|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1107, 15. jun 2007.
| SAD ne mogu da poklanjaju tuđe teritorije |
| |
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je "pravo SAD da,
shodno svojim interesima, podržavaju pojedine države i narode, ali ne tako što
će im poklanjati nešto što nije njihovo vlasništvo".
"Amerika mora da pronađe drugi način za ispoljavanje svoje naklonosti i
ljubavi prema Albancima umesto što ih daruje srpskim teritorijama", navodi se
u izjavi Koštunice agenciji Beta.
 Predsednik SAD Džordž Buš rekao je u Tirani da SAD smatraju da Kosovo tr eba da
bude nezavisno.
Predsednik Vlade Srbije je dodao da je Srbija "sa punim pravom ogorčena na
američku politiku prema rešavanju pitanja Kosova i Metohije".
"Amerika je bombardovanjem Srbije napravila dovoljno veliku grešku i za prošli
i za ovaj vek. Nova greška u vidu podrške jednostranoj nezavisnosti Kosova
predstavljala bi nepravdu i nasilništvo koje srpski narod ne bi zaboravio",
istakao je Koštunica.
Prema njegovim rečima, Srbija zato očekuje da se SAD pridržavaju Povelje UN i
da ne posežu za pravnim nasiljem.
"Ako se Amerika ogluši o međunarodno pravo unapred, treba da se zna da će
Srbija odbaciti i poništiti svaki oblik nezavisnosti svoje južne pokrajine",
dodao je srpski premijer.
Koštunica je naglasio da za "Srbiju nikada neće postojati nezavisno Kosovo,
već će ono, naprotiv, uvek biti i ostati sastavni i neotuđivi deo Srbije".
Koštunica izjavio je da SAD "raspolažu velikom silom", ali da "ključ za
rešavanje pitanja Kosova nije u sili već u poštovanju međunarodnog prava i
Povelje UN".
"Svaki pokušaj da se politikom sile i pravnim nasiljem proglasi jednostrana
nezavisnost osuđen je na neuspeh. To se ponajmanje može popraviti američkom
ponudom sa najvišeg mesta da Kosovo dobije nezavisnost, a da Srbija bude
nagrađena ulaskom u NATO pakt", izjavio je Koštunica za agenciju Beta. Prema
njegovim rečima, Srbija odbacuje svaku vrstu ovakvog razgovora i svaku pomisao
da bi mogla da se pogađa i trguje svojom teritorijom.
"Od kada postoji međunarodni poredak zasnovan na Povelji UN još nikome nije
palo na pamet da se jednoj suverenoj državi i članici UN otme značajan deo
njene teritorije u zamenu za nekakvu svetlu budućnost. Za Srbiju je svaka
takva ponuda bila i ostala apsolutno neprihvatljiva", naveo je Koštunica.
Koštunica je nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Sankt
Peterburgu izjavio da u pozicijama Srbije i Rusije o Kosovu nema nikakvih
promena.
Putin je potvrdio da je za Rusiju "neprihvatljiva svaka rezolucija Saveta
bezbednosti UN koja bi kršila Povelju UN", preneo je Koštunica novinarima.
"Ako smo se u susretu 2006. godine opredelili da Srbija i Rusija imaju istu
polaznu poziciju o statusu Kosova, sada već možemo da govorimo o zajedničkoj
poziciji Srbije i Rusije o tome", rekao je Koštunica. |
| |
| |
|
|
| Hotel za umiranje |
| |
U indijskom gradu Varanasi, na nekoliko koraka udaljeno od Ganga, nalazi se
konačiste, krajnja destinacija starih Indusa, koji tu dolaze u nadi da će za
nekoliko dana umreti i biti tradicionalno sahranjeni spaljivanjem na obali ove
reke.
Nakon prijema na recepciji "Mukti Bavan" konačišta, gosti imaju "rok" od dve
nedelje da umru. U protivnom, moraju da napuste hotel.
 "Dok ostali svet proslavlja rođenje novog života, mi na sličan način
proslavljamo smrt", kaže za Rojters Bairav Nat Šukla, menadžer ovog konačista.
Indusi veruju da će, nakon što umru u Varanasiju i njihov pepeo bude razasut
po Gangu, to omogućiti duši da izbegne krug smrti i ponovnog rođenja - da će
postići "mokšu", odnosno spasenje.
U "Mukti Bavanu" mesečno umre između 30 i 70 ljudi. Rok od dve sedmice za
umiranje se poštuje. Međutim, ako nema gužve, menadžer ponekad dozvoli gostima
da ostanu duže od dve nedelje i sačekaju svoj kraj.
Dešavalo se takođe da je, ukoliko je bila velika gužva, Šukla dozvoljavao
nekim gostima da umru u njegovoj kancelariji.
Atmosfera u konačištu "Mukti Bavan", ili "Kući spasenja", nije toliko turobna
koliko bi se moglo pomisliti: "Mi smo svedoci smrti, jadikovanja, plakanja...
svaki dan, tako da nema mesta strahu", kaže Šukla.
U jednoj sobi su Narajana i njegova 80-godišnja majka, Manorme Devi, koja
besvesno leži na drvenom ležaju. "Stara je. Imala je dug život, i kako mogu da
osećam tugu? Varanasi je bitno mesto. Mesto hramova. Srećan sam što sam je
doveo ovde da umre", kaže Narajan.
Njegova porodica će platiti samo troškove struje i hrane. Najsiromašnije
porodice mogu sve da obave besplatno.
U ovom konačištu nema doktora ni medicinskih sestara. Umesto njih, tu su samo
četiri sveštenika.
Predvideti dan kada će neko umreti - prilično je nepouzdana "nauka". Zato
putovanje u Varanasi predstavlja neku vrstu kockanja.
"Ljudi dođu u nadi da im se smrt približila ali, u slučajevima kada nije, oni
se nađu u nedoumici", priča Šukla.
Porodica Rama Boga Pandija je postala prilično nervozna jer 85-godišnji bivši
učitelj iz sela na istoku države Bihar u svojoj sobi u konačištu leži već
deset dana.
Za razliku od drugih gostiju, on je još svestan, mada ne može da govori i
jedva da može da se kreće.
Njegove umorne oči gledaju svakog ko uđe u sobu. Bori se da se nasmeje.
Polusažvakana hrana mu ispada iz usta. Telo mu je sama kost i koža.
"Doveli smo ga pošto su nam doktori rekli da za njega nema više nade", kaže
Daja Šankar, Ramov najstariji sin, koji će zapaliti pogrebni plamen kada za to
dođe vreme.
Međutim, ukoliko njegov otac ne umre u sledećih nekoliko dana, Daja Šankar će
morati da ga vrati u njihovo selo. "A to će biti velika sramota za nas, ako
propusti šansu da izdahne u Varanasiju", kaže Daja Šankar. |
| |
| |
|
|
| Kosovo mesto porekla, tranzita i odredište |
| |
Kosovo je, i tokom prošle godine bilo područje porekla, tranzita i destinacije
u međunarodnoj trgovini ženama i decom radi seksualne eksploatacije, ocenio je
američki Stejt department.
U najnovijem godišnjem izveštaju o trgovini ljudima u svetu, Kosovo je
obrađeno u posebnom poglavlju, jer je "iako tehnički deo Srbije, teritorija
pod upravom UN".
 U izveštaju se navodi da su žrtve osim sa Kosova, poreklom najviše iz
Moldavije, Rumunije, Ukrajine, Bugarske, Albanije, Rusije, Crne Gore, Slovačke
i Nigerije. Za neke od njih Kosovo je područje tranzita na putu do Makedonije,
Italije i Albanije.
Tokom prošle godine, međutim, značajno je porastao broj slučajeva trgovina
ljudima unutar samog Kosova, a žrtve su, kako se navodi, dolazile i iz drugih
delova Srbije.
Organizatori trgovine ljudima prebacili su komercijalnu seks-trgovinu u
privatne kuće i agencije za pratnju, kako bi izbegli privođenja u akcijama
provere koje jedinica Unmika za borbu protiv trgovine ljudima i kosovska
policija sprovode po barovima i restoranima, dodaje se.
U izveštaju se navodi da privremena uprava UN na Kosovu (Unmik) i dalje ima
sva ovlašćenja za borbu protiv trgovine ljudima (policija i sudstvo), iako ih
polako prebacuje na lokalne institucije.
Unmik je svestan problema trgovine ljudima na Kosovu i tokom protekle godine
nastavio je da sprovodi mere za borbu protiv te pojave, u saradnji sa OEBS-om,
privremenim organima vlasti i lokalnim i međunarodnim nevladinim
organizacijama, dodaje se.
Uz podatke o broju sporovedenih akcija i uhapšenih u izveštaju se navodi da je
tokom 2006. okončano 14 krivčnih po-stupaka i izrečeno 18 presuda za trgovinu
ljudima. Navodi se takođe da, iako ima izveštaja o umešanosti zvaničnika u
trgovinu ljudima, ni protiv jednog nije pokretan postupak niti je ikome
izrečena presuda.
U izveštaju se navodi i da privremeni organi vlasti, nevladine i međunardone
organizacije na Kosovu sarađuju u pružanju pomoći žrtvama trgovinre ljudima na
Kosovu, ali je ipak bilo slučajeva zatvranja ili deportacije žrtava.
Konstatuje se takođe da se na Kosovu pokreću i sprovode kampanje za
sprečavanje trgovine ljudima, kao i da je postavljen nacionalni koordinator za
borbu protiv trgovine ljudima i usvojen akcioni plan. |
| |
| |
|
|
| Građani za crnogorski ustav |
| |
Polovina građana Crne Gore veruje da će novi crnogorski Ustav biti usvojen u
parlamentu, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mjenja koje je uradio je
uradio Centar za demokratiju i ljudska prava .
Direktor CEDEM-a Srđan Darmanović je kazao da se veoma mali broj građana
izjasnio da ne veruje da će se partije dogovoriti.
 Istraživanje je pokazalo da bi, ukoliko dođe do referenduma o novom Ustavu, 44
odsto glasalo za Ustav, 15 odsto bi bilo protiv, dok su ostali neopredeljeni.
Darmanović je procenio da su šanse da se Ustav usvoji u parlamentu, trenutno
pola pola.
Istraživanje je pokazalo da oko 33 odsto građana smatra da jezik treba da se
nazove crnogorski, oko 31 odsto srpki, dok 3,1 odsto građana smatra da treba
prihvatiti kompromisno rešenje da se nazove srpsko crnogorski.
Građani i dalje najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zatim predsedniku
Republike, dok je na trećem mestu vlada.
Radom vlade zadovoljno je manje je od četvrtine ispitanika, a istraživanje je
pokazalo da opada poverenje u tu instituciju. POverenje u vladu je bilo
dvostruko veće u postreferendumskom periodu, pre godinu dana.
Istraživanje je pokazalo da je poverenje u vladajuću Demokratsku partiju
socijalista ostalo isto. Tu stranku podržava oko 29 odsto od ukupnog biračkog
dela, Pokret za promene 15,7, Srpsku narodnu stranku 8,5, dok i dalje opada
rejting Socijalističke narodne partije koju prema istraživanju podržava 4,3
odsto građana.
Prema rezultatima istraživanja, na izborima ne bi glasalo oko 30 odsto građana.
Darmanović je pojasnio da se povećava rejting PZP i to na uštrb SNP-a i manje
članice vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije, i dodao da biračko
delo DPS-a ostaje uglavnom stabilno i da je PZP vrlo malo uzela od njih.
Građani i dalje snažno podržavaju ulazak Crne Gore u EU, taj procenat se
povećao za četiri odsto tako da sada iznosi oko 78 odsto.
Kada je u pitanju ulazak u NATO, ispitivanje je pokazalo da se povećava broj
protivnika za ulazak u alijansu koji sada iznosi oko 40 odsto.
Od štampanih medija, građani najviše veruju dnevniku Vijesti, oko 42 odsto, i
Danu, oko 35 odsto, a kada su u pitanju elektronski mediji, najviše poverenje
imaju u Televziju In, koja je već drugi put ispred Televizje Crne Gore. |
| |
| |
|
|
| Gradovi koji izumiru |
| |
Mnogi svetski gradovi ubrzano rastu u megalopolise, ali se u njihovoj senci
istovremeno odvija jedan drugi urbani fenomen - odumiranje pojedinih gradova.
Od završetka Drugog svetskog rata, na stotine gradova je doživelo fantastičan
rast. Međutim, tokom istog perioda, na desetine njih se smanjilo.
 Na jednoj međunarodnoj izložbi o ovoj pojavi, prikazani su uzroci propadanja
gradova i moguća rešenja tog problema. Izložba je nedavno otvorena u Detroitu,
gradu koji je jedan od primera urbanog odumiranja.
Projekat pod naslovom "Gradovi koji se skupljaju", bavi se tim fenomenom na
primeru četiri grada, odnosno regiona koji propadaju: Detroit u Mičigenu,
Hale/Lajpcig u Nemačkoj, Mančester/Liverpul u Britaniji i Ivanovo u Rusiji.
Kustos Muzeja savremene umetnosti u Detroitu Mik Koup kaže za Glas Amerike da
izložba ukazuje na razloge zbog kojih se gradovi i regioni "skupljaju", bez
obzira da li je to rat, ili raspad industrijskih zona u postindustrijskom
vremenu, zagađenje životne sredine ili prirodne katastrofe.
U Detroitu se smanjivanje grada pripisuje brojnim faktorima, među kojima su
udaljavanje od teške industrije, kriminal i, prema Koupu, čak i loše trasirani
autoput. "Imate utisak kao da i ne treba da budete tu, zar ne? To nije za
pešake", kaže Koup.
Detroit je između 1967. i 1982. izgubio oko 45 odsto radnih mesta. U periodu
koji je nastupio nakon gradskih nereda krajem šezdesetih pa do sredine
osamdesetih, više od pola gradske proizvodnje, prodaje i veleprodaje je
nestalo, pa je Dženeral Motors bio prisiljen da otpustiti veliki deo radnika.
Takozvana deindustrijali-zacija je direktno uticala na porast kriminala.
Detroit je doslovno počeo da propada. Njime danas vlada osećaj praznine i
napuštenosti. Neboderi u strogom centru su derutni i napušteni, putevi
prošarani rupama u kojima niče trava, tako da više podsećaju na seoske
puteljke nego na centar urbane sredine.
Ipak, za gradove koji se "skupljaju" nije sve izgubljeno. Smanjenje broja
stanovnika u Detroitu je proteklih godina usporeno, s obzirom da se
doseljavaju mladi i imigranti. Gregori Vitkop, direktor Umetničkog muzeja "Krenbruk",
kaže da umetnici popločavaju put za ove nove stanovnike.
"Kada pogledate druge gradove po svetu, često su umetnici ti koji su videli
priliku u nekom susedstvu, došli u taj deo grada kao pioniri i doprineli tome
da i svi ostali počnu o njemu drugačije da razmisljaju", kaže Vitkop.
I sam Muzej savremene umetnosti u Detroitu je pokušaj oživljavanja grada jer
je smešten u nekada zapuštenom skladištu.
Pored prikazivanja prošlosti, izložba "Gradovi koji se skupljaju" prikazuje i
načine udahnjivanja novog života u gradsko tkivo.
"U Detroitu ima mnogo ljudi koji gaje povrće u gradu, koji poseduju ili
koriste prazne placeve u komšiluku i gaje hranu. Imamo pravi pokret urbane
zemljoradnje", kaže Marša Miro, direktorka Muzeja savremene umetnosti.
Izložba "Gradovi koji se skupljaju" obilazi svet, a narednih meseci su
predviđena gostovanja u nekoliko nemačkih gradova, pre konačnog zatvaranja
početkom iduće godine u Sankt Peterburgu u Rusiji. |
| |
| |
|
|
| Dejan Bodiroga napušta košarku |
| |
Kada se spomene ime košarkaša Dejana Bodiroge, asocijacije su različite: dobri
driblinzi, koševi, najbolji "ulaz" na svetu, ali i besprekorno ponašanje van
terena i maniri pravog gospodina.
Iz Zrenjanina (inače rodom iz Kleka, odakle su i braća Grbić) u svet ga je
poveo Krešimir Ćosić. Nije mala stvar kada talenat prepozna takva košarkaška
legenda! Sve to je vratio Bodiroga karijerom bez i jedne jedine mrlje.
 Počev od Zadra, Stefanela, preko Milana. Bodiroga će se naći i na stranicama
istorije Reala, Panatinaikosa, Barselone i Lotomatike. Četiri puta je bio
evropski prvak i to u dresu Reala, Barselone i dva puta Panatenaikosa.
U NBA nije otišao iako je mogao, i verova-tno bi i uspeo. Za reprezentaciju je
igrao od 1995. i Ep u Atini. Dva puta je osvajao Svetsku titulu sa
Jugoslavijom (1998. i 2002) tri puta Evropsko (1995, 1997. i 2001). U Atini
1996. je na Olimpijadi u Atini osvojio srebrnu medalju. Blistava karijera je
mogla da potraje, ali Dejan Bodiroga kaže:
- Jeste ovo bila teška odluka, međutim, mislim da je sazrela i da je ovo bio
pravi momenat. Srećan sam, zadovoljan, ponosan na sve što sam napravio i nemam
ni za čim da žalim. Moram da kažem da ne bih promenio ni jednu odluku koju sam
doneo tokom svoje karijere. Svaka je bila prava i pokazala se uspešnom.
Bodiroga, naravno, zna i šta će raditi po završetku karijere:
- Kamp u Trebinju je nešto što je bila moja želja i nadam se da će biti
tradicionalan. Ove godine okupljamo decu iz preko 12 zemalja iz cele Evrope i
sveta. To je preko 300 dece. Mislim da je to sjajan događaj.
Takvo košarkaško ime žele svi:
- Što se tiče budućnosti i mog angažovanja, razmišljam se između Beograda i
Rima. Predsednik Rome mi je ponudio da ostanem u klubu, da imam funkciju u toj
organizaciji. Druga opcija je povratak u Beograd, tako da još uvek razmišljam,
a odluku ću doneti…
Bodiroga je još jednom dodao:
- Nemam stvarno ni za čim da žalim. Ponovio bih sve odluke koje sam donosio
tokom karijere. Igrao sam u najvećim evropskim klubovima, sa najvećom
tradicijom. Osvojio sam sve što se moglo osvojiti, ne samo titule, i ne samo
jednom, nego i više puta. Ostvario sam sve svoje snove.
Imao sam lepo početak karijere i veoma lep kraj. Dogodilo se tokom ovih 15
godina stvarno dosta toga lepog. Moram da napomenem, velika mi je čast posebno
bila da igram za reprezentaciju. Uvek je za mene nešto posebno kada
predstavljam svoju zemlju i toga se rado sećam, svih titula koje smo osvojili. |
| |
| |
|
| |
|
|
