|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1111, 13. jul 2007.
| Naše zlatne devojke |
| |
Prvu košarkašku medalju Srbiji donele su juniorke sa Evropskog prvenstva koje
se igralo u Novom Sadu. U finalnu pobeđena je reprezentacija Španije skoro
neverovatnim rezultatom 72:48 (18:15, 17:10, 16:10, 21:7).
Interesantno je da je ovo treće Evropsko prvensto zaredom u kome u finalu
igraju Španjolke i devojke iz Srbije (odnosno Srbije i Crne gore predhodna dva
puta). 2005. je SCG osvojila zlato a 2006. devojke iz Španije.
 Izabrani
tim Srbije pod sjajnim vođenjem selektora Zorana Kovaćića osvojio je titulu na
zaista impresivan način. Sve utakmice na prvenstvu završene su pobedom
juniorki iz Srbije i svaki put razlika je bila dvocifrena.
Da slavlje bude veće pobrinula se Jelena Milovanović koja je proglašena za MVP
igračicu šampionata. Zoran Kovačić je bio više nego zadovoljan ostvarenim
rezultatom: - Ovo je velika pobeda i drago mi je što je ova generacija
osvojila prvu medalju za Srbiju. Nastavljamo sa kontinuitetom osvajanja
medalja. Ovo je 11. u mlađim selekcijama. Na ovoj utakmici sve je bilo onako
kako smo i očekivali.
Ulog je bio veliki a zasluge za osvojeno zlato pripadaju igračicama i celom
stručnom štabu i osoblju hotela "Park" na čelu sa gospodinom Buturovićem koji
nas je proteklih dana držao kao malo vode na dlanu.
Selektor ŠpanijeKarlos Kolinas morao je da prizna da su devojke iz Srbije
bolje iako je njegova reprezentacija držala primat u poslednje vreme u ovom
uzrastu:
Reprezentacija Srbije držala je visok tempo od početka do kraja utakmice koji
mi nismo mogli da ispratimo. Jedan od razloga leži u činjenici što smo mi u
našoj grupi imali mnogo teže protivnike i u finalu nas je stigao umor. Iako
nije bilo slabog mesta u reprezentaciji Srbije, posebno mesto svakako pripada
Jeleni Milovanović.
Iskreno, ovo nisam očekivala, ali kako je prvenstvo odmicalo optimizam je
rastao. Iz utakmice u utakmicu igrale smo odlično i na kraju zasluženo se
našle na pobedničkom postolju. Osvojile smo zlato ali i moje individualno
priznanje pripada svim saigračicama.
U finalu odmah iza Jelene Milovanović bila je Sonja Petrović. Ona je više nego
srećna. - Pobedile smo Španiju u finalu ali smo pobedile i sve utakmice pre
toga. Presretne smo jer smo posle četiri godine prekinule dominaciju Španskih
košarkašica. Ranije smo imale kompleks Španije ali sada je sa tim gotovo.
Najbučniji navijaći bile su junirske reprezentativke do 19. godina i kadetske
reprezentativke Srbije. One su slavile na parketu zajedno sa drugaricama.
Imale su pripremljene navijačke rekvizite i koreografiju.
Nadamo se da su i uzele "pelcer" za pobedu jer i njih uskoro očekuje veliko
takmičenje. Takođe se nadamo da su seniorski reprezentativci Srbije, a posebno
oni koji su odbili dolazak u nacionalni tim bili bar malo postiđeni dok su
gledali ove još uvek devojčice kako se bore i raduju za svoju zemlju.
Zlatnu medalju osvojile su: Jovana Popović, 1990. Crvena zvezda Sonja Petrović,
1989, Barselona Nevena Jovanović, 1990, Kraljevo Tatjana Živanović, 1990,
Kraljevo Nina Bogićević, 1989, Crvena zvezda Jelena Milovanović, 1989,
Kraljevo Jelena Jovanović, 1990, Radivoj Korać Jelena Mitić, 1989, Vojvodina
Milica Paligorić, 1990, Kovin Sara Krnjić, 1991, Vojvodina Ivana Musović,
1989, Kovin Mina Jovanović, 1989, Kovin Stručni štab: Zoran Kovačić, trener
Marija Savić, fizioterapeut; Milkan Mrđa, pomoćni trener i Momir Tasić,
pomoćni trener |
| |
| |
|
|
| Više od bezbednosti brine politički rasplet |
| |
UNMIK nije zabrinut zbog bezbednosne situacije na Kosovu, jer je ona "apsolutno
stabilna", već je zabrinut zbog mogućih političkih posledica koje bi donelo
odlaganje odluke o statusu, rekao je danas portparol UN misije na Kosovu
Aleksandar Ivanko.
Ivanko je u izjavi agenciji Beta naglasio da je bezbednosna situacija na
Kosovu aposolutno stabilna i da kriminal nije na "ništa višem nivou od onoga u
ostalim delovima zapadnog Balkana".
 Sigurno
je da je bezbednosna situacija na Kosovu osetljiva, rekao je Ivanko, na slici
desno, ocenjujući da je većinsko albansko stanovništvo isfrustrirano jer mu je
status bio obećan do kraja 2006. godine.
Ivanko je takođe ocenio da su neki incidenti na Kosovu "predimenzionirani" u
izveštajima u beogradskim medijima.
"Nismo zabrinuti zbog paravojnih formacija, a nisu ni Kfor i KPS, sa kojima
veoma blisko sarađujemo", rekao je portparol UNMIK-a, navodeći da zabrinutost
postoji zbog političkog raspleta koji bi mogao da se odrazi na jedinstvo
prištinskog tima.
Ivanko je naglasio da je UNMIK najzadovoljniji postignutim rezultatima u
izgradnji kosovskih institucija i policijske službe koja je, kako je rekao,
jedna od najboljih na Balkanu.
Portparol UNMIK-a je podsetio da tokom poslednja tri protesta pokreta "Samoopredeljenje"
u Prištini i obeležavanja Vidovdana nije bilo incidenata. On je dodao da je
tome doprinela i zrelost stanovništva koje pored nerešenog statusa još veruje
u međunarodnu zajednicu.
"Vlada Kosova je veoma profesionalna. Ne zaboravite da kad smo došli nije bilo
ničega. Sada imamo relativno dobro funkcionisanje sistema", rekao je on i
dodao da se UNMIK ne slaže sa svim odlukama kosovske vlade, kao što je
imenovanje uprave KEK-a.
Upitan o radu pravosuđa na Kosovu, Ivanko je odgovorio da ne može da kaže da
je to savršen sistem. Prema njegovim rečima, najveći problem je to što
pravosuđe zakaže, iako policija dobro odradi posao.
Ivanko je rekao da je u vezi sa nasiljem Albanaca nad Srbima marta 2004.
godine pokrenuto stotine postupaka. On je dodao da svi odgovorni za te
događaje nisu uhapšeni ali da se to, nažalost, dešava i u drugim delovima
sveta.
Upitan koji su neuspesi civilne misije, Ivanko je naglasio da je povratak
raseljenih oblast u kojoj je UNMIK podbacio. On je rekao da to nije sporno,
ali da je tome doprineo i nerešen status Kosova.
"Ljudi su u dilemi šta će biti i zato se ne vraćaju, ali mislim da će se više
vraćati kada vide da je status rešen, da UNMIK odlazi a situacija je normalna",
rekao je portparol UNMIK. |
| |
| |
|
|
| Umro Edvin Marviš |
| |
 Edvin
Marviš, poznat kao 'Pošteni Ed' (Honest Ed) umro je juče ujutro u bolnici St.
Majkl.
Postao je poznat po diskontnoj radnji u ulici Blur, koja je aktuelna danas,
posle skoro 60 godina od osnivanja.
Svakako će ostati upamćen kao čovek koji stvorio najuspešniju pozorišnu
imperiju (The Royal Alexandra Theatre, The Princess of Wales Theatre, The
Canon Theatre…) u kanadskoj istoriji, a u srcima žitelja Toronta kao
dobročinitelj koji je svakog Božića poklanjao na stotine ćurki siromašnima. |
| |
| |
|
|
| Vampir Miloš usmrtio 11 meštana |
| |
U Banatu je početkom 18. veka postojao običaj da se pokojnik nakon
sahranjivanja ponovo otkopa, pa da se zatim opet vrati u zemlju kako bi se
sprečilo da se povampiri, obelodanio je jedan zapis pronađen u bečkim arhivima.
U selu Radojevo, jednom od najstarijih srpskih naselja na granici sa Rumunijom,
u 18. veku zabeležena je "borba sa vampirima". Reč je o zvaničnom izveštaju
koji je carskom vojnom odseku u Beogradu, oktobra 1732. godine predao major
saniteta, Jožef Faredi Tamarski.
 Jula
1732. godine, Tamarski je po naređenju princa od Virtemberga poslat u Radojevo,
tadašnju Peterdu, da ispita smrt 11 meštana koji su umrli u januaru i februaru
te godine.
U njegovom izveštaju, koji se danas nalazi u Bečkim arhivima, navodi se da su
meštani tvrdili da su svi umrli žrtve vampira po imenu Miloš.
Vampir Miloš, kojem se ne zna prezime, za života je, saopštava u svom
izveštaju Tamarski, važio za neku vrstu vrača. Imao je pticu koju je naučio da
govori i pripitomljenog vuka, što je po tvrdnji seljana, bila potvrda njegovih
magičnih moći.
Tamarski je pokušao da ubedi meštane da vampiri ne postoje, međutim, posle
nekoliko rasprava zaključio je da nisu spremni da prihvate njegove argumente,
pa je odlučio da ekshumira nekoliko pokojnika.
Prvo je iskopan Miloš, koji je bio sahranjen 15 meseci ranije (aprila 1731.).
Kada je uklonjena zemlja i podignuta drvena ploča koja je pokrivala mrtvaca,
Milošev leš je izgledao potpuno netaknut, a oči su mu bile širom otvorene,
uprkos tome što mu ih je njegova žena zatvorila nakon smrti.
Tanak mlaz krvi mu se lagano slivao iz usta, a krvi je bilo i na drvenoj ploči
ispod leša, kao i na zemlji ispod ploče, zapisao je Tamarski.
Vlada u Beču zainteresovala se za taj fenomen, a izveštaj majora Tamarskog je
unikatni zapis, sačuvan u bečkoj arhivi kao originalni dokument tog vremena.
U izveštaju se takođe navodi da je, pošto su to meštani zahtevali, major
Tamarski naredio da se Milošev leš probode kocem, a zatim je, iz straha da će
meštani opet iskopati "vampira" po njegovom odlasku, naredio da se leš prelije
ugašenim krečom, pre nego što se ponovo zatrpa grob.
Na saslušanju rođaka 11 žrtava, saznao je da su umirali u roku od šest do
deset dana kopneći; noću su imali strašne košmare, a nekoliko njih imalo je
plavkaste belege na vratu.
Tamarski je odlučio da otkopa i grobove žrtava. Osam leševa je bilo u stanju
raspadanja, a tela dva pokojnika su bila dobro očuvana. Međutim, poslednja
otkopana žrtva, jedna žena, delovala je kao da spava, a njeni udovi su bili
savršeno pokretljivi.
Tamarski je na osnovu izgleda ta tri leša dozvolio meštanima da i sa njima
urade isto što i sa prvim "vampirom" - Milošem.
Ta priča je živela u sećanju meštana, to sećanje je izbledelo, a i to groblje
nije sačuvano, pa je dokument dvorske kancelarije u Beču dragocen kao
nezaobilazna literatura u proučavanju fenomena vampira, kaže novinar Slavko
Popov, hroničar ovog dela Banata. |
| |
| Đorđe Vojinović |
|
|
| Boingov novi putnički avion |
| |
Američka kompanija "Boing" u nedelju, 8. jula, posle punih 13 godina,
predstavila je svoj najnoviji putnički avion "Drimlajner 787", koji se već
smatra tehnološki najsavršenijom komercijalnom letelicom svih vremena.
"Boing", kako kažu u kompaniji, zasniva svoju budućnost na "Drimlajneru 787".
Već je dobijeno više od 600 porudžbina od 45 avioprevoznika u svetu, u
vrednosti od oko stotinu milijardi dolara.
 Za
razliku od najnovije generacije džinovskih aviona, kao što je "Erbas A-380",
koji prima 550 putnika, "787" je manji ali ima sve što traže, kako putnici,
tako i avioindustrija.
"Drimlajner," projektovan za 330 putnika, napravljen je od kompozitnih
plastičnih materijala a ne od aluminijuma. Zahvaljujući tim lakim materijalima
i redizajniranom motoru novi avion troši 20 odsto goriva manje. Ima doseg do
15.000 kilometara.
Konstruktori su prvenstveno vodili računa o udobnosti putnika. Avion ima šire
prolaze, veća sedišta, više mesta za glavu, za noge, veći prostor za prtljag,
čistiji vazduh.
Išlo se dotle da se pri nižoj visini povećavaju pritisak i vlažnost vazduha u
kabini pošto su stručnjaci otkrili da se zahvaljujući tome, putnici nakon leta
osećaju "srećnije i opuštenije".
Čak i prozori igraju ulogu. "Drimlajner" ima veće prozore i ugrađene
prigušivače svetla a sa svakog se sedišta u avionu može videti horizont, što
je podsvesna potreba koju ima većina ljudi.
Umesto buđenja uz grubu fluorescentnu rasvetu, putnici će se buditi uz posebno
dizajnirana svetla koja imitiraju prirodno svetlo izlazećeg Sunca.
Gaj Noris, koji piše za časopis "Aviejšn vikli", kaže za Glas Amerike da je
nova letelica "produkt tehnologije 21. veka".
Prve isporuke novog aviona planiraju se za maj 2008. godine. Očekuje se da za
otprilike godinu dana "Drimlajner" poleti sa svojim prvim putnicima.
Glavni "Boingov" konkurent, "Erbas", možda je trenutno izgubio prednost, ali
ne sedi skrštenih ruku. I on razvija novu generaciju letelica. Barbara Kraht,
iz "Erbasa", kaže da u industriji koja raste po stopi od 4,8 odsto godišnje,
na tržištu ima mesta za oba avioproizvođača.
"'Boing 787' je svakako veliki proizvod, ali i mi sada imamo ž330', dok ž350'
dolazi u narednoj deceniji. Potrošači u svakom slučaju vole konkurenciju koja
je svima korisna", kaže ona.
Bez obzira što prodaja "Drimlajnera 787" ide sjajno i što je neposredna
budućnost "Boinga" ispunjena obećanjima, postoje i određene strepnje.
Nepredviđeni zastoji u proizvodnji bi mogli da smanje zaradu a "Drimlajner"
tek treba istinski da poleti. |
| |
| |
|
|
| Nijedan državni cent nije u mom džepu |
| |
Bivši crnogorski predsednik i premijer Milo Đukanović negirao je odgovornost
za nezakonitosti u trgovini cigaretama i ocenio da te optužbe treba da pokažu
da Crna Gora "nema ekonomski ni pravni kapacitet da bude nezavisna država".
Đukanović je za podgoričku "Republiku" rekao da je pročitao rezime istrage
koja je protiv njega i još nekoliko osoba iz Crne Gore pokrenuta u
italijanskom gradu Bariju, zbog navodnog učešća u nelegalnoj trgovini
cigaretama od 1995. do 2000. godine.
 "Pročitao
sam taj rezime i slatko se ismejao", rekao je Đukanović (desno) i
poručio da će "na svakom mestu dokazati da nijedan cent državnog budžeta nije
završio u njegovom džepu", niti uz njegovo znanje kod bilo koje druge osobe.
On je rekao da crnogorski državni organi "moraju zašti-ti državu od optužbi da
je", kako je naveo, "obavljajući poslove na svojoj teritoriji i po sopstvenim
zakonima, kriva za nesposobnost drugih država".
"To je samo moja, sada već relaksirana, pomalo zabavna bitka, ali drugi deo na
sebe moraju preuzeti institucije države Crne Gore", rekao je Đukanović.
On je podsetio da su poslovi sa cigaretama obavljani u vreme međunarodnih
sankcija kada je Crna Gora bila "osuđena na smrt" i dodao da su tada te iste
države "revnosno plenile brodove s naftom za bolnice i škole".
Prema njegovim rečima, te države ni posle ukidanja sankcija nisu pokušale, "makar
u formi humanitarne pomoći, da Crnoj Gori vrate ono što su zaplenile u vreme
sankcija".
"Do sada sam sav taj teret nosio lično. Ubuduće svako treba da obavi svoj deo
posla", rekao je Đukanović, pozivajući državne organe Crne Gore da
rasvetljavanje navodnog šverca cigareta dovedu do kraja.
Kako je rekao, kampanje ove vrste protiv njega "uredno su ciklično obnavljane
u raznim fazama i imale razne interesne saveznike".
Bivši predsednik i premijer Crne Gore rekao je da do danas niko nije otkrio o
njemu ništa nezakonito, "ni tajne, ni javne bankovne račune, ni vikendice, ni
avione, ni kamione". |
| |
| |
|
|
| Mafijaško bratstvo |
| |
Zajedničkom akcijom policija Italije, Hrvatske i Slovenije, pod nazivom "Liburnia",
razbijena je dobro organizovana međunarodna grupa 32 kradljivaca i krijumčara
skupocenih automobila čiji su šefovi Nenad V. (26), Nenad P. (30), Zoran P.
(45) i Uroš K. (41) državljani Srbije i Crne Gore.
U ovoj akciji policijske ekipe su zaplenile i 27 ukradenih vozila, čija se
vrednost procenjuje na 2 miliona evra.
Članovi bande su bili potpuno nevidljivi. Budući da su živeli u inostranstvu i
da su imali stalno sa sobom lažna dokumenta. Da nije bilo telefonskog
prisluškivanja, nikada ne bismo uspeli da uđemo u trag ukradenim vozilima.
Grupa je razvila veoma tesne "poslovne odnose" sa kriminalcima u Italiji. Tako
je stvorena mreža koja je pljačkala vile, krala automobile, dilovala drogu,
bavila se prostitucijom - kaže Frederiko Freca, zamenik javnog tužioca u Trstu,
koji vodi istragu od marta.
Autobanda sa jugoslovenskih prostora u Italiji, nije se bavila samo krađom
automobila, već je učestvovala i u trgovini oružjem, drogom, rukovodila
prostitucijom, regrutujući devojke iz istočne Evrope i stavljajući ih na
trotoare italijanskih predgrađa. Kriminalci iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske,
Bosne, Slovenije i sa Kosova su nekoliko godina terorisali severoistočni deo
Italije, ali su pravili i "izlete" u Francusku, Nemačku, Španiju i Sloveniju.
Bandi jugoslovenskog kriminalnog "bratstva i jedinstva" nisu bile strane ni
pljačke vila. Postoji sumnja da su njihovi ljudi opljačkali i vilu fudbalera
Milana Klarensa Sedorfa na jezeru Komo.
Tada su holandskom fudbaleru oteti 110.000 evra, zlato i dragulji.
ZAJEDNIČKI POSLOVI
Srpska policija je nedavno dobila pohvale od Interpola i Evropola za četriri
uspešne akcije presecanja ilegalne trgovine kradenim automobilima i kamionima,
koje su izvedene u Srbiji.
- Ove akcije su deo planiranih projekata balkanske i evropske policije u borbi
protiv međunarodnih krijumčara motornim vozilima, koji se sve više udružuju i
zajedno sa trgovcima oružjem i narkoticima rade na proširivanju ilegalnog
biznisa sa automobilima i kamionima - izjavio je tim povodom, Rainer Vening,
portparol Evropola.
Naša policija je nedavno na području Šida i na graničnom prelazu Batrovci
privela 35 članova organizovane kriminalne grupe koja se bavila ilegalnim
uvozom i preprodajom vozila čiji uvoz nije dozvoljen. Kao organizatora
kriminalne grupe policija je označila Milana M. (1971) iz preduzeća preduzeća
"Ravnelle" u Ćupriji. Članove grupe policija tereti i za za nezakonit uvoz i
preprodaju vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove predviđene standardima
"Euro 3". Pronađena je i falsifikovana dokumentacija iz Hrvatske, Italije,
Francuske i Švajcarske. Prema podacima policije kriminalna grupa je oštetila
budžet Srbije, kao i kupce, za više od pola miliona evra.
Kradena vozila su prodavali po realnoj tržišnoj ceni. Istraga je na osnovu
prikupljenih dokaza došla do podataka da je kriminalna grupa ova preprodala
preko 2.000 nelagalnih automobila u Srbiji i zaradila 7 miliona evra. U drugom
slučaju, osim najskupljih putničkih automobila, kao što su luksuzni modeli
marke "porše kajen", "audi" Lj7 i "BMV" Dž5, ta grupa međunarodnih kradljivaca
krijumčarila je i skupocene autobuse i kamione, koje je prodavala kupcima iz
arapskih država.
Čak 150 kamiona je u Srbiju ušla iz Hrvatske i BiH i završila na arapskom
tržištu. Carinici su za lažiranje dokumentacije dobijali od 12.000 do 15.000
evra po kamionu, a država je oštećena za 5 miliona evra.
Policija je u međuvremenu otkrila kradljivce i trgovce ilegalnim vozilima u
Kraljevu, Vranju, Novom Sadu i Šapcu.
- Kradljivci kola su se sada preorijentisali, pregrupisali u međunarodnim
okvirima. Sarađuju svi, Srbi sa Hrvatima, Hrvati sa Crnogorcima, Bošnjaci sa
Makedoncima. I svi zajedno sa Albancima. Kradljivci i krijumčari automobilima
i kamionima ne znaju za državne granice - piše u izveštaju koji su o auto-mafiji
sačinili eksperti Evropola.
Centri auto-mafije na Balkanu su Beograd, Novi Sad, Šid, Banjaluka, Bijeljina,
Sarajevo, Zagreb i Split. U svim ovim balkanskim krađama ukupno je nestalo
15.000 vozila.
U Hrvatskoj je došlo do naglog porasta krađa automobila, posebno u Zagrebu i
okolini, gde godišnje nestane oko 1.100 vozila. Zbog velike potražnje ovih
automobila, kradena hrvatska vozila se prodaju u Srbiji, posebno u Vojvodini,
ali i u Mađarskoj i Austriji.
KOKAIN PREKO JADRANA
Pooštrena kontrola ruta za krijumčarenje droge u Zapadnoj Evropi, ali i ulazak
istočnih zemalja u EU i skok društevnog i ličnog standarda, što je izazvalo
povećanje traženje ove skupe droge, dva su razloga zbog nagle i masovne pojave
kokaina od 2001. na Bakanu. Velike količine kokaina dolaze iz Južne Amerike na
Balkan preko Egejskog, Jadranskog i Crnog mora i morskih luka, odakle se droga
prebacuje u Srbiju. Nove destinacije balkanske rute, preko kojih tajno putuje
kokain za Srbiju, su u Grčkoj - luka Solun, u Makedoniji glavni grad Skoplje,
u Hrvatskoj - luka Rijeka, u Crnoj Gori - luka Bar, u Rumuniji - luka
Konstanca, odakle se droga prebacuje Dunavom do Srbije.
Hrvatska i crnogorska policija su kao jednog od krijumčara 334 kilograma
kokaina, koji je dovezen brodom u Rijeku, označili Srđana I. (34), iz Kotora,
koji se trenutno nalazi u hrvatskom zatvoru. U Crnoj Gori je uhvaćena grupa
M.C. i krijumčara sa 212 kilograma kokaina. Oba tovara su bila namenjena našem
narkomanskom tržištu, a deo i za narkomane u Evropi. Uostalom, mi smo na
prelazu Kelebija ove godine, kod putnice na liniji Gnjilane-Beč otkrili 1,5
kilograma kokaina, koj ije trebalo da se preproda u Austriji
Draško Čubrilović je pripadnik zagrebačkog džet-seta, međunarodni krijumčar
droge i navodni suradnik crnogorske tajne policije rođen je 1959. u Herceg
Novom, a u Zagreb se doselio potkraj 80-ih. Bio je prijatelj Željka
Ražnatovića Arkana i Ratka Ćokića. Raspolagao je i jugoslavenskom diplomatskom
putovnicom.
Godine 1997. Čubrilović je optužen za organizaciju otmice i ucenu bračnog para
Skejić, po nalogu Alije Delimustafića, bivšeg moćnog ministra unutarnjih
poslova BiH i veletrgovca sa sjedištima u Zagrebu, Beču i Minhenu. Čubrilović
je 2003., na osnovi dojave američke agencije DEA, s još četvoricom uhapšen u
Istri pri pokušaju šverca 336 kilograma kokaina - tvrdi hrvatska policija.
Finansijeri srpske kokainske mafije su kumovi iz beogradskog podzemlja, mladi
srpski tajkuni, vlasnici fudbalskih klubova i graditelji divljih naselja,
odnosno ljudi koji imaju višak novca i koji ga ulažu u trgovinu i preprodaju
ove skupe droge.
Kokain u srpskom podzemlju rade isti oni ljudi koji trguju na veliko sa
heroinom, s tim što posao prepuštaju svojim najboljim dilerima. I za uzvrat ih
časte sa kilo najkvalitetnijeg kokaina, da ga dileri koriste za svoje lično
drogiranje. Organizaciona struktura kokainske mafije je strogo poverljiva i
zatvorena za ljude iz podzemlja, pa i za javnost. Jer, ako 500 grama heroina
privlači na beogradskim ulicama oko 200 dilera i narkomana, 500 grama kokaina,
koji se na beogradskim ulicama prodaje po ceni od 80 evra za gram, privali
svega 20 dilera i narkomana. U taj krug prodavaca i kupaca kokaina mi
policajci vrlo teško možemo da uđemo.
OPASNA DRUŽINA
Gangsteri surčinskog i zemunskog klana mirno letuju u Dalmaciji sa putovnicama
kao državljani Hrvatske - napisao je nedavno zagrebčki novinar Gordan Malić i
dobro uzdrmao tamošnju javnost.
Hrvati pišu o tome kako su se nekad u njihovoj domovini skrivali i Milorad
Ulemek i Andrija Drašković. Prvi u Hercegovini, drugi u Opatiji.
Žarko Pavlović je trgovac lažnim Marlborom. On je međunarodni krijumčar
cigareta koji je poslovao s Hrvojem Petračem i Tinom Bralom. U Srbiji je
poznat po nadimcima Žare i JuSan. Bio je direktor Estetic Uveme.
Novinar Malić je utvrdio preko policijskih izvora da je, na primer, Ljubiša
Buha zvani Čume, jedan od šefova Surčinskog klana, osvojio trofejni pehar "Dr.
Franjo Tuđman" na međunarodnom konjičkom mitingu u Sinju i imao problema sa
hrvatskim nacionalistima. Čume je u strahu od osvete Zemunaca 2002. krio se u
Hrvatskoj, na zagrebačkoj adresi Medvedgradska 19, kod svog kuma Vlade Brkića.
Drugi lider Surčinaca, Milan Narančić Limun, viđen je potkraj aprila u
razgledanju jahti na Splitskom Boat Shonju, na kojem je bio i Goran Marić
Mara, kojeg su nedavno u Beogradu dvaput pokušali ubiti. Za Limuna su
Zagrebčani objavili i da je uklonjen iz glavnog grada Hravstke, jer se pojavio
u vreme, kraj juna, kada su u Hrvatsku došli Vladimir Putin i balkanski lideri
da se dogovaraju oko transfera energetika. Navodno je Limun bio opasan po
predsednika Rusije, pa ga je MUP Hrvatske, neutralisao.
Limun u Hrvatskoj se pojavljuje od kraja 90-ih. Rođen je u ličkim Vrhovinama,
ima hrvatsko državljanstvo i putovnicu, a stalno mu je prebivalište u
beogradskoj četvrti Surčin. Prema podacima MUP-a RH, nakon rata jedno je vreme
bio prijavljen u Sisku, kao zaposlenik kod Arse Harčevića, bivšeg načelnika
Odela za droge u Policijskoj upravi Sisak. Hrvatska policija evidentirala je
kontakte Milana Narančića s Tinom Bralom, zagrebačkim trgovcem i navodnim
krijumčarom cigareta, bliskim Andriji Draškoviću i Mila Đukanovića. Godine
2001. i 2002. Milan Narančić Limun imao je prebivalište u Zagrebu, na adresi
Partizanska ulica br. 18. Čest je gost hrvatskih marina, u koje dolazi
luksuznom jahtom, u pratnji čuvara i unajmljenih sponzoruša - piše zagrebački
"Globus".
Za jakog Srbina zagrebački mediji su proglasili i Gorana Marića Maru,
beogradskog momka s dvojnim državljanstvom. Hrvatska putovnica izdata mu je
24. aprila 1997. u Orahovici. Nekad je bio blizak Andriji Draškoviću, kojem je
bio i jedan od svedoka na suđenju zbog ubijstva Zvonka Plečića. Posle se
pridružio neprijateljskom Surčinskom klanu i postao blizak saradnik Milana
Narančića. Povezuju ga s krađom i međunarodnim krijumčarenjem automobila te
prevarama, zbog kojih su nedavno na njega izvršena dva atentata, jedan ispred
beogradskog kafića Toška, a drugi u prestižnom kafiću Zodijak, kad je,
pogreškom, umesto njega - ubijen košarkaš Jovan Manović. Tokom 2006. Marić je
primećen kao gost mondenih hrvatskih letovališta.
Braću Gorana i Zorana Popovića mediji su neko vreme povezivali s ubojstvom
srbijanskog izdavača i novinara Jovana Ćuruvije. Dvojni su državljani,
roditelji su im Ličani, iz okolice Donjeg Lapca, dok su braća Popović rođena u
Somboru. Pre desetak godina pobegli su iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, gde su
izdržavali kaznu zbog otmice poduzetnika Dušana Krstovića, od koga su tražili
otpremninu od 3,5 miliona DEM. Za vreme akcije "Sablja" podvrgli su se
poligrafu u istrazi o ubistvu novinara Ćuruvije, a test je, navodno, pokazao
da su nevini. Nakon 2000. nekoliko su puta posećivali Donji Lapac s namerom da
kupe hotel.
Pregovore koje su počeli s gradonačelnikom Milanom Ćukićem navodno su
nastavili pretnjama, što je Ćukić prijavio policiji. Zoran Popović nedavno je
uhapšen u Sloveniji, odakle mu preti izručenje Srbiji. Goran Popović u
hrvatskim je medijima spominjan po romantičnoj vezi s pripadnicom zagrebačke
zlatne mladeži Anom Vrtulek, koja je 2005. optužena za krađu 8 miliona kuna u
firmi Safe Invest - piše Gordan Malić.
Hrvati su javljali i o tome kako je u Dalmaciji i Sterko Kalinić, član
Zemunskog klana optužen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, koji u Šibeniku
ima rođake, ali ta tvrdnja nije dokazana. |
| |
| M.L. |
|
|
| Proglašena nova svetska čuda |
| |
Veliki kineski zid, grad Petra u Jordanu, statua Hrista Spasitelja u Rio de
Ženeiru, Maču Pikču u Peruu, piramida u Čičen Ici u Meksiku, Koloseum u Rimu i
Tadž Mahal u Indiji proglašeni su novim svetskim čudima glasovima više od 100
miliona ljudi širom sveta.
Organizacija "Novih 7 čuda" Švajcarca Bernara Vebera organizovala je 1999.
godine glasanje putem interneta i SMS poruka za izbor novih sedam svetskih
čuda.
 Iako
se glasalo šest godina, većina glasova je pristigla u proteklih nekoliko
meseci.
Od početka glasanja iz celog sveta je pristiglo skoro 200 nominacija za nova
čuda, ali je početkom ove godine lista sužena na 21 predlog.
Među predlozima su se našli i Akropolj u Atini, statue na Uskršnjim ostrvima,
Angkor u Kamodži, Aja Sofija u Istanbulu i Kremlj u Rusiji.
Nova svetska čuda proglašena su u Lisabonu na ceremoniji na kojoj su, između
ostalih, učestvovali američka glumica Hilari Svonk, indijska glumica Bipaša
Basu i britanski glumac Ben Kinglsi, a nastupali su i Dženifer Lopez i Hoze
Kareras.
Od glasanja se, međutim, distancirao UNESKO, organizacija UN za obrazovanje,
nauku i kulturu, koja redovno dopunujuje listu svetske baštine, uz ocenu da
lista odražava mišljenje samo onih koji su glasali.
Prema rečima Vebera, cilj kampanje je da ohrabri kulturnu različitost
podržavanjem, očuvanjem i restauracijom spomenika, kao i da inspiriše ljude da
cene kultruno nasledstvo.
Njegova fondacija je saopštila da će iskoristi 50 odsto prikupljenih sredstava
za finasiranje restauraciju kulturne baštine širom sveta, a jedan od ciljeva
je da se ponovo izgrade Budine staute u Bamijanu u Avganistanu koje su 2000.
godine uništili Talibani.
Veber je rekao da danas započinje novu kampanju za izbor sedam prirodnih čuda
sveta.
Od tradicionalnih sedam svetskih čuda, u koje spadaju Viseći vrtovi u Vavilonu,
statua Zavsa na Olimpu, hram Artremide u Efesu, Mauzolej iz Halikarnasa, Kolos
sa Rodosa, Svetionik u Aleksandriji i piramide u Gizi, današnje generacije se
mogu diviti samo čudu u Egiptu. |
| |
| |
|
| |
|
|
