|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1109, 29. jun 2007.
| Dragomir Karić nepoželjan u Kanadi |
| |
Kanadske imigracione vlasti su izdale nalog da poznati biznismen Dragomir
Karić mora do petka, 29. juna, da napusti Kanadu, zbog svojih veza sa
Slobodanom Miloševićem.
Nalog je potpisao član Saveta za imigraciju i izbeglice Denis Pekston, čime je
odbačena Karićeva žalba da je on žrtva nameštenog procesa i da će njegovim
deportovanjem u Srbiju biti narušena njegova prava da posećuje svoju porodicu
koja živi u Kanadi. Tri dana ranije, Vrhovni sud je, takođe, odbacio Karićev
zahtev da se preinači odluka Saveta za izbeglice u kojoj je on nazvan
Miloševićem ličnim savetnikom za vreme rata na Kosovu.
 U
nalogu se navodi i da se Karić lično angažovao na opstanku režima režima čiji
je čelnik bio Milošević, kao i da je on iz svoje bliskih veza sa vlastima
izvukao ličnu korist, koja je doprinela njegovom bogaćenju.
Kanadski zakon o useljavanju dozvoljava vladi da deportuje strane državljane
za koje se ustanovi da su bili umešani u ratne zločine, genocid, zločine
protiv čovečnosti, velike povrede ljudskih prava, organizovani kriminal ili
terorizam.
Karić je pobijao da je ikada zastupao Miloševića. Njegov sporni angažman se
odnosi na njegovo učešće u dvodnevnom susretu američkih i ruskih
parlamentaraca u Beču, za vreme bombardovanja, koji je bio posvećen rešavanju
krize na Kosovu, kada se po navodima američkih kongresmena, on u više navrata
konsultovao sa Slobodanom Miloševićem. Agencija za pogranične službe navodi da
je Karić sličnu ulogu imao i u Nemačkoj.
Dragomir Karić, jedan od braće Karić, doselio se u Kanadu 1993. godine i
stekao uticajne pozicije i poznanstva. On i njegova supruga Hafa slikali su se
i sa tadašnjim premijerom Žanom Kretjenom, čijoj Liberalnoj stranci je dao
više od 13 hiljada dolara priloga.
Kako piše Nešenel Post, Karić nije bio dostupan za komentar i oni ne veruju ni
da je on u Kanadi. Ljudi koje su novinari našli u njegovoj porodičnoj kući u
prestižnom delu Nort Jorka, rekli su da nema nikakvih osnova za optužbe za
ratne zločine. Post navodi da je đubre razbacano po imanju, koje deluje kao da
je renoviranje u toku.
Ukoliko je Karić van Kanade, biće uhapšen ukoliko pokuša da se vrati, rekao je
jedan zvaničnik. Ako se, pak, nalazi u Kanadi, onda će on sam morati da
ustanovi kolikoj opasnosti bi mogao da se izloži povratkom u Srbiju.
Kako imigracione vlasti napominju, Dragomir Karić nije imao kanadsko
državljanstvo, već samo dozvolu boravka.
Na internet sajtu Snage za pokret Srbije stoji da je on pre dve nedelje održao
govor u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Mašine važnije za rast produktivnosti |
| |
Za rast produktivnosti u zemlji u poslednjih 45 godina treba pre svega
zahvaliti savremenijim mašina i opremi, a ne povećanju znanja i sposobnosti
radnika, tvrde statističari, na osnovu rezultata najnovije studije.
 Statističari
su želeli da naprave sveobuhvatnu analizu pokretača produktivnosti, koja se
uzima za ključni faktor za povećanje životnog standarda. Analizom podataka,
oni su utvrdili da je prosečno godišnje povećanje produktivnosti bilo 2,1
odsto. Više od polovine, tačnije 55 odsto je rezultat osavremenjavanja mašina
i opreme, a svega 20 odsto je plod unapređivanja rada. Sve ostalo se može
pripisati ostalim faktorima, u koje spadaju organizacione promene ili
povećanje ekonomskog opsega.
Analitičar Statističke službe Džon Boldvin naglašava da nikako ne treba
misliti da se više isplati investiranje u opremu, nego u radnu snagu, već samo
da je do porasta produktivnosti došlo više zbog osavremenjivanja kapitala,
nego zbog osposobljavanja radnika.
Federalnoj vladi je potpuno jasno da će se ubuduće do veće produktivnosti
stizati preko kapitalnih investicija, između ostalog i zbog predviđenog i
očekivanog smanjenja rasta radne snage. Najnovijim federalnim budžetom vlada
podstiče predstavnike sektora proizvodnje, u kome se javljaju veliki problemi,
da povećanim investiranjem u opremu privremeno poveća tempo kojim će moći da
otpiše ta sredstva. I ministar finansija Džim Flaerti podstiče preduzetnike da
iskoriste prednosti jake nacionalne valute i povećanje investicije.
Kako se naglašava, već duže postoji tendencija ka što većem korišćenju opreme
i mašina u proizvodnom procesu, posebno u informatičkoj tehnologiji, gde cene
padaju. U istom tom periodu je, takođe, drastično se poboljšava kvalifikaciona
struktura radne snage, pa stalno opada broj radnika koji imaju samo
srednjoškolsko obrazovanje, dok se povećava broj onih sa višim obrazovanjem.
Produktivnost u Kanadi je u ovoj deceniji, izražena kroz vrednost privrednog
proizvoda po satu rada, pala u odnosu na SAD, našeg najvećeg trgovinskog
partnera i konkurenta. Dok je 2001. godine, Kanada je po ovom kriterijumu je
ostvarivala 94,1 onoga što se dobija u SAD-u, u 2005. godini je zabeleženo 89
odsto. |
| |
| |
|
| |
| Besplatna ulaznica za Umetničku galeriju |
| |
Umetnička galerija Ontarija od aprila meseca na izuzetan način pozdravlja
osobe koje su upravo stekle kanadsko državljanstvo. Samo na prošlonedeljnoj
ceremoniji, njih osamdesetak, koji vode poreklo iz preko trideset zemalja
sveta, dobilo je jednogodišnju porodičnu ulaznicu za UGO (AGO), koja im je
uručena na svečanosti u sudnici blizu Jong i St. Kler.
Namera Galerije je da svoju publiku steknu u svim slojevima multikulturnog i
multinacionalnog Toronta između ostalog i kroz otvoren poziv za upoznavanje sa
novom domovinom kroz umetnost.
Na ideju o ovom zaista jedinstvenom znaku pažnje došla je Meri Beri, iz
Masačusetsa, veliki poklonik umetnosti, koja već više od trideset godina živi
u Kanadi, a još uvek nije postala kanadska državljanka. Ona je svoj predlog
izložila dvema direktorkama Galerije, Suzan Bloh-Njuit i Beverli Keret, koje
su imale sluha da prepoznaju pozitivnu energiju u njemu. Kako naglašava
gospođa Beri, ljudi koji su se vezali državljanstvom zaslužuju ovakvu nagradu.
Ona priznaje da oseća izuzetno zadovoljstvo svaki put kada im čestita i
uručuje dar, tim pre što mnogi dolaze iz zemalja u kojima se umetnost veoma
poštuje.
 Gospođa
Beri je do sada bila na 15 ceremonija uručivanja državljanstva i obradovala
tek mali broj od oko 160 hiljada onih koji samo u Ontariju, steknu kanadsko
državljanstvo. No, u Galeriji kažu da je to samo početak. Kroz svoj ogroman
projekat nazvan Transformacija UGO, oni žele ne samo da urade prošire i
preurede prostor po projektu arhitekte Frenka Gerija, nego i da privuku novu i
raznoliku publiku.
Direktor Galerije Metju Tajtelbaum je divno primetio da nije važno kojim
jezikom govore novi državljani, pošto vizuelne umetnosti mogu da komuniciraju
sa svakim.
Veruje se da bi proširivanjem ovog projekta kulturni život u gradu dobio na
kvalitetu, ali to iziskuje veliku materijalnu pomoć svih nivoa vlade i ljudi
dobre volje i široke ruke. |
| |
| |
|
| |
| Plivanje kroz led zbog klimatskih promena |
| |
Britanac Gordon Pju,37, namerava da u Kanadi ostvari nešto što nije pošlo za
rukom nikome do sada. On bi trebalo 15. jula da, plivajući 21 minut, prepliva
jedan kilometar u vodama Severnog pola, u kojima do skora nije ni moglo da se
pliva. On želi ovim svojim poduhvatom da upozori svet na dramatične efekte
klimatskih promena na Arktiku.
Pju veruje da će njegov poduhvat probuditi političare u Kanadi i svetu da
učine više za zaštitu planete. Po njegovim rečima, ovaj poduhvat biće u isto
vreme i trijumf i tragedija - trijumf ljudskih spremnosti i napora, a
tragedija zato što su klimatske promene omogućile da taj podvig bude ostvaren.
Voda u kojoj će Pju plivati ima temperaturu od -1,8 stepeni i on priznaje da
zbog toga ima veći mentalni, nego fizički problem. On svakodnevno vežba i za
sada uspeva da ostane oko 30 minuta u vodi koja ima nula stepeni.
Uz njega će biti i čitav tim pomoćnika, koji će pratiti njegov srčani ritam,
temperaturu tela i ostale bitne telesne parametre. U suštini, najkritičniji
momenat za njegov organizam biće po izlasku iz vode, kada srce bude ponovo
počelo da pumpa krv u promrzle udove i kada, zbog toga, temperatura njegovog
tela bude i dalje padala.
U Pjuovoj pratnji biće i Jergen Amundzen, rođak Roalda Amundzena, prvog čoveka
koji je stigao do Južnog pola.
Ovo će biti još jedan od poduhvata u Pjuovoj veoma bogatoj plivačkoj karijeri.
On je naučio da pliva tek u svojoj sedamnaestoj godini, ali je posle svega
mesec dana preplivao razdaljinu između ostrva Roben i Kejptauna, Južna Afrika,
a nedugo zatim i kanal Lamanš. Na listi 'ekskluzivnih mesta' po kojima je
plivao, nalaze se Kejp Agulas, najjužnija tačka u Africi, Nort Kejp,
najsevernija tačka Evrope, prvi na svetu je preplivao afričko jezero Malavi,
prvi je preplivao celu reku Temzu i još mnogo, mnogo toga.
Pju je nedavno naimenovan za ambasadora Svetskog fonda za prirodu (WWF). |
| |
| |
|
| |
| Rasprodaja uspomena |
| |
Jedan od znamenitih i prepoznatljivih simbola Toronta, prodavnica Sam the
Record Man, zatvara se u subotu i to konačno ovog puta. Ove nedelje je održana
aukcija na kojoj su prodati najraznovrsniji predmeti, od koji su mnogi već
ušli u istoriju. Bilo je oko 850 predmeta, zlatnih, platinskih i dijamantskih
albuma Lajonela Ričija, Eltona Džona, Nila Dajmonda, Maraje Keri, Supertrempa
i drugih, potpisanih postera i slika, čak i delovi pregradnog zida, sa
potpisima čuvenih umetnika.
Najveće reklamne diskove i natpis, koji su stajali iznad prodavnice, grad će
zadržati u okviru plana za očuvanje ulice Jong.
Prvu prodavnicu je 1961. godine otvorio Sem Snajdermen, da bi se potom to
pretvorilo u čitav lanac, na 130 lokacija u čitavoj zemlji. Kompanija je
bankrotirala oktobra 2001. godine i zatvorena je decembra iste godine, ali su
je kao novu, otvorila braća Robert i Džejson Snajdermen, Semovi sinovi. Pad
prodaje CD-a je doveo do ovakvog kraja kultnog mesta za mnoge ljubitelje
muzike, ali neki od njih smatraju da za to treba okriviti i vlasnike, koji se
očigledno nisu snašli u novim tržišnim tokovima.
Na komentare da je tužno što se rasprodaju stvari iz prodavnice, Zahari
Snajdermen, sin jednog od vlasnika, je rekao da na to treba gledati kao na
deljenje uspomena sa svima koji žele da sačuvaju deo Toronta i njegove muzičke
prošlosti.
Ali, možda će Univerzitet Rajerson biti bolje sreće, pošto namerava da kupi
zgradu u kojoj se nalazi prodavnica. Oni će zatražiti od provincije da izvrši
eksproprijaciju zemljišta, ukoliko ne uspeju da se dogovore sa porodicom
Snajdermen oko cene. Predsednik Univerziteta Šeldom Livaj kaže da će na tome
insistirati zato što je ta lokacija previše značajna za sadašnje i buduće
studente da bi bi bili spremni da je prepuste nekom drugom. |
| |
| |
|
| |
| Uticaj cena na potrošače |
| |
Anketa Desima Riserča pokazuje da građani usklađuju svoje ponašanje sa cenama
energenata.
Tako je utvrđeno da se 70 odsto građana bori protiv cena tako što smanjuje
temperaturu grejanja ili povećava temperaturu na kojoj se uključuje hlađenje.
Sledeća mera je alternativni prevoz, pa se polovina se preorijentiše na javni
prevoz, pešačenje ili vožnju biciklom, kako bi kućni budžet bio manje ugrožen.
Ma koliko da to svima znači i treba, letovanja se odriče ili planove izmeni
više od trećine građana.
Treba reći da svega osam odsto anketiranih tvrdi da ništa ne menja u svom
ponašanju.
Uz sva prilagođavanja, tek nešto više od polovine je spremno da se odrekne
potrošačkih navika zbog narastajućih troškova goriva. Ono čega će se mnogo pre
odreći su štednja ili investicije.
Automobila se veoma teško odriče najveći broj vozača.
Čak četiri od pet anketiranih građana pristaje da zameni automobil za neki
koji manje troši, ali da ne želi da ga se u potpunosti odrekne, čak do cene od
1,5 dolara po litru. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
