Viduševac. |
| |
| |
|
| |
| Upozorenje Vladi i Parlamentu RS |
| |
Vlada i parlament Republike Srpske (RS) moraće da preuzmu odgovornost za
odlaganje potpisivanja Sporazuma sa EU o stabilizaciji i pridruživanju ako
zauzmu stav da je neophodan potpuno nov proces u pregovorima u reformi
policije BiH.
To je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekla portparolka kancelarije
OHR -a Ljiljana Radetić, upozoravajući da bi vraćanje policijske reforme na
početak vratilo BiH nekoliko godina unazad.
Prema njenim rečima, "to nije realistična opcija ako ova zemlja želi da u
bliskoj budućnosti potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU".
Radetićeva je rekla da je OHR dobio zaključke parlamenta RS u vezi sa reformom
policije i da ih razmatra, naročito predlog da ponovo budu otvoreni pregovori
o Sporazumu o reformi policije iz oktobra 2005. godine.
Parlament RS juče je zaključio da je predloženi model policije propao i da
treba iznaći nova rešenja za ovu reformu koja je ključni uslov da bi BiH
potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Pregovori o reformi policije počeli su 2004. godine i do danas nije pronađeno
rešenje prihvatljivo za sve strane u BiH. |
| |
| |
|
| |
| Demanti Račanove smrti |
| |
Hrvatska televizija je juče demantovala vest o smrti bivšeg premijera Ivice
Račana, koju je iz nezvaničnih izvora preneo deo medija.
Iz centrale njegove Socijaldemokratske partije (SDP) saopšteno je juče da se
zdravstveno Račanovo "značajno pogoršalo", a u bolnici Rebro, u kojoj se leči
poslednjih nekoliko nedelja, iza podneva hitno su krenuli njegova zamenica
Željka Antunović, potpredsednica stranke Milanka Opačić i predstavnici vodstva
stranke Tonino Picula i Igor Dragovan.
Novinar Hrvatske televizije je danas rano popodne, javljajući se uživo iz
stranačkih prostorija SDP-a, rekao kako se "životni put Ivice Račana bliži
kraju", demantujući istovremeno vest o njegovoj smrti.
Ivica Račan je zbog bolesti juče podneo ostavku na svoju funkciju predsednika
najveće opozicione stranke. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
