|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1107, 15. jun 2007.
Srbi u Torontu - Srbi u Kanadi - Srpska zajednica u Kanadi
NIŠKI HOR “BRANKO” U KANADI
POJ MLADOSTI |
| |
Niški hor "Branko", sa 56 pevača, gostovao u Vindzoru, Hamiltonu, Torontu i
Kičineru * Povodom 120-godišnjice postojanja prikazao najbolja izvođenja
srpske crkvene i svetovne muzike * Fantastičan prijem i oduševljenje publike
 Posle svog gostovanja u Americi, gde su na poziv Udruženja srpskih
pravoslavnih eparhijskih horova Novogračaničke mitropolije bili glavni gosti
na njihovom godišnjem festivalu u Geri, 56 pevača niškog hora "Branko" sa
dirigentom i direktorom i u pratnji svog episkopa niškog G. Irineja i
predsednika gradske opštine g. Ćirkovića, pošli su na sever, do Kanade, gde su
doživeli prave ovacije prezadovoljne publike.
Na vrlo dobro posećenim koncertima u Vindzoru (crkve Sv. Dimitrija i "Gračanica"),
Hamiltonu (crkva Sv. Nikole), Torontu (crkva Sv. Arh. Mihaila) i Kičineru (crkva
Sv. Trojice) kanadski Srbi imali su prilike da vide na delu fantastično i
poletno izvođenje srpskih religioznih, duhovnih i narodnih kompozicija.
Poneseni svojom pesmom, hor čiji je prosek mladosti 24 godine, i uz izvanrednu
dirigentkinju g-đu Saru Cincarević, pokazao je retko viđenu lakoću izvođenja
složenih kompozicija. Njihovi vizantijski napevi imaju onu umilnu i tananu,
meku nit kojim se pravoslavlje diči, dok su nacionalne i narodne pesme
izvedene su u prelepim višeglasnim aranžmanima. Njihov repertoar ima preko
stotinu pesama, a na ovim koncertima izabirali su one tako da svaka oblast
bude zastupljena sa nekoliko pesama. Koncerti su trajali oko sat i po, bez
pauze, dok na koncertima u otadžbini nastupaju na trosatnim koncertima.
Hor "Branko" iz Niša osnovan je kao crkveno-pevačko društvo 1887.g pod
patronatom srpskog pesnika Branka Radičevića, i kao takav do danas nije
prestajao sa radom. Prolazio je mnoga vremena, mnoge prepreke i iskušenja, ali
je njegova pesma opstala. Danas važi kao eparhijski hor niške eparhije.
Učestvovao je na mnogim međunarodnim i domaćim festivalima uz mnoštvo
osvojenih nagrada, održao niz koncerata i učestvovao u brojnim kulturnim i
istorijskim događajima širom Srbije, odgovarao na liturgiji prilikom
ustoličenja patrijarha Pavla i obnove sabornog hrama u Beogradu. Za svoj rad
dva puta je nagrađen Ordenom Sv. Save (1923. i 1997.). Godine 1990. izvršena
je generalna obnova hora, kada su primljeni novi i mladi članovi na čelu sa
dirigentom g-đom Sarom Cincarević, koja je uvela nove elemente discipline,
vežbanja i pevanja. I priznanja su se ređala jedno za drugim. Svoje gostovanje
u Kanadi i sklopljena prijateljstva, kažu, nikada neće zaboraviti i ova
turneja, iako vrlo naporna, ostaće im kao velika nagrada za trud koji su
uložili u svoj hor. Takođe, kažu da je gostoprimstvo koje su doživeli u
Vindzoru, Nijagari, Hamiltonu, Torontu, Kičineru, bilo na najvišem nivou. Ono
što je posebno bilo interesantno jeste da su većina članova hora nastavnici,
profesori, pa čak i univerzitetski profesori muzike i pevanja, čak i pevači u
operi, dok su ostali pravi zaljubljenici u horsko pevanje.
Mladi, obrazovani i raspevani, učeći, gajeći i predstavljajući crkvenu i
svetovnu srpsku muziku i pesmu, bili su ponos i daroviti izdanak srpske
kulture koji je predstavljen na koncertima u kanadskim gradovima, pa je bila
prava šteta što nisu nastupili negde i na kanadskoj muzičkoj sceni. Ali,
valjda će i za to biti prilike, videvši i čuvši kvalitete ove
visokokvalifikovane pevačke družine. |
| |
| D. Ćirić |
|
| |
| RAZGOVOR SA EPISKOPOM NIŠKIM G. IRINEJOM |
| |
 Kakvi su utisci koje nosite iz posete Americi i Kanadi?
Sve što sam video, za ovih deset dana, koliko sam na ovom kontinentu, ostavilo
je jedan veliki utisak na mene. Jedan veliki utisak života crkvenog, utisak
lepote održavanja crkava. Sve drugo nisam gledao, nešto sam čuo, ali ne
želim da čujem jer sve to nije svojstveno crkvi, a sa druge strane ne vidim
razloga zašto to treba da se dešava jer nema ničeg prečeg nego da pomognete
jedni drugima i da pokažete jednu punoću sloge i međusobne ljubavi.
Vera je nešto čega mora da bude među ljudima i to je nešto što treba da
nas održi u dijaspori, kako vi to sada vidite?
Da, u pravu ste. Vera i crkva je naša koheziona snaga koja okuplja i treba da
drži narod zajedno. Crkva je ta koja mora da ima tu veliku misuju da nas
sjedini. Treba nam malo više sloge prema onima koji vode crkvu kao i prema
sveštenstvu kao i manje onoga što ne odlikuje pravoslavnu crkvu. To je
karakteristično za protestanske crkve, te korporacije, to je kod nas nešto
potpuno strano, a često je razlog za razdor.
Koja bi bila
vaša poruka dijaspori u Kanad?
 Ja bih ponovio ono što je već Vladika Nikolaj rekao: "Da se složimo, umnožimo i
obožimo", to je nešto što je neophodno i nama i vama ovde.
Koristim ovu priliku da se zahvalim gospođi Nikodijević kojoj smo predali
zahvalnicu kao i dragim prijateljima iz Čikaga koji su omogućili da gradimo
jedan predivan ikonostas. To je za nas bila velika i dragocena pomoć.
Blagodareći tome mi smo za kratko vreme obnovili crkvu i napravili jedan
ikonostas koji je zaista prelep.
Pre par godina Lola Nikodijević (prva slika sa Vladikom Irinejom) je pokrenula akciju da se prikupe sredstva za
obnovu Saborne crkve u Nišu koja je izgorela. Tom prilikom je sakupljeno oko
29 hiljada dolara. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| ČISTA PETICA ZA BAJKOTRES |
| |
U maloj dvorani SKUD Oplenca u kojoj se povremeno održavaju pozorišne
predstave imali smo priliku da vidimo dečiju predstavu “Bajkotres”.
Deca su igrala za decu...a i za nas odrasle koji smo doveli te klince. Bila je
to jedinstvena prilika da uživamo u priči koja je lagano klizila binom.
Priča napravljena kao mali šarenoliki, dečiji omnibus, sastavljen iz bajki
koje svi znamo i rado ih se sećamo.
Verujem da su i tim mališanima, koji su sedeli u prvim redovima, širom
otvorenih očiju, roditelji pre spavanja pričali te divne bajke i da su samim
tim imali potpuni doživljaj u predivnoj interpretaciji svih koji su bili na
bini.
Gromoglasni smeh i želja da budu što bliže bini je verovatno najbolji
pokazatelj da su uživali. Bilo je pomalo i dobacivanja i raznih komentara -
atmosfera je bila predivna. Mladi glimci uradili su pravu stvar.
Posebno želim istaći da sam bila prijatno iznenađena talentom koji ta deca
imaju.
Svi su pokazali da su sa pravom na daskama koje život znače. Bili su krajnje
spontani, opušteni i sa tekstom koji su odlično naučili i odglumili. Naravno
ne želim da ulazim u to šta se iza scene dešavalo.. mora da je bilo zabavno...
ali je ono što smo videli za svaku pohvalu.
Istakla bih dve devojčice koje su na mene ostavile poseban utisak i koj su tog
dana zasijale nekim posebnim sjajem. To su Nikolia Luković i Kristina
Ćetojević.
Pored mladih glumaca StefanaTubića, Alekse Bojičića, Filipa Cvetojevića,
SašeSamardžija, Marka Samrdžije, Tamare Marković, Ane Urošević, velike zasluge
pripadaju Mladenu Obradoviću koji je adaptirao scenario i režirao Bajkotres.
Nadam se da će ovi talentovani glumci imati još prilika da iskažu sve što
znaju.
 |
 |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| KIDAJ OD SVOJE ŽENE |
| |
U Torontu 8. jula i Kičineru 7. jula će gostovati Srpski teatar iz Otave sa
pozorišnom predstavom “Kidaj od svoje žene”.
Pre nekoliko godina imali smo priliku da vidimo ovu predstavu koja je
oduševila sve prisutne goste. Zbog velikog interesovanja i uspeha koji su
doživeli, ova pozorišna trupa rešila je da ponovo poseti naš grad.
 Priča iz života, lagana komedija koja opušta i relaksira je svakako nešto što
vredi pogledati. Imaćete priliku da vidite odlične glumce koji već godinama
nastupaju na daskama koje život znače: Aneta Mihailović, Mićko Jevtović,
Gorica Bogunović, Neđo Ćorluka, Nemanja Janjatović, Dimitrije Stanišić, Cale
Rakić i Rajko Pajčin.
Režiser je Dimitrije Stanišić. Producent Vildana Stanišić a scenografi su:
Stanko Trivunčić i Dimitrije Stanišić.
Ono što svemu daje poseban značaj i sjaj je da je to naše pozorište. Pozorište
koje je prvo krenulo sa idejom da se i na ovim prostorima krene sa pravljenjem
pozorišne scene i samim tim su doprineli da se obogati kulturni život svih nas
koji smo daleko od naše zemlje. Zbog svega toga, zaslužuju podršku.
Srpski teatar u Otavi (STO) je neprofitna kulturno-umetnička organizacija
osnovana u oktobru 2002. godine (zvanično registrovana 21. januara 2003.
godine). Trinaest entuzijasta (Aneta Cvjetićanin, Snežana Jakšić, Nemanja
Janjatović, Mićko i Gordana Jevtović, Ivan Jović, Maca Lazarević, Rajko Pajčin,
Goran Pop-Jordanov, Dimitrije i Vildana Stanišić-Keller, Ljilja i Stanko
Trivunčić), osoba različitih profesionalnih sposobnosti i umetničkih sklonosti,
imajući u vidu bogatstvo i vrednost tradicije srpskog pozorišnog (i kulturnog)
postojanja i osluškujući potrebe naših ljudi koji žive ovde, došlo je na ideju
da osnuje pozorište koje će zadovoljiti sve uslove i pretpostavke jedne
umetničke institucije.
 Definisanje programa i statusa postavilo je izuzetno ozbiljne zadatke Srpskom
teatru u Otavi. Jasno artikuli-sani i utvrđeni programski ciljevi i zadaci
jesu: da, kroz kvalitetan izbor tekstova i zavidan umetnički nivo predstava,
afirmiše dramsko stvaralaštvo i animira što širi krug publike. Pored drame,
STO ima nemeru da koristi i razvija i sve druge oblike rada i metoda delovanja
umetnika našeg (Ottanja-Gatineau) regiona, te da na taj način okupi što veći
broj osoba zainteresovanih za predstavljanje vrednosti naše kulturno-umetničke
tradicije. Nadamo se da će pozorište svojim delovanjem probuditi interesovanje
mlađeg dela naše populacije, te da će mlada generacija imati priliku da se "okuša
na daskama koje život znače".
 Pošto STO nema svoj prostor, tj. pozorišnu zgradu, time ni stalni umetnički
ansambl, program nije moguće planirati niti ostvarivati repertoarski. Radimo
po principu projekta, što znači da će svaki projekat zahtevati audiciju kojom
bi se mogli izabrati izvođači najprikladniji za što profesionalnije
ostvarivanje umetničkog poduhvata. Za sada iznajmljujemo prostore za probe i
za izvođenje predstava ili drugih vrsta programa.
Pored negovanja srpskog dramskog stvaralaštva, Teatar ima nameru da postavlja
na scenu i dela svetskih dramatičara. Cilj nam je da dela naših dramskih
stvaralaca izvodimo kako na srpskom jeziku tako i na engleskom jeziku. Razlozi
su mnogi, a među najjačim jeste nastojanje da se engleskoj publici predstavi
srpsko dramsko stvaralaštvo.
Podsetnik: Srpski teatar u Otavi ima stalnu audiciju na koju mogu da se jave
svi zaintersovani. Javite se i podelite s nama i našom publikom vaš talenat,
vaše znanje i vaše sposobnosti!
|
O PISCU...
Ray Cooney je 1946. godine svoju pozorišnu karijeru započeo kao
četrnaestogodišnjak igrajući u mjuziklima i pozorišnim predsta- vama
na pozornicama Velike Britanije. Čarolija pozorišta ga je toliko
opčinila da je napustio školu i posvetio se sticanju znanja o svemu
što je vezano za pozorišnu ume- tnost. Iako ga svetska javnost više
poznaje kao pisca komedije i "gospodara farse", Ray Cooney glumi,
režira i organizuje predstave i mjuzikle na britanskim, američkim i
austra- lijskim pozornicama. Ovaj sedamdeseto- godišnjak kaže da
održava formu igrajući u sopstvenim uzbudljivim predstavama! U
bogatoj i izuzetnoj karijeri komediografa, Ray Cooney je napisao
dvadeset pozorišnih komada, koji se izvode širom sveta i koji su
prevedeni na četrdeset jezika. Da pomenemo samo nekoliko: One for
the Pot, Not Now Darling, Move Over Mrs. Markham, There Goes the
Bride, Chase me Comrade, Why Not Stay For Breakfast?, Wife Begins at
Forty, Run for Your Wife, Two into One, Out of Order, It Runs in the
Family, Funny Money, Caught in the Net.
Mnoga njegova dela su filmovana, a sam Ray Cooney je odigrao glavnu
ulogu u filmovima Not Now, Darling, Chase Me, Comrade i BBC-jevoj TV
produkciji Wife Begins at Forty.
|
|
Pozorišni komad Run for Your Wife je izvođen devet godina u Londonu, a autor
se pojavio u glavnoj ulozi u njenoj brodvejskoj postavci. Farsa "Run for Your
Njife" se uspešno igra na pozornicama Beograda, Budve, Podgorice, Kraljeva,
Sarajeva pod različitim naslovima ("Ljubavnik velikog stila", "Spašavaj svoju
ženu", ili "Kidaj svojoj ženi"). Danijela Stojanović i Vildana Stanišić-Keller
su, radeći na prevodu i adaptaciji ove farse, zaključile da "Kidaj od svoje
žene" najviše odgovara sadržaju teksta.
"Kidaj od svoje žene" je uzbudljiva priča o običnim ličnostima slučajno
dovedenim u neuobičajene situacije. Puna laži, izmišljotina, zamena identiteta,
ova farsa gradi zaplete i humor na slučajnostima, koje dovode do zabuna, i
tragično-komičnim pokušajima da se iskrsle zabune razreše. Radnja se dešava u
Londonu. Obični taksista ima neobičan bračni status i neobičan radni raspored.
Sticajem običnih okolnosti, Džon se preko noći nađe u neželjenoj situaciji i
svim silama nastoji da se što bezazlenije izvuče iz zapetljancije kojoj je sam
doprineo. Kako to čini? Koga sve uvlači u mrežu izmišljotina? Ko mu pomaže u 'vađenju'?
Naravno, kao bilo koji 'obični' i 'dosadni' čovek: Zakopavajući se sve dublje
u laži, uvlačeći sve, a pre svega najdraže, u neraspletivo klupko izmišljotina
u kojima mu pomaže, ko drugi, ako ne komšija.
Evo šta kritičari kažu o ovoj farsi:
"Ovo je trijumf! Briljantnost dramske strukture, maštovitost koja stvara
radost, osećaj za komiku, stavljaju ovu predstavu u vrhove pozorišnog stabla
na koje se najteže popeti - stabla farse." (Daily Telegram)
"Neprocenjivo vredni momenti čiste farse!" (Tea Times)
"Nećete moći prestati da se smejete sve vreme, jer je konstrukcija ove farse
remek delo!" (Sunday Edžpress)
"Perfektan primerak britanske farse!" (Daily Mail)
"Kada u jednu predstavu smestite dve žene, jednog supruga, dva policijska
inspektora i komšiju i sve to smešate sa britanskim smislom za humor, dobićete
urnebesnu komediju." (Politika) |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
