|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1108, 22. jun 2007.
| Podela Kosova najbolje rešenje |
| |
Najbolje rešenje za status Kosova bilo bi neka vrsta podela pokrajine, ocenio
je bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu Ajvor Roberts u intervjuu za
Bi-Bi-Si, dodavši da se rešavanje tog pitanja kreće u "potpuno pogrešnom smeru".
"Lično se zalažem, a tako misli i sve veći broj razumnih komentatora, za neku
vrstu podele Kosova, jer je to najbolji način da se pomire želja kosovskih
Albanaca da dobiju nezavisnost i stav Srbije da je to nedopustivo. Uveren sam
da bi trebalo da se usredsredimo na tu opciju", kazao je Roberts.
 Upitan
da li bi to dovelo u pitanje opstanak Makedonije i Bosne i Hercegovine,
britanski diplomata rekao je da probleme "treba rešavati redom, a Kosovo je
među njima najhitniji".
"Uostalom, granice Kosova su veštački utvrđene na Londonskoj konferenciji
posle Prvog balkanskog rata, kada je stvorena država Albanija, u kojoj je
živelo manje Albanaca nego u neposrednom okruženju", ukazao je i dodao da ako
granice žiteljima neke zemlje ne pružaju osećanje bezbednosti i prosperiteta,
treba ih menjati.
Roberts je rekao da su zemlje Zapada saučesnici u razbijanju bivše Jugoslavije
i zato bi sada trebalo da ulože dvostruko više napora kako bi osigurale da
novonastale zemlje ne ugrožavaju prava manjina.
On je upozorio da bi proglašenje nezavisnosti Kosova u postojećim granicama,
bez saglasnosti Beograda, moglo da ohrabri separatiste u mnogim delovima sveta.
"Moramo biti dosledni - ne možemo reći: Čečenija neće dobiti nezavisnost zato
što je Rusija isuviše moćna, ali možemo Srbiji, zato što je slaba, uzeti 15
odsto teritorije. Takvo rešenje može se nametnuti samo silom", kazao je
Roberts.
Britanski diplomata, koji je trenutno predsednik Upravnog odbora Triniti
koledža Univerziteta u Oksfordu, uveren je da ni dodatni pregovori ni
eventualna zamena posrednika neće dovesti do približavanja stavova Beograda i
Prištine, niti zapadnih prestonica i Moskve, prenosi Bi-Bi-Si.
"Potreban je, po mom mišljenju, sporazum koji će izazvati podjednako
nezadovoljstvo obeju strana - a to je podela. Ne kažem da bi to rešenje prošlo
bez teškoća, ali mislim da je mnogo bolje da se nanese bol obema stranama,
nego da se usvoji apsolutistički dekret Martija Ahtisarija", rekao je Roberts.
Kako je ukazao, većina političkih lidera današnjice nema, na žalost, nikakvu
istorijsku perspektivu i ne shvata pozadinu kosovskog problema.
"Potrebne su sveže ideje, umesto praznih parola o multietničnosti,
nedopustivosti podele i spajanja s nekom drugom zemljom, što su bili zadati
okviri Ahtisarijeve misije", rekao je.
Ajvor Roberts poručio je srpskim zvaničnicima da problemu rešavanja statusa
Kosova pokušaju da pristupe "konstruktivno i kreativno".
"Umesto što ponavljaju da Kosovo mora da ostane u Srbiji, mislim da bi trebalo
da prihvate da nije mudro i nije u dugoročnom interesu Srbije da u svojim
granicama zadrži veliki broj Albanaca, koji bi za nekoliko decenija možda
postali većina u zemlji", rekao je.
Kako je objasnio, Beograd treba da predloži podelu Kosova po kojoj bi veći deo
pokrajine dobio nezavisnost, a područja nastanjena Srbima ostala u sastavu
Srbije, uz posebne bezbednosne uslove za srpske crkve i manastire.
"Niko ne kaže da je to idealno rešenje, ali takvog rešenja, na žalost, nema",
zaključio je britanski diplomata. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji ima 200.000 raseljenih sa Kosova |
| |
Predstavnik beogradske kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR)
Dejan Kladarin izjavio je danas u Valjevu da u Srbiji ima oko 200.000
raseljenih sa Kosova i Metohije.
Kladarin je novinarima rekao da je status izbeglih sa Kosova "sličan, ali i
različit od statusa izbeglica" iz bivših republika SFRJ.
"Prednost raseljenih sa Kosova je što su državljani Srbije i nemaju statusni
problem, dok je najveći problem izbeglica povraćaj imovine u državama iz kojih
su došli u Srbiju", rekao je Kladarin u pauzi okruglog stola o promociji
integracije izbeglica u Srbiji.
Okrugli sto su organizovalei Misija OEBS u Srbiji i kancelarija UNHCR u
Beogradu, u saradnji sa "Grupom 484", kako bi se kroz prizmu važećih zakonskih
okvira i prakse sagledala mogućnost da izbeglo stanovništvo ostvari sva prava
koja ima.
Na skupu je ocenjeno da izbegli i raseljeni u Valjevu "dele sudbinu lokalnog
stanovništva i brzo se integrišu u lokalnu zajednicu, što je siguran znak
međusobnog poverenja".
Njima je, međutim, i dalje neophodna pomoć u aktivnom traženju posla, ali i u
kontaktima sa donatorima.
Okrugli stolovi, koji se bave integracijom izbeglica na lokalnom nivou,
usmereni su na prikupljanje podataka i iskustava službi koje se sa tom
problematikom susreću u svakodnevnom radu. |
| |
| |
|
| |
| Prvo krštenje južnoafričkih
crnaca u pravoslavlje |
| |
Sveštenici Srpske pravoslavne crkve (SPC) krstili su u pravoslavnu veru osam
pripadnica južnoafričkog Severnog soto plemena, objavljeno je danas na sajtu
SPC.
Kako se navodi, to je prvi put u istoriji SPC da misionari te crkve krste
članove lokalne južnoafričke zajednice.
Saborno krštenje u Južnoj Africi obavljeno je 17. juna, uz blagoslov
mitropolita Johanesburga i Pretorije Serafima. Obred je obavljen u hramu
Svetog apostola Tome u Johanesburgu, u srpskoj parohiji u Južnoj Africi.
Krštenje su obavili jeromonah Pantelejmon, starešina hrama Svetog apostola
Tome, jeromonah Naum, jerođakon Serafim i đakon Stiven Hejs, koji je i sam pre
20 godina prešao u pravoslavnu veru. |
| |
| |
|
| |
| Izgoreo džip funkcionera NS iz Jagodine |
| |
Džip jagodinskog biznismena i funkcionera Nove Srbije Branislava Jovića
izgoreo je rano jutros u centru tog grada, a policija sumnja da je reč o
podmetnutom požaru.
Kako je agenciji Beta rečeno u policiji, čeka se izveštaj veštaka iz Beograda
koji će utvrditi uzrok požara.
Jovića je pre nekoliko meseci, ispred zgrade u kojoj živi, pretukao nepoznati
napadač.
Posle tog napada, Nova Srbija je saopštila da je jedan od mogućih motiva
napada politički, odnosno uspešan rad stranke u šest opština Pomoravskog
okruga.
Jovićev džip izgoreo je oko četiri sata. |
| |
| |
|
| |
| Srbija ispred ostalih zemalja Balkana |
| |
U zemljama srednje Evrope i Evroazije nivo demokratije generalno se pogoršava
uz jačanje populizma i antiliberalizma, a uzroci su pre svega umor od reformi
i politička polarizacija, ocenio je Fridom haus u novom godišnjem izveštaju o
razvoju demokratije u zemljama u tranziciji.
U izveštaju kojim je obuhvaćeno 29 zemalja u tranziciji Srbija je zauzela 11.
mesto, sa srednjom ocenom 3,68, i svrstala se ispred ostalih zemalja Balkana
koje još nisu članice Evropske unije (EU).
 Prva
na listi je Slovenija, a poslednji Turkmenistan.
Po oceni Fridom hausa, napredak u stepenu demokratije tokom protekle godine
ostvaren je svega u šest zemalja (BiH, Bugarska, Belorusija, Gruzija, Rumunija
i Srbija). U 11 zemalja situacija je ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu
godinu, dok je 12 zemalja nazadovalo.
Iako beleži pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu, prva na listi je i dalje
Slovenija koja je za razvoj demokratije dobila ocenu 1,82.
Slede Estonija (1,96), Letonija (2.07), Mađarska i Slovačka (po 2,14) i Češka
(2,25).
U grupi zemalja koje su članice EU stanje je ostalo nepromenjeno (Češka,
Estonija, Letonija) ili je nazadovalo (Mađarska, Poljska, Slovenija, Litvanija,
Slovačka).
Poboljšanja su zabeležena samo u dve, najnovije članice EU Bugarskoj i
Rumuniji.
Kad je reč o području jugoistočne Europe najbolju ocenu dobila je Srbija
(3,68). Slede Hrvatska (3,75), Albanija i Makedonija (po 3,82), Crna Gora
(3,93) i BiH (4,04), s tim što je BiH, uz Srbiju, jedina koja je ostvarila
napredak u odnosu na prošlu godinu.
Razvoj demokratije na Koso-vu ocenjivan je odvojeno od Srbije, i ono se s
prosečnom ocenom 5,36, nalazi na 21. mestu.
Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj pogoršane su opšte ocene demokratije, dok je
u Makedoniji situacija ostala nepromenjena, ocenio je Fridom haus.
Najniže ocene za demokratiju dobile su u izveštaju Fridom hausa Turkmenistan
(6,96), Uzbeksitan (6,86), Belorusija (6,68), Kazahstan (6,39) i Azerbejdžan
(6,00).
Stepen demokratije tranzicionih država ocenjuje se na lestivici od jedan do
sedam, s tim što je jedan najviša, a sedam najniža ocena.
Reč je o zbirnoj oceni napretka koji je zemlja ostvarila u nekoliko
podkategorija kao što su izborni proces, civilno društvo, upravljanje,
nezavisni mediji, sudstvo, borba protiv korupcije. |
| |
| |
|
| |
| Očekujem da poslanici saznaju šta je predlog
Srbije |
| |
 Predsednik
Skupštine Srbije Oliver Dulić (desno) izjavio je da očekuje da se pregovarački
tim ili Ministarstvo za Kosovo što je pre moguće oglase i pred poslanicima
predstave situaciju u vezi za pokrajinom i dokumente koje Srbija povodom toga
predlaže Moskvi i drugim centrima u svetu.
"Mislim da bi Skupština trebalo da bude upoznata sa situacijom vezanom za
Kosovo. Nestrpljivo čekam da pregovarački tim ili Ministarstvo za Kosovo daju
neki dokument sa kojim bi se poslanici pre svega upoznali, a potom i izjasnili",
rekao je Dulić novinarima u Skupštini Srbije.
On je rekao da nije upoznat sa dokumentom o Kosovu koji je Srbija prosledila
Moskvi.
"Sa tim dokumentom nisam upoznat, možda ću biti upoznat, možda je poslat.
Ukoliko ne bude poslat, ja ću ga tražiti. Važno je da se poslanici upoznaju i
sa situacijom na Kosovu i sa tokom pregovora i sa stanjem u kojem se trenutno
nalazimo a vezano za status", rekao je Dulić. |
| |
| |
|
| |
| Balkan može postati baza za terorizam u EU |
| |
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dragan Simeunović upozorio je danas
da bi Balkan uskoro mogao da postane baza za islamske teroriste koji planiraju
napade po zapadnoj Evropi.
Na skupu Centra za antiterorizam i svetski mir pod nazivom "Zapadni Balkan -
kapija za terorizam i organizovani kriminal", Simeunović je kazao da veliki
broj evropskih Muslimana živi upravo na Balkanu, regionu koji tradicionalno
ima problema sa etničkim tenzijama.
Govoreći o pojavi vahabizma, Simeunović je ukazao da se radi o zvaničnoj
religiji Saudijske Arabije koja nije opasna ali da problem nastaje zbog toga
što promoteri tog učenja često podržavaju oružane aktivnosti svojih sledbenika
u drugim državama.
Ocenio je da stanovništvo Balkana nije u tolikoj opasnosti od terorizma jer
ekstremisti žele da taj region koriste kao bazu za napade po zapadnoj Evropi,
ali da je izuzetno važno da se, iako relativno malobrojni, ovdašnji
ekstremisti shvate veoma ozbiljno.
Profesor FPN-a je upozorio da su kampovi za obuku terorista postojali u BiH,
na Kosovu i severu Albanije i da su neki od njih još aktivni.
"Međutim, problem je u definiciji terorizma. Jer, kada iz tih kampova
ekstremisti odu da se bore u Čečeniji, onda ih definišu kao borce za slobodu,
dok ih nazivaju teroristima ako odu u Irak ili Avganistan, iako se češto se
radi o istim ljudima", kazao je Simeunović. |
| |
| |
|
| |
| Samardžić predao srpski predlog Aleksejevu |
| |
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je predao
ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Aleksejevu dokument sa stavovima i
predlozima Srbije za dalje pregovore o rešavanju pitanja Kosova i Metohije.
 Samardžić
(desno) je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da ne može da
iznosi detalje iz tog dokumenta, ali je istakao da počiva na postojećoj
Platformi i da je cilj tog predloga davanje inicijative ruskoj strani pred
razgovore ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Džordža Buša.
Srbija je dala predlog o tome kako bi se i o čemu dalje razgovaralo i iz
postojeće platforme izvukli smo ono što bi bilo najinteresantnije i o čemu bi
Putin najbolje i najlaške razgovarao sa predsednikom Bušom, kazao je Samardžić.
On je dodao da dokument sadrži i nekoliko konkretnih predloga u vezi sa samom
procedurom pregovoranja i istakao da je Srbiji "jako stalo da se ta stvar
pokrene na pravi način sa mrtve tačke i da se pođe u pravcu rešenja i
postizanja kompromisa".
Samardžić je rekao da je sada najvažnije da se uđe u normalnu fazu
pregovaranja, bez ograničenja i rokova i da cilj srpske inicijative nije
odugovlačenje rešenja niti status kvo, već ozbiljan napredak.
Navodeći da je cilj Srbije ostanak Kosova i Metohije u njenim granicama,
Samardžić je rekao da Srbija ostaje potpuno otvorena i fleksibilna za svako
rešenje do kojeg će se doći pregovorima, uz kompromis, a koje daje Kosovu
visoki stepen autonomije i omogućuje mu da samo sobom upravlja.
Za nacrt američko-evropske rezolucije kojom se predlaže odlaganje nadgledane
nezavisnosti Kosova za 120 dana, Samardžić je rekao da je "na neki način njena
sudbina već zapečaćena nakon izjave ruskog ambasadora UN da je predlog
neprihvatljiv za Rusiju".
On je ocenio da taj predlog ne donosi ništa novo u odnosu na prethodna dva i
da je neprihvatljiv za Beograd.
Dodao je da je Srbija već odbacila plan Martija Ahtisarija koji se najnovijim
predlogom rezolucije ponovo vraća, kao i da se tom rezolucijom Albanci ne
podstiću na nastavak pregovora. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
