|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1103, 18. maj 2007.
| Nova vlada Srbije |
| |
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica istakli su juče
da nova, demokratska vlast mora da radi u službi građana, ostvarujući bolji
životni standard za sve i da kroz proaktivnu politiku osnaži ekonomiju zemlje.
Kako se navodi u saopštenju, Tadić i Koštunica su na prijemu koji je za nove
članove Vlade Srbije organizovao predsednik Srbije ponovili da je izuzetno
važno što je program vlade zasnovan na pet programskih ciljeva.
 Ti ciljevi, koje je Koštunica izneo u svom ekspozeu su: očuvanje suvereniteta
i integriteta Srbije, završetak saradnje sa Haškim tribunalom, omogućavanje
boljeg života, nastavak evropskih integracija i borba protiv organizovanog
kriminala i korupcije.
Predsednik i premijer su istakli da je pokretanje pregovora o pridruživanju i
stabilizaciji sa EU jedan od najvažnijih zadataka nove vlade kako bi Srbija
mogla da ostvari status zvaničnog kandidata za članstvo u EU do kraja 2008.
godine.
Skupština Srbije izabrala je u utorak, pola sata pre isteka roka, novu vladu
koalicije Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i G17
plus. Time je završena tromesečna konstitutivna sednica skupštine.
Za izbor vlade glasala su 133 poslanika, protiv je bilo 106, troje uzdržano i
dvoje nije glsalo od 244 prisutnih.
Vladu čine premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik zadužen za evropske
integracije Božidar Đelić, 22 ministra i jedan ministar bez portfelja. Od 25
članova vlade, četiri su žene.
Ministar unutrašnjih poslova je Dragan Jočić (DSS), finansija Mirko Cvetković
(DS), odbrane Dragan Šutanovac (DS), inostranih poslova Vuk Jeremić (DS),
pravde Dušan Petrović (DS), poljoprivrede Slobodan Milosavljević (DS),
telekomunikacija i informatičkog društva Aleksandra Smiljanić (DS).
Ministar za rad i socijalnu politiku je Rasim Ljajić (DS /SDP), ministar
državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković (DS), vera Radomir Naumov (DSS),
ekologije Saša Dragin (DS), kulture Vojislav Brajović (DS), dijaspore Milica
Čubrilo (DS), energetike Aleksandar Popović (DSS), trgovine Predrag Bubalo (DSS).
Ministar prosvete je Zoran Lončar (DSS), ministar za Kosovo i Metohiju
Slobodan Samardžić (DSS), za infrastrukturu Velimir Ilić (NS), ministar
ekonomije i regionalnog razvoja je Mlađan Dinkić (G17 plus), zdravstva Tomica
Milosavljević (G17 plus), sporta Snežana Marković-Samardžić (G17 plus) i nauke
Ana Pešikan (G17 plus).
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju Nacionalnog investicionog plana
je Dragan Đilas (DS).
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije počela je pre 90 dana - 14. februara.
Za tih 90 dana izabran je predsednik parlamenta Tomislav Nikolić, koji je
potom, nakon višednevne rasprave o zahtevu za razrešeje podneo ostavku. Za
sekretara je izabran dosadašnji sekretar Marko Danilović i izabrano je troje
od predviđenih šestoro potpredsednika parlamenta.
DS, G17 i LDP nisu želeli da predlože kandidate u znak protesta zbog izbora
Nikolića.
Skupština je na konstitutivnoj sednici glasovima 225 od 240 prisutnih
poslanika usvojila rezoluciju o Ahtisarijevom planu i nastavku pregovora o
budućem statusu Kosova i Metohije.
U parlamentu su zamenjena dvojica poslanika G17 plus, koji su bili u sukobu
interesa jer su istovremeno predsednici opština, a ostavke su podnela i
petorica poslanika DS-a i G17 plus koji su izabrani za članove vlade.
Poslednjih šest sati pred istek roka obeležila je rasprava o akciji potrage za
Ratkom Mladićem a ne o eskpozeu mandatara.
Sednica je zbog akcije prekidana, radikali su pretili da će opstruirati izbor
i zahtevali objašnjenje Koštunice, koji im se na kraju oko 23.10 i obratio sa
govornice. |
| |
| |
|
|
| Život po uzoru na “sapunice” |
| |
Latinoameričke televizijske serije, koje se emituju na gotovo svim
televizijama i u Crnoj Gori, već su toliko uticale na svest ljudi, da se više
ne krije oponašanje situacija, likova i "običaja" koji se nude u tim filmovima.
Podgorički biznismen, predsednik "Atlas mont grupe" Duško Knežević dao je
naziv "Hacijenda Knežević" Klubu "A" u Golubovcima, mesnom centru Zete kod
Podgorice.
 Sindrom "hacijende", nema sumnje, postao je stvarnost Crne Gore, u svakom
pogledu. Računa se da u Crnoj Gori ima blizu 200 milionera. Među njima je i
vlasnik "Hacijende Knežević".
U podgoričkom listu "Dan" je objavljen poduži spisak crnogorskih bogataša a
Knežević je bio u grupi od desetak onih čija se imovina kreće od 100 do 500
miliona evra.
U toj grupi su i profesor Građevinskog fakulteta Arsenije Vujović, zatim,
Zoran Obradović, Blagota Radović, Vojin Lazarević, Aco Đukanović, Veselin
Barović, braća Roko i Nuo Stanaj i Ljuid Junčaj.
Pojedini bogati biznismeni su, kako je navedeno, do kontrole nad ogromnim
delom imovine u Crnoj Gori došli tako što su im vlasnici vaučera u nekim
privatizacionim fondovima dali široka ovlašćenja.
U tom kontekstu najčešće se pominje Veselin Barović, biznismen koji je poznat
iz prethodnih godina, kada je Crna Gora bila tranzitno područje u trgovini
cigaretama.
S obzirom na to da u Crnoj Gori imaju velike poslove ili nameravaju da
investiraju u projekte u toj državi, na listi crnogorskih bogataša nalaze se i
Stanko Cane Subotić, rodom iz Uba, i srbijanski milijarder Miroslav Mišković.
Jedan od bogataša u Crnoj Gori je i bivši ministar Tomo Kovač, vlasnik
hercgenovske kompanije "Aleksandrija", čovek koji je nekada bio uticajan u
Republici Srpskoj.
Većina crnogorskih bogataša su do pre koju godinu bili gotovo nepoznati široj
javnosti, bez ranijeg stručnog i poslovnog pedigrea, kaže sociolog Srđan
Vukadinović.
Opisujući profil crnogorskog milionera, on kaže da su to uglavnom ljudi koji
su do 90-tih godina prošlog veka bili "siromašni i periferni u svojoj struci",
a danas nametljivo i javno manifestuju svoju materijalnu moć.
Opozicione političke stranke i medijski analitičari često navode da su
crnogorski milioneri do bogatstva došli brzo, "kroz burazersku i kumovsku
tranziciju i privatizaciju" U tom kontekstu, ističe se sprega između
političara na vlasti i biznismena.
Neke opozicione stranke su više puta tražile drastično oporezivanje
crnogorskih "tajkuna".
Novopečeni crnogorski bogataši u strukturi sopstvenog vlasništva, prema
raspoloživim podacima, imaju ne samo kuće, zemljište i druge nekretnine, već i
poslovne prostore, banke, akcije u preduzećima, hotele, građevinske firme.
Njihove "hacijende" su, kako tvrde upućeni, često u katastarskim knjigama
upisane na imena drugih osoba, dece, supruga, rođaka. Za neke trgovinske lance
u Crnoj Gori, u javnosti je vrlo rasprostranjeno uverenje da ne pripadaju
nominalnim vlasnicima, onima koji se tako predstavljaju, već uticajnim
predstavncima državne vlasti. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
|
| Beograd litijom obeležio Spasovdan |
| |
Grad Beograd proslavio je juče svoju najstariju svetkovinu, verski praznik
Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje - priredivši svečanu liturgiju u
Vaznesenjoj crkvi, kao i litiju koja je oko podneva prošla centralnim gradskim
ulicama.
Beograd je za svoju slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu. Tada je
despot Stefan Lazarević proglasio Beograd za prestonicu Srbije.
 Litija praćena hiljadama građana formirala se u 11.30 kod Vaznesenjske crkve u
ulici Admirala Geprata, i odatle se ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana
uputila do Terazija i Terazijske česme, gde su crkveni velikodostojnici na
čelu povorke održali prvu molitvu.
Povorka je zatim nastavila Knez Mihajlovom i ulicom Kralja Petra do Saborne
crkve, gde je održana druga molitva.
Treća molitva, u spomen svih junaka koji su pali u odbrani Beograda, održana
je tamo odakle je litija krenula - u dvorištu Vaznesenjske crkve.
Na čelu litije nošen je Jerusalimski krst, a iza njega barjak Grada Beograda
iz 1939. godine.
Uporedo sa čelom povorke, to jest sa crkvenim velikodostojnicima i
predstavnicima gradskih vlasti, hodali su ljudi, specijalno za tu priliku
kostimirane u srednjevekovne vitezove i borce.
Iza barjaka iz 1939. godine, s leve i desne strane, nošena su dva krsta, dva
zvanca, dva slavska kolača, kao i šest barjaka.
Krug koji je litija napravila simbolizuje večnost, a svrha litije jeste da
kroz grad pronese glas o prazniku.
Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan, obeležava trenutak kada su učenici (apostoli),
dan nakon vaskrsnuća videli "kako se Isus podiže i oblak ga odnese u nebo".
Zapisano je da su im na to anđeli rekli: "Ovaj Isus koji se od vas uze u nebo,
tako će isto i doći, kao što videste da i Ovaj ode u nebo".
Spasovdan po pravilu pada 40 dana posle Uskrsa, i uvek u četvrtak. Smatra se
da mnogi običaji vezani za taj praznik potiču još iz predhrišćanskog vremena.
Najpre je Spasovdan bio mnogobožački dan praznovanja glavnog četvrtka u godini.
Gromovnik Perun tukao je, po verovanju, gromovima i gradom letinu, a božanstvo
Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci štitio useve.
Mnoge crkve u Srbiji u vreme vladavine dinastije Obrenović posvećivane su
Spasovdanu, što je imalo simbolično značenje podizanja nacionalne svesti. |
| |
| |
|
|
| Deveta vlada od 1990. |
| |
Od ponovnog uvođenja višestranačja, 1990. godine, u utorak uveče, formirana je
deveta vlada Srbije. Srbija je za17 godina imala 10 premijera i vršioca
dužnosti premijera.
U protekla dva veka izvršnu vlast Srbije predstavljali su praviteljstvujušči
sovjet, kraljevske vlade, okupacioni Ministarski savet srpske vlade narodnog
spasa u Drugom svetskom ratu, socijalistička izvršna veća i potom Vlade Srbije.
 Nova vlada DS-DSS-G17 plus je 94. vlada u Srbiji od 27. avgusta 1805. godine,
kad je u Prvom srpskom ustanku za predsednika Praviteljstvujušćeg sovjeta
srpskog izabran prota Mateja Nenadović.
Vojislav Koštunica je bio premijer i u prethodnom mandatu, kao 69. čelnik
izvršne vlasti u Srbiji, računajući tu sve premijere i vršioce dužnosti.
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić - u pet mandata ukupno 12 godina.
Njegov pojedinačno najduži ostanak na čelu vlade (septembar 1912 - decembar
1918) bio je ipak kraći od premijerske karijere Mirka Marjanovića (mart 1994 -
oktobar 2000).
Pored Pašića, pet puta je premijer bio i Sava Grujić (prvi put 1888. godine,
poslednji put 1906), ali ukupno je nakupio svega tri i po godine na čelu vlade.
Praviteljstvujušči sovjeti postojali su tokom Prvog srpskog ustanka, od 1805.
do 1813 godine, a prvi premijer Kneževine Srbije bio je Koča Marković (1835.
godine).
Premijeri kneževine i kraljevine Srbije su se smenjivali do 1. decembra 1918.
godine i proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu dužnost premijera obavljali su Milan
Aćimović (1941) kao predsednik Komesarske uprave i Milan Nedić, na čelu
Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa.
Posle Drugog svetskog rata premijeri su postojali do 1953. godine - Blagoje
Nešković (april 1945 - septembar 1948) i Petar Stambolić (do 5. februara 1953.
godine).
Stambolić je još deset meseci ostao na čelu Izvršnog veća, tela koja je, kao
najviši izvršni organ postojalo do izmene ustava 1990. godine i izbora vlade
15. januara 1991. godine.
Od 15. januara 1991. do 25. januara 2001. godine na čelu vlade su bili
funkcioneri Socijalističke partije Srbije - Dragutin Zelenović (do decembra
1991), Radoman Božović (decembar 1991 - februar 1993), Nikola Šainović (do
marta 1994) i Mirko Marjanović (do 24.oktobra 2000. godine).
Od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine na čelu prelazne vlade bio je
Milomir Minić.
Zoran Đinđić bio je premijer od 25. januara 2001. do ubistva 12. marta 2003.
godine.
Prema "rasporedu za vođenje sednica i potpisivanje akata", objavljenom u
Službenom glasniku, vršioci dužnosti premijera faktički su bili Nebojša Čović
(12-16. marta) i Žarko Korać (17-18. marta).
Od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. premijer je bio Zoran Živković. Aktuelni
predsednik odlazeće vlade Srbije i mandatar za sastav nove vlade Vojislav
Koštunica izabran je 3. marta 2004. godine za premijera. |
| |
| |
|
|
| Deca, a već naučnici |
| |
U tekstovima o deci, mnogo češće se govori o problemima, nego o pozitivnim
primerima. Nude se ili preporučuju rešenja kako bi se pomoglo i takvoj deci, a
i njihovim roditeljima.
Nadarena deca se mnogo ređe pominju, iako ima takvih primera da bukvalno
zastaje dah. Kako drugačije objasniti želju, volju i znanje mladog Arona
Hakima, 15, učenika koledža Eplbi u Oukvilu, koji je kroz svoj rad na DNK
voćnih mušica, ispitivao kompleksne funkcije gena povezanih sa Parkinsonovom
bolešću.
 Projekat brata i sestre Mustafe i Hazal Babadagli iz Edmontona ukazuje da
ekstrakt iz lovora, biljke koja se koristi u kulinarstvu, može da uspori rast
ćelija kancera.
Lia Dabate, 15, iz montrealske škole Sveto srce, u svom projektu bavila se
korišćenjem matičnih ćelija u oporavku oštećenog srčanog tkiva.
Kristina Čiu iz Britanske Kolumbije je radila na genetski modifikovanim
ćelijama koje bi mogle da se koriste u tretmanu dijabetesa, zato što njena
baka boluje od dijabetesa.
Sarai Hamodat, 17 iz St. Džonsa, Njufaundlend, pronašao je prirodni preparat
za olakšavanje disanja astmatičnim bolesnicima. Njegova inspiracija je njegov
ujak koji boluje od teškog oblika astme.
Viktorija Bentli, 16, iz Halifaksa, inspiraciju za temu istraživanja dobila je
tugujući zbog smrti omiljene nastavnice, koja je bolovala od raka jajnika.
Devojčica je ustanovila da lek takoksifen, koji se koristi u lečenju raka
dojke, može pomoći i u tretmanu raka jajnika.
Druga devojčica, Mej Li, iz Kalgarija, prva je koja je uspela da pruži dokaze
da kofein može da otkloni štetu koju pričinjava Alchajmerova bolest. Ona je
radila kao dobrovoljac u staračkom domu i videla na koji način ta bolest
pogađa i bolesnike i njihove porodice.
Svi oni već sada znaju da nauka podrazumeva mnoga odricanja, slična onima koja
se očekuju i od sportista. Razlika, ipak, postoji. Kako je rekao jedan cinik,
ova deca neće dospeti na prve stranice novina, iako to definitivno zaslužuju.
Njihov rad nije interesantan kao
Ova ovde pomenuta deca i još nekoliko njih, učestvovalo je na Biotech
Challenge u Otavi i posebna komisija je procenjivala ko je od njih ostvario
najbolji projekat u oblasti biotehnologije u zemlji. Za pobednika je proglašen
Ted Parandžoti, učenik 12. razreda Fort Ričmond Koledžijata, Vinipeg, sa
projektom na temu iznalaženja potencijalnih alternativa za hemoterapiju. Ovaj
projekat je za samo dve nedelje pokupio tri najviše nagrade u svojoj
kategoriji na nacionalnom, međunarodnom i regionalnom nivou.
No, možda je bolje reći da su sva ova deca pobednici. O njima ćemo verovatno
tek čitati u novinama. |
| |
| |
|
|
| Opra Vinfri najdarežljivija |
| |
Američka TV autorka Opra Vinfri, glumica i pevačica Barbra Strejsend i šampion
u golfu Tajger Vuds, spadaju u slavne ličnosti koje su u 2006. najviše dale u
dobrotvorne svrhe.
Opra Vinfri, koja uz televizijski šou ima pravo medijsko carstvo, poklonila je
58,3 miliona dolara za razne humanitarne akcije, navodi fondacija "Giving bek"
(back) u godišnjem izveštaju.
 Najveći deo tih donacija otišao je organizacijama koje je ona osnovala kao što
za finansiranje jedne škole u Južnoj Africi.
Procenjuje se da tih 58,3 miliona dolara predstavljaju oko četvrtine godišnjih
prihoda 53-godišnje Opre Vinfri čiji je godišnji prihod u 2006. magazin
"Forbs" procenio na 225 miliona dolara.
Četvrta na listi je Barbra Strejsend sa 11,75 miliona dolara koje je poklonila
organizacijama za zaštitu prirode i odbranu građanskih prava.
Ispred nje su modni kreator Džefri Bin i glumac Džek Lord sa svojim
testamentarnim zaveštanjima.
Tajger Vuds, jedan od najbolje plaćenih sportista na svetu, u humanitarne
svrhe dao je 9,5 miliona dolara, što ga stavlja na peto mesto liste fondacije
"Giving bek".
Holivudski "zlatni par" Andželina Džoli i Bred Pit su na 11. mestu, sa
donacijama od 2,4 miliona dolara.
Novac je otišao organizacijama u Namibiji gde je prošle godine rođena njihova
ćerka, i humanitarnim organizacijama kao što su Lekari bez granica.
Po dva miliona dolara uplatili su glumac Nikolas Kejdž, dobrotvor organizacije
Amnesti internešenal i bivši "Bitls" Pol Makartni koji je aktivan u borbi
protiv nagaznih mina.
"Giving bek" listu sastavlja na osnovu novinskih tekstova i izveštaja
dobrotvornih organizacija, a listu proverava komitet stručnjaka i konsultanata. |
| |
| |
|
|
| Tajni sporazum Francuske i Izraela |
| |
Izrael i Francuska su pre pola veka imali tajni dogovor o zajedničkoj
proizvodnji nuklearne bombe, ali su kasnije od njega odustali, navodi se u
biografiji izraelskog državnika Šimona Peresa, čije je autor istoričar Majkl
Bar Zohar.
 Zohar kaže da je do tog otkrića došao iz nedavno objavljenih dokumenata iz
arhiva izraelske i francuske vlade. Zoharova knjiga, desno, kako navodi Rojters, baca
novo svetlo na dubinu francuskog uplitanja u razvoj izraelskog nuklearnog
programa.
Peres, koji je zamenik premijera u sadašnjoj vladi i kandidat za ceremonijalno
mesto predsednika države, najpoznatiji je kao dobitnik Nobelove nagrade za mir
1993. godine, za mirovni sporazum sa Palestincima.
Biografija, međutim, otkriva nove detalje o tome kako je ovaj političar, rođen
u Poljskoj, započeo svoju karijeru sa ne tako mirovnim ciljevima na umu: bio
je tajni arhitekta izraelske vojne moći, tajno je obezbeđivao oružje i kupovao
atomski reaktor od Francuske.
Francuska ambasada u Tel Avivu odbila je da komentariše tvrdnje iznete u
Zoharovoj knjizi.
Stručnjaci veruju da je Izrael koristio Dimona reaktor koji je izgradio uz
pomoć Francuza tokom 1960-ih kako bi proizveo najmanje 200 nuklearnih bojevih
glava.
U biografiji na 500 strana otkrivaju se novi detalji Peresovih tajnih
razgovora sa Parizom o postizanju dogovora o novom reaktoru. Najznačjniji
detalj je tajni sporazum koji je Peres potpisao 1957. sa tadašnjim francuskim
premijerom Morisom Buržom Monurijem u Parizu. Francuska je nekoliko meseci
kasnije sporazum otkazala posle ogromnog diplomatskog pritiska SAD da prekine
nuklearnu saradnju sa Izraelom.
 Stručnjaci, međutim, vide istorijski značaj i u samoj činjenici da je pakt
postojao.
Anver Koen, autor knjige o rađanju izraelskog nuklearlnog programa, kaže da su
"Francuzi bili debelo umešani". "Ironija je da je Francuska tada uradila ono
što je uradila, a danas pokušava da spreči Iran da stekne nuklearni potencijal",
kaže Koen.
Bar Zohar,
(desno) koji je bio blizak saradnik Peresa, tvrdi da ga je Peres jednom
pitao da napiše njegovu biografiju i da je pristao da se knjiga objavi bez
prethodne autorizacije. Peres je inače pohvalio i autora i biografiju.
Peresa od nedavno pominju kao mogućeg naslednika Ehuda Olmerta ako politička
kriza primora izraelskog premijera da podnese ostavku zbog kritika rata u
Libanu.
Peres je dva puta bio premijer - 1984. i 1995. godine. "Veliki državnik, ali
osrednji političar - tako bih ga sumirao", kaže Zohar.
Peres je poznat i po kritikama izraelskih vazdušnih napada u kojima je 1981.
uništen irački nuklearni reaktor. Izrael je, inače, burno pozdravio taj napad.
Mnogi Izraelci ga se sećaju i po neslavnom ispadu na konvenciji Laburističke
partije kada je vikao u mikrofon: "Šta sam ja, luzer?" i kada mu je masa
odgovorila - "Da".
Kada je po drugi put postao premijer, Peres je odbacio pozive svojih savetnika
da sazove prevremene izbore. Iduće godine izgubio je na izborima od desničara
Benjamina Netanjahua posle serije palestinskih bombaških napada zbog kojih su
mnogi Izraelci počeli da sumnjaju u mirovni sporazum koji je Peres sklopio. |
| |
| |
|
|
| Zvezdina dupla kruna |
| |
Pre desetak dana Srbija je na stadionu u Humskoj dobila prvog šampiona. Crvena
zvezda je u derbiju sa crno-belim komšijama ostvarila prvi ovosezonski
zacrtani plan. U utorak uveče, na istom mestu, u malo drugačijem dekoru Srbija
je dobila i prvog osvajača kupa. Crvena zvezda se upisala u istoriju i na toj
stranici.
 Za crveno-bele je vezan još jedan rekord: prvi put je jedna ekipa kod nas
uspela da odbrani duplu krunu. Znači, još od prošle sezone na Marakani se
šepure dve titule. Ovoga puta u muzej ulazi na godinu dana sasvim novi pehar
za osvajača kupa, oko 18 kilograma težak trofej, visok više od pola metra,
pozlaćen. Velelepan, kako i priliči takmičenju kao što je Kup Srbije.
Vojvodina je bila dostojan protivnik u finalu! U prvom poluvremenu je vođena
taktička, izjednačena borba. "Tanjenje živaca" nije izdržao tim iz Novog Sada
u 62. minutu, kada je Koroman izveo korner sa leve strane. Kratko je dodao
loptu Burzanoviću, koji mu je ponovo prosledio. Koroman je nekoliko koraka
ušao u šesnaesterac i šutirao snažno i precizno.
Uzdrmani protivnik više nije odolevao Zvezdinim napadima. Još jednom su
savladani u 85. minutu. Ponovo je Burzanović bio taj koji je skoro sa polovine
terena video Đokića koji utrčava po levoj strani. Precizno dodavanje napadač
crveno-belih je iskoristio da u stvari lobuje golmana Vojvodine Kahrimana za
2:0, i pehar Kupa Srbije.
Nije ovo finale bilo upečatljivo po fudbalskoj lepoti. Više su mogli da nauče
stručnjaci iz dobre taktičke postavke dvojice vrsnih trenera kakvi Milovan
Rajevac, na klupi Vojvodine i njegov kolega na klupi Crvene zvezde Boško
Đurovski jesu. Na terenu su njihovi puleni pokazali da umeju da ispoštuju
zahteve šefa struke.
Koroman je, kao i u nekoliko utakmica do sada, ponovo bio žila kucavica
crveno-belih. S druge strane, kapiten Vojvodine a i nekadašnji "đak" Boška
Đurovskog iz vremena obrenovačkog Radničkog, Nino Pekarić, još jednom je
pokazao svoj vrhunski kvalitet. S njim uz rame su bili 21-godišnji Petković i
poslovično dobar Davidov.
 U dresu pobednika Kastiljo je još jednom pokazao da je možda upravo on jedna
od karika koje nedostaju Crvenoj zvezdi za uspešne igre u Ligi šampiona.
Ekvadorac na poziciji zadnjeg veznog (ili u 4-3-3 formaciji koju Boško
Đurovski preferira srednjeg veznog) demonstrira iz utakmice u utakmicu svoje
veliko fudbalsko znanje i pored jasno vidljive jezičke barijere. Uostalom, na
dan finala Kupa bio mu je i 25. rođendan, i lepo je da ga proslavi pobedom!
Sudija Delević, kome je ovo poslednja sezona u karijeri, sasvim je solidno
uradio svoj posao. Mogli bi cepidlake da zamere na nekoliko dosuđenih ili
nedosuđenih faulova, ali u suštini gledano, niko nije oštećen.
Na kraju, publika je bila fenomenalna. Stadion Partizana je ceo bio crveno-beo!
Kako su i Vojvodini osnovne boje iste kao Crvenoj zvezdi, igrali su u zlatnim
dresovima. Navijači iz Novog Sada su ipak nosili svi do jednog crveno-bele
majice, specijalno spremljene za ovu priliku. Među njima na istočnoj tribini
je bio i predsednik FK Vojvodina, gospodin Ratko Buturović.
Skoro dvostruko brojnije Delije su imale ozbiljnog suparnika u glasnoći
navijanja i pevanja. Nisu se dali, a južnu tribinu nisu napustili dugo u noć,
slaveći 22. po redu Kup Crvene zvezde. |
| |
| Ljiljana Ružić |
|
| |
|
|
