Broj 1108, 22. jun 2007.

Hrišćansko svetilište na Cetinju
Crnogorska državna prestonica Cetinje možda će postati i veliko svetilište, pošto se u tom gradu nalaze tri opštehrišćanske relikvije - ruka Jovana Krstitelja, čestica Časnog krsta i ikona Bogorodice Filermose. Tri svetinje su sada razdvojene, o njima se malo zna, a malo je i onih koji su imali priliku da ih vide. Međutim, relikvije će biti dostupne publici kada budu smeštene u posebnu crkvu koja će biti podignuta na brdu iznad Cetinjskog manastira. Na Cetinju je, pod pokroviteljstvom predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, 15. juna osnovana fondacija koja će raditi na objedinjavanju tri hrišćanske svetinje. Već su najavljene i prve donacije za taj projekat. Gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša saopštio je da će glavni grad Crne Gore prestonici Cetinju odmah uplatiti 300.000 evra za izgradnju Crkve Svete Trojice, u kojoj će trajno biti smeštene tri relikvije. Donacije se očekuju i od država koje su čuvale tri svetinje, a koje su sticajem čudnih istorijskih okolnosti dospele u Crnu Goru, gđe su već nekoliko decenija razdvojene, iako one idu zajedno. Crkva će, prema prvim projektnim idejama, biti sagrađena u vidu hrišhanske pećine, a na tome će biti angažovani crnogorski i strani arhitekti. Spajanju razdvojenih svetinja, u Crnoj Gori se pridaje religijski, kulturološki, ali i politički i turistički značaj. Zasad je, ipak, politički aspekt tog poteza najzanimljiviji. Državna vlast, indirektno, ovim projektom želi da utiče na smirivanje političkih strasti u Crnoj Gori koje još ne prolaze, iako je formalno rešeno osnovno sporno pitanje, status drzave. Pošto se ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta sada nalaze u Cetinjskom manastiru, a ikona Filermose u Narodnom muzeju Crne Gore, njihovo spajanje se, u neku ruku, tumači kao približavanje države Crne Gore i Mitropolije Srpske pravoslavne crkve (SPC). Mitroplija je pristala da dve relikvije u svom posedu izmesti u posebnu crkvu, a država će "ustupanjem" ikone Filermose vratiti toj svetinji religijski karakter. Na objedinjavanje relikvija pristala je i Crnogorska pravoslavna crkva (CPC), ali uz uslov da, kako je saopštila, te svetinje budu vlasništvo "isključivo" države Crne Gore, a ne SPC. Što se tiče samog dolaska relikvija u Crnu Goru, najzanimljivija je priča o putešestviju ikone Bogorodice Filermose. Mada to nije tačno utvrđeno, pretpostavlja se da je ikona stara osam vekova. Po nekim tumačenjima nastala je na Rodosu. U Crnu Goru je stigla početkom Drugog svetskog rata, prilikom bekstva iz zemlje dinastije Karađorđević koja je mnoge dragocenosti ostavila u manastiru Ostrog, među njima i ikonu Filermose. Karađorđevići su u posed ikone došli posle Oktobarske revolucije, a do tada se svetinja nalazila na ruskom carskom dvoru. Crnogorska Služba državne bezbednosti je posle Drugog svetskog rata, pošto je ikonu našla u Ostrogu, tu svetinju 1978. godine ustupila Narodnom muzeju Crne Gore. Tu je ikona "čamila" sve dok pre nekoliko godina za nju nije adpatiran poseban izložbeni prostor, nazvan Plava kapela, prema do-minantnoj plavoj boji na ikoni. Ikona Bogorodice Filermose bila je "gost" oko 40 ikonostasa širom sveta. Oko 120 godina provela je na ruskom dvoru. I pored toliko lutanja, ikona je sačuvala kolorit i druge vrednosti, zbog čega se i smatra umetničkim draguljom. Sa ikone je nestao jedan dragi kamen, ali nije tačno utvrđeno u koje vreme i pod kojim okolnostima. Ikona je dugo bila i na Malti, a Malteški vitezovi je smatraju svojom posebnom svetinjom. Delegacija Malteških vitezova je pre nekoliko godina posetila Cetinje i "plavu ikonu".
Ilija Despotović Podgorica

U sprovođenju demokratije blago unazad
Crna Gora je 2006. blago nazadovala u razvoju demokratije, a najslabije rezultate ostvarila je u borbi protiv korupcije i nezavisnosti medija, ocenila je američka organizacija za jačanje demokratije i slobode u svetu "Fridom haus". U godišnjem izveštaju kojim je obuhvaćeno 29 zemalja u tranziciji, Crna Gora je zauzela 15. mesto, sa srednjom ocenom 3,93, iza Srbije, Hrvatske, Albanije i Makedonije, a ispred Bosne i Hercegovine. "Fridom haus" je ocenio da je Crna Gora postigla napredak u oblasti "lokalne uprave", ali je nazadovala u kategorijama "nezavisnost medija" i "borba protiv korupcije". Pojedinačno gledano, najbolje ocene Crna Gora je dobila u kategoriji "civilnog društva", a najslabije u "borbi protiv korupcije". Stepen demokratije država u tranziciji u izveštaju "Fridom hausa" ocenjuje se na lestvici od jedan što je najviša, do sedam što je najniža ocena. "Fridom haus" je naveo da je Crna Gora 2006. najviše energije uložila u sticanje nezavisnosti, a manje u reforme i napredak političkih sloboda. Po oceni "Fridom hausa" Crna Gora je 2006. ostvarila napredak u lokalnoj upravi pošto posle izbora za predsednike 14 opština, sve opštine u Crnoj Gori sada imaju direktno izabrana rukovodstva, a smanjena je i podela na politički suprotstavljene blokove. Neke opštine, dodaje se, i dalje nemaju dovoljno finansijskih sredstava i nisu dovoljno administrativno osposobljene. Pad u odnosu na prošlu godinu beleži se u kategoriji "nezavisnih medija", za šta "Fridom haus" kao razlog navodi nepostojanje istinske rešeneosti da se državna televizija transformiše u javni servis. Državna televizija je i dalje pod političkom kontrolom, a uočene su i manipulacije prilikom izbora članova Saveta i Upravnog odbora, piše u izveštaju. Crna Gora je nazadovala u borbi protiv korupcije što je jedan od najvećih problema političkog razvoja Crne Gore, navodi "Fridom haus". Najjača kategorija u Crnoj Gori po oceni "Fridom hausa", i dalje je "civilno društvo" čiji je rejting ostao na nivou prošlogodišnjeg mahom zbog toga što referendum i izboi nisu ostavili mnogo prostora da se unapredi položaj nevladinih organizacija. Rejting Crne Gore ostao je nepromenjen i u kategoriji izbornog procesa i demokratskog upravljanja. "Fridom haus" na kraju dela izveštaja o Crnoj Gori procenjuje da će 2007. biti godina prekretnice za tu zemlju - ili će bržim tempom krenuti napred ili će zastati zbog nedostatka političke volje da sprovede neophodne promene u društvu.

Posthumno priznanje Srđanu Aleksiću
Srđanu Aleksiću iz Trebinja, koji je ubijen 1993. godine zato što je pokušao da odbrani svog komšiju Bošnjaka, juče je u Sarajevu posthumno dodeljena Povelja Helsinkšog odbora za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Kako je objasnio predsednik Helsinškog odbora Srđan Dizdarević, "Srđan je svojim delom pokazao da se čovekom može biti i ostati i u teškim vremenima". Dizdarević je rekao da podržava inicijativu za podizanje spomenika Aleksiću u Trebinju, koju je početkom godine podržao i gradonačelnik Trebinja Dobroslav Ćuk. Priznanje je danas u Sarajevu primio Srđanov otac, Rade Aleksić, prenela je Radiotelevizija Srbije (RTS). Srđana Aleksića ubila su četvorica uniformisanih pripadnika Vojske Republike Srpske, pošto im se suprotstavio kada su hteli da ubiju njegovog poznanika Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja. Napadači su tada nasrnuli na Aleksića i pretukli ga kundacima. Od zadobijenih povreda prvo je pao u komu, a zatim, šest dana kasnije, podlegao povredama u januaru 1993. godine. Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bili osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora. Alen Glavović danas živi u Švedskoj i svake godine obilazi grob Srđana Aleksića. Srđan Aleksić bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterskim pozorištem. Na dodeli priznanja prikazan je i dokumentarni film RTS "Srđo", posvećen Srđanu Aleksiću.

Privedeni napadači na hrvatskog povratnika u Banjaluku
Četiri hrvatska državljanina osumnjičena za ubistvo hrvatskog povratnika u Banjaluku Ive Bartulovića, uhapšena su na području Ogulina, potvrđeno je u banjalučkoj policiji. Ivo Bartulović pretučen je u svojoj kući u banjalučkom naselju Barlovci u noći između 19. i 20. maja, a nekoliko dana kasnije preminuo je od zadobijenih povreda. Načelnik banjalučke policije Zoran Stanišljević novinarima je rekao da su četiri uhapšene osobe bile nastanjene na području Ogulina. Kako je precizirao, inicijali trojice uhapšenih su M.D, I.C, I.O, a uhapšena je i jedna maloletna osoba. Četvorica osumnjicenih priznali su krivicu i potvrdili da ubistvo nema etničku pozadinu, već da je njihov motiv bilo koristoljublje.

U ratu u BiH poginulo 97.207 osoba
U ratu u BiH, između 1991. i 1995. godine poginulo je ukupno 97.207 osoba, navodi se u projektu Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) predstavljenom u Sarajevu. U projektu pod nazivom "Ljudski gubici u BiH 1991-1995" navodi se da su od ukupnog broja stradalih, 40,82 odsto bili civili, a 59,18 odsto vojnici. Prema rečima direktora IDC Mirsada Tokače, cilj projekta je da se utvrdi istina o obimu i načinima stradanja građana u BiH, utvrdi identitet svake žrtve i smanji prostor za manipulaciju njihovim brojem. Prema istraživanju sarajevskog IDC-a, najviše osoba poginulo je na početku rata u BiH, 1992. godine, kada je stradalo 45.110 vojnika i civila. Kada je reč o nacionalnoj pripadnosti stradalih, među poginulima najviše ima Bošnjaka, njih 64.036, ili 65,88 odsto žrtava, rekao je Tokača. U ratu u BiH ubijeno je 24.905 Srba ili 25,62 odsto žrtava, i 7.788 Hrvata ili 8,01 odsto stradalih.

Fažana ponovo dobija Titovu rivu
Istarski gradić Fažana, preko puta ostrva Brioni, ponovo će od dobiti Titovu rivu. Odluku da njihov gradić, u kojem je nekadašnji predsednik SFRJ često boravio, posle 11 godina ponovo dobije i njegovu ulicu jednoglasno su doneli gradski odbornici, piše danas zagrebački "Jutarnji list". Fažana je do 1996, kao i većina primorskih mesta u Hrvatskoj, imala Obalu maršala Tita, koja je potom preimenovana u Ulicu riva. Ploču sa novim imenom - Titova riva - će svečano otkriti jedna od Titovih unuka, Saša Broz i predsednik fažanskih antifašističkih boraca Antonio Devecovi. Vraćanje fažanaske rive Titu jedna je u nizu koraka kojim lokalne vlasti već nekoliko godina pokušaavaju da od Josipa Broza naprave sopstveni turistički brend.

Blokirani računi pomagača haških optuženika
Agencija za bankarstvo Republike Srpske (RS) blokirala je bankarske račune 33 osobe i firme, uključujući i račune zvaničnika i biznismena koji navodno pomažu haškim optuženicima. Imena osoba i nazivi firmi sa američke crne liste osoba optuženih da štite haške begunce, objavljeni su u "Službenom glasniku RS", a računi su blokirani sa stanjem na dan 2. maja ove godine po nalogu visokog predstavnika i rešenjem Suda BiH. U bankama RS blokirano je pet računa bivšeg ministra finansija RS Milenka Vračara, četiri računa bivšeg člana Predsedništva BiH i predsednika RS Mirka Šarovića, račun bivšeg ministra odbrane RS generala Bogdana Subotića, kao i ratnog šefa zvorničke policije Dragomira Vasića. Službeni glasnik RS navodi i da su blokirani računi bivših zvaničnika, pripadnika policijskih službi, biznismena i direktora firmi iz BiH. U februaru 2004. godine američka vlada je zbog optužbi da štite optužene za ratne zločine zamrznula imovinu, blokirala račune i zabranila ulazak u SAD Mirku Šaroviću, Samojko Đordi, Milovanu Marjanoviću, Ivanu Šarcu, Veljku Borovčaninu, Draganu Baševiću, Radomiru Kojiću, Tomislavu Kovaču i Predragu Kujundžiću. Krajem juna 2004. godine SAD su zamrzle sredstva preduzeću "Srpske šume", Savi Kruniću, Zoranu Petriću i Miletu Pejčiću, koji su, kako je navedeno, obezbeđivali finansijsku i logističku pomoć i zaštitu haškom beguncu Radovanu Karadžiću.

Ustavne promene nisu uslov za sporazum BiH sa EU
Predsednik Republike Srpske (RS) Milan Jelić izjavio je da Evropska unija ne smatra ustavne promene uslovom za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa BiH. Po povratku iz Brisela, gde je razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, Jelić je novinarima rekao da policija RS nema alternativu i da mora da opstane kao faktor stabilnosti na ovom području. Jelić je ocenio da bi ukidanje policije RS izazvalo nepoverenje građana tog entiteta u zajedničke institucije BiH, ističući da RS "ne može da prihvati namere sarajevskih političara da nestane policija RS kao deo policijskih struktura u BiH". Prema njegovim rečima, u slučaju nestanka entitetske policije "došlo bi do strašnog egzodusa srpskog naroda s prostora RS". Jelić je još kazao da RS u Briselu smatraju "ravnopravnim partnerom i važnom karikom u lancu reformskih procesa u BiH". Predsednik RS je rekao da se u Briselu sastao sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem s kojim je razgovarao o realizaciji Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"