|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1102, 11. maj 2007.
| Nema Vlade bez izbora |
| |
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je
juče da ta stranka neće formirati vladu sa nekom drugom strankom, niti će dati
bilo kome podršku za manjinsku vladu.
"Bez novih izbora nećemo formirati vladu, niti ćemo podržati tuđu manjinsku
vladu, kao što ni od koga nećemo tražiti ni podršku za našu manjinsku vladu",
rekao je Nikolić na stranačkoj konferenciji za novinare.
 Na pitanje novinara da li će doći do dogovora stranaka demokratskog bloka oko
formiranja nove vlade, Nikolić je rekao da na to pitanje ne može da odgovori,
iako je on čovek koji "uvek zna odgovore".
"Mislim da pregovori traju, a samo Bog zna da li će Tadić i Koštunica postići
dogovor", dodao je zamenik predsednika SRS-a.
Nikolić je rekao da će podneti ostavku na mesto predsednika parlamenta onog
trenutka kada stigne zahtev za razrešenje koji potpiše 126 poslanika Skupštine
Srbije.
On je kazao da ga je telefonom pozvao premijer Vojislav Koštunica i da ga je
kao predsednika parlamenta obavestio da Pregovarački tim za Kosovo i Metohiju
neće moći da do 14. maja preda izveštaj skup-štini.
Nikolić izjavio je u sredu da bi izbori u Srbiji mogli biti odloženi ako
parlament na predlog vlade proglasi vanredno stanje.
U tom slučaju, predsednik Srbije ne bi mogao da raspusti Skupštinu i raspiše
izbore, čak i ako se ne formira nova vlada do isteka zakonskog roka, izjavio
je Nikolić za RTS.
Vanredno stanje bi, prema njegovim rečima, eventualno moglo da se proglasi
zbog procene da je situacija u vezi sa re-šavanjem statusa Kosova izu-zetno
teška.
Odgovarajući na pitanje da li će biti formirana Vlada Srbije, Nikolić je rekao
da se o "Vladi intenzivno pregovora".
"Tadić je mandat stavio u džep i ne da taj mandat nikome. Pisao sam mu i
zatražio da mi ponudi mandat. Pisao sam i da ću za sedam dana ili formirati
vladu ili da ću vratiti mandat", kazao je Nikolić.
Komentarišući odluku generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa da ne
bude podignuta zastava Srbije ispred zgrade Saveta Evrope, Nikolić je ocenio
da nije reč "o tihim sankcijama, već je to reakcija na to da za predsednika
parlamenta nije izabran onaj koga je želela EU".
Nikolić je objasnio da je EU smislila plan da je on opasnost za Srbiju.
On je izjavio i da se protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju, kao i da je "od
evroskeptika postao protivnik EU".
Nikolić je kazao da je SRS želeo da formiranjem Skupš-tine spreči da Srbija
bez formirane skupštine dočeka sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj će se
raspravljati o Kosovu, koja će, kako je rekao, biti održana krajem maja.
On je naveo da je preuzimanjem funkcije predsednika parlamenta hteo i da
preuzme odgovornost u teškim trenutcima za Srbiju.
"Mogao sam da sedim kod kuće i čekam proglašenje nezavisnog Kosova", kazao je
Nikolić. On je dodao da SRS-u kao najbrojnijoj stranci u parlamentu pripada
mesto predsednika skupštine.
Nikolić je ocenio da niko ne može da spreči SAD da proglase nezavisno Kosovo,
ali da će se ambasadori afričkih zemalja sastati ovih dana i izdati saopštenje
kojim podržavaju poziciju Srbije.
Vanredno stanjnje
U slučaju vanrednog stanja Skupština Srbije, prema novom Ustavu ne može da
bude raspuštena, već se ponovo uspostavlja njena puna nadležnost koja traje do
okončanja takvog stanja.
Prema novom Ustavu, usvojenom 8. novembra 2006. godine, odluku o proglašenju
donosi Skupština Srbije, dok je tu nadležnost u starom Ustavu imao predsednik
Republike.
Prema Ustavu, Skupština proglašava vanredno stanje kada javna opasnost
ugrožava opstanak države ili građana i ono može da traje najduže 90 dana.
Međutim, ono novom odlukom može da bude produženo za još 90 dana, čime bi
vanredno stanje trajalo šest meseci.
Za vreme vanrednog stanja parlament se sastaje bez posebnog poziva i ne može
da bude raspušten.
Skupština može u tom slučaju da propiše mere kojima se odstupa od Ustavom
zajamčenih ljudskih i manjinskih prava. Te mere takođe mogu da traju 90 plus
90 dana. To se ne odnosi na verska i rasna prava.
Skupština prema novom Ustavu proglašava i ratno stanje, a ako nije u
mogućnosti da se sastane odluku o tome donose zajedno predsednik Republike,
Skupštine i Vlade. |
| |
| |
|
|
| Skicirana nova rezoluciju za Kosovo |
| |
SAD i njeni evropski saveznici skicirali su elemente rezolucije UN koja će
ponuditi nezavisnost Kosovu, prenosi Rojters na osnovu uvida u predlog
rezolucije.
Rusija je, međutim, iznela svoj predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN u
kojem se navodi da je prerano za donošenje odluke o statusu Kosovo i da je
neophodno nastaviti "pregovore između Beograda i Prištine uz uravnoteženo
međunarodno posredovanje, fokusirano u prvom redu na zaštitu manjinskih prava".
 Članice Saveta bezbednosti iz EU - Francuska, Velika Britanija, Italija,
Belgija i Slovačka, SAD, kao i Nemačka, koja trenutno predsedava EU,
prosledile su 13 tačaka "mogućih elemenata nove rezolucije za Kosovo Saveta
bezbednosti UN".
Buduća rezolucija pozivala bi se na Glavu 7. Povelje UN, što bi odredbe
učinilo obaveznim pod pretnjom primene sile.
Ključna mera u takozvanim "elementima" rezolucije Saveta bezbednosti Zapada je
prihvatanje preporuka za budući status Kosova koje je izneo specijalni
izaslanik Generalnog sekretara UN Marti Ahtisari, čime se praktično Kosovu
daje nezavisnost pod nadzorom EU.
Povodom snažnog protivljenja Srbije Ahtisarijevom planu, predlog Zapada kaže
da su predložene mere za Kosovo "poseban slučaj" zbog "nasilja i represije
tokom 1990-ih".
U predlogu se, takođe, traži hitno ostvarivanje većeg napretka u povrataku
izbeglica i raseljenih, uglavnom Srba sa Kosova.
Predlogom Zapada bila bi zamenjena većina odredbi iz rezolucije 1244. Saveta
bezbednosti za Kosovo koja je usvojena 1999. godine.
Rusija smatra da zahtevi rezolucije 1244. nisu ispunjeni i da se o budućem
statusu Kosova ne može odlučiti pre njihovog ispunjenja.
Američki ambasador u UN Zalmej Halilzad, koji trenutno predsedava Savetom
bezbednosti, potvrdio je da je u petak prosleđen predlog Zapada i umanjio
značaj pretnji vetom Rusije.
"Oni meni nisu pretili. Sarađujemo sa njima", rekao je novinarima Halilzad.
Specijalni izaslanik EU za Kosovo Štefan Lene rekao je da će rad na predlogu
rezolucije potrajati.
"Biće raznih međunarodnih sastanka u pokušaju da se prevaziđu prepreke
rezoluciji", rekao je Lene.
Analitičari veruju da bi rasprave o statusu Kosova vrhunac mogle da dostignu
na samitu G8 u Nemačkoj od 6. do 8. juna. |
| |
| |
|
|
| Kako je živeti u svemiru |
| |
Za mnoge kosmonaute, imajući u vidu ono što ih na Zemlji čeka, povratak iz
svemira je deo posla koji im se najmanje sviđa.
"Najbolji, najlepši deo je kada posle poletanja pogledate Zemlju, veliki,
svetli, plavi balon u potpunom mraku", kaže ruski kosmonaut Vladimir Dezhurov.
 Dezhurov je 21 godinu živeo u Zvezdanom gradu, nekadašnjoj tajnoj bazi za
obučavanje kosmonauta, u blizini Moskve, i dva puta je po četiri meseca
boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici, na oko 350 kilometara iznad Zemlje.
Uprkos činjenici da se posle lansiranja, i tog pogleda na rodnu planetu, "tamo
gore sve svodi na rad, rad, danonoćni rad", Dezhurov ne bi nikada menjao svoju
profesiju za neku drugu.
Najveća mana tog posla, prema njegovim rečima, nisu iscrpljujući rad, ni duga
odsustva od porodice i prijatelja. "Najteža stvar je povratak nazad na Zemlju".
Tokom boravka u kosmosu struktura mišića propada. "Teško se hoda. Morate
ponovo da učite da koračate, kao deca".
Astronauti svakodnevno treniraju na svemirskim stanicama kako bi sprečili
atrofiju mišića koji se zbog bestežinskog stanja minimalno pokreću. Posle
dugog boravka u svemiru, potrebno je nekoliko nedelja oporavka pod nadzorom
lekara.
Zvezdani grad je, kako navodi Rojters, grad iz sovjetske ere u kojem živi oko
5.000 stanovnika. Većina zgrada u njemu izgrađena je 60-ih godina prošlog veka
i prilično je oronula. Ulazak u taj grad je strogo ograničen i kontrolisan.
Iza velikih, praznih holova, ukrašenih umetničkim delima u stilu sovjetske
ere, i mračnih hodnika, u salama za obučavanje i kancelarijima punim stare,
oronule opreme, nalaze se međutim neki od najsloženijih i najpouzdanijih
elektronskih sistema.
Utisak da je vreme u Zvezdanom gradu stalo, nije sasvim površan.
Dezhurov kaže da kosmonauti nisu osetili nikakve drastične promene od raspada
Sovjetskog Saveza, 1991. godine. "To nije imalo mnogo uticaja na naš rad.
Finansiranje se nastavilo, možda se malo smanjilo, ali smo uvek radili".
Ruski kosmonauti, koji su po obrazovanju vojni piloti, inženjeri ili doktori,
moraju da se pripreme za fizički napor putovanja u tesnoj raketi i život bez
gravitacije.
Oni treniraju u bestežinskom prostoru u specijalnim avionima koji lete
gore-dole u paraboli, proizvodeći centrifugalnu silu jednaku gravitaciji i
tako je poništavaju.
"To se razlikuje od bilo kog iskustva koje je neko mogao prethodno da ima",
napisao je peti turista u svemiru Čarls Simonji na svom blogu, posle vežbe u
februaru, pred put u kosmos.
U još jednoj vežbi, velika centrifuga simulira silu gravitacije na telo tokom
lansiranja u svemir i prilikom povratka na Zemlju, kada se kosmonaut oseća
četiri puta težim.
Bogataši koji imaju 25 miliona dolara viška, mogu da ih potroše na trening za
let u kosmos, a zatim to i praktično primene, kao turisti na svemirskoj
stanici.
Neki kosmonauti, međutim, imaju sumnji povodom turizma u kosmosu.
"S jedne strane, kada neko dođe s gomilom novca i odleti u svemir dok drugi
Zemljani to ne mogu... naravno, nije dobro", kaže kosmonaut Genadij Padalka. S
druge strane, takva finansijska podrška je dobrodošla. |
| |
| |
|
|
| Zidovi paradoks globalizacije |
| |
Međusobno udaljeni gradovi - Bagdad u Iraku, Tihuana u Meksiku i Jerusalim u
Izraelu, imaju nešto zajedničko - zidove koji dele susede i izazivaju
kontroverze.
U svetu postoje još mnogi zidovi, ograde, rovovi, nasipi. Neki su ojačani
senzorima, kamerama, opremom za noćni vid, helikopterima, reflektorima. Neki
se još grade, a neki tek planiraju.
 Sve te barijere dosežu na hiljade kilometara i dele ljude u zemljama poput
Meksika, Indije, Avganistana, Španije, Maroka, Tajlanda, Malezije, Saudijske
Arabije, Iraka... Njihova svrha je da spreče dolazak imigranata, terorista i
krijumčara i osujete eventualne osvajače.
Pristalice "zidova" se pozivaju na poslovicu "dobre ograde čine dobre susede",
dok kritičari smatraju da su oni paradoksalni rezultat globalizacije. Do te
mere da dobra i kapital mogu da se kreću ali ne i ljudi.
Ironija istorije je da su SAD - zemlja koja je ubrzala pad Berlinskog zida
1989. godine, postale šampion u izgradnji zidova, piše Rojters.
Najnoviji zid koji deli susedstva pojavio se u Bagdadu prošlog meseca.
Izgradili su ga američki vojnici od betonskih blokova teških šest tona. Tri
kilometra dugačka konstrukcija odvaja sunitski od šiitsog dela grada. Zid je
izazvao proteste obe zajednice, koje ga smatraju "rasističkim".
Zid u Jerusalimu koji odvaja istočni, arapski deo drevnog grada od Zapadne
obale, slične je konstrukcije i inspiriše slične optužbe.
Nasuprot tome, stanovnici meksičkog pograničnog grada Tihuane navikli su se na
debeli metalni zid koji kreće od plaže na Pacifiku i ide do kalifornijskih
brda, odvajajući ih od američkog grada San Dijego. Zvanični pogranični prelaz
je najposećeniji na svetu - oko 17 miliona automobila i 50 miliona ljudi
godišnje.
Pre izgradnje zida, hapšeno je oko pola miliona imigranata godišnje, sa zidom,
broj je opao na oko 130.000.
SAD planiraju da podignu i 1.100 kilometara dugu ogradu duž granice sa
Meksikom. Od terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001, antiimigrantske
grupe traže čvršće granične kontrole. Političari u Latinskoj Americi i Meksiku
zid vide kao antitezu izjavi bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana koji je u
Berlinu pozivao svog sovjetskog kolegu da sruši zid.
Jedna od najmanje poznatih, iako najdužih graničnih barijera modernog vremena
izgrađena je 1980-ih godina u Maroku da bi se sprečili prelasci pristalica
Pokreta za nezavisnosti zapadne Sahare - Polisario, na teritoriju koju oni
smatraju svojom.
Čini je niz zidova dugih oko 2.700 kilometara i tri metra visokih, izgrađenih
od zemlje, peska i kamena. Zid brani hiljade marokanskih vojnika i utvrđen je
bunkerima i ogradama, bodljikvom žicom i nagaznim minama kojih ima između
200.000 i nekoliko miliona u zavisnosti od toga ko ih broji.
Za Palestince i zvaničnike UN, zid u Jerusalimu ima veze kako sa izraelskim
širenjem, tako i sa sprečavanjem ulaska bombaša samoubica u Izrael.
Barijere na Zapadnoj obali su gotovo dva puta duže od međunarodno priznatih
granica Izraela i tako su postavljene da su velika jevrejska naselja na
Zapadnoj obali zapravo deo Izraela.
Izraelci koji se protive okupaciji Zapadne obale, kao i strani zvaničnici
poput bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, ove barijere zovu "zidom
aparthejda".
Izraelski zid je konstantno na meti arapske kritike, iako i arapske zemlje
grade ili planiraju da grade slične.
Saudijska Arabija je tiho investirala u 885 kilometara dugu haj-tek ogradu sa
senzorima, kamerama za noćni vid, softverom za prepoznavanje lica i
bodljikavom žicom koja će zatvoriti njenu granicu sa Irakom.
U Evropi, dva najozloglašenija zida - ostaci Berlinskog zida i "Zid mira" u
Belfastu, postali su turističke atrakcije.
Ako je istorija vodič, nikakve barijere ne mogu u potpunosti da budu efikasne.
Čak i "majka svih zidova", Veliki zid u Kini, dug 6.500 kilometara, nije
svojevremeno uspeo da spreči upade varvara. |
| |
| |
|
|
| Bez pčela glad u svetu |
| |
Ako neko uskoro ne pronađe lek, misterizni ubica medonosnih pčela mogao bi
ozbiljno da ugrozi američke trpeze, odnosno da Amerikance baci na prinudnu
dijetu.
Medonosne pčele ne prave samo med, već i oprašuju preko 90 odsto biljaka koje
se koriste u ishrani. Prema podacima Odeljenja za poljoprivredu SAD (USDA),
oko trećinu ljudske ishrane čine biljke koje oprašuju insekti, a oko 80 odsto
takvih biljaka oprašuju upravo medonosne pčele.
 Čak i ishrana stoke, koja se hrani detelinom lucerkom, zavisi od pčela.
Ukoliko se sadašnje izumiranje pčela nastavi, Amerikanci bi mogli da završe na
"hlebu i vodi", kaže za AP Kevin Heket, vođa nacionalnog programa za pčele pri
USDA.
"Ovo je najveća opšta pretnja našem snabdevanju hranom", upozorio je Heket.
Broj pčelinjih kolonija se u SAD u proteklih nekoliko meseci smanjio za
četvrtinu, što je pet puta više od normalnog zimskog gubitka. Problem se
pojavio u novembru, a u međuvremenu se proširio na 27 američkih država. Slične
pojave zabeležene su u Brazilu, Kanadi i delovima Evrope.
Naučnici pokušavaju da utvrde šta ubija pčele, a prvi rezultati nedavno
urađene studije ukazuju da je u pitanju neka vrsta bolesti ili parazita.
Čak i pre najnovije pošasti, američke pčele su bile u opasnosti.
Njihov broj se vremenom smanjuje, jer nemaju genetsku strukturu koja im
omogućava da se adekvatno izbore sa otrovima i bolestima. Nestajanju pčela
dopinosi i njihova socijalna priroda, zbog koje se bolest lako širi na veliki
broj pčela.
"Iskreno, pitanje je da li će pčele preživeti ovu oluju. Da li imaju
otpornosti da se oporave? To ćemo znati verovatno krajem leta", kaže Heket.
Stručnjaci iz Brazila i Evrope udružili su snage sa američkim kolegama u
laboratoriji USDA kako bi otkrili ubicu pčela. Proteklih nekoliko nedelja
Heket je obaveštavao kancelariju potpredsednika Dika Čejnija, a o tom problemu
je obavešten i Kongres.
Početkom prošle jeseni, pčelari su u košnicama zaticali samo novorođene pčele
i matice. Za razliku od prethodnih slučajeva kada su pčele umirale, ovog puta
u košnicama nije bilo mrtvih insekata, već su prosto nestajale.
Najbolji stručnjak za pčele u USDA Džef Petis sumnja da postoji više mogućih
uzročnika za tu pojavu, ali nema dovoljno ljudi i novca da ispita sve
mogućnosti.
Među glavnim "osumnjičenim krivcima" su neki od parazita, nepoznati virus,
neka od bakterija, pesticidi ili kombinacija navedeih faktora, u kojoj jedan
slabi pčelu, a drugi je ubija.
Naučnici su u međuvremenu završili i "mapiranje" gena medonosnih pčela, koje
je pokazalo da ti insekti nemaju gene koji omogućavaju izbacivanje otrova iz
njihovog sistema, kao i da im nedostaju mnogi geni koji obezbeđuju
imuno-reakciju na pojedine bolesti.
Na primer, voćna mušica ili komarac imaju dva puta više gena koji omogućavaju
detoksikaciju, kaže entomolog sa Univerziteta u Ilinoisu Mej Berenbaum.
Međutim, ima i naučnika koji smatraju da nema mesta za paniku. Stručnjak za
pčele sa Univerziteta u Montani Džeri Bromenšank navodi slične krize koje su
se dogodile šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je takođe
mnogo pčela uginulo. |
| |
| |
|
| |
|
|
