|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1098, 13. april 2007.
| Unesko - češko tajno oružje protiv američkog
štita |
| |
Žitelji sela i mestašca oko češkog vojnog poligona Brdi, šezdesetak kilometara
južno od Praga, imaju tajno oružje protiv plana da tu nikne radarska baza
američkog antiraketnog štita - traže da poligon bude uvršćen u spisak svetske
baštine pod zaštitom Uneska (UNESCO).
 Udruženja građana Brdi-Res publika priprema predlog za upis na listu zaštićene
svetske baštine a posle seoca Trokavec koje je na lokalnom referendumu odbilo
radar, plebiscit, koji međutim ne obavezuje parlament, organizuje još 11
okolnih sela, javio je češki radio.
Inspirisalo ih je to što je jedan drugi vojni poligon u Češkoj koji je
tehnički više odgovarao Amerikancima, radara spasila malena retka, zakonom
zaštićena ptica.
Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg obavestio je parlament da će pregovori
sa SAD o postavljanju radarske baze štita početi 10. maja, a da će Prag
zahtevati da američka baza uđe u protiv-raketni sistem NATO-a, ako i kada
takav bude izgrađen.
Do početka pregovora češki poslanici obići će na Maršalovim ostrvima radar
kakav treba da bude premešten u Češku, ali poslanici opozicije nezadovoljni su
što im premijer Mirek Topolanek i ministar Švarcenberg nisu odgovorili pre
svega na pitanja koliko je zaista realna pretnja napada balističkim raketama
iz Irana i Sverne Koreje, preko Češke.
Švarcenberg je takođe na pitanje u parlamentu da li se računa sa demontažom
radara i ukidanjem baze ako iranske pretnje prođu, odgovorio da "računa da će
pretnje u svetu pre rasti" a kao zemlje iz kojih bi mogle da dođu nove vrste
oružja pomenuo Rusiju i Kinu.
Poljska ministarka spoljnih poslova Ana Fotiga najavila je da će Varšava
pregovore o raketnoj bazi američkog štita u Poljskoj započeti još ovog meseca
a da će se voditi mesecima, najverovantije do kraja godine.
Poljaci imaju još manje šanse nego Česi da o američkoj bazi na svojoj
teritoriji odlučuju na referendumu, iako to traži čak 73 odsto njih, prema
poslednjihm anketama.
"Niko zdravog razuma neće pitati stanovnike da li žele da žive u bezbednoj
zemlji u kojoj nema pretnji", odbio je i samu pomisao da bi mogao da se
raspiše referendum o raketnoj bazi poljski ministar odbrane Aleksandar Ščiglo.
Za razliku od vlada u Pragu i Varšavi, američku bazu odbija prema raznim
anketama većina i Čeha i Poljaka. |
| |
Daša Pavlović,
Prag |
|
| |
| Juščenko spreman da suspenduje dekret |
| |
Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko bi mogao da suspenduje svoj dekret o
raspuštanju parlamenta kako bi se pronašlo rešenje političke krize u toj
zemlji, javljaju agencije.
"Predsednik ne isključuje mogućnost suspenzije dekreta" kako bi političke
snage imale vremena da se pripreme za parlamentarne izbore koji su za sada
predviđeni za 27. maj, izjavio je na konferenciji za novinare sekretar Saveta
za nacionalnu bezbednost Vitalij Gajduk.
Juščenko, koji važi za prozapadno orijentisanog političara, raspustio je 2.
aprila parlament uz obrazloženje da parlamentarna većina krši Ustav. Tada je
naveo da je njegova dužnost i pravo da takvo ponašanje spreči i zakazao nove
izbore za 27. maj. |
| |
| |
|
| |
| Iranski pankeri brane svoju zemlju |
| |
Raščupana kosa, iscepane farmerke i prostakluci - članovi benda "Hipernova"
imaju sve što je potrebno za jednu pank grupu. Osim što ne puše i ne piju i
potiču iz Islamske Republike Iran.
Raam (vokal i gitara), Kodi (gitara), Kami (bubnjevi) i Džam (bas) nedavno su
stigli u Njujork. Svi imaju po 26 godina, osim 17-godišnjeg talentovanog
gitariste Kodija, koga je bend angažovao jer ima pasoš, što nije baš
uobičajena stvar u Iranu, navodi AFP.
 Oni dolaze iz Teherana, grada koji, kako kažu, ima veoma aktivnu muzičku scenu
sa brojnim hip hop, hevi metal i rok grupama, iako je predsednik Irana Mahmud
Ahmadinedžad zabranio emitovanje "zapadnjačke" muzike na državnim radio
stanicama.
"Postoje zakoni, stalno nam govore da je zapadna muzika loša", rekao je Raam
pred nastup u njujorškom baru "Arlen's groseri". "Ali, ti zakoni se jedva
primenjuju i nisu toliko striktni. Ljudi se ne brinu o njima toliko", dodao je.
Pesme "Hipernove" su na engleskom, a Raam pominje grupe koje najviše slušaju -
"Franc Ferdinand", "Rejdiohed", "Ramons", "Sonik Jut", "Strouks", "Arktik
Mankiz"...
Nemaju novca da sebi plate hotelsku sobu, spavaju gde stignu, hrane se
isključivo picom i ne žele da govore o politici.
"Svi klinci verovatno sanjaju da jednog dana sviraju u Njujorku. Njujork je
apsolutno božanstven grad... Podseća na Teheran, pun je sveta, saobraćajnih
gužvi, ali Teheran noću zamre, dok ovde grad nikad ne spava...", kaže Raam.
"Hipernova" ima dosta sopstvenih numera tako da ne izvodi pesme drugih grupa,
a ima i sajt na kom nudi uvid u svoje kompozicije (www.myspace.com/hypernovamusic).
Iranski pankeri, koji su svesni da se publika za njih prvenstveno
zainteresovala zbog njihovog porekla, ističu da nastoje da poprave sliku Irana
u SAD.
"Život koji svakodnevno živimo je veoma udaljen od onoga što ljudi vide na
televiziji, kao što su mase koje uzvikuju 'Smrt velikoj sotoni' ili tu vrstu
stvari. Ljudi su isti kao i svuda, posebno mladi", objasnio je Raam.
Rođeni nakon što su SAD i Iran 1980. godine prekinuli diplomatske odnose,
mladi pankeri sebe u neku ruku smatraju ambasadorima.
"Verovatno ćemo održati koncert podrške Nju Orleansu. To još nije potvrđeno,
ali ako se dogodi, želimo da prikažemo Irance u dobrom svetlu... Želimo da
pokažemo da naša zemlja šalje dobre vibracije", kazao je Raam. |
| |
| |
|
| |
| Čavez napao Bušov plan zamene benzina
etanolom |
| |
Predsednik Venecuele Ugo Čavez kritikovao je plan američkog predsednika
Džordža Buša o zameni benzina etanolom, čime se pridružio rastućoj debati na
kontinentu o upotrebi biogoriva.
Kubanski vođa Fidel Kastro nedavno je Bušov etanolski projekt nazvao "genocidnim"
planom koji će raširiti glad u svetu. S druge strane, Brazilija se slaže
Vašingtonom da treba podstaći svetsku upotrebu etanola.
 SAD proizvode etanol iz kukuruza dok Brazilici gorivo dobijaju iz šećerne
trske. Dve zemlje planiraju da svoje proizvode promovišu u zemljama u razvoju.
"Zamena potrošnje benzina etanolom proizvedenim od kukuruza je ludilo", rekao
je Čavez u govoru u Karakasu, u društvu visokih kubanskih zvaničnika.
"Da bi se poizveo etanol neophodan da zameni benzin samo u SAD, trebalo bi
kukuruzom zasejati gotovo svu obradivu zemlju ovog kontinenta" kaže on.
Kao i Kastro, Čavez tvrdi da je gajenje kukuruza i šećerne trske za produkciju
goriva traćenje obradive zemlje koja bi umesto toga mogla da daje hranu.
Etanol je postao privlačno alternativno gorivo zbog rasta cena nafte, pa je
čak i Venecula - koja učestvuje sa devet odsto u ukupom uvozu nafte u SAD -
promovisala etanol kao zamenu za olovne aditive benzinu.
Kritika Čaveza, samoproklamovanog revolucionara i zakletog neprijatelja
Vašingtona, izgleda da ga surostavlja brazilskom predsedniku Luisu Inaciju
Luli da Silvi, koji je objavio da etanol može da preokrene svetske energetske
poslove.
Brazil ima najrazvijenije na svetu tržište biogoriva, od kako je pre tri
decenije zemlja počela da koristi etanol za pokretanje automobila. Poslednjih
meseci, globalna trka za obnovljivim alternativama benzinu privukla je velike
ulagače.
Čavez danas kaže da se ne suprostavlja Luli, već je optužio "imperiju" SAD da
pokušava da unese razdor među državama.
Vatreni Čavez, čija težina raste uporedo sa rastom cena nafte i petrolejskim
bogatstvom Venecuele, često je u trvenju sa slobodnotržišno nastrojenim Lulom
oko uticaja među sve većim brojem levičarskih južnoameričkih vlada.
Čavez sada poziva latinoameričke zemlje da se okanu etanola i umesto toga
oslone na naftu i gas Venecuele. "Latinska Amerika ne treba da brine oko
zadovoljenja svojih energetskih potreba, jer su sva neophodna nafta i gas ovde
u Venecueli", kaže on. |
| |
| |
|
| |
| Minhenski sud odredio episkopu Konstantinu da
se iseli |
| |
Sud u Minhenu doneo je odluku prema kojoj je episkop srednjeevropski
Konstantin dužan da se sa svojim saradnicima iseli iz prostorija srpske
pravoslavne crkvene opštine u Minhenu.
Time je, barem do eventualnih sudkih žalbi i revizija, okončan sukob unutar
crkvene opštine u Minhenu koji je počeo dolaskom episkopa Konstantina iz
Himelstira, gde su pretežno boravili njegovi prethodnici, u Minhen. Sukob se
produbio smenjivanjem, odnosno premeštanjem u Osnabrik među vernicima
omiljenog prote Slobodana Milunovića.
 Minhenski sud je izašao u suret tužiteljima, vernicima srpske pravoslavne
opštine i pred uskršnje praznike odlučio da vladika Konstantin i njegovi
saradnici moraju da se isele sa dva sprata i garaže Centra pravoslavne crkvene
opštine koji se nalazi u Pucbrunerštrase u glavnom gradu Bavarske.
Centar je sagrađen novcem iz više izvora. Najviše - 1,2 miliona evra dali su
sami pravoslavni vernici, 700.000 dala je Evangelistička crkva, dok je
katolička crkva trajno ustupila zemljište na kojem je Centar sagrađen i čije
prostorije od 2000. godine koristi i episkop Konstantin.
Vladika i njegovi saradnici protive se presudi i navode da su u Minhen došli
uz odobravanje vernika i da plaćaju za korišćenje spornih prostorija.
U telefonskom razgovoru nam je episkop Konstantin čitav slučaj protumačio kao
problem vezan za protu Milunovića. Njega je, kao i nekadašnjeg protu SPC u
Cirihu Draška Todorovića, sa kojim je takođe u dugogodišnjem sukobu, nazvao "otpadnikom".
Prema stavu episkopa Konstantina, crkvena opština u Minhenu ne treba da bude
samostalna već da radi u okviru eparhije na čijem je on čelu.
"U crkvi postoji poredak i nema samovolje. Ako postoji potreba u crkvi i ako
nadležni episkop smatra da mora da službuje na nekom mestu, onda drugi moraju
da se pokore. Kako bi bilo kad bi komanda odredila oficiru da ide na drugo
mesto, a on kaže da hoće da ostane gde jeste", rekao je za Betu episkop
Konstantin.
Događaje u Minhenu on je u razgovoru povezao sa "strukturama bivšeg
komunističkog režima".
Međutim, prota Slobodan Milunović je u izjavi za Betu rekao da se episkop
Konstantin "uselio u crkvene prostorije i tako preinačio namenu crkvenog
centra zbog čega je nastao sukob sa onima koji su pomogli izgradnju centra".
"Ja nisam ustao protiv vladike, on meni ne smeta. Ja sam sveštenik i imam
svešteničku autonomiju i odgovornost, ali i prava i vladika treba da radi svoj
posao. On se na nedopustiv način umešao u rad crkvene opštine, pa je čak sebe
postavio za predsednika crkvenog odbora crkvene opštine u Minhenu, što je
apsurd kakav nije zabeležen ne samo u istoriji ne samo srpske pravoslavne
crkve, nego ni u istoriji hrišćanske crkve", kaže prota Milunović.
U protekle dve-tri godine je srednjoevropska eparhija SPC bila u nekoliko
navrata predmet izveštavanja medija na nemačkom jeziku.
Državno tužilaštvo u Hildeshajmu je još pretprošle godine povelo istražni
postupak protiv episkopa Konstantina i njegovog sekretara zbog sumnji da su u
Nemačku protivno postojećim propisima dovodili strance radi zapošljavanja.
Nemačke vlasti procenile su da je među 120 muškaraca iz Srbije za koje su
tražene radne dozvole, bilo najmanje deset odsto onih koji nisu obavljali
crkvena zaduženja, već su radili u kafanama i u voskari koja pripada SPC u
Nemačkoj.
Sukob sa SPC u Švajcarskoj počeo je 1991. kada je Konstantin na mestu episkopa
srednjeevropskog smenio vladiku Lavrentija Trifunovića koji je, kako su pisali
mediji "zbog svoje otvorenosti bio svuda uvažavan".
Sukob između Konstantina i srpske pravoslavne zajednice u Švajcarskoj se
stalno produbljivao i završio rascepom tako da je vladika pre nekoliko godina
suspendovao ciriškog sveštenika, a iz crkve udaljio predsednika crkvene
opštine. Sa druge strane, Konstantinu je sudski zabranjen ulaz u ciriške
prostorije srpske pravoslavne opštine. |
| |
| |
|
| |
| Preko 100 muzičkih zvezda sveta protiv
globalnog zagrevanja |
| |
Više od sto svetskih muzičkih zvezda nastupiće na sedam koncerata "Lajv ert",
koji će biti organizovani u skopu borbe protiv globalnog zagrevanja 7. jula
ove godine.
 Globalni koncerti, koji organizuje pokret "Save Our Selves" (spasimo sebe),
ili SOS, počeće u Sidneju, u Australiji, a nastaviće se na ostalim
kontinentima.
Predviđeno je da ceo događaj traje 24 sata, i tako privuče pažnju svetske
javnosti na problem globalnog zagrevanja planete.
"Povezivanje "Lajv erta" sa blokbaster šouom poput ovog osiguraće da ispunimo
cilj i skrenemo pažnju na borbu protiv globalnog zagrevanja", rekao je osnivač
te fondacije Kevin Vol , navodi se na sajtu organizacije liveearth.org.
Među učenicima koncerta u SAD su i Ališa Kis, "Smešing pampkins", kao i ponovo
okupljena britanska grupa "Polis".
U Londonu na Vembli stadionu će, između ostalih, nastupiti i "Bisti bojs" i
"Red hot čili pepers", koji ove godine imaju koncerte i u Srbiji, kao i Madona.
Karte će se naći u prodaji 16. aprila, a pored više nacionalnih televizija,
koje će prenositi ceo događaj, "Lajv ert" koncerti moći će da se prate i preko
sajta LiveEarth.MSN.com.
SOS je pokrenut kao globalni pokret čiji je cilj borba protiv klimatske krize.
Ideja je da se preko filma, televizije, radija, interneta, kao i niza
koncerata "Lajv ert", pošalje poruka ljudima u svakom delu planete.
Očekuje se da će samo koncerte pratiti oko dve milijarde ljudi širom planete. |
| |
| |
|
| |
| Oko 2.300 osoba - žrtve šverca ljudi |
| |
Gotovo 2.300 osoba je prošle godine prošvercovano iz Rumunije, od kojih je
1.500 bilo primorano na prostituciju, saopštila je rumunska Agencija za
suzbijanje šverca ljudi.
 Prema podacima agencije, skoro polovina tih osoba su žene koje su bile
primorane na prostituciju, oko 200 osoba je prosilo, a mnoge žrtve su bile
prodate kao belo roblje, prenosi rumunski list "Kotidianul".
Žrtve šverca ljudi su stigle prvenstveno u Španiju i Italiju, ali i u Nemačku,
Francusku i Grčku, a oko 300 je krijumčareno u Rumuniji.
Zvanični podaci Direkcije za suzbijanje organizovanog kriminala za prošlu
godinu pokazuju da je od skoro 1.500 identifikovanih švercera samo 18 odsto
uhapšeno, a ostali su još na slobodi. |
| |
| |
|
| |
| Kineske devizne rezerve premašile $1.200
milijardi |
| |
Kineske devizne rezerve, već najveće na svetu, porasle su i prevazišle 1.200
milijardi dolara, saopštila je državna agencija Sinhua.
Do kraja marta rezerve su povećane za 37 proceneta u odnosu na isto vreme
prošle godine, kaže Sinhua pozivajući se na centralnu banku.
Kineske rezerve naglo rastu jer izvoz i ulaganja donose viškove u milijardama
dolara svakog meseca koje Peking mora da izvlači iz privrednih tokova zemlje
da bi oslabio pritisak na rast cena. Rezerve su uložene u američke državne
hartije od vrednosti i druga strana dobra.
Vlada je prošlog meseca saopštila da osniva agenciju koja će raditi na
ulaganjima dela rezervi u profitabilnije pslove, u nadi da će novac doneti
veću zaradu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
