|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1102, 11. maj 2007.
| Oštrije protiv pijanih i reli vozača |
| |
Ontarijsko vlada izdala je saopštenje, sa potpisom ministarke Done Kensfeld, u
kojem se najavljuje pooštravanje zakonske regulative protiv pijanih i trkački
nastrojenih vozača.
 Podaci da se svake godine u provinciji kazni oko 16 hiljada ljudi koji voze
pod dejstvom alkohola, što je otprilike jedan vozač na svaka dva sata, i da je
od posledica uličnih trka od 1999. godine poginulo 35 osoba, nateralo je
proovincijsku vladu oštrijim merama zaštiti ontarijske porodice i nedužne
učesnike u saobraćaju. Predloženi zakon bi trebalo da natera ljude da
razgraniče piće i vožnju, odnosno vožnju od ulične trke, opasnih kombinacija
koje često imaju tragične posledice. Kako se ističe u saopštenju, želja je da
vozači dobro razmisle pre nego što pređu 'granicu gluposti'.
Ukoliko bude usvojen, po odredbama ovog zakona bi vozačima koji su vozili pod
dejstvom alokohola vozačka dozvola bila oduzeta na duži rok, sudovi bi mogli
da oduzmu motorno vozilo povratnicima i, kod onih koji su načinili krivični
prekršaj, bio bi instaliran program kontrole pri pokretanju vozila. Vozačima
koji ulice koriste za ulične trke takođe bi se oduzimale vozačke dozvole,
motorna vozila, a i kazne bi bile uvećane.
Po predlogu zakona, policijci na dužnosti bi bili dodatno zaštićeni
kombinacijom crvenog i plavog svetla na vozilima, što bi trebalo da učini da
posebno noću budu uočljiviji.
Ministarka Kensfeld u saopštenju ističe da je vlada pri predlaganju ovog
zakona imala u vidu zabrinutost građana.
Naglašavajući da u najvažnijem pitanju očuvanja sigurnosti na drumovima svi
treba da daju svoj doprinos, vlada obećava da će nastaviti da radi na tome u
partnerstvu sa svim nivoima vlasti, zajednicama, grupama i policijom. Po ovom
pitanju, provincija je prednjačila i usvajanje ovog zakona značilo bi korak
dalje u zaštiti ljudi i porodica u zajednici. |
| |
| |
|
|
| Od viška jako boli glava |
| |
Provincijska vlada želi da građani u sledećih pet godina upola smanje broj
plastičnih kesa u opticaju, a to će sprovesti tako što će kroz partnerstvo
Saveta za reciklažu i udruženja prodavaca na malo, doći do najboljih rešenja
za put do zacrtanog cilja, najavila je ministarka za očuvanje životne sredine
Lorel Broten.
 U ovom trenutku, građani u provinciji u svakoj sekundi upotrebe 80 kesa, što
je dnevno ukupno oko sedam miliona plastičnih kesa ili četiri po osobi
nedeljno. Racionalnijim upotrebom, korišćenjem papirnih kesa, torbi ili manjeg
broja plastičnih kesa gde god je to moguće, ova količina plastičnih kesa
relativno lako može da se smanji za oko milijardi godišnje i da se svede u
neke normalnije okvire.
Premijer Dalton Mekgvinti je rekao da ovaj program ne treba shvatiti kao
rešenje za sve probleme, ali da je veoma važno uvideti da svako od nas može
nešto da uradi.
Slično potenciraju i u Ministarstvu za očuvanje životne sredine, napominjući
da će u ovakvoj akciji svako od nas biti u prilici da doprinese čišćem i
zdravijem okruženju.
Detalji ovog programa će biti poznati narednih meseci. Predviđa se da se u
početnoj fazi svako ponaša po svojoj savesti, uz određene podsticaje za
ispravno delovanje. Trgovci bi se kroz obuku odvikli od preterane upotrebe
kesa, pakovanja pojedinačnih ili velikih artikala u kese i slično.
Takođe, veruje se da bi se plastične kese naplaćivale više nego sada.
Ukoliko ovakav dobrovoljni sistem ne bi dao dovoljno dobre rezultate, onda bi
se prešlo na oštrije mere, poput kazni ili zabrana. No, to bi bilo uvedeno tek
posle sagledavanja nekih rezultata ove kampanje u kojoj se apeluje na savest.
Primećeno je da pojedine trgovačke firme već rade na tome da podstaknu
korišćenje klasičnih ili platnenih torbi.
Vlada se odlučila za ovaj program ne samo zbog narastajućeg problema sa
odlaganjem otpada, već i zbog toga što su plastične kese načinjene od
materijala kojem je potrebno nekoliko stotina godina da bi se razgradili.
Irska je 2002. godine počela sa naplaćivanjem 22 centa za jednu kesu i tako
prikupljene milione usmerila za programe za reciklažu. Takođe, treba pomenuti
da je San Francisko od marta ove godine postao prvi grad u Severnoj Americi u
kome je zabranjena upotreba plastičnih kesa u bakalnicama i velikim apotekama.
Trgovcima je dat prelazni period od šest meseci, kada su oni iznalazili
alternativna rešenja, poput torbi i kesa od platna, papira i biorazgradivih
materijala.
U Kanadi je prošlog meseca gradić Lif Repids u Manitobi, postao prva kanadska
opština u kojoj su zabranjene plastične kese za kupovinu.
Uz prihvatanje svih nedvosmislenih prednosti po životnu sredinu koje ova
akcija može da donese, čuju se i neke nedoumice. Postoji dilema da li će se
uspeti u nameri da se stvarno smanji broj kesa, ili će se makar za određene
namene, preći na kese za višekratnu upotrebu, sačinjene od deblje plastike.
Debljima kesama se ništa ne dobija, pošto tu količina plastike nije smanjena.
Čak i u slučaju da se kesa upotrebi nekoliko puta pre nego što se iscepa,
ostaje kao problem i dalje to što nedovoljna količna ode u reciklažu.
Gledano u celini, žitelji i industrija u provinciji reciklirali su tek jednu
četvrtinu otpada prošle godine. To je daleko ispod 60 odsto, koliko je
Liberalna stranka obećala 2003. godine u predizbornoj kampanji kroz tri R -
reduce, reuse, recycle, odnosno smanjenje, ponovno korišćenje, prerađivanje.
Ovim programom provincija bi se usredsredila na prvi deo - na smanjivanje.
Predstavnici opozicije oštro su protestovali protiv najave ontarijske vlade o
planu za smanjivanje korišćenja plastičnih kesa u narednih pet godina,
napominjući da bi vlada trebalo da preduzme neku konkretniju akciju za
očuvanje prirode. Poslanik iz Nove demokratije Majkl Pru smatra da je
provincija, da je zaista ozbiljna, mogla da upotrebi model iz San Franciska,
gde se bioragradive plastične kese prave od kukuruznog štirka. |
| |
| |
|
| |
| Upola manje soli za niži pritisak |
| |
Naučnici iz Britanske Kolumbije, na čelu sa profesorom Mišel Žofresom,
ustanovili su da bi umanjenje unosa soli za polovinu moglo da eliminiše krvni
pritisak kod milion ljudi u Kanadi, što bi donelo uštede u zdravstvu od
nekoliko stotina miliona dolara. Tačnije, oni su došli do iznosa od 430
miliona dolara, s tim da nisu tu uračunali uštede koje bi bile načinjene zbog
manjih potreba za intervencijama u urgentnim centrima, kod šlogova i srčanih
problema.
 Ovaj tim stručnjaka je apelovao da vlada pregovara sa predstavnicima
prehrambenog sektora oko smanjenja količine soli koja se upotrebljava u
prerađenoj hrani, zato što oko 80 odsto soli koju Kanađani unose, dolazi od
prerađenih namirnica i hrane preipremljene u restoranima.
Koautor studije dr Noam Kembel, kaže da u Velikoj Britaniji već postoje
planovi za smanjenje unosa soli na 2.400 miligrama do 2020. godine. To je
nešto što mora postupno da se sprovodi, ističe dr Kembel, zbog već stečenih
navika i ukusa na koje smo navikli.
Oko pet miliona Kanađana ima povišeni krvni pritisak, koji je jedan od vodećih
faktora rizika za moždani i srčani udar, a po podacima Svetske zdravstvene
organizacije, hipertenzija takođe doprinosi demenciji i poremećajima u radu
bubrega.
So doprinosi povišenju vrednosti krvnog pritiska, tako što vezuje vodu.
Prosečnoj osobi potrebno je oko 200 miligrama soli dnevno, ali statističari
kažu da prosečna osoba sa ovih prostora unosi čak 3.500 miligrama dnevno, ne
računajući količinu koja se dodaje jelima. Smanjivanjem dnevnog unosa na
srednju vrednost, odnosno na 1.840 miligrama, broj osoba sa povišenim krvnim
pritiskom smanjio bi se za petinu.
Po proceni profesora Žofresa i njegovih kolega, zbog nižih vrednosti krvnog
pritiska godišnje bi broj umrlih mogao da se smanji za oko sedam hiljada.
Količina soli koju stručnjaci preporučuju otprilike je jedna kašičica. So koja
se dodaje tokom kuvanja nije problem, jer možete da kontrolišete koliko
dodajete. Problem najčešće pravi so u prerađenoj hrani koju kupujemo i
konzumiramo, pa bi na pakovanjima trebalo da stoji, između ostalog i sadržaj
elemenata. Tako bi moglo da se vidi koliko ta namirnica sadrži natrijuma.
Trebalo bi odabirati one proizvode koji ne sadrže više od 140 miligrama po
porciji, čime bi se smanjila verovatnoća da se u toku dana u organizam unese
prevelika količina soli.
Ukoliko vam hrana s ispravnom količinom soli nije dovoljno slana, postoje neki
trikovi. Jedan je da prilikom kuvanja dodate i drugo začinsko bilje, tako vam
jelo neće biti bljutavo. Drugi je da hranu ne solite u toku kuvanja, već da je
malo posolite onda kada je već servirana, jer ćete tako jače osetiti ukus soli. |
| |
| |
|
|
| Zlatnik težak 100 kilograma |
| |
U Kanadi je predstavljen "novčić" koji se sigurno neće naći ni u čijem
novčaniku: težak je 100 kilograma i vredan milion kanadskih dolara (900.000
američkih dolara).
 Zlatnik prečnika 53 i debljine tri santimetra, napravljen je od čistog zlata
(99,999 procenata).
Sa jedne strane zlatnika je javorov list kao simbol Kanade, a sa druge portret
britanske kraljice Elizabete Druge (Elizabeth) koja je na čelu zemalja
Komonvelta, a među njima je i Kanada.
Zlatnik je napravljen kao "jedinstven primerak" u sklopu promocije nove serije
zlatnika sa javorovim listom, od po 30 grama, saopšila je kanadska kraljevska
kovnica novca (MRC).
"Zbog interesovanja velikog broja kupaca, MRC je odlučila da proizvede
ograničenu seriju za prodaju", dodaje se.
Portparol MRC-a Aleks Rivs (Alex Reeves) rekao je Frans presu da je zlatnik
ručno rađen i da proizvodnja jednog takvog zlatnika može da traje i do osam
nedelja. Za sada ih ima samo tri. |
| |
| |
|
| |
| Tomson kupuje Rojters za 13 milijardi evra |
| |
Kanadski izdavač Tomson (Thomson Corp.) u pregovorima je oko kupovine Rojtersa
(Reuters Group Plc) za oko 13 milijardi evra (8,87 milijardi funti) kako bi
stvorio najveću svetsku kompaniju ekonomskih vesti i finansijskih podataka,
saopštile su dve kompanije.
Prema uslovima iz predloženog dogovora, izvršni direktor Rojtersa Tom Gloser
(Tom Glocer) postaće izvršni direktor grupe Tomson-Rojters, navele su
kompanije u juče objavljenom zajedničkom saopštenju.
Porodica Tomson, koja poseduje 70 odsto te kompanije sa sedištem u Torontu,
posedovala bi posle preuzimanja akcija 53 odsto kombinovane kompanije.
Kompanija Tomson pokriva pravo, finansije, medicinu i naučna istraživanja.
Kombinovana kompanija Tomson-Rojters imaće tržišni kapital od oko 45 milijardi
dolara ili trećinu ukupnog svetskog tržišta čime će prestići kompaniju
Blumberg (Bloomberg LP), trenutnog lidera na tržištu. "Tomsonov" predsednik
Ričard Harington (Richard J. Harrington) će se po završetku transakcije povući
a "Rojtersov" direktor Tom Gloser (Glocer) će ga naslediti na mestu direktora
nove kompanije, dodaje se u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| Novo ukrupnjavanje na sektoru aluminijuma |
| |
Američka kompanija "Alkoa" (Alcoa) objavila je neprijateljsku ponudu za
preuzimanje "Alkena" (Alcan), kanadskog rivala na sektoru alumunijuma, "tešku"
27 milijardi dolara.
"Alkoa", koja nastoji da "drži korak" sa ruskim rivalom "Rusalom", pre
objavljivanja ponude gotovo dve godine je u privatnim razgovorima pokušavala
da dođe do sporazuma sa "Alkenom".
Uprava "Alkena", čije je sedište u Montrealu, saopštila je da će "razmotriti
predlog" i posavetovala akcionarima da čekaju njenu preporuku.
"Alkoa", sa sedištem u Njujorku, navela da je da bi predloženim preuzimanjem
nastala globalna aluminijumska kompanija koja bi rasla brže nego dve kompanije
ako nastave "svaka svojim putem".
Procenjeno je da bi udružena kompanija, sa 188.000 zaposlenih u 67 zemalja, u
imala prihod od 54 milijarde dolara i profit pre odbitka kamata, poreza,
troškova deprecijacije i amortizacije od 9,5 milijardi.
Kapacitet te kompanije bio bi oko 21,5 miliona tona alumine, sirovine za
proizvodnju aluminijuma, i 7,8 miliona tona aluminijuma godišnje.
"Rusal", njegov rival "Sual" i švajcarski "Glenkor" (Glencore) krajem marta su
okončali udruživanje imovine, čime je nastala "Junajted kompani Rusal" (United
Company), koja je "Alkoi" uzela titulu najvećeg proizvođača aluminijuma u
svetu. |
| |
| |
|
| |
| Šišanje za četiri dolara |
| |
U velikom gradu kakav je Toronto, mnogo toga što se nađe više nikoga ne
iznenađuje. Ima, naravno, i onoga što se može podvesti pod čuvenu Riplijevu
rubriku 'Verovali ili ne', ali verovatno niko ne očekuje da se tu nađe i
šišanje za 4 dolara.
Za gospodu važi ta cena, za dame dolar više.
Istini za volju, radnje ne spadaju baš u najlepše uređene, ali mušterija uvek
ima. Frizure nisu moderne, već pre tipske, ono što može da se dobije kod
šišanja mašinicom. Ako želite da vaš frizer upotrebi makaze, to treba dodati
još jedan dolar.
Ukoliko ste voljni da platite više, ima tu i berbernica u kojima se možete
ošišati za pet, šest ili sedam dolara.
Budući da frizeri uglavnom ne govore engleski, najbolje je da donesete sliku i
tako objasnite šta želite.
Za napojnicu mušterije često daju isto koliko su dali i za šišanje. Mnogi
godinama dolaze iz najrazličitijih delova grada da se tu šišaju.
Tajne nema - velika konkurencija je odredila cenu.
Za zainteresovane treba reći i lokaciju - ulice oko južnog dela avenije
Augusta, Kensington Market, Kineska četvrt. |
| |
| |
|
| |
| I Srbija u akciji za pomoć žednima sveta |
| |
- Srbija je i ove godine bila jedan od zapaženih učesnika tradicionalne
dobrotvorne manifestacije "Kuhinje nacija" održane u prestonici Kanade.
Ambasada Srbije u Otavi priredila je prezentaciju srpskog kulinarstva (ćevapi,
pite-gibanice i drugi specijaliteti), a služena su i pića proizvedena u Srbiji.
Prema rečima otpravnice poslova Slobodanke Danke Kojadinović, veliko
interesovanje publike i medija izazvalo je i učeće pet mladih devojaka iz
Otave srpskog porekla. među kojima je bila i zvanična lepotica Kanade 2004.
godine Tijana Arnautović.
Na manifestaciji "Kuhinje nacija" učestvovalo je 40 ambasada koje su
predstavile asortiman kulinarskih specijaliteta svojih zemalja.
Prošle godine na sličnoj priredbi prihodovano je više od 130.000 kanadskih
dolara i obezbeđena čista voda i sanitarna higijena sa više od 5.000 osoba.
I ove godine prihod će biti upotrebljen za slične projekate koje u
nerazvijenim zemljama sprovodi nevladina organizacija "Voterkan" (WaterCan).
Tokom dve decenije postojanja ta organizacija pomogla je više od milion ljudi
u 32 zemlje.
Prema podacima "Voterkana", svake godine 2,2 miliona ljudi, mahom dece mlađe
od pet godine, umire zbog bolesti izazvanih nedostatkom čiste vode za piće i
sanitarnih instalacija.
Više od milijardu ljudi, petina svetske populacije, nema čistu pijaću vodu, a
gotovo 2,4 milijarde, oko 40 odsto, ne koristi odgovarajuće sanitarne čvorove.
Cilj međunarodne zajednice je da do 2015. godine broj onih koji pate zbog
nedostatka vode i sanitarizacije smanji za polovinu.
Generalna skupština UN je 1993. godine proglasila 22. mart za Svetski dan vode. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
