|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1101, 4. maj 2007.
| U junu počinje suđenje Ademiju i Norcu |
| |
Pred sudskim većem Županijskog suda u Zagrebu 18. juna će početi suđenje
Rahimu Ademiju i Mirku Norcu, optuženima za ratni zločin izvršen u vojnoj
akciji "Medački džep" 1993. godine.
Portparol Županijskog suda Krešimir Devčić agenciji Hina je potvrdio da je
sudsko veće, kojim predsedava sudija Marin Mrčela, pre leta zakazalo ukupno
devet rasprava: od 18. do 20. juna i od 10. do 12. i 16. do 18. jula.
 Slučaj "Ademi - Norac" Haški sud je u septembru 2005. godine prepustio
hrvatskom pravosuđu, a tokom suđenja će, prama sadašnjim najavama, biti
saslušana ukupno 143 svedoka, od kojih su 32 zaštićena.
Među svedocima bi se trebalo da se nađu i pripadnici Ujedinjenih nacija, koji
su nakon akcije Hrvatske vojske došli na područje Medačkog džepa, kao i
svedoci iz Srbije.
Kako je kazao portparol Devčić, za prvih devet zakazanih rasprava sudske
pozive su dobile samo stranke u postupku, odnosno odbrane dvojice generala i
tužilaštvo, a saslušanje svedoka počeće tek na jesen.
Pre zakazivanja glavne rasprave vanraspravno veće zagrebačkog Županijskog suda
odbacilo je prigovor odbrane na optužnicu kao nedopušten jer je optužnica
postala pravosnažna već 2004, kada ju je potvrdilo raspravno veće Haškog suda.
Zagrebački sud odbio je i zahtev tužilaštva za pritvaranje optuženih, uz
objašnjenje da to nije nužno, ali je odredio posebne mere opreza.
Rahim Ademi, koga je Haški sud 2002. godine pustio da se brani sa slobode i
koji od tada boravi u Hrvatskoj, svakog meseca mora da se javlja policiji, ne
sme da napušta mesto boravka niti da utiče na svedoke. Mirku Norcu koji
izdržava zatvorsku kaznu od 12 godina zbog ratnog zločina u Gospiću 1991.
godine, zabranjen kontakt sa svedocima.
Optužnica obojicu tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva srpske
nacionalnosti i ratnih zarobljenika tokom akcije "Medački džep" u septembru
1993. godine.
Ademi je tada bio privremeni zapovednik Vojne oblasti Gospić, a Norac
zapovednik 9. gardijske motorizirane brigade i Sektora 1, posebne
operativno-taktičke grupe formirane specijalno za akciju "Džep '93".
U optužnici je poimenično navedeno 28 civilnih žrtava i pet zarobljenih
vojnika, od kojih su neki okrutno zlostavljani i masakrirani. Jedan od
preživelih zarobljenika na tom će se suđenju pojaviti kao zaštićeni svedok. |
| |
| |
|
| |
| Sporazum o imunitetu ne treba ratifikovati |
| |
Crna Gora je razmenom diplomatskih nota prihvatila sporazum kojim se
državljanima SAD garantuje imunitet od nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda,
izjavio je politički direktor Ministarstva inostranih poslova Crne Gore
Vladimir Radulović (na slici). On je naglasio da zato "nema potrebe" da taj sporazum bude
ratifikovan u Skupštini.
 Opozicione partije i pojedinci iz vlasti oštro su kritikovali način
potpisivanja sporazuma, i ocenili da je morao proći proceduru u Skupštini.
Opozicija zamera Vladi što je sporazum, prihvaćen 19. aprila, držala u
tajnosti i ocenjuju da je on štetan po interese građana Crne Gore.
Radulović je novinarima posle sednice Vlade kazao da je Ministarstvo taj
sporazum prihvatilo 19. aprila, i da on garantuje američkim državljanima
imunitet od krivičnog gonjenja za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne
zločine.
Po njegovoj oceni "malo je verovatno" da će ovaj sporazum ikada biti primenjen,
jer zločini na koje se on odnosi "nisu česta pojava".
Radulović je rekao da je sporazum zasnovan na principu reciprociteta, da je na
snazi godinu dana i da može biti raskinut na zahtev neke od ugovornih strana.
On je ocenio da sporazum "više ima simboličan i politički značaj", te da ga
vlada nije razmatrala u ovom mandatu jer je bivši ministar inostranih poslova,
sada ambasador Crne Gore u Vašintonu Miodrag Vlahović, ranije saopštio da je
sporazum prihvatljiv za Crnu Goru.
Od zemalja u regionu sličan sporazum sa SAD potpisale su Albanija, Makedonija
i BiH, dok su ga Slovenija i Hrvatska odbile. |
| |
| |
|
| |
| Revizija tužbe protiv Srbije je hipotetička |
| |
Pravni zastupnik Bosne i Hercegovine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu
Sakib Softić ocenio je da je rasprava koja se ovih dana vodi o reviziji tužbe
protiv Srbije i Crne Gore "isključivo hipotetičke prirode".
Softić je za sarajevski dnevnik "Dnevni avaz" rekao da revizija zavisi
isključivo od prikupljanja novih dolaza i dodao da "trenutno ne postoje dokazi
koji bi predstavljali osnov za reviziju". Istakao je da se o tom procesu ne
mogu izjašnjavati političari u BiH i njenim entitetima.
Prema njegovim rečima, revizija ne znači pokretanje novog postupka, kao i da
nema potrebe za davanje novih saglasnosti ili imenovanje novog zastupnika.
"To je nastavak redovnog postupka i predstavlja jedini pravni lek koji poznaje
Međunarodni sud pravde", rekao je Softić.
On je kazao da presudu ne treba politizovati već da je treba pročitati
dodajući da se u njoj navodi da je "1995. godine Republika Srpska de fakto
bila država i da je preko svoje vojske i policije počinila genocid nad
Bošnjacima u Srebrenici i oko nje".
"U skladu s međunarodnim pravom sada treba utvrditi, a potom i ukloniti
posledice genocida", rekao je Softić. |
| |
| |
|
| |
| Godišnjica vojne operacije Bljesak |
| |
U utorak, 1. maja navršilo se dvanaest godina od ofanzive hrvatskih snaga na
područje zapadne Slavonije koje je do tada bilo u sastavu samoproklamovane
Republike Srpske Krajine (RSK).
Tokom dvodnevne operacije "Bljesak", koja je započela 1. maja 1995. godine oko
5 sati ujutro, artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je
kontrolu nad zapadnom Slavonijom.
 U akciji "Bljesak" stradao je veliki broj srpskih civila, a oko 30.000 njih je
napustilo zapadnu Slavoniju.
Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (HHO), koji je
predstavljen 24. jula 2003. godine, u akciji "Bljesak" pripadnici hrvatske
vojske su ubili ukupno 83 srpska civila. Od tog broja njih 30 ubijeno je u
napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama.
Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" iz aprila 2003,
prvih dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije.
Dan po otpočinjanju akcije "Bljesak" bivši predsednik RSK Milan Martić naredio
je raketiranje Zagreba koje je trajalo dva dana, zbog čega je kasnije optužen
i sudi mu se u Hagu. Snage bivše RSK ispalile su na grad 23 projektila i tada
je poginulo šest ljudi, a 176 osoba je ranjeno.
Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji "Bljesak" Tribunal za ratne zločine u
Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje
Tuđmana (preminuo 1999).
Kao mogući haški optuženik zbog "Bljeska", spominjan je i načelnik Glavnog
štaba Hrvatske vojske general Petar Stipetić. Njega su u aprilu 2001. u
Zagrebu saslušali haški istražitelji. Nakon sprovedene istrage oslobođen je
sumnje za učešće u ratnim zločinima počinjenim tokom akcija Medački džep, "Bljesak"
i "Oluja". Haški istražitelji su, takođe, saslušali više osumnjičenih
hrvatskih oficira, među kojima i penzionisanog admirala Davora Domazeta,
penzionisanog generala Mladena Markača i penzionisanog generala Luku Džanko,
koji je komandovao vojnom oblasti Bjelovar a njegove jedinice učestvovale u
okršajima kod Okučana tokom akcije "Bljesak".
U martu 2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužnicu protiv Mladena Markača
za zločine protiv čovečnosti i povrede zakona i običaja ratovanja i on je
zajedno sa haškim optuženikom Ivanom Čermakom dobrovoljno otuputovao u Hag. U
decembru te godine pušteni su na slobodu do početka suđenja.
Državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić potvrdio je da je Tužilaštvo 19. jula
2005. primilo prijavu protiv generala Mladena Kruljca, zbog ratnog zločina u
zapadnoj Slavoniji 1995. u vreme operacije "Bljesak" i da je ta prijava
prosleđena nadležnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu. Protiv Kruljca do sada
nije podignuta optužnica.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je 5. avgusta 2005. povodom 10. gišnice
akcije "Oluja" unapredio Kruljca u čin general-pukovnika. |
| |
| |
|
| |
| Rasvetliti zločin u Dobrovoljačkoj ulici |
| |
Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) zatražila je od Tužilaštava BiH
odgovor zašto ni nakon 15 godina niko nije odgovarao za zločin počinjen nad
vojnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
 U saopštenju BORS-a se od Tužilaštva BiH i nosilaca vlasti u RS i zajedničkim
institucijama BiH, traži da se "rasvetli pozadina ovog zločina, a počinioci
izvedu pred lice pravde".
Navodi se da su pripadnici Armije BiH tada "počinili surov zločin protiv
čovečnosti i mira uz grubo kršenje Ženevske konvencije".
"Ubistva i zlostavljanja vojnika su zabeležena i kamerama, pa nije jasno da li
neko namerno prikriva ovaj zločin i omogućava zločincima da ostanu na slobodi",
ističe se u saopštenju.
Juže je navršeno 15 godina od kada su pripadnici Armije tadašnje Republike BiH
napali kolonu bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koja se povlačila
iz tog grada.
Tada su, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) RS, ubijena 42
vojnika, 73 su ranjena, dok je 215 vojnika JNA zarobljeno.
MUP RS je pre dve godine podigao krivične prijave protiv 22 osobe koje se
terete za napad na vojnike u Dobrovoljačkoj ulici, ali do danas Tužilaštvo BiH
nije podiglo nijednu optužnicu. |
| |
| |
|
| |
| Dva hrvatska radnika oteta u Nigeriji |
| |
Među strancima otetim u Nigeriji u posljednja 24 sata, su i dvojica državljana
Hrvatske, potvrdilo je u Zagrebu Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih
integracija.
Prema informacijama inostranih medija, italijanska brodska kompanija "Eni"
objavila je da je sa tankera nedaleko od nigerijske obale oteto šest stranih
radnika: dva Hrvata, po jedan Australijanac, Britanac, Poljak i Rumun.
Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je putem ambasade Hrvatske u
Rimu obavešteno o novoj otmici grupe stranih radnika u području delte Nigera i
da je ambasador Hrvatske u Rimu Tomislav Vidošević u Ministarstvu spoljnih
poslova Italije razgovarao o pomoći u vezi sa otmicama.
Nekoliko naoružanih grupa je u protekla 24 sata u tri incidenta u Nigeriji
otelo najmanje 18 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Stopa siromaštva u BIH neznato se smanjuje |
| |
Bosna i Hercegovina (BiH) se još suočava sa brojnim ekonomskim problemima,
između ostalog sa materijalnim siromaštvom i socijalnom izolovanošću koji su
usko povezani sa hroničnom nezaposlenošću.
Oskudica u BiH je velika, postojana i čak ustaljenog karaktera, navodi se u
izveštaju UNDP-a "Sistem ranog upozoravanja".
Kako prenose mediji u BiH, u anketi je ustanovljeno da prosečno 55,8 odsto
stanovništva ima mesečne prihode manje od 500 KM (256 evra), a godišnje
prihode manje od 6.000 KM (3.068 evra).
Stopa siromaštva za 2005. godinu u BiH je bila 17,8 odsto, a čak 65,7 odsto
mladih, usled nepovoljne ekonomske situacije, žele da se isele iz zemlje.
Prve UNDP-ove obimne analize siromaštva temeljene na potrošnji urađene su
primenom ankete merenja životnog standarda u 2000. godini, i pokazale su nivo
siromaštva od 19,4 odsto.
Slična anketa, sprovedena četiri godine kasnije, pokazala je opšti, ali ne i
značajan napredak, stopa siromaštva se smanjila na 17,6 odsto.
Stopa siromaštva izraženija je u Republici Srpskoj (RS) nego u Federaciji BiH.
U srpskom entitetu BiH u 2000. godini ona je bila 24,8 odsto, dok je u
bošnjačko-hrvatskom entitetu bila 16,3 odsto. U ponovljenom istraživanju
četiri godine kasnije RS je imala 20,8 odsto siromašnih, a FBiH 15,4 odsto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
