Broj 1104, 25. maj 2007.

Filmski centar Srbije predstavlja srpski film u Kanu
Predstavnici Filmskog centra Srbije (FCS) sastali su se u Kanu s generalnim sekretarom evropskog filmskog fonda "Eurimaž" Janom Vanderendonkom, s kojim su se dogovorili o filmovima koji će biti uvršteni u takmičarski program "Eurimaž" selekcije Filmskog festivala Srbije. U okviru prvog nacionalnog srpskog filmskog festivala, koji će biti održan krajem juna u Novom Sadu, biće prikazano 14 filmova koji su snimljeni uz finansijsku podršku "Eurimaža", a dogovoreno je i gostovanje visokih predstavnika te institucije, saopšteno je iz FCS. Filmski centar Srbije i ove godine predstavlja srpsku kinematografiju na jubilarnom, 60. Kanskom festivalu, koji se održava od 16. do 27. maja. U saopštenju se ističe da se na Filmskom festivalu Srbije očekuje gostovanje poznatih svetskih autora, kao što su Nani Moreti, Fatih Akin, Andžej Vajda i drugi. Ugovoreno je, takođe, prisustvo srpskih filmova i autora na brojnim festivalima u Evropi i svetu: film "Klopka" Srdana Golubovića biće prikazan na festivalu u Ankari, a animirani "Film noar" učestvovaće na festivalima u Anesiju, Strazburu i Sarajevu. Srpski nacionalni paviljon u Kanu posetili su i brojni filmski profesionalci iz "Bavaria filma", "Njatć Factory" i drugi, kao i predstavnici festivala iz regiona, Evrope i sveta. Pres paket BMNj grupe, najznačajnijeg korporativnog sponzora u Nemačkoj, u potpunosti je posvećen srpskoj kinematografiji. s posebnim osvrtom na ulogu Filmskog centra Srbije i na snimanje filma "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića, ističe se u saopštenju. Nastup Filmskog centra i prezentacije srpske kinematografije pomogli su Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda. Na jubilarnom Kanskom festivalu u zvaničnoj selekciji učestvuje novi film Emira Kusturice "Zavet", dok se u okviru programa "Cinefondation" prikazuje kratki film Pavla Vučkovića "Minus". Na prestižnoj svetskoj filmskoj manifestaciji ove godine u okviru programa "Short Film Corner" predstavljeni su i filmovi "Milan" Mihaele Kezele, "Nastup" Katarine O'Hern i "Yin" Nemanje Valjarevića, dok je dugometražni animirani "Film noar" Srđana Penezića i Rista Topaloskog predstavljen u okviru filmskog marketa "Marće du Film".

Skorseze osnovao fondaciju za očuvanje zanemarenih filmova
Martin Skorseze najavio je u Kanu osnivanje fondacije za potragu za zanemarenim filmskim blagom i njegovim restauriranjem. Dobitniku ovogodišnjeg Oskara za "Dvostruku igru" pomagaće savetodavni odbor u kojem su ugledni režiseri kao Meksikanci Giljermo del Toro ("Panov lavirint") i Alehandro Gonsales Inaritu ("Vavilon"). U odboru su i Kinez Vong Kar-vaj čiji je film "My Blueberry Nights" otvorio kanski festival, i Britanac Stiven Frirs ("Kraljica"). Skorseze je rekao da mu se "ostvario san" pošto je vest o osnivanju fondacije saopštio u Kanu gde je njegov film "Taksista" 1976. dobio Zlatnu palmu. Ideja je potekla iz iskustva sa Filmskom fondacijom u SAD koju je je Skorseze osnovao 1990. zajedno sa Vudijem Alenom, Robertom Altmanom, Frensisom Fordom Kopolom, Klintom Istvudom, Stenlijem Kjubrikom, Džordžom Lukasom, Sidnijem Polakom, Robertom Redfordom i Stivenom Spilbergom. Iako je američka fondacija spasla mnoge filmove, 90 odsto američkim nemih filmova je izgubljeno, kao i polovina ostvarenja nastalih pre 1950, naveo je Skorseze. "Stvari su se promenile, ali je skoro nemoguće nadoknaditi izgubljeno", dodao je Skorseze. "Zato smo proteklih godina razmišljali da bi bilo divno objediniti uticaje režisera iz celog sveta da rade u svojim zemljama i skupe finansijska sredstva". Sineasti su "uporni i opsednuti" spasavanjem svojih omiljenih filmova, objasnio je on. Kategorija "zanemarenih" filmova je vrlo širok pojam. "To mogu biti čuveni filmovi koji se više ne prikazuju u bioskopima i nisu raspoloživi u video verziji, ali i filmovi koji nisu opšte poznati". Već ove godine u Kanu, fondacija će prikazati tri restaurirana filma, iz Maroka, Brazila i Rumunije. Namera je da se resturiranim filmovima iz celog sveta ukaže pažnja javnosti, bilo u DVD verziji, bioskopima ili na internetu. Martin Skorseze će ove godine u Kanu biti veoma zauzet: u četvrtak će studentima držati master klas o filmskoj umetnosti, a na ceremoniji zatvaranja 60. kanske smotre, u nedelju, predaće nagradu za najbolji debitantski film.

Srbija u Veneciji primer saradnje grada i države
Pomoćnica gradonačelnika Beograda Gorica Mojović ocenila je da je nastup Srbije na 52. međunarodnom bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji model kako "grad i Republika ubuduće treba da nastupaju prilikom predstavljanja srpskih umetnika u svetu". Srbija će od 10. juna do 21. novembra učestvovati na prestižnoj svetskoj izložbi vizuelnih umetnosti prvi put kao samostalna država, a predstaviće se projektom vajara Mrđana Bajića pod nazivom "Reset_", u selekciji istaknutog slikara Vladimira Veličkovića. Mojovićeva je, na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, naglasila da je učešće na venecijanskom bijenalu simbolično za Srbiju ne samo zato što prvi put samostalno nastupa na toj izložbi, nego i zato što će pokazati kako lokalne i republičke vlasti treba zajednički i ozbiljno da podrže promociju srpske kulture u svetu. S Mojovićevom se složio i novi ministar kulture Vojislav Brajović, koji je naglasio da to ministarstvo postoji upravo zato da bi bilo u službi talentonovanih pojedinaca koji predstavljaju Srbiju u svetu, uz saradnju sa svim relevantnim ustanovama kulture i zaposlenima u toj oblasti. Pokrovitelj učešća Srbije na najstarijoj međunarodnoj izložbi vizuelnih umetnosti je predsednik Republike Boris Tadić, a nastup na bijenalu organizuje se posredstvom republičkih ministarstava inostranih poslova i kulture i Skupštine Beograda. Skulpture Mrđana Bajića, rađene specijalno za prostor srpskog nacioanalnog paviljona u Đardinima, konceptualno su raspoređene u tri celine: "Jugomuzej" kao osvrt na nacionalno kulturno nasleđe, "Backup" kao analiza unutrašnjeg sveta umetnika i "Reset" kao pejzaž koji oslikava novu Srbiju. Nacionalni komesar Srbije za učešće na venecijanskom bijenalu Vladimir Veličković ocenio je da se stvaralaštvo Mrđana Bajića može okarakterisati kao "evolucija u kontinuitetu", izvan svih šema, trendova i stilova u modernoj svetskoj umetnosti. Veličković je izrazio očekivanje da će se Bajićeva postavka, kao izraz "autentične umetničke ličnosti", izdvojiti među ostalim nacionalnim postavkama i biti "pravi udarac, ako ne i šok!". On je, međutim, podsetio da je učešće Srbije na venecijanskom bijenalu donedavno bilo veoma neizvesno, zbog aktuelnih političkih zbivanja i višemesečne neizvesnosti u vezi sa sastavom nove republičke vlade, pa samim tim i državnog budžeta. Prema njegovim rečima, prvenstveno zahvaljujući entuzijazmu i dobroj volji umetnika i njegovog tima, ali i pomoći Sekretarijata za kulturu Beograda i zalaganju nedavno imenovanog novog ministra kulture Vojislava Brajovića, većina finansijskih problema je rešena. Novinarima je predstavljen i luksuzan prateći katalog, s uvodnim tekstom Veličkovića i pisanim prilozima Biljane Srbljanović, Lorana Heđija, Lidije Merenik i Jovane Stokić, kao i fotografijama skica, crteža i završnih radova koje će Bajić predstaviti u Veneciji. Vajar i profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu Mrđan Bajić (1957) već je bio imenovan 1993. godine za učešće na likovnom bijenalu u Veneciji, ali je zbog sankcija koje su uvedene tadašnjoj SR Jugoslaviji njegov nastup na toj manifestaciji otkazan. Bajić je samostalno izlagao u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Parizu, Stokholmu, Krakovu i drugim gradovima. Učestvovao je i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, kao i na izložbi "Aperto" na Bijenalu u Veneciji 1990.

Predstava Porazgovarajmo o životu i smrti jubilarni 50. put
Predstava "Porazgovarajmo o životu i smrti" Kržištofa Bižija, u režiji Nenada Prokića, biće 31. maja u Bitef teatru, u Beogradu, izvedena jubilarni 50. put, saopšteno je iz tog pozorišta. "Porazgovarajmo o životu i smrti" je priča o porodici "koja se i nije tako loše snašla u tranzicionim postkomunističkim brzacima, dok živi u svojoj novokomponovanoj oazi nakazne socijalističke betonske četvrti zatrpane smećem", navodi se u saopštenju. Otac je privatnik, vlasnik automehaničarske radionice, majka takođe ima neki mali biznis, a polupismeni sin je sitni narko diler uličar. Centralni lik je zapravo telefon u kojeg članovi porodice, u trećem licu, govore jedni o drugima "užasne stvari"; žena vara muža, muž vara ženu, sin nagovara svoju devojku na abortus, a između sebe vrlo malo razgovaraju, dodaje se u saopštenju. Kada se majka ozbiljno razboli, nastupa trenutak u kojem se pojavljuje šansa za preispitivanje života i sopstvenih postupaka. U predstavi glume Danica Maksimović, Feđa Stojanović, Žarko Lazić i Olga Olćan; scenograf je Boris Maksimović, kostime je uradila Ljiljana Petrović, a muziku su izabrali Mario Kastelnovo-Tadesko, Jan Birkin i di-džej Hjundai. "Porazgovarajmo o životu i smrti" je premijerno izvedena 21. februara 2004, takođe na sceni Bitef teatra.

Spektakl povodom izlaska sedme knjige Hari Poter
Autorka romana o Hariju Poteru, Džoana Rouling obeležiće izlazak sedme i poslednje knjige serijala ponoćnim čitanjem i potpisivanjem primeraka romana u Londonu. Oko 7.000 srećnih obožavalaca dečaka-čarobnjaka, iz Britanije i Irske, imaće šansu da dobiju potpisani primerak knjige "Harry Potter and the Deathly Hallonjs". Spektakl će biti održan u Prirodnjačkom muzeju 21. jula, na dan izlaska knjige. Prvih 500 slučajno odabranih pobednika biće pozvani i na ponoćno čitanje odlomaka iz knjige, a biće štampane i ulaznice za uzimanje autograma koje će, kako se pretpostavlja, trajati do zore. Svi pobednici će dobiti po jedan besplatan primerak romana. Prijavljivanje za besplatno takmičenje omogućeno je na onlajn sajtovima izdavačkih kuća "Skolastik" i "Blumsberi" (www.sćolastic.com i www.bloomsbury.com/jkrevent), koje su sponzori događaja. Romani o Hariju Poteru prodati su u više od 325 miliona primeraka širom sveta i prevedeni na 64 jezika.

Beograđanin na čelu ljubljanskog džez festivala mladih
U Ljubljani se održava Džez festival mladih muzičkih stvaralaca i interpretatora, na ideju i inicijativu mladog džez gitariste iz Beograda Filipa Šijaneca i u organizaciji umetničke agencije "Proartes". U barski uređenim katakombama ljubljanske stare tvrđave do kraja maja okupljaće se džez sastavi mladih iz nekoliko država srednje Evrope, uglavnom studenata muzičke akademije iz Graca, u susednoj Austriji. Filip Šijanec (24), Beograđanin koga je životni put doveo u Sloveniju, rekao je Beti pred nastup svog džez trija da je to festival "mladog slovenačkog džeza i džeza ovog dela Evrope". "Pošto studiram u Austriji, primetio sam da na evropskim muzičkim školama ima mnogo mladih slovenačkih studenata čiji je repertoar veoma različit i zanimljiv i dobio ideju da to predstavim široj publici", rekao je Šijanec. Životni put mladog muzičara počeo je u Beogradu, a nastavio se u Ljubljani, gde je završio muzičku školu, i u Gracu, na muzičkoj akademiji, za koju je dobio slovenačku državnu stipendiju. "Oko 12. godine sam otkrio rok-gitaru i imao sreću da postanem učenik Radomira Mihajlovića Točka, kod koga sam načinio svoje prve muzičke korake (na gitari); ta ljubav se nastavila i nakon preseljenja u Sloveniju", rekao je Šijanec. Njegovi roditelji, diplomirani muzičari, podržali su ga u njegovom opredeljenju za džez muziku. "Džez me je više zanimao od klasične muzike, zato što daje više mogućnosti da se izrazim, jer se temelji na imrpovizaciji i oslobođen je nekih strogih formi", objasnio je Filip Šijanec svoje opredeljenje.

Madlenijanum domaćin godišnje skupštine operskih kuća
Godišnja konferencija Mreže evropskih operskih servisa za edukaciju (RESEO), čije je sedište u Briselu, biće održana od 31. maja do 2. juna u Operi-teatru "Madlenijanum" u Zemunu. Na skupu će učestvovati predstavnici najeminentnijih operskih kuća Evrope, među kojima su Kovent Garden i Rojal Opera Haus iz Londona, Nacionalna opera iz Pariza, Teatro Real iz Madrida, Kraljevska opera iz Stokholma i Norveška nacionalna opera iz Osla, saopšteno je iz "Madlenijanuma". Učesnike skupa pozdraviće uoči zasedanja zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović, u ime Skupštine Beograda koja je podržala održavanje konferencije, kao i Madlena Cepter. Tokom zasedanja u "Madlenijanumu" će biti održana umetnička radionica na temu opere "Madam Baterflaj" koja je nedavno premijerno izvedena na sceni te opere-teatra. U radionici će učestvovati desetak mladih umetnika iz Albanije, Hrvatske, Makedonije, Švedske, Belgije, Danske i Srbije. Rezultati rada mladih umetnika biće prikazani učesnicima zasedanja. RESEO je mreža evropskih operskih servisa za edukaciju, sa sedištem u Briselu, osnovana pre 11 godina. U njenom članstvu je 51 operska kuća, kao i operski festivali iz 21 zemlje. "Madlenijanum" je član te organizacije od 2002. godine, kao jedini predstavnik iz država izvan Evropske unije. Cilj organizacije je da edukuje mladu opersku publiku i da podstiče različite oblike školovanja i usavršavanja operskih umetnika. RESEO deluje pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, a brojne akcije organizovane su u saradnji s asocijacijom "Opera Evropa" i FEDORA. "Madlenijanum" je u februaru bio domaćin manifestacije "Evropski dani opere", koju su organizovali RESEO, "Opera Evropa" i FEDORA, povodom četiri veka operske umetnosti. Program u "Madlenijanumu" pratilo je oko 3.500 posetilaca. Prethodne godišnje skupštine RESEO-a održane su u Strazburu, Kardifu (Velika Britanija), Vilnusu (Estonija), Barseloni. Tema ovogodišnjeg skupa biće "Različitosti u kulturnom razvoju pojedinih zemalja".

U subotu počinje 52. Sterijino pozorje
U Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu u subotu počinje 52. Sterijino pozorje, koje će otvoriti reditelj Goran Marković. Prve festivalske večeri, publici na najvećem domaćem pozorišnom festivalu predstaviće se Pozorište na Terazijama, mjuziklom "Čikago" u režiji Kokana Mladenovića. U glavnoj selekciji 52. Sterijinog pozorja nalazi se devet predstava, dok će program "Krugovi" sadržati tri predstave, u izvođenju pozorišta iz Litvanije, Belgije i Slovenije. Osim "Čikaga", u konkurenciji za Sterijine nagrade biće "Nahod Simeon" Srpskog narodnog pozorišta u režiji Tomija Janežiča, "Cirkus istorija" Sonje Vukićević u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) i "Sam kraj sveta" Malog pozorišta "Duško Radović" u režiji Vlatka Ilića. Takođe, u konkurenciji su i "Ema" subotičkog Nepsinhaza u režiji Petera Feketea, "Pred penzijom" JDP-a u režiji Dina Mustafića, "Ja ili neko drugi", SNP-a u režiji Kokana Mladenovića, "Ujkin san", SNP-a u režiji Egona Savina i "Odumiranje" Ateljea 212 u režiji Egona Savina. O Sterijinim nagradama odlučiveća internacionalni žiri kojim predsedava beogradski scenograf Miodrag Tabački. Organizatori su najavili da će ove godine biti održan i međunarodni skup mladih kritičara, a selektor festivala Ivan Medenica najavio je i da će biti održana tribina o delu Biljane Srbljanović i veče posvećeno Radetu Šerbedžiji. Sve predstave na pozorju igraće se u Srpskom narodnom pozorištu, osim komada "Pred penzijom" i "Odumiranje" koji će biti izvedeni u pozorišnoj sali u NIS-ovoj zgradi na Bulevaru oslobođenja. U čast nagrađenih, 4. juna, Pozorište "Bora Stanković" iz Vranja na Velikoj sceni SNP-a izvešće predstavu "Jedan poremećen dan" u režiji Filipa Gajića.

Radio-drami Lift Aleksandre Urošević nagrada u Teheranu
Radio-drama "Lift" pisca i reditelja Aleksandre Urošević osvojila je prvu nagradu na radio-festivalu u Teheranu, održanom pod sloganom "Radio Media of Life", saopšteno je dana iz Radio Beograda. Drama "Lift" premijerno je emitovana 4. maja 2006. godine, u okviru serije "Radio igra" na Drugom programu Radio Beograda. Urednik serije je Vladimir B. Popović, navodi se u saopštenju. Uloge u drami tumače: Vesna Stanković, Rade Marković, Dušanka Stojanović, Dobrila Ilić, Zagorka Marjanović, Irina Kovačević i deca Đorđe Vasiljević i Nevena Eskić.

Gitarista Leri Korijel na Nišvilu
Gitarista Leri Korijel, koji je svirao sa Pakom de Lusiom i Džonom Meklaflinom, nastupiće na ovogodišnjem džez festivalu "Nišvil" na niškoj letnjoj pozornici. Na 24. Nišvilu, koji se održava od 15. do 18. avgusta, nastupiće trio u kojem su osim Korijela i basista Viktor Bailej i bubnjar Leni Vajt. Korijel će tokom tri dana pre nastupa držati gitarsku radionicu (workshop). "Leri Korijel, kako kažu kritičari, zaslužuje posebno mesto u istoriji kao jedan od od pionira džez roka, koji se uspešno oprobao u različitim stilovima preko ciganskog svinga i klasičnih dela Stravinskog i Korsakova, pa do tiražnih gitarskih saradnji sa Džonom Meklaflinom, Pakom de Lusiom, Filipom Katrinom, Džonom Skofildom", rekao je agenciji Beta direktor Nišvila Ivan Blagojević. On je kazao da su nastup na ovogodišnjem Nišvilu potvrdili Ajk Tarner i njegov bend "Kraljevi ritma". Leri Korijel je trebalo da nastupa u Nišu 10. februara 1979. godine, na koncertnoj turneji sa Pakom de Lusiom i Džonom Meklaflinom, kada je hala "Čair" bila rasprodata danima pred zakazani termin. Međutim, taj koncert je tada otkazan zbog smrti bivšeg visokog državnog i partijskog zvaničnika nekadašnje SFRJ Edvarda Kardelja.

Marko Brecelj u Beogradu za nekadašnji Dan mladosti
Slovenački muzičar Marko Brecelj, koji je karijeru počeo tokom 1970-ih u rok grupi "Buldožer", sviraće u Domu omladine Beograda u sklopu obeležavanja nekada važnog događaja u SFRJ - 25. maja, Dana mladosti, odnosno rođendana Josipa Broza Tita. Brecelj, rođen u Sarajevu 1951. godine, kao mlad je svirao violinu i komponovao, pokušavajući istovremeno da studira fiziku. Sredinom 1970-ih snimio je avangardni bluz album "Koktel", i u to vreme se kao pevač pridružio grupi "Sedam svetlosnih godina", u kojoj je svirao gitatista Boris Bele. Grupa je promenila ime u "Buldožer" i postala jedna od najslavnijih u Jugoslaviji. Brecelj je napustio "Buldožer" 1979. godine i preselio se u muzički andergraund, svirajući sa bendovima kao što su "Zlatni zubi", "Marjanov čudni zec", "Beli crnci", "Javna tajna" i "Strelnikof". Sa "Marjanovim čudnim zecom" je 1985. godine snimio hvaljeni album "Svinjam dijamante". Smatra se da Breceljevi stihovi imaju avangardan pristup; gorki su, cinični, puni socijalnih komentara. Brecelj je stanovnik Kopra u Sloveniji. Bio je direktor tamošnjeg Mladinskog kulturnog centra i davao prostor za delovanje mladim, kreativnim bendovima. Poslednjih godina aktivan je u politici, kao predsednik nevladine organizacije "Društvo prijatelja umerenog napretka. Bio je kandidat za gradonačelnika Kopra. Marko Brecelj će u Domu omladine nastupiti u sklopu višečasovnog programa posvećenog Danu mladosti. Bogat program otvoriće u 21 sat projekcija video radova pod nazivom Meki terorizam, a u 21.20 uslediće performans o srpsko-slovenackim odnosima. Hor "Horkeškart" izvešće zatim nekoliko prigodnih kompozicija, a u 22.00 uslediće nastup Marka Brecelja - kao centralni deo večeri. Podsećanje na Dan mladosti će se u 23.00 završiti nastupom grupe "Stefan Kovač Marko banda". Program će se odvijati u nekadašnjoj Dansing sali, sada Pogonu Doma omladine, ambijentu u kome je dugi niz godina, noć uoči najvećeg praznika jugoslovenske omladine, provodila Štafeta mladosti. Ulaznice se prodaju na blagajni Doma omladine po ceni od 300 dinara.

Dokumentarac o Zori Petrović u Spomen-zbirci Beljanski
Dokumentarni film o istaknutoj srpskoj slikarki Zori Petrović (1894 - 1962), reditelja Mike Miloševića, biće prikazan sutra uveče u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Projekcijom tog filma, uz razgovor o stvaralaštvu Zore Petrović, biće obeležen mesec u kojem je umetnica rođena i umrla (17. maj 1894. - 25. maj 1962.), navodi se u saopštenju Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Prijateljstvo Pavla Beljanskog i Zore Petrović, kao i vrhunski domet bogatog umetničkog opusa slikarke, bili su osnovni razlozi za brojnost njenih radova u zbirci tog vrsnog kolekcionara, ističe se u saopštenju. Nakon školovanja u Parizu, Zora Petrović je radila kao nastavnik, a od 1952. godine do smrti, predavala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postala je 1961. godine. Bila je član umetničkih grupa "Lada", "Oblik", "Dvanaestorica" i "Samostalni". Njeno slikarstvo ispunjeno karakterstičnom melanholičnom crtom poetskog realizma, u isto vreme sadrži i intenzitet ekspresivnog. Krupne ljudske figure, pre svega ženski aktovi uokvireni toplom, pulsirajućom aurom, naglašene ekspresijom boje i poteza, odišu životom i emocijom.

Na petom TIBA festivalu 15 predstava iz 12 zemalja
Na petom Festivalu predstava za decu i mlade TIBA (Teatarska internacionalna beogradska avantura), koji se održava od 4. do 10. juna, biće izvedeno 15 predstava iz 12 zemalja, najavili su organizatori. U glavnom, takmičarskom programu festivala, koji će i ove godine biti izvođen na scenama nekoliko beogradskih teatara, nastupiće pozorišne trupe iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Estonije, Kanade, Francuske, Nemačke, Danske, Norveške, Velike Britanije i Češke. U okviru pratećeg programa, u takozvanom "TIBA gradu", od 3. do 12. juna nastupiće i pozorišne trupe iz Slovenije, Španije i Hrvatske, a mlada publika biće u prilici da učestvuje u kreativnim dramskim radionicama i da upozna kulture gostujućih zemalja. Direktor TIBA festivala Nenad Nenadović rekao je novinarima da je "TIBA grad", koji će se nalaziti na Trgu Nikole Pašića, osmišljen tako da animira i dodatno privuče mladu publiku, kroz upoznavanje kulturnih vrednosti drugih zemalja, kreativni rad i igru. Kao najava petog TIBA festivala, danas je u Pozorištu "Boško Buha" izvedena dečja predstava Pozorišta "Handgemenge" iz Berlina "Sve je predstava", u režiji Petera Milera. Berlinski teatar već je učestvovao na prvom TIBA festivalu 2003. godine, kada je izveo predstavu "Železnica", a njegovo gostovanje omogućio je Gete institut u Beogradu. Uoči TIBA festivala, 26. maja u Pozorištu "Boško Buha" gostovaće i francuska predstava "Priča o krin-krinu", muzička bajka o putovanju kroz svet i o muzici, u izvođenju umetnika koji priča, peva i svira na neobičnom instrumentu organistrumu. Osnivač i pokrovitelj TIBA festivala je Skupština Beograda, a organizator pozorište "Boško Buha".

Kotbus u Beogradu prikazuje filmove o Lužičkim Srbima
Filmski festival Kotbus u saradnji sa Gete-Institutom u Beogradu gledaocima u Srbiji predstaviće retke filmove o Lužičkim Srbima. Kako je u Kotbusu najavio direktor Festivala Roland Rust, "zanimanje za život Lužičkih Srba u inostranstvu, posebno u istočnoj Evropi je ogromno". Festival filmskim projekcijama u Srbiji želi da "dalje podstiče kulturni transfer između zapadne i istočne Evrope". Filmski festival Kotbus, koji se održava svake godine u tom istočnonemačkom gradu, postoji od 1991. godine i prikazuje isključivo dugometražne i kratke igrane filmove iz zemalja istočne i jugoistočne Evrope. Prošle jeseni nagrađen je film Olega Novkovića "Sutra ujutru". Filmovi o Lužičkim Srbima koji će se danas i sutra prikazivati u Beogradu i Novom Sadu već su prikazani u okviru posebnog programa na prošlogodišnjem festivalu u Kotbusu 2006. godine. Lužički Srbi su (uz Dance, Frizijce i Sinte i Rome) jedna od četiri priznate manjine u Nemačkoj. Ovaj zapadnoslovenski narod živi u Donjoj i Gornjoj Lužici u nemačkim saveznim pokrajinama Brandenburg i Saksonija. Prema procenama sopstvenih organizacija, u Nemačkoj živi oko 60.000 Lužičkih Srba. Njihovi kulturni centri su gradovi Baucen i Kotbus.

Srpskom izdavaštvu brojne nagrade na podgoričkom sajmu
Predsednica Srpskog PEN centra, književnica i rediteljka Vida Ognjević dobila je danas specijalnu nagradu Međunarodnog sajma knjiga u Podgorici za promociju srpske književnosti i izdavaštva, saopštili su organizatori. Nagradu za najbolji izdavački poduhvat dobio je novosadski "Prometej" za "Veliki rečnik stranih reči i izraza" Ivana Klajna i Milana Šipke, dok je za najbolju ediciju proglašena biblioteka "Posebna izdanja" Izdavačke kuće "Dereta" iz Beograda. Podgorički "CID" dobio je nagradu za kompletnu izdavačku produkciju, a posebno priznanje za doprinos uspostavljanju međunarodne saradnje dobio je Ibrahim Spahić. Nagradu za unapređenje dečjeg izdavaštva dobio je beogradski "Kreativni centar". Najbolje opremljeno umetničko izdanje je monografija "Dečani" Branke Todić i Milke Čanak Medić, koju je objavio Muzej u Prištini. Podgorička "Pobjeda" dobila je nagradu za najbolje opremljenu knjigu - zbirku pesama "Himna čoveku" Rabindranata Tagore, koju je opremila Tanja Burzanović, dok je izdavačka kuća "Mono & Manjana" iz Beograda dobila nagradu za najbolje opremljenu ediciju. Na drugom Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici učestvovalo je 120 izdavača iz regiona. Zemlja-gost manifestacije je Srbije iz koje je na sajmu gostovalo 80 izdavača.

Dirigent Zubin Mehta 3. juna u Beogradu
Istaknuti svetski dirigent Zubin Mehta gostovaće 3. juna u beogradskom Sava centru, predvodeći orkestar Izraelske filharmonije, saopštila je danas produkcijska kuća "Komuna". Zubin Mehta (71) je doživotni šef-dirigent Izraelske filharmonije. Godine 1968. postao je muzički savetnik tog orkestra, 1977. godine direktor, a 1981. doživotni šef-dirigent te filharmonije, koja se danas svrstava među 10 najboljih svetskih orkestara. Slavni indijski dirigent sentimentalno je vezan za Beograd, jer je u njemu počeo karijeru davne 1958. godine s Beogradskom filharmonijom. Tokom studija u Beču, u klasi čuvenog dirigenta Hansa Svarovskog, družio se sa srpskim maestrom, pokojnim Borislavom Paščanom, a tokom svoje duge karijere mnogo puta se sa zadovoljstvom odazivao na gostovanja u Srbiji. U Beogradu je gostovao 1967. i 1976. godine s Filharmonijom Los Anđelesa, a bio je i među prvim umetnicima iz sveta koji je svojim dolaskom pozdravio petooktobarske promene 2000. godine. Poslednji put u Beogradu je nastupio pre dve godine, kada je u koncertnom ciklusu Beogradske filharmonije "Omaž Hansu Svarovskom" nastupio s Minhenskom filharmonijom. Tom prilikom priložio je 30.000 dolara u fond za nabavku instrumenata Beogradske filharmonije, koji nosi njegovo ime. Izraelsku filharmoniju osnovao je 1936. godine poljski violinista Bronjislav Huberman, u želji da spasi jevrejske muzičare pred nadolazećim nacizmom u Evropi, a prvi koncert tog orkestra predvodio je Arturo Toskanini. Od uspostavljanje izraelske nezavisnosti 1948. godine orkestar nosi naziv "Israel Philharmonic Orćestra". Godišnje održava više od 200 koncerata širom sveta.

Predstava Cirkus Istorija na festivalu u Beču
Predstava "Cirkus Istorija", autorski projekat Sonje Vukićević, gostuje na međunarodnom festivalu "Njiener Festnjoćen" u Beču, koji je otvoren 11. maja i trajaće do 19. juna. Na tom međunarodnom muzičko-scenskom festivalu premijerno će biti izvedene brojne predstave iz cele Evrope najrazličitijih žanrova - opere, lutkarske predstave, performansi, video-radovi. Predstava "Cirkus Istorija", inspirisana delima Šekspira i tekstovima Jana Kota, biće izvođena od 21. do 24. maja, u okviru programa posvećenog stvaralaštvu Viljema Šekspira, saopšteno je iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). "Cirkus Istorija" premijerno je izveden na prošlogodišnjem jubilarnom, 40. Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu BITEF, u koprodukciji JDP-a i tog festivala.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"