|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1103, 18. maj 2007.
| Politička veština Koštunice |
| |
Vojislav Koštunica, nacionalista koji se protivi nezavisnosti pokrajine
Kosovo, ponovo se vratio na dužnost premijera zahvaljujući svojoj političkoj
veštini, piše rumunski dnevnik "Gandul".
List navodi da je Koštunica "iskoristio pretnju da ultranacionalisti, bivši
saveznici Miloševića, dođu na vlast da bi ponovo dobio dužnost predsednika
vlade Srbije".
 Koštuničina partija je podržavala da jedan ultranacionalista bude izabran za
predsednika Skupštine Srbije, "da bi se na taj način forsirala ruka
predsednika Borisa Tadića da prihvati uslove Koštunice u formiranju nove vlade",
navodi se u komentaru dnevnika.
"Gandul" takođe piše da "Zapad nema nikakve probleme" sa predsednikom Srbije
Borisom Tadićem koga vidi kao autentičnog proevropljanina, ali da "u slučaju
Koštunice stvari stoje drugačije".
"Gandul" ocenjuje da će pitanje Kosova biti prvi teški problem za novu vladu,
utoliko pre što se približava datum kada će SB UN glasati za status Kosova.
"Koštunica je činio sve što je mogao da minira plan specijalnog izaslanika UN
za Kosovo Martija Ahtisarija", a sada je izjavio u parlamentu da je "svako
unilateralno rešenje o nezavisnosti Kosova nevažeće", prenosi "Gandul"
U komentaru rumunskog dnevnika se navodi i to da Koštunica nije nikada
sakrivao da je protivnik Haškog Tribunala koji je nazvao "monstruoznom
institucijom", ali je "priznao" da Srbija treba da sarađuje sa tribunalom da
bi obnovila pregovore sa EU. |
| |
| |
|
| |
| Uporno i sistematski ćemo rušiti novu vladu |
| |
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je
da će ta stranka "uporno i sistematski" rušiti novu Vladu Srbije a da će, kada
je reč o pitanjima od nacionalnog interesa, sa njima "veoma oprezno sarađivati".
On je na konferenciji za novinare kazao da su Demokratska stranka i
Demokratska stranka Srbije ponizili Srbiju pregovorima o vladi i dodao da
vlada ne sme dugo da traje.
Prema njegovim rečima, prvi put u istoriji parlamentarizma, vlada je izabrana
pre predsednika Skupštine što pokazuje da će ubuduće parlament služiti vladi.
Nikolić je ocenio da u Srbiji ima kvalitetnijih ljudi koji bi mogli da budu
ministri od onih koji su sada izabrani na te funkcije.
Komentarišući akciju vojne policije koja je pretresla vojni hotel u
Deligradskoj ulici u Beogradu tražeći Ratka Mladića, Nikolić je istakao da to
pokazuje kako će izgledati nova vlada: "Karla del Ponte naredi, Beograd
pretresa". |
| |
| |
|
| |
| Prosek godina 45, premijer najstariji |
| |
Nova Vlada Srbije, o kojoj poslanici treba da se večeras izjasne, u svom
sastvau imaće četiri žene i 21 muškarca, a prosek starosti vlade je 45,5
godina.
 Prošli kabinet na čijem je čelu takođe bio Vojislav Koštunica, a koju su
činili članovi DSS-a, SPO-NS-a i G17 plus imao je 19 članova, od toga dve žene,
a prosečna starost članova bila je 50,6 godina.
Najstariji u novoj vladi je premijer Vojislav Koštunica (63), dok je najmlađi
ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (32) iz Demokratske stranke.
Pri izboru prošle vlade najstariji ministar je imao 69 godina (Vojislav
Vukčević), a najmlađi 35 (Aleksandar Popović).
Većina članova nove vlade, njih 14 od 25, rođeni su u Beogradu. Ostali su
mestom rođenja raspoređeni od Sombora, Čoke i Feketića, do Vladičinog Hana,
Kruševca i Novog Pazara. Ministarka za dijasporu rođena je u Tunisu. |
| |
| |
|
| |
| Izbegli Srbi obišli svoja imanja |
| |
Od oko 730 Srba i Crnogoraca koliko ih je do juna 1999. živelo u Dečanima i
dva okolna sela, posle rata nije ostao ni jedan, osim monaha u manastiru
Visoki Dečani.
Srbi i Crnogorci, sada kao raseljena lica, žive u široj okolini Beograda,
Kraljevu, Kragujevcu i još nekih gradova. Mnogi od njih su se u proteklih osam
godina privikli na novu sredinu, nove komšije, ali nisu svi. Mnogi bi da se
vrate na svoja imanja, u rodni kraj.
 Posredstvom Danskog saveta za izbeglice, ovih dana je u Dašinovcu, nekada
nacionalno mešovitom selu opštine Dečani, boravilo desetoro bivših meštana
srpske nacionalnosti. Oni su prvi put posle osam godina posetili svoja imanja.
Niko od komšija Albanaca nije izišao da se pozdravi sa doratnim komšijama
srpske nacionalnosti. U Dašinovcu je svojevremeno zapaljeno 90 srpskih kuća.
Milanka Popović i njena porodica žive u Kragujevcu, ali ni posle osam godina
nije zaboravila jezik bivših komšija i na odličnom albanskom kaže da bi se
vratila. "Međutim, treba stan da mi se oslobodi a novi stanar neće da izađe.
Zato se ne vraćam", kaže Popović i na maternjem jeziku dodaje:
"Ovde je naše mesto i ovde treba da se vratimo, tu da živimo. Ovde smo decu
rodili, ovde je i naša i albanska zemlja. Volela bih da opet živimo zajedno i
da nikada više ne bude rata".
Radoje Spolović se neprijatno osećao kada je posetio svoje imanje. "Imam sedam
i po hektara zemlje. Imanje mi obrađuje neko kome ja to nisam odobrio, niti me
je pitao".
Kaže da ni u Kraljevu gde on i porodica žive kao raseljena lica, nisu dobro
primljeni: "Tretiraju nas kao da smo građani desetog reda, treba nam toliko
vremena za dobijanje najprostijeg dokumenta", kaže Spolović.
Boris Lepojević je iz Danskog saveta za izbeglice, sa sedištem u Kraljevu. On
kaže da tek treba stvoriti uslove za povratak: "Radićemo sa kolegama iz
Danskog saveta Kosova, kao i opštine Dečani da obezbedimo najpovoljnije uslove
da se ljudi vrate i žive u miru i kako dolikuje civilizovanom svetu".
Haljilj Toljaj, predsednik Izvršnog veća pozdravlja početak povratka
raseljenih Srba i Crnogoraca u opštinu Dečane.
Milanki Popović je svega preko glave. Kaže da je politika ne interesuje, a
upitana da li će se vratiti i ukoliko Kosovo postane nezavisno, i, naravno,
živeti u svom stanu, kaže: "Što se mene tiče, samo neka bude lepog života. Gde
god da živim, samo neka bude lepo, ne interesuje me šta je". |
| |
| Refki Alija |
|
| |
| Selo ni tamo ni ovamo |
| |
U kuršumlijskom selu Merdare koje je smešteno na samoj administrativnoj
granici Srbije i Kosova, živi oko 200 stanovnika srpske nacionalnosti.
Meštani ovog sela već osam godina ne obrađuju svoja imanja koja se nalaze s
obe strane linije razvajanja jer im MUP Srbije, KFOR i UMNIK ne garantuju
bezbednost.
 Sada dodatno strahuju i od toga kako će biti rešen budući status Kosova.
Stanovnici Merdara kažu da su pretrpeli višemilionske štete zbog toga što
proteklih osam godina ne obrađuju zemlju koja se nalazi uz samu
administrativnu granicu.
Navode da im poseban problem predstavljaju i kasetne bombe i druge eksplozivne
naprave zaostale iz perioda NATO bombardovanja.
"Meni je ostalo po četiri hektara plodne zemlje sa obe strane administrativne
granice između Kuršumlije i Podujeva. Njive oranice su mi zarasle u korov,
nemam nikakvih prihoda sa njih. Niko nam ne garantuje bezbednost a na svakom
koraku se nalaze kasetne bombe", kaže 40-godišnji Gojko Stefanović iz Merdara.
Meštani navode da ih još niko nije obeštetio bez obzira na to što su se žalili
organima lokalne samouprave i nadležnim institucijama.
"Ogorčeni smo jer niko od predstavnika lokalne samouprave nije došao da nas
obiđe, osim u predizbornoj kampanji. Bezbednost nam niko ne garantuje,
ograničena nam je sloboda kretanja iako smo na teritoriji Srbije", ozlojeđen
je Sava Paunović.
Žitelji Merdara su zabrinuti kako će i na koji način biti rešen status Kosova
s obzirom da su njihove kuće smeštene uz samu adminsitrativnu liniju.
"Ja se ne bojim za sebe već za našu decu koja su mala i bezbrižno se igraju
nesvesna opasnosti. Strahujemo da Kosovo neće ostati u sastavu Srbije", kaže
Paunović.
"Mene je strah jer se gine za Kosovo a ne znamo čije će biti", dodaje. "Država
Srbija nije do sada obeštetila seljake sa ovog područja kuršumlijske opštine.
Živimo u neizvesnosti, prepušteni sami sebi".
Na izlazu iz sela, na administrativnoj granici i s jedne i s druge strane,
nalaze se policijski punktovi i carinske kontrole.
Kopnenu zonu bezbednosti obezbeđuju pripadnici KFORA -a i MUP -a Srbije. |
| |
Ljiljana Danilović
Kuršumlija |
|
| |
| Za leto na Krfu od 30 do čak 1.000 evra |
| |
Letovanje u poznatom grčkom letovalištu, ostrvu Krf, ovog leta srpske turiste
će koštati najmanje 30 evra po osobi dnevno do čak više od 1.000 evra za
desetodnevni odmor u najluksuznijim hotelima.
 Prema istraživanju agencije , avionski prevoz i prosečan, desetodnevni odmor u
apartmanima na Krfu u junu se u studiju, koji obuhvata krevete i mini kuhinju,
kreće od 240 do 270 evra, u julu od 350 do 390 evra, avgustu od početnih 409
evra opada sa krajem sezone na 270 evra, a u septembru je najpovoljniji i
iznosi oko 220 evra.
U Guviji, nedaleko od glavnog grada Kirkire (Krf), hotelski smeštaj u
predsezoni kreće se oko 350 evra za desetodnevni odmor, dok je u julu oko 400
evra, avgustu oko 440 na početku da bi na kraju meseca cena pala na 380 evra,
a u septembru bila na najnižih 340 do 310 evra.
Najskuplji hotel "Čandris" u Dasiji, za desetodnevni odmor, nudi dvokreventne
sobe u junu za 700 do 820 evra, u julu i avgustu za čak više od 1.000 evra i u
septembru za 700 evra.
Hoteli u samom gradu Krfu, nešto su povoljniji, te za dvokrevetnu sobu u junu
treba izdvojiti 500 evra, avgustu oko 600 evra i u septembru 450 evra.
Na Paleokastritsi dvokrevetna soba košta od 429 evra u pred, 590 evra u punoj
i 430 evra u smiraju sezone, a u Nisaki od 540, preko 839 do 540 evra.
Višednevni apartmanski smeštaj, uz autobuski prevoz do Krfa, može se naći po
ceni od 30 evra u predsezoni, preko 120 do 170 evra u punoj sezoni i 65 evra u
septembru, uz obavezni dinarski deo, bez vize i osiguranja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
